Фото: РТРС

Предсједник Републике Српске Милорад Додик поклонио се пред Чудотворном иконом Пресвете Богородице Тројеручице у Храму Свете Тројице у Бањалуци.

Чудотворна икона Пресвете Богородице Тројеручице свечано је дочекана у недјељу, 23. октобра, у Бањалуци у Придворном храму Свете Тројице.

Ова икона била је у власништву Светог Јована Дамаскина, којем је, по наређењу калифа из Дамаска, била одсјечена рука, а када се Свети Јован молио пред иконом, спајајући одсјечену руку са тијелом, она му је зарасла.

Рука која је представљена на икони је зарасла Јованова рука. Чудотворну икону је у манастир Хиландар донио Свети Сава.

Чланак БАЊАЛУКА: Предсједник Српске поклонио се чудотворној икони Пресвете Богородице Тројеручице се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Чудотворна икона Пресвете Богородице Тројеручице биће свечано дочекана у недјељу, 23. октобра, у Бањалуци у Придворном храму Свете Тројице, потврђено је Срни у управи парохије бањалучке.

Свечани дочек чудотворне иконе која долази из манастира Хиландар на Светој Гори планиран је за 17.00 часова, а након читања акатиста Пресветој Богородици вјерници ће моћи да приступе цјеливању и миросању.

Чудотворна икона остаће у Храму Свете Тројице до вечерње службе у суботу, 29. октобра, а сваки дан од 8.00 до 18.00 часова читаће се акатист Пресветој Богородици и вјерницима ће бити омогућено да се поклоне и цјеливају икону.

Икона ће у недјељу, 30. октобра, бити изложена у манастиру Осовица код Српца, који је саграђен на темељима средњовјековног манастира, гдје ће бити служена Света архијерејска литургија, читање акатиста и освештан манастирски конак.

Чудотворна икона Пресвете Богородице Тројеручице била је у власништву Светог Јована Дамаскина, којем је, по наређењу калифа из Дамаска, била одсјечена рука, а када се Свети Јован молио пред иконом, спајајући одсјечену руку са тијелом, она му је зарасла.

Рука која је представљена на икони је зарасла Јованова рука.

Чудотворну икону је у манастир Хиландар донио Свети Сава.

Чланак БАЊАЛУКА: У недјељу свечани дочек иконе Пресвете Богородице Тројеручице се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, AFP 2016/ SERGEI GAPON

Мотоциклисти руског клуба „Ноћни вукови“ су за током ходочашћа на Свету Гору пронашли у Србији црквену реликвију – икону Омских кадета из 19. века. Сада се преговора да икона до 6. августа буде достављена у Омск, када ће овај руски град обележити 300. годишњицу постојања.

До овог открића се дошло након што су дипломци кадетског корпуса у архивским документима пронашли податак да се реликвија налази у Белој Цркви. Након тога су се локалне власти обратиле руским бајкерима са молбом да на свом мајском путовању ка Светој Гори сврате у Србију и провере информацију.

Претпоставка дипломаца била је потврђена. Сада су у току преговори да икона буде враћена у Омск, макар привремено.

„Желели бисмо да се то догоди до 6. августа, када ћемо обележити 300. годишњицу Омска“, рекао је Олег Денисенко, посланик Државне думе из Омске области и заменик председника Државне думе за безбедност и борбу против корупције.

Денисенко је раније саопштио да је са својим сарадницима покренуо иницијативу да се уочи 300. годишњице Омска пронађу реликвије Омског кадетског корпуса, изнете из Русије током Октобарске револуције.

Потрага је дала резултата — првобитно им је у Сарајеву потврђено да је неколико реликвија сачувано, а онда их је траг даље одвео у Србију.

„У периоду после револуције Омски кадетски корпус се често селио — из Омска на Руско острво (које се налази на крајњем истоку Русије), па у Шангај, па у (тадашњу) Југославију, тачније у Сарајево, да би свој пут завршио у Србији. Где год да су ишли кадете су „пратиле“ те реликвије, које ми сада тражимо“, рекао је Денисенко.

Према његовим речима, пронађена је стара икона корпусног храма Омске војне козачке школе (познате као Омски кадетски корпус) — икона Светог Николе.

