Фото: intermagazin.rs

Све је више необоривих доказа да је храна данас оружје против човечанства. То је врло подмукао и тихи рат, врло добро камуфлиран, а последице су страшне.

Независна америчка лабораторија Натурал њуза који је анализирао више од 1.000 врста различите хране, од суперхране до брзе хране преко витамина, житарица и свега што се данас нуди под ознаком „храна“ дошла је до шокантних резултата.

Мајк Адамс, главни научник и оснивач ове лабораторија, објавио је запањујућ закључак: – Храна је данас осмишљена тако да убија! На темељу онога што сам видео атомском спектроскопијом и анализом свих материја које људи конзумирају на дневној бази морам рећи да је стање заиста алармантно – говори Адамс и додаје да је „доказао како је храна данас намерно осмишљена, не да би човек помоћу ње преживео већ управо супротно, да се што пре усмрти“.

Адамс је рекао јавности како су истраживања његове лабораторије која трају већ дуги низ година показала застрашујуће чињенице, да храна данас изазива смрт, психичке болести попут деменције, стреса, депресије, преко неплодности до оштећења појединих органа, али и оно што је најважније, изазива губитак способности човека да размишља рационално, изазива сметеност, недостатак концентрације, заборављање итд.

Ту су и кожне болести, тумори, мождани удари и све друге напасти које се крију иза речи „храна“.

Чланак ОРУЖЈЕ ПРОТИВ ЧОВЕЧАНСТВА: Тихи, камуфлирани рат, а последице су страшне! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ Сергей Гунеев

Русија би могла да постане један од највећих произвођача хране на свету, изјавио је руски председник Владимир Путин поводом најаве Владе Руске Федерације да ће 2016. година бити рекордна по роду житарица.

„Ове године очекујемо највећи род житарица у историји савремене Русије — око 115 милиона тона. Наша земља је већ заузело место лидера на светском нивоу када је реч о извозу житарица“, рекао је он.

Путин је такође истакао да Русија бележи изузетно позитивну динамику раста и у другим пољопривредним секторима, а држава посвећује велику пажњу тој области како би се из године у годину остваривао све већи успех.

„Уверен сам да ће наши произвођачи осигурати не само домаће тржиште, већ и светско. Русија има потенцијал да постане један од највећих произвођача пољопривредних производа на свету. То јесте амбициозан план, али и апсолутно реалан. Битно је постепено се кретати ка његовој реализацији“, истакао је руски председник.

Тим поводом се огласио и руски премијер Дмитриј Медведев, који је рекао да захваљујући подршци државе руски пољопривредници гаје изузетно квалитетан производ који је веома цењен у иностранству.

Чланак ПУТИН: Русија би могла да постане највећи произвођач хране се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ Artem Kreminsky

Захваљујући ембаргу на увоз прехрамбених производа, великим субвенцијама и слабој рубљи, неке пољопривредне гране Русије почеле су да доносе већи профит него производња нафте и продаја оружја, пише „Блумберг“.

Држава активно стимулише развој руских пољопривредних компанија. Конкретно, предузећа групе „Русагро“ су прошле године добиле субвенције у висини од око 41 милион евра. Као резултат тога, његови показатељи и нето добит били су већи у односу на такве нафтне гиганте као што је „Лукоил“.

Успех руске пољопривреде објашњава се тиме да у последње време влада намерава да смањи зависност Русије од спољног тржишта. Осим тога, значајан подстицај индустрији дао је и сукоб Москве и Анкаре и делимична забрана на увоз турских производа, која је постала „благослов за пољопривредне произвођаче“, наводи „Блумберг“.

Главно достигнуће руске производне стратегије јесу рекордни показатељи продаје житарица. Русија је превазишла САД и ове године постала највећи извозник пшенице. Овај значајан догађај праћен је високим приносом кукуруза, пиринча, соје и хељде. Вишак жита заједно са слабом рубљом довели су до тога да је приход од извоза хране био већи него од продаје оружја.

Осим тога, са повећањем извоза значајно се смањује увоз. Од 2013. године, Русија је смањила куповину страних прехрамбених производа за око 40 одсто.

Русија придаје огроман значај смањењу зависности од стране производње и успешно претвара наизглед одумирућу грану у важан извор економског раста и стабилног запослења, закључује лист.

Чланак „БЛУМБЕРГ“: Русија на храни зарадила више него на оружју се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Високи званичник руске Владе рекао је новинарима да је донета одлука да се из производње хране у потпуности искључе било какви генетски модификовани организми или њихови делови.

„Што се тиче ГМО, одлучили смо да се они неће користити у производњи хране“, изјавио је заменик премијера Аркадиј Дворкович на међународној конференцији о биотехнологији у руском граду Кирову.
Он је такође истакао да постоји јасна граница између ове одлуке и научног развоја, медицине и неких других наука.

