Фото: intermagazin.rs

Емисија ХРТ-а „Код нас дома“, која се емитује уместо емисије „Хрватска уживо“, у среду објавила прилог који би се могао назвати бизарним, пише Индеx.хр.

Ради се о једном ТВ прилогу пуштеном у поменутој емисји, а у ком се говори о „генијалном Загрепчанину“ Живку Парцу, чији је отац погинуо за време Другог светског рата у Русији.

„Тада се приказује слика Живковог оца у војној униформи уз глас који каже: Живко је имао само пет година када му је отац ветеринар нестао у Русији с већим делом Здруга лакопревозне Друге хрватске легије у борбама код Дона 1942. године“, наводи Индеx и додаје да преведено на обичан језик то значи да је Парчев отац био припадник усташке војске која је погинула у нацистичком походу на Русију.

Парац затим каже да није било играчака „не би било срећног детињства“, након чега следи кадар играчке – фигурице Адолфа Хитлера који салутира уздигнутом десницом, односно злогласним нацистичким поздравом.

То је, наиме, играчка из срећног детињства Живка Парца, наводи Индеx и додаје да Парац још каже и да се након 1945. „почело животарити“, а да су му играчке остале да се сећа тих лепих дана и да се с њима игра“. Међутим, ту је спорно што су те играчкице уствари фигурице усташких војника и немачких тенкова.

Индеx потом наводи да следи „врхунац морбидности у прилогу“ јер Парац је у ТВ прилогу рекао да је сваке године пред Божић писао писмо „малом Исусу“ тражећи разне играчке, а једне је написао како више не жели војнике „јер их већ има довољно, него само главе“.

Прилог завршава тиме како Парац у свом поседу има наводно јако вредан „цели комплет такозваног ратног ендехазијског Забавника“.

Хрватски портал наводи да је у три минута овог прилога Хрватска радио-телевизија „демонстрирала завидан ниво историјског ревизионизма и апологије злочиначке НДХ“.

На крају прилога водитељка емисије “Код нас дома” Ива Шулентић причу је закључила речима “Свака част господину Живку” и још једном поновила да је “генијалац”.

Чланак БИЗАРАН ПРИЛОГ НА ХРТ: Весело детињство НДХ уз омиљену играчку – фигурицу Хитлера се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Уредник ХРТ-а Владимир Брнардић, упркос захтеву његовог шефа Мире Бранковића, из емисије „ТВ календар“ није избацио прилог о ликвидацији породице Зец, емитован поводом 25 година њиховог погубљења, преноси „Јутарњи лист“, уз оцјену да је ријеч о „срамотном прилогу“.

У прилогу су изнесене тврдње да је цио случај медијски преувеличан. ХРТ се извинио и поручио да непримјерени коментар не одражава ставове те куће.

Загребачки лист наводи да су гледаоци јуче у поподневним сатима могли да чују спикера који говори да је случај, због тромог правосуђа, нанео велику штету Хрватској и додаје „да је цела трагедија медијски предиомензионирана“.

„Тај трагични случај медијски је предимензиониран до те мере да је у сенци остао податак да је, осим Александре Зец, још преко 400 дјеце погинуло током великосрпске агресије, а за шта такође никад нико није одговарао“, наведено је у „ТВ календару“.

Поводом тврдњи изнесених у емисији „ТВ календар“, вршилац дужности главног уредника Првог програма ХРТ-а Миро Бранковић позвао је на реакцију руководиоца Сектора за документарну продукцију ХРТ-а Владимира Брнардића.

Затражио је и да се емисија у репризним терминима не емитује у истом облику и да се уклони са мрежних и мултимедијалних платформи, рекли су са ХРТ-а.

Упркос томе, прилог је поново емитован у репризи емисије приказаној јуче у 16.43.

На ХРТ-у ће истражити због чега Брнардић није поступио по наређењу надређених, наводи Јутарњи лист и додаје да ће према њиховим незваничним сазнањима тај уредник ХРТ-а бити и санкционисан.

У међувремену ХРТ се извинио због тврдње да је „трагични случај породице Зец медијски предимензиониран“.

„Због емитовања непримерених тврдњи о трагичном страдању Александре Зец и других чланова њене породице, те поновног емитовања непримјереног коментара, ХРТ, у складу са важећим унутрашњим правилницима, у најкраћем року ће утврдити одговорност свих укључених у припрему спорног прилога“, наведено је у саопштењу.

Истакнуто је да непримјерени коментар не одражава ставове ХРТ-а, „што је јасно из прилога који су поводом годишњице страдања Александре Зец емитовани у свим другим емисијама Информативног медијског сервиса Хрватске радио-телевизије“.