„Икона је настала почетком 19. века (1805.године), и као и друге светиње прошла је дуг историјски и географски пут“, додао је он.

Чланак ОД ОМСКА, ПРЕКО ШАНГАЈА, ДО СРБИЈЕ: „Ноћни вукови“ пронашли у Србији икону Омских кадета се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, јутјуб/Православное поле

Икона Пресвете Богородице Владимирске, коју Русија тражи да из Народног музеја буде враћена у Москву, има огроман духовни значај за руски народ. Сматра се заштитницом Русије и руске војске, каже за Спутњик старешина подворја Руске православне цркве у Београду Виталиј Тарасјев.

Према предању, икону је насликао јеванђелиста Лука још за живота Богородице на дасци стола на којој је Христ вечерао са мајком и праведним Јосифом.

„Икона Пресвете Богородице Владимирске, чију реплику из Народног музеја у Београду, Русија тражи да се врати у ту земљу, има огроман духовни значај пре свега зато што представља и симболизује духовне везе Цариградске патријаршије и Византије са Руском православном црквом и руским народом“, објашњава за Спутњик старешина подворја Руске православне цркве Виталиј Тарасјев.

„Владимирска икона Богородице је била у Цариграду и из тог града је 1131. године превезена у Русију као духовни дар Византије руском народу и 1155. године је владимирска икона нашла своје првотрајније место у Русији. То је био град Владимир и од тог дана она је била духовни чувар руског народа, јер је Владимир био један од најзначајнијих градова у руској историји. Тамо су столовали кнежеви, као и кнез Андреј Богољупски, светац који је 1155. године у Успенски сабор у Катедралну цркву града Владимира унео икону Владимирске Пресвете Богородице.“

Икона је била чудотворна још у Византији. Људи су се молили пред њеним ликом за спас православне вере и православног народа, за спас од страних освајача.

„У Русији је такође било неколико историјских догађаја кад се народ на челу са својим кнежевима молио пред иконом Пресвете Богородице Владимирске, и у ратовима и у најездама страних завојевача руски народ је успео да сачува своју отаџбину и своје светиње. Тако је било и у 14. веку, када је завојевач Тамерлан хтео да покори Русију, након што је већ је освојио неколико градова. На обронцима реке Дон вршен је велики молебан на челу са митрополитом Кипријаном Московским. После молебана, у одлучујућој бици која је уследила, руски народ је сачувао своју независност и своју отаџбину.“

Иначе, владимирска икона је била увек присутна на великим историјским догађајима.

„За време постављења светитеља Јоне, првог предстојатеља самосталне аутокефалне Руске православне цркве, у 15. веку, 1448. године, као и за време избора првог патријарха московског и све Русије крајем 16. века Светитеља Јова, ова икона је била у храму где се вршио избор патријарха и његово устоличење.“

„Из новије историје, у 20. веку 1971. године, када је изабран његова светост и патријарх московски и све Русије Тимен, вршена је молитва у катедралном храму у Москви и у њој је такође била владимирска икона Пресвете Богородице“, каже отац Тарасјев.

Он прецизира да је Владимирска Богородица распрострањена и да не постоји руска православна црква без владимирске иконе, која се слави три пута годишње, по новом календару.

„Копија Пресвете Богородице, која се налази у Народном музеју, доспела је у Србију почетком 20. века, после трагичних догађаја у Русији. После Бољшевичке револуције, велики број руских избеглица, међу којима је било и свештенство, монаштво и епископат Руске православне цркве, дошао је на српске земље, на Балкан. Само у Београду је рецимо између два светска рата било 11.000 руских избеглица и сви су доносили оно што је највредније за сваког од нас, а то су светиње. Међу великим бројем светиња које су у то време донесене, донета је и Пресвета Богородица Владимирска“, објашњава отац Тарасјев.

Чланак ЗАШТИТНИЦА РУСИЈЕ И РУСКЕ ВОЈСКЕ: Икона која чува срце руске државе је у Србији се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Википедија

Из Манастира Бањска, код Звечана, са иконе Мајке Божје украден је накит непроцјењиве вриједности.

