Градски менаџер Београда Горан Весић изјавио је данас да је циљ да Београд буде велико градилиште и боље мјесто за живот свих људи и да музичар Влада Дивљан заслужује да има улицу.

Весић је рекао да постоје људи који нису политичари, а који су задужили друштво и додао да ће, што се тиче Скупштине града, та иницијатива сигурно наићи на добар одјек.

Великан југословенске и српске музике Влада Дивљан (56) преминуо је 5. марта ове године у Бечу. Био је био једна од најзначајнијих музичких личности на простору бивше Југославије – био је кооснивач култне београдске, новоталасне групе Идоли, признати аутор музике за позориште, филм и телевизију, као и композитор музике за дјецу.

Градски менаџер је, у Јутарњем програму ТВ Пинк, најавио да ће на Цветном тргу, бити глумачка стаза са десетак статуа глумаца и писаца и упозорио да нема споменика Немањићима, краљу Александру и многима који су задужили град.

„Нажалост и на срамоту нашег града и нашег друштва, у последњих неколико месеци или годину дана имамо интензивне крађе споменика“, истакао је Весић.

Подсјетивши да су нестале бисте Антонија Исаковића, Слободана Селенића и Миће Поповића, Весић је најавио да ће до краја септембра бити поново постављена биста дјевојчици Милице Ракић која је до сада два пута нестајала.

Весић је рекао да је јуче потписан уговор са компанијом „Делез“ која је 150.000 евра донирала уређење Цветног трга и најавио покретање низа акција, где ће компанијама бити понуђено учешће у пројектима као што је Фонд за младе таленте који креће од 1. јануара.

План је да за 20-ак најважнијих објеката културе компаније донирају средства за одржавање тих споменика као што су споменици Кнезу Михаилу и Карађорђу, најавио је Весић.

Он је најавио да ће у наредних неколико година бити уређен трг испред Дома Народне скупштине и градске скупштине и Председништва Србије.

Трг републике ће бити дио пешачке зоне, јер ће комплетан центар града између Зеленог венца, Браће Југовића, Париске и Трга Републике у наредних четири до пет година бити претворен у пјешачку зону, потврдио је Весић.

Он је најавио да ће новим законом о стамбеним односима који би требало да буде усвојен у наредних месец или два мјесеца, бити уређено да све зграде, које нису стамбене, него зграде, где су ресторани, банке, осигуравајућа друштва, локална и државна управа, морати сваких неколико година саме да уређују фасаде.

Говорећи о новом закону о планирању и изградњи који је усвојен прије шест мјесеци, Весић је рекао да је убрзао динамику изградње и да су од 1. марта, када је ступио на снагу, до 31. јула, издате 382 грађевинске дозволе.

Град на основу тога треба да наплати три милијарде и 641 милион динара, а до сада је директно у буџет добијено милијарду и 186 милиона, прецизирао је Весић.

Он је рекао да се на исти начин третирају центар града и приградске општине у које се пуно улаже и да ће грађани Губеревца од прољећа добити воду, коју су чекали 60 година, а да ће током ове године у Алтини бити урађена фекална канализација.

Ове године ће почети и реконструкција Макиша 1, а један од пројеката слиједеће године, који је вредан до скоро пола милијарде евра, биће пет фабрика за прераду отпадних вода и постојеће канализације, најавио је Весић.

Градски менаџер је најавио расписивање тендера за депонију комуналног отпада у Винчи и додао да је ријеч о пројекту вредном и до 200 милиона евра.

„Београд сваке године има све више и више страних туриста, чак се и продужава њихов боравак“, додао је Весић.

Чланак ВЕСИЋ: Влада Дивљан добија улицу у Београду се појављује прво на ИСКРА.

Заступници градског савјета Ивано-Франковска у Украјини промијенили су назив улице Александра Пушкина јер сматрају да је велики пјесник „гајио антиукрајинске ставове“.

„Градски заступници су одлучили да Сјеверни булевар Александар Пушкин промијени име у Сјеверни булевар. На засједању је донесена `пресуда` да је гајио антируске ставове“, преноси „Спутњик“.

Иако градоначелник Виктор Анушкевичус каже да „личност Пушкина треба посматрати на глобалном плану, а не у контексту појединих његових грешака“, заступници су ипак одлучили да „личност Пушкина у украјинској историји није недвосмислена“.

Чланак „ПРЕСУДИЛИ“ ПЈЕСНИКУ: Преименовали Булевар Пушкина јер је пјесник „гајио антиукрајинске ставове“ се појављује прво на ИСКРА.

Иако је Министарство просвете још у мају дало сагласност да Основна школа „Велика Дренова“ понесе име писца Добрице Ћосића, отпор овој идеји обелоданио је ове недеље Радош Петронијевић (СПО), председник истоимене Месне заједнице, који тврди да се 80 одсто књижевниковог родног села противи преименовању ове образовне установе. Он истиче да се то мишљење чуло и на седници Скупштине општине, када је цела одборничка група СПО сматрала да школа не сме да мења име.