ХРТ због спорног прилога упућује извињење породици Александре Зец и цјелокупној јавности, наводи се у саопштењу.

Чланак ЗАГРЕБ: ХРТ се извинио због скандалозног прилога о породици Зец се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТС

Хрватски портал Индекс под насловом „Томпсон звијезда ХРТ-овог концерта у изравном преносу, публика урлала ‘За дом спремни'“, преноси атмосферу са концерта који је одржан у Книну поводом 21. годишњице „Олује“.

ХРТ је вечерас на првом програму преносио концерт из Книна. Концерт је хуманитарног карактера, скупља се новац за обнову вуковарског Водоторња, а на њему наступају бројни извођачи, наводи Индекс.

Но, већ након пола сата концерта постало је јасно да је главна звезда концерта Марко Перковић Томпсон.

„На концерту наступају Оркестар Хрватске ратне морнарице и маестра Тончија Ћићерића, клапа Свети Јурај Хрватске ратне морнарице и Тамбурашки оркестар Хрватске радиотелевизије с маестром Синишом Леополдом. Наступиће и Марко Перковић Тхмпсон“, објавили су на ХРТ-у.

Tешко је било не приметити да је најзаступљенији на концерту био онај због којег се публика у Книну и окупила – Марко Перковић Томпсон.

Тако је певач познат по певању песме „Јасеновац и Градишка Стара“, у којој се позива на клање Срба, добио бесплатну рекламу у ударном термину на телевизију коју плаћају сви грађани Републике Хрватске.

Човек коме многе европске земље забрањују наступ очигледно није проблем за ХРТ па је Томпсон книнској публици представио своје највеће хитове и стихове као „Лоша била 45-а, однила нас прико свијета“ и сличне стихове.

„Шаљемо предивне слике“, констатовала је новинарка из кол-центра док се у позадини чује Томпсон. Организацију концерта нахвалио је и први човек ХРТ-а Синиша Ковачић.

У једном тренутку пред почетак песме Клапе Каше и оркестра ХРМ-а из публике се чуло скандирање „За дом спремни“. Исто се скандирање наставило и након песме, те још неколико пута током вечери, пише Индекс.

Раније јуче у Книну је забележено још неколико испада хрватских екстремиста. У преподневним сатима градом је промаширала „Девета бојна“, профашистичка војна формација ХОС-а, са заставом на чијем грбу стоји исписано „За дом спремни“. Хосовци су певали усташке песме у којима се величају команданти злогласне Павелиће „Црне легије“.

Неколико сати касније на книнским улицама је, уз тактове Томсонове музике, запаљена и застава Србије након чега је полиција привела двојицу екстремиста.

Хрватски портал Индекс, који се и ранијих година дистанцирао и осуђивао манифестације проусташког карактера у Хрватској, констатује, иначе, да је акција Олуја била „победничка и ослободилачка“, али и додаје да се данас „уместо достојанствене прославе“ догодио „гнусан усташки дернек“.

Чланак НА ХРТ-У СЛАВИЛИ ПРОГОН И УБИЈАЊЕ СРБА: „За дом спремни“ уз Томпсона се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика/ХРТ

Водитељ емисије „Отворено“ ХРТ-а господин Мислав Тогонал рекао ми је да се појавим у просторијама хрватске телевизије око 21 сат. На улазу Б-30. Уместо тога ушао сам на главни улаз, директно са аутопута, односно Вуковарске авеније. Претходни пут био сам у тој згради у рано пролеће 1990. године, заједно са чувеним карикатуристом Јошком Марушићем. Емисија је била на тему „Шта постати и радити у животу”, а дечја публика у студију бирала је између посла војног коментатора и карикатуристе. Победио је посао карикатуристе.

Јошко је тих дана имао велики лични проблем, није могао да се одлучи хоће ли се оженити тренутном вереницом или најновијом љубавницом.

„Не могу се одлучит, мој Лазо, обје су дивне“, јадао ми се Јошко на типичан далматински начин.

„Па, како ћеш, шта ћеш урадити”?

„А ништа, заказат ћу директни састанак између њих двије, па нека оне између себе одлуче која ме више воли. Мени је ионако свеједно.“ Резултат тог састанка и одлуке Јошко ми никада није јавио. Догађаји и ток историје на овим просторима наметнули су друге, приоритетније теме.