Полиција је успјела да приведе двојицу починилаца и идентификује трећег осумњиченог.

Украдени накит старији је од 100 година, од различитих племенитих метала, од злата, сребра, платине, има уникатних комада призренског филиграна украшеног драгим и полудрагим камењем, који су вјерници у знак захвалности за исцјељење и услишене молитве поклањали, преносе београдски медији.

Регионални шеф оперативе косовске полиције – сјевер Жељко Бојић рекао је да је ријеч о непроцјењивој вриједности, јер су неки комади накита стари око 120 година.

Игуман манастира Бањска отац Данило рекао је да је нестанак накита са иконе Мајке Божије откривен данас, али да је накит украден раније.

Према његовим речима, икона је смјештена у дрвеном раму и начазила се у сопственом престолу испред иконостаса.

Због радова, како је додао, који су у току у овом седам вијекова старом манастиру, све иконе са иконостасом су заштићене и склоњене у припрати цркве, гдје је била и икона Мајке Божије.

Чудотворна икона, реплика Мајке Божије – Казанске, која је донесена са Свете Горе до мартовског пограма столовала је у Саборној цркви Светог Георгија у Призрену, одакле је склоњена у Студеницу.

По обнављању духовног живота у Бањској 2004. године, послије пет вијекова, икона је донесена у манастир, где исцјељује болесне и паровима без дјеце дарује пород.

Бањска је манастирска лавра, споменик културе прве категорије од изузетног значаја за Србију.

Задужбина је краља Милутина /1282–1321/ који је манастир посветио Светом Архиђакону Стефану и одредио да то буде његова гробна црква.

Чланак КОСОВО: У манастиру Бањска, са иконе Богородице, украден накид непроцјењиве вриједности се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Српска православна црква данас обиљежава празник чудотворне Иконе Пресвете Богородице Тројеручице, најпоштованије иконе у српском народу.

Икона Тројеручица је, према предању, исцијелила руку Светог Јована Дамаскина када му је она одсјечена по заповијести дамаског калиФа. Свети Јован Дамаскин се борио против иконобораца, али је био оклеветан и неправедно кажњен.

Фото: РТРС

Исцијелила га је Пресвета Богородица, док се пред овом њеном иконом ожалошћен молио. Он је из благодарности за учињену милост придодао њеном лику трећу руку, по чему је она добила име Тројеручица.

По свом чудесном исцјељењу, Свети Јован Дамаскин постаје монах у лаври светог Саве Освећеног, а Света икона Тројеручица остаје непрестано уз њега. Прије свог блаженог упокојења он братији оставља завјештање да се ова света икона дарује царском сину који ће, према пророчанству Светог Саве Освећеног, једног дана доћи на поклоњење у лавру.

Тако Тројеручица пет вијекова касније доспијева у руке царског сина, тада архиепископа све српске земље Саве, заједно са иконом Млекопитатељнице и штапом-патерицом Светог Саве Освећеног.

Централна прослава празника Чудотворне Иконе Пресвете Богородице Тројеручице одржава се у царској лаври Хиландару, на Светој Гори.

Чланак ДАНАС ПРАЗНИК ЧУДОТВОРНЕ ИКОНЕ ТРОЈЕРУЧИЦЕ: Најпоштованија икона у српском народу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

У Саборном храму Христа Спаситеља у Бањалуци биће организован свечани дочек и примопредаја иконе Пресвете Тројице са уграђеном честицом Мамвријског храста из Хеврона.

Икона ће свештенству Саборног храма Христа Спаситеља бити предата на трајно чување.

Граду Бањалука и Саборном храму Христа Спаситеља ову икону дарује Поклоничка агенција Српске православне цркве „Доброчинство“, која ове године навршава 25 година постојања.

Икона ће, по благослову епископа бањалучког Јефрема бити постављена на мјесту некадашњег, страдалног од усташа порушеног, храма Свете Тројице у Бањалуци, односно у новосаграђеном Саборном храму Христа Спаситеља.