– Не бих ни реаговао сада да школа није заказала прославу преименовања за 1. септембар – каже за „Новости“ Радош Петронијевић, истичући да никада није рекао да је Ћосић ратни злочинац јер за то нема доказе. – Питам их шта славе, што склањају име села из назива школе и стављају име појединца. Испада да смо сви ми Дреновци мање важни од једног Добрице.

Петронијевић наводи да Дреновчани не воле познатог писца, јер „никада ништа није учинио за село“, да је ново име школе жеља људи које је за живота аутор приватно задужио, те да је његово учешће у догађајима око НОБ спорно. Најављује референдум по овом питању на јесен, где ће се мештани између осталог питати да ли су за то да школа носи име Радоја Ратајца, који је помогао изградњу ове установе.

– Ми ћемо да идемо од куће до куће и децу не пуштамо у школу ако се име не врати – закључује Петронијевић.

Мештанин Сава Ступљанин, бивши члан Школског одбора, истиче да има личне разлоге што се противи преименовању, а Зоран Ђурић, одборник СДС, сматра да писац то не заслужује. Иницијатива за преименовање је, иначе, потекла од Наставно-научног већа школе јула 2014. године после чега је добијена сагласност Школске управе Министарства просвете, као и сагласност Скупштине општине Трстеник у марту. Овог пролећа стигла је и сагласност из Владе.

– Процедура је максимално испоштована, радило се транспарентно, а позивали смо представнике Месне заједнице на седницу Школског одбора када се о томе одлучивало и нико се није појавио – објашњава за „Новости“ Бориша Радић, секретар школе, додајући да је одлука школског одбора била једногласна. – Констултовали смо и породицу, која је идеју прихватила. Ћосић је својевремено ставио у аманет својој ћерки да увек када пише о њему никада не заборави да је рођен у Великој Дренови, где је завршио и школу.

Заговорници идеје о преименовању истичу да је Ћосић долазио у село тајно у време када је био дисидент, те да је и тада имао противнике у редовима Удбе. Никада, поручују, није доказана ниједно његово лоше дело науштрб појединаца, те да постоје судске инстанце који тиме и данас могу да се баве уколико се то питање покрене.

– Ружно је да се тако пише о Великој Дренови – каже за „Новости“ Невенка Коларевић, мајка четири ђака. – Могуће је да има противника тој идеји, али искључујем да је то 80 одсто села. Није тренутно ни пресудно да ли је помогао месту, чињеница је да је био велики писац и то треба испоштовати. О Дренови се преко њега и чуло.

ОПШТИНСКА ВЛАСТ ИЗНЕНАЂЕНА ОТПОРИМА

У ОПШТИНИ Трстеник су непријатно изненађени отпорима.

– Када је један одборник из Дренове рекао својевремено „па зашто треба да се школа зове по Ћосићу када није дошао ни три пута у село“, један одборник из Стопање му је одговорио да он, лично, никада није видео Јована Јовановића Змаја, а да је завршио ту школу у свом селу – каже Мирослав Алексић, председник општине Трстеник. – Локални парламент је био јасан: одборници (НПС, СНС, СПС, СДС) гласали су за ту идеју, поштујући чињеницу да је Ћосић био књижевник и академик и да се по томе памти.

Чланак ВЕЛИКА ДРЕНОВА: Неће да дају школи име Добице Ћосића се појављује прво на ИСКРА.

Захваљујући упорности Божидара Шарковића, одборника Грађанске иницијативе „Српска”, најпознатији светски научник Никола Тесла је добио своју улицу у општини Клина на Косову и Метохији. Предлог албанских партија био је да улица у којој живи највећи број Срба понесе име Наташе Кандић, регионалног координатора Рекома и бивше директорке Фонда за хуманитарно право, што Шарковић као једини одборник српске заједнице није прихватио. После вишечасовне жустре дебате у локалном парламенту и 45-минутне паузе, Албанци су одустали од свог предлога и прихватили да улица добије Теслино име.

Божидар Шарковић каже да је Комисија за именовање улица општине Клина, чији је он члан, пре два дана, једногласно прихватила да Никола Тесла добије улицу у овом граду и да је тај предлог стигао јуче пред општинске одборнике. Међутим, он каже да је био изненађен када је видео да су његове албанске колеге уместо Николу Теслу предложиле Наташу Кандић.