Сетио сам се тог разговора док сам, после 26 година, опет улазио у зграду ХРТ-а на Присављу, зграду коју су неки раније називали и „далековидницом“, или храмом хрватске журналистике. Дочекали су ме љубазно, као да сам јуче ту нешто снимао, или монтирао. Водитељ емисије Мислав Тогонал и гости професор Влатко Цвртила, декан приватног свеучилишта Верн, у којем је годишња школарина по студенту 5.000 евра, магистар Никола Брзица, нестраначка личност, али члан Одбора за питања одбране ХДЗ-а, иначе дипломац америчке војне академије Вест Поинт, где је био пети у класи од 4.000 кадета, а његова супруга је такође завршила Вест Поинт, и војни аналитичар Игор Табак. Из Србије је био позван начелник Генералштаба генерал Љубиша Диковић. Није дошао, па није дошао ни генерал Ловрић, начелник генералштаба, односно Главног стожера хрватске војске. Није дошао ни технички министар одбране Хрватске господин Анте Котромановић.

Тема емисије била је наоружавање у региону, хрватске ракете домета до 300 километара и српске ракете руског система С-300. Водитељ је професионално усмеравао питања трудећи се да сваком дискутанту даје подједнако времена. Наравно, ко се изборио за више простора, била је ствар умећа. Углавном, хрватски учесници у емисији били су као бајаги изненађени што се у Србији поставља питање о евентуалној хрватској набавци америчких ракета домета од 300 км, када је то унутрашња и суверена ствар Загреба. Затим су изнели мишљење да те ракете никада неће бити претња за Србију, да су намере Хрватске према Србији крајње мирољубиве итд.

Одговорио сам да се паметна политика никада не равна према изјавама, декларацијама и саопштењима, већ према способностима и капацитетима оне друге стране. И да је зато реакција државног врха Србије логична, јер на кога би требало да буду уперене те хрватске ракете домета 300 км. Скоро све земље око Хрватске чланице су НАТО-а, Загреб сигурно неће набављати такве ракете због Италије или Мађарске. Саговорници су опет инсистирали на сувереној слободи Хрватске да набавља оружје које она сматра за потребнo. Одговорио сам им да унутар НАТО-а постоји „подела рада“, па, рецимо, Румунија и Хрватска не треба да имају подморнице, други развијају капацитете АБХО, трећи планинске јединице, четврти ПВО…

Покушао сам да им укажем да хрватске ракете домета од 300 км не опуштају атмосферу на Балкану и да Хрватска као корисник колективне безбедности НАТО-а нема потребу за таквим ракетама, ни као средством одвраћања ни као оружјем за одмазду. Онда су опет уследиле тезе да смо се ми у Србији уплашили хрватске војне силе и да сваки моменат њеног јачања и реформи користимо за унутрашњополитичке сврхе у Србији. Осетио сам дискретну хрватску амбицију за улогом војног лидера на бившем југопростору.

Да, дотакли смо се и мог чувеног интервјуа са генералом Кадијевићем. Саговорници су били згрожени када сам признао да сам наговарао Кадијевића да изврши војни пуч и спречи крваве грађанске ратове. Одмах је уследила теза да је ЈНА дошла из Србије и извршила агресију на Хрватску 1991. Реплицирао сам да је ЈНА у Хрватској била од 1945. и да није требало да блокирају и нападају гарнизоне ЈНА. Онда је на ред стигла „балван револуција“ и тако је могло унедоглед…

Ја сам свој наступ завршио са Северином која се удала за Србина. Професор Цвртила је додао: „Два пута“.

Хрватски десничарски портали напросто су полудели после емисије. Живописно су ме представљали, од ратног хушкача до рођака Биљане Плавшић. Све са питањем: „Како је Лазански васкрснуо на ХРТ“? Највише је пенио бивши капетан бојног брода Југословенске ратне морнарице и касније адмирал Хрватске ратне морнарице Давор Домазет Лошо, са питањем: „Како су звали Лазанског, а не мене?“ Сироти Лошо, одувек је носио штуцоване бркове у стилу отмених бечких келнера, а остао је у Београду до задњег дана школовања за чин адмирала, скоро до краја јуна 1991. После је у хрватским медијима свој предуги останак у Београду бранио потребом да сачека да му се направе нови зуби. Као, остао је без протезе, па се није могао раније вратити у Хрватску. Ваљда му то Хрватска, ипак, није опростила и зато га и не зову на ХРТ. Због зубне протезе. Ја са тим немам ништа.

Јер, ја сам, кажу хрватски десничари, васкрснуо на ХРТ-у. Признајем, било ми је забавно. Пре свега, све је било културно. Свако је остао при својим ставовима, али смо се пристојно саслушали. За почетак, и то је нешто…

Чланак МИРОСЛАВ ЛАЗАНСКИ: Како сам васкрснуо у Загребу се појављује прво на ИСКРА.