Чланак БАЊАЛУКА: Свечани дочек иконе Пресвете Тројице се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Бањалука

У Саборном храму Христа Спаситеља у Бањалуци у недјељу, 21.јуна, биће организован свечани дочек и примопредаја иконе Пресвете Тројице са уграђеном честицом Мамвријског храста из Хеврона.

Икона ће свештенству Саборног храма Христа Спаситеља бити предата на трајно чување послије литургије, у времену од 10.30 до 11.00 часова, саопштено је из Управе Храма Христа Спаситеља.

Граду Бањалука и Саборном храму Христа Спаситеља ову икону дарује Поклоничка агенција Српске православне цркве „Доброчинство“, која ове године навршава 25 година постојања.

Директор Агенције „Доброчинство“ Драган Вукић уручиће икону свештенству Саборног храма.

Икона ће, по благослову Његовог преосвештенства епископа бањалучког Јефрема бити постављена на мјесту некадашњег, страдалног од усташа порушеног, храма Свете Тројице у Бањалуци, односно у новосаграђеном Саборном храму Христа Спаситеља.

Икона, димензија 120 са 90 центиметара, дјело је познатог иконописца Бојана Јуришића, а рађена је у традицији византијске иконографије, по мотиву једног од најзначајнијих догађаја из библијске историје Старог Завјета, односно јављања Бога – Свете Тројице праоцу Аврааму у виду Три Анђела.

Библијски догађај, који изображава ова икона, описан у Првој књизи пророка и боговидца Мојсеја, десио се 1.800 година прије Христовог рођења, у мјесту Мамври Мамвријска дубрава или долина код Хеврона, на западној обали ријеке Јордан, 35 километара јужно од Јерусалима.

Да би се склонили од дневне жеге, Авраам је своје необичне госте угостио под крошњом једног храста, у Библији познатог као Мамвријски храст, у чијој близини је био настањен.

Овај храст се на чудесан начин очувао до наших дана, и налази се на посједу руског манастира Свете Тројице. По предању, храст је стар 5.000 година. За хришћане представља велику светињу, али га поштују и јудеји и муслимани.

Заслугом поклоничке агенције „Доброчинство“, управо од овог свештеног дрвета, једна честица је стављена у реликвијар који се налази у дну дариване иконе Пресвете Тројице.

Чланак ДАР „ДОБРОЧИНСТВА“: Икона Пресвете Тројице поклон храму Хирста Спаситеља у Бањалуци се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Национална галерија Умбрије у Перуђи угостиће изложбу „Српске иконе између традиције и модерности. Паралеле” од 23. јула до 25. октобра, на којој ће бити изложене 34 иконе прве половине 18. века из колекције Галерије Матице српске из Новог Сада и три из колекције Националне галерије у Перуђи.

Тим поводом у Амбасади Италије јуче је амбасадор Ђузепе Манцо подсетио да је Италија партнер Србије на плану привреде, политике и културе, и нагласио да су Италијани помогли наш Централни институт за конзервацију и рестаурацију, што ће, како је рекао, помоћи Србији да развија и чува своју баштину.

– У Милану је у току Светска изложба Експо 2015, и културне активности за неколико месеци трајања изложбе, привукле су неколико милиона посетилаца. Драго ми је што ће изложбу Галерије Матице српске моћи да виде и ти посетиоци из света – истакао је Манцо.

Министар културе Иван Тасовац изразио је захвалност амбасадору на стварању чврстих веза две државе у култури, али и у другим областима. Галерија Матице српске, додао је Тасовац, не само да је једна од најуспешнији институција у земљи, већ и у региону.

Тијана Палковљевић Бугарски, директорка ове Галерије, рекла је да је њена институција последњи пут гостовала у Италији 1972. године и да циљ предстојеће изложбе српских икона у Перуђи није само да једни другима представимо наслеђе, већ да га сагледамо упоредо, ставимо у дијалог и увидимо сличности и разлике у начину схватања, и моделима представљања ликовне уметности, па отуда и назив поставке паралеле.