„Они су се сложили да у делу општине где живи највећи број Срба, од укупно око 80 колико сада има у Клини, улица добије име по неком српском великану. Али, пошто су преспавали променили су мишљење и били против Тесле. Предлог да то буде Наташа Кандић албански одборници правдали су тиме да је управо она заслужна за промовисање заједничког суживота Албанаца и Срба и да је због тога то најбољи предлог. На седници се повела оштра дискусија, али нисам хтео да одустанем од тога да улица добије име по Николи Тесли”, истиче Шарковић за „Политику”.

На његову примедбу да се имена улица дају заслужним покојницима, албански одборници су објаснили да то не мора увек да буде случај и подсетили да улице у градовима широм Косова носе имена Била Клинтона, Мадлен Олбрајт, Веслија Кларка, Џорџа Буша, Тонија Блера…

Шарковић тај аргумент није прихватио нагласивши да житељи Клине српске националности немају ништа са радом Наташе Кандић и да је Никола Тесла прави избор. Иако су лако могли да га прегласају, албански одборници су на крају прихватили предлог српског колеге.

Наташа Кандић је била изненађена када је од новинара „Политике” чула да ју је неко предложио да добије своју улицу у Клини. С неповерењем је примила ову информацију, мислећи да је можда нека шала у питању.  Поручила је како ништа не зна о томе и да је нико није обавестио о предлогу да добије улицу у овој косовској општини.

„Улице добијају истакнути појединци који нису живи па ми није јасно како су мене предложили да добијем улицу у Клини. Добро је да је улица добила име по чувеном научнику Николи Тесли, јер нас двоје не можемо да се поредимо”, рекла је Наташа Кандић.

Чланак ИПАК ТЕСЛА: Како је Наташа Кандић остала без улице у Клини се појављује прво на ИСКРА.

Авион авиокомпаније „Ер Србија“ носиће име прослављеног српског фудбалера Дејана Станковића.

Ово је трећи авион „Ер Србије“ који је добио име по још једном српском познатом спортисти, послије Новака Ђоковића и Владе Дивца, пренијели су београдски медији.

Откривању макете авиона присуствовали су директор компаније „Ер Србија“ Дане Кондић, предсједник Надзорног одбора те компаније градоначелник Београда Синиша Мали, српски министар омладине и спорта Вања Удовичић, министар спољних послова Ивица Дачић и министар привреде Жељко Сертић.

Станковић је рекао да је поносан што авиони „Ер Србије“ носе имена живих легенди и додао да би волио да се авиони назову по свим успјешним српским спортистима и онима који су дуго у иностранству као амбасадори својих земаља.

Он је честитао младој фудбалској репрезентацији Србије која је освојила златну медаљу на свјетском првенству на Новом Зеланду јер је показала како се бори за свој дрес и државу.

Чланак ПОЧАСТ ЛЕГЕНДИ: Авион „Ер Србије“ носиће име фудбалера Дејана Станковића се појављује прво на ИСКРА.

Мачванска улица на Врачару, код Храма Светог Саве, понеће име Моме Капора. То је озваничено једногласном одлуком градске Комисије за споменике и називе тргова и улица. Остало је још да се о овом предлогу, који је донет на иницијативу „Политике”, изјасни Скупштина града на седници 8. јуна, каже Горан Весић, градски менаџер. Тако ће, највероватније у јулу, бити отворена новоименована Улица Моме Капора.

– Верујем да ће се одборници градске скупштине једногласно изјаснити о овој идеји јер су и опозициони представници у Комисији за споменике и називе тргова и улица гласали за овај предлог. После тога, одлука треба да се објави у „Службеном листу града Београда” и онда остаје још да се направе уличне табле. Користим прилику да захвалим „Политици” на овој иницијативи и изражавам наду да ће и Капоров велики пријатељ Зуко Џумхур добити „своју” улицу – истакао је Весић.

Колегијум нашег листа поднео је 13. априла предлог Скупштини града да по Моми Капору (1937–2010), сликару, писцу и новинару, добије име једна београдска улица. Уз истицање његових заслуга за препознатљивост „космополитског духа српске престонице широм планете”, „Политика” је образложила и да шарм београдског живота који је најбоље исцртавао речима и оловком Момо Капор постаје једна од највећих знаменитости нашег града.

Идеју нашег листа од почетка је подржала и Љиљана Капор, супруга великог уметника, која каже да није ни сумњала да ће одлука комисије бити једногласна.

– Момо је заслужио да нека улица на Врачару понесе његово име. Посебно сам задовољна што је у питању Мачванска улица надомак Храма Светог Саве. Јер, Момо је највећи део живота управо провео на Неимару, на Врачару. Са девет година стигао је из Сарајева на Неимар, у Хаџи Мелентијеву улицу. Становао је и у Кичевској и Небојшиној улици, одакле је на крају и отишао – подсећа Љиљана Капор.

Чланак УСПЕШНА АКЦИЈА „ПОЛИТИКЕ”: Моми Капору улица на Врачару се појављује прво на ИСКРА.