Тај део снимка у приказу утакмице трајао је неколико секунди.

„Ово су кадрови које нисмо видели, а мислим да их се треба видети“, рекао је, између осталог, репортер ХРТ-а.

https://www.youtube.com/watch?v=Jn_r-RpeI78

Чланак ПАР ТАКТОВА: „Боже правде“ ипак на ХРТ-у се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Повијест на лажима није повијест, добре наше колеге са ХРТ-а.

Кад су гласници, у средњем веку, доносили у градове вести о близини непријатељске војске или о томе да се од оближњег места шири куга, носили су црне капе које су чувари са кула и осматрачница могли видети још из даљине. „Мрка капа“, јавили би тада чувари краљевима или владарима, доста пре него што би гласник дошао до капија града. Беле капе на глави гласника значиле су да опасност не постоји.

Сви који су синоћ гледали пренос финала светског ватерполо првенства између репрезентација Србије и Хрватске могли су видети, чак из далеког Казања, да је ватерполо репрезентација Хрватске играла у белим капицама са црвеним коцкама. Та бела боја, плус чињеница да су хрватски репрезентативци повели са два нула, улила је (лажну) наду челницима ХРТ-а да пренос финала може да иде у етар и да су испуњени сви увјети да пученство неометано гледа још једну величанствену победу дечких. А све у циљу прославе 20 и нешто љета неовисне и сувјерене државе Хрвата.

Хрватска јесте светска ватерполо сила, али је Србија светска ватерполо велесила (иако нема море) па је та предност олако изједначена, а како су четвртине пролазиле, тако се предност српских ватерполиста увећавала. Тако је то, иначе, у спорту. Ко зна шта значи „спортски“.

За то време, реализатору преноса Хрватске радио-телевизије она бела капица са црвеним коцкама постајала је све мркија. Пошто авиони из „Авијана“ не могу у базен, а још више у Казањ, реализатор је постајао све нервознији, рушио се цијели сустав у, око, и изван режије преноса.

У последњој четвртини дечки су тотално „потопљени“ много пре последњег судијског звиждука, а вода као да је ушла и у коаксијални кабал на ХРТ-у.

За гласнике из старог века везани су још неки цитати и поуке. Краљеви су, наиме, и своје али и гласнике противничке војске и државе убијали ако им се не свиде лоше вести које доносе. То наравно није решавало проблем, али где ћеш ти хрватском политичару, пардон — краљу, рећи да нешто није добро. Зато је остао познат и још један стари латински цитат: „Ne nuntium necare“ — Немој убити гласника (он, само, доноси лоше вести).

Руководство и реализатори преноса ХРТ-а, у свој оној муци, загубили су се негде између ових цитата о гласницима, па су применили онај о убијању гласника.

Знају они да им то добро донети неће, као што им ништа добро није донело ни кад су преносили Томпсонове концерте, али где смеју — само неколико дана после повјесне војне параде у част протеривања 250.000 Срба, тада конститутивног народа Хрватске — домобранима да приреде такву пакост и пусте им да виде како Србима у Казању каче злато око врата. То, напросто, нису тековине домовинског рата. Наравно, у тумачењу ХРТ-а и тамошњих политичара. Грађане ионако нико ништа не пита.

Хрватски репрезентативци и њихов селектор Ивица Тучак, који су се часно понели како у базену тако и честитањем после утакмице, били су колатерална штета слике о непобедивој Хрватској коју ХРТ жели да пошаље.

Претплатници ХРТ-а и грађани Хрватске нису тако могли видети своје представнике како примају сребрну медаљу. Уосталом, мало ли је на ову скупоћу и оскудацију бити други у свету. Па није.

А повијест на лажима није повијест, добре наше колеге са ХРТ-а.

Чланак САКРИЛИ СРПСКО ЗЛАТО: Не убијај гласника, то Хрватску неће направити победником се појављује прво на ИСКРА.

Фото: mondo

Гледаоци ХРТ-а остали су ускраћени за пренос церемоније доделе медаља из за сада непознатих разлога. Тако гледаоци у Хрватској нису успели да виде ни доделу сребрне медаље властитој репрезентацији.

Иначе, председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић упутила је данас пре меча поруку хрватским репрезентативцима, коју не треба посебно коментарисати.

У поруци се, између осталог, наводи: „У данима када славимо побједу и сјећамо се наших бранитеља, ваше успјехе славимо с посебним весељем“.

Чланак ХРВАТСКА НИЈЕ ВИДЕЛА ДОДЕЛУ МЕДАЉА У КАЗАЊУ: ХРТ прекинуо пренос после победе Србије се појављује прво на ИСКРА.