Међу експонатима на изложби у Перуђи биће и две најстарије иконе из српске колекције: „Благовести”, непознатог иконописца, с почетка 16. века, и икона „Усекованије десет критских мученика”, сликана руком мајстора Виктора 1694. године. Тежиште изложбе је на иконама насталим у првим деценијама након Велике сеобе Срба 1690. године. У пратећем програму биће приказани филмови о културном наслеђу на територији Војводине, дечји едукативни програми, а у оквиру разговора „Наука и уметност” биће речи о улози науке у заштити наслеђа, што је остварено у сарадњи са Институтом за нуклеарне науке „Винча” из Београда и групом Молаб из Перуђе.

Србија и Италија потписале су 2012. године Протокол о сарадњи. Од тада до данас српски и италијански стручњаци боравили су на размени, а као најважнији резултат сарадње поменута је италијанска поставка „Хуманизам и ренесанса у централним Апенинима. Паралеле”, која је одржана у Галерији Матице српске у Новом Саду 2013. године, о чему је објављена и књига са радовима наших и италијанских историчара уметности.

Чланак НОВИ САД: Српске иконе на изложби у Перуђи се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Више од 1.000 верника дочекало је икону Пресвете Богородице Тројеручице, која је из манастира Хиландар пренета и трајно даривана манастиру Свети Лука у Бошњану крај Варварина. Његово преосвештенство епископ крушевачки Давид служио је након свеноноћног бдења литургију у недељу, а народ се и тада тискао да икону види и целива.

Икона која ће захваљујући донаторима и свештенству Епархије крушевачке и Хиландара, остати у манастиру Светог апостола и јеванђелисте Луке идентична је оригиналној светињи која се чува на Светој Гори. До Варварина је стигла у пратњи хиландараца, припадника Војске Србије и игумана бошњанског манастира, Алексеја.

– Дочек иконе Пресвете Богородице Тројеручице велики је догађај на нивоу Епархије, као и за престони Крушевац, јер ће нас Богомајка и својом трећом руком још приснији штитити – рекао је игуман Алексеј.

Осим бројних верника у Бошњану дочеку су присуствовали и припадници Специјалне антитерористичке јединице МУП и Гарнизона Крушевац.

– Сви смо узбуђени јер икона остаје код нас, а то ће сигурно привући и вернике из других места да чешће долазе – поручују мештани.

Манастир Светог Луке већ чува више православних драгоцености, од иконе Богородице Млекопитатељице, до мироточивих икона Светог Луке и царевића Алексеја Романова. Светиња је, иначе, подигнута на месту, где се, према народном предању у 14. веку, за време кнеза Лазара налазио манастир, похаран и уништен у време Турака.

– Након приче једног мештанина да је у сну од неког светитеља добио наредбу да на месту некадашњег подигне нови манастир, верници из Бошњана, по благослову епископа шумадијског Саве, 1990. године отпочињу зидање манастира Светог Луке, који ће 21. јула 1986. године освештати владика Сава – кажу у Епархији крушевачкој. – Манастир је све до 2002. године био женски, да би од тада, доласком архимандрита Алексеја за настојатеља, постао мушки.

АЛЕКСЕЈ

Отац мр Алексеј (Богићевић) у манастир је дошао са свега 12 година. Био је манастирски ђак, затим богослов, искушеник, монах, јеромонах, архимандрит, игуман. Важи за врсног теолога, али и писца, који је боравио у бројним манстирима од Дечана, преко Свете Горе, од Јерусалима и Свете земље до Бошњана. Његовим доласком уз помоћ верника, манастир Светог Луке који се налази на око 190 километара од Београда, постао је један од најлепших манастира у Шумадији.

Чланак СВЕТИЊА У ВАРВАРИНУ: Тројеручица стигла из манастира Хиландар се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Икона Свете Петке, донедавно потпуно непознато ремек-дело Димитрија Аврамовића, водећег српског уметника 19. века, чудним путевима је стигла у Србију. Од пре неколико дана у Цркву Ружицу на Београдској тврђави долази све више верника и љубитеља уметности да би видели нежни лик светитељке, које је Аврамовић насликао уочи своје преране смрти.

Потомак љутих српских граничара из Шајкаша, умро је силовито као што је и живео. Ватрени утемељивач српског националног романтизма и словенофил је у марту 1855. на вест о смрти руског императора Александра бацио бесно шешир на под, а затим пао крај њега покошен инфарктом.

Откриће Аврамовићеве Свете Петке тако се подударило с годишњицом смрти, али и два века од рођења „универзалног уметника“ ренесансног дара.

– Још док се слика сушила после рестаурације и конзервације људи који су застајали крај ње и крстили се – каже историчар уметности Никола Кусовац, захваљујући коме се Света Петка вратила у круг свог београдског светилишта које је утемељио Деспот Стефан. – Лепота ове иконе никог не оставља равнодушним. Осетио сам то и сам чим сам добио њену фотографију из једне од земаља такозваног региона у којој Срби нису радо виђени.

Историчар уметности каже да је фотографија била лоша, а Аврамовићево ремек-дело урађено у техници уља на платну тамно од патине. Ипак, лик најомиљеније српске светице је блистао неодољивим унутрашњим сјајем.

– Цена је била озбиљна, већа од моје целе уштеђевине, али осећао сам да морам да је вратим икону Србима – признаје Кусовац. – Неколико добрих људи ми је позајмило новац и дао сам ту велику суму човеку који је обећао да ће донети слику. После извесног времена он се појавио носећи велику трубу јефтине тканине! Рекао је: „То је то“ и почео да је размотава. Мислио сам да је полудео, а и ја с њим, чим сам се задужио до гуше да бих добио брдо крпе с дречавим дезеном.

Искусни стручњак је клонуло посматрао „поверљивог човека“ који је одмотавао тканину, док се негде око шездесетог метра није појавио појавило сликарско платно с ликом светитељке.

– Човек ми је објаснио да би слика вероватно била задржана, оштећена или чак уништена кад би се сазнало да иде у Србију, па је морао да прибегне лукавству – открива Кусовац. – Од остатка новца платили смо рестаурацију иконе која је блеснула пуном лепотом и величином.

Аврамовићева икона висока око две метра и широка око метар постала је проблем за саговорника „Новости“, јер једноставно није знао где да је чува. Однео ју је на неколико дана у предворје пословне зграде „Моне“ док не смисли куда даље.

– Тек је тамо Света Петка изазвала праву пометњу, јер су све жене застајале и крстиле се, а пословни парнери су остајали пред њом дивећи се, потпуно је променила атмосферу – каже Кусовац. – Кад ју је видео наш пословни човек из Америке упитао је за колико је новца откупљена и рестаурисана. Кад је чуо суму, само је избројао је новац тачно у цент и тражио да однесемо ремек-дело у капелу Свете Петке на Београдској тврђави, где се чува део моштију светице.

Икона је, међутим, због величине и услова чувања изложена у оближњој Цркви Ружици, где изазива огромну пажњу. Верници и љубитељи уметности долазе да се диве ремек-делу српског мајстора који је од за само четири године, од 1841-1845, осликао комплетан иконостас и фреске Саборне цркве у Београду: Поређења ради, оне су у наше време рестаурисане готово две деценије. Аврамовић је живописао и иконостасе манастира у Врднику и Карађорђеве цркве у Тополи.

Данас је готово заборављено да је он написао и прве модерне књиге о Хиландару: „Описаније древности србски у Светој (Атонској) Гори с 13 литографних таблица“ и „Света гора са стране вере, художества и повеснице описана Димитрием Аврамовићем живописцем.“

У овим изузетним путописима да обиљем историјских, географских и етнографских податка прикупљених током боравка на Хиландару 1846. дат је први целовит и исцрпан преглед историје Свете Горе на српском језику. Аврамовић открива и публикује Немањину хиландарску повељу, печат Светог Саве, ратну заставу Цара Душана и друге предмете, чиме у царску лавру Хиландар враћа не само српско национално сећање, већ и европску културу. Његова дела су заинтересовала многе западне историчаре уметности за баштину средњовековне Србије.

– За само 40 година, колико је поживео, Аврамовић је насликао ремек-дела, био је путописац, књижевник и преводилац, нацртао је прве српске карикатуре и утемељио изучавање историје уметности – каже Кусовац. – Иако је откриће његове Свете Петке велики догађај он носи и дозу горчине, јер се ове године навршава два века од рођења и 160 година од смрти Димитрија Аврамовића, а наша јавност и не зна чиме нас је задужио.

То подсећа на време кад универзални уметник Аврамовић осликава најважнији престонички храм, сакупља историјску грађу путујући по српским манастирима, али не успева да реши егзистенцијалне проблеме. Мање талентовани и храбри, али снисходљивији према властима, добијају запослење и државну плату. Генијални патриота без посла и наруџбина 1852. мора да напусти Србију којом владају кнез Александар Карађорђевић и Уставобранитељи. Следеће три године до преране смрти великог уметника су тајна за историчаре.

– Из те тајне синула је Аврамовићева Света Петка. Као што је Димитрије синуо у уметности без претходника. У дечаку из граничарског Шајкаша где су тема вековима биле сабље и кубуре из запретене искре букнуо је пламен генија. Димитрије Аврамовић је симбол невероватне стваралачке моћи српског народа, коме непрестано све руше, а он увек даје нове геније способне да обнове из темеља – каже Кусовац.

ОД ШАЈКАША ДО БЕЧА

Димитрије Аврамовић је рођен у Шајкашу, који је током неколико векова био центар аутономне српске области хабсбуршке Војне границе и матична лука речне флотиле која је задавала велике муке Османлијама. О историји његове породице нема много података јер су целокупну архиву Шајкашке републике циљано уништили аустрогарски војници у Првом светском рату.

Димитрија је практични отац уписао у трговачку школу, али је он напушта и одлази да учи „живописаније“ код Димитрија Јовановића, а затим код других сликара у Новом Саду. Аврамовић 1833. долази у Беч, где као сувише млад за Царску сликарску академију учи и ради у атељеу чувеног сликара и професора Фридриха Амерлинга, копирајући дела старих мајстора. Српски имућни грађани од младог уметника наручују иконе и портрете, а бачки епископ Стефан Станковић му додељује стипендију која му је омогућила да студира.

ФРЕСКЕ КАО ТЕЛЕВИЗИЈА

ДИМИТРИЈЕ Аврамовић је први српски сликар који је завршио целокупан курс на Царској сликарској академији у Бечу (1836-1840). Од кнеза Михаила Обреновића 1841. добија посао живописања београдске Саборне цркве, што је био прворазредни уметнички и национални задатак.

Српска православна црква је у тек ослобођеној Србији наставила мисију којом је очувала идеју државности у земљама изгнаства: окупљала је елиту са задатком шири просвету и врати у националну свест велику српску прошлост из доба свете владарске лозе Немањића.

Данас, у информатичком добу, тешко је појмити огромну улогу коју су у томе имале фреске и иконе националних светитеља које су Срби долазили да виде као „телевизијски пренос“ прошлости.

Чланак ЧУДЕСНИ ПОВРАТАК ИКОНЕ СВЕТИЦЕ: Свету Петку спасли шверцом у Србију! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Курир, Pravoslavljepzv.wordpress.com

Ова икона Господа Исуса Христа једина је којој пожар није могао ништа иако је баш на ускршње јутро ове године прогутао целу Грчку православну цркву у Ноксвилу у Тенесију.

„Очигледно је да је врелина била таква да се истопило стакло које је покривало икону, али икона је остала неповређена. Баш чудесно! Молим вас да будете у молитви са онима који зову цркву Светог Георгија својим црквеним домом. Много тога треба да се учини, али, несумњиво, Бог је са њима!“, каже Трој Ставрос, који је фотографисао икону.

„Ова икона је од дрвета. Дрво гори на 230 степени Целзијуса. Али, најмања температура на којој се топи стакло је 1.500 степени Целзијуса! Ова икона морала је да истрпи толику температуру… Научна објашњења не могу ово објаснити. Физички, то је немогуће. Део дрвета осликан јајчаном темпером и мастилом требало би да буде потпуно спаљен или бар поцрнео од ужарења и дима. Али, ову икону је Господ сачувао од свега тога. Ја стварно немам речи!“, каже Николас Нелсон, студент медицине и члан исте парохије.

Чланак НОКСВИЛ: Изгорела црква, икона остала нетакнута! се појављује прво на ИСКРА.