„Ово није једноставно питање, морамо пуно да радимо на раздвајању ових области и да формирамо законски основ по овом питању“, рекао је Дворкович.

Чланак ШТИТЕ СВОЈ НАРОД: Русија забранила производњу ГМО хране се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Узнемирујући видео-снимак који је преплавио друштвене мреже показује какав третман имају мигранти и избјеглице у главном избјегличком кампу у Мађарској на граници са Србијом, са сценама на којима се види како их полицајци хране као да су животиње у обору.

Снимак, који је тајно направио аустријски волонтер који је јуче обишао камп у мјесту Реске, показује како се око 150 људи свим снагама отима о кесе са сандвичима које им мађарски полицајци, са шљемовима и хигијенским маскама, бацају у ограђен простор у пространом холу, преноси АФП.

У хаотичној маси су се нашле и жене и дјеца, док су гладни људи избезумљено покушавали да се дочепају хљеба који лети кроз ваздух.

Многи који су били предалеко у гомили да би дошли до хране попели су се на ограду, машући и вичући како би скренули пажњу полицајцима.

„Као да хране животиње у обору, као Гвантанамо у Европи“, каже Аустријанац Александер Шприцендорфер који је касно синоћ на Ју тјубу објавио снимак који је направила његова супруга Михаела, а који се брзо раширио на друштвеним мрежама и јутрос је имао више од 20.000 прегледа.

Гвантанамо је озлоглашени затвор гдје су САД, према оптужбама, мучиле затворенике, подсјећа француска агенција.

Шприцендорфен, који је иначе члан бечког градског вијећа из редова аустријске Зелене странке, рекао је да је у камп у мјесту Роске дошао да донесе храну, одјећу и лијекове како би помогао хиљадама избјеглица који надиру преко границе.

Како је објаснио, док је разговарао са волонтером из Црвеног крста, његова супруга је посматрала како се одвија сцена храњења и одлучила да то сними.

Високи комесаријат УН за избјеглице (УНХЦР) критиковао је почетком недјеље сурове услове у кампу у мјесту Реске, док трврдокорни став Мађарске у погледу миграната љути друге земље чланице ЕУ, наводи Франс прес.

Мађарска полиција покренула истрагу о снимку храњења

Мађарска полиција саопштила је да је покренула истрагу након што се на интернету појавио видео-снимак на којем се види како гомила избјеглица бучно траже храну у хангару у пријемном центру, док им полицајци са хирушким маскама на лицу бацају пакете са сендвичима.

У одговору послатом мејлом на питања Ројтерса, мађарска полиција наводи да је покренула „хитну истрагу“ у циљу утврђивања чињеница.

Портпарол мађарске владе Золтан Ковач каже да је на снимику приказан центар гдје људи проведу само пар сати „у најбољем случају“, али гдје могу да остану до два дана према процедури коју је одобрила ЕУ.

„Видим полицајце који врше своју дужност мјесецима, покушавајући да се брину о 23.000 миграната који непрестано пристижу из дана у дан и који нимало не сарађују. Видим како покушавају да одрже ред међу онима који нису способни да стану у ред за храну“, истиче Ковач у одговору Ројтерсу.

Чланак СНИМАК: У Мађарској хране избјеглице као животиње, полиција покренула истрагу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Русија је забранила увоз свих производа са бугарским фитосанитарним сертификатима, саопштила је руска служба за надзор пољопривреде „Росељхознадзор“.

„’Росељхознадзор‘ је 1. септембра одлучио да забрани увоз свих регулисаних производа са бугарским фитосанитарним сертификатима на територију Руске Федерације“, наводи се у саопштењу.

Чланак МОСКВА: Русија забранила увоз хране из Бугарске се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Екстремни климатски услови попут снажних олуја, суша и топлотних таласа довешће до чешћих и озбиљнијих несташица хране у време када се глобална клима и системи снабдевања храном мењају, упозорили су британски и амерички стручњаци.

Притисак на светску производњу хране и учесталост екстремних временских прилика су толики да ће се несташице хране, какве су се раније дешавале једном у веку, у будућности дешавати на сваких 30 година, наводи се у извештају Британско-америчке групе за истраживање екстремних временских прилика и глобалног система производње хране, а преноси Ројтерс.

Група такође упозорава да реакција влада на пад производње, која укључује забрану увоза или извоза одређених производа, повећава ризике од скока цена хране.

Стручњаци су анализирали производњу најважнијих светских усева, кукуруза, соје, жита и пиринча и утицај који би суше, поплаве и олује могле да имају на те усеве у будућности.

Будући да највећи део глобалне производње тих усева долази из малог броја земаља као што су Кина, САД и Индија, екстремне временске прилике у тим регионима имале би највећи утицај на глобално снабдевање храном.

Иако већа повезаност између земаља умањује њихову осетљивост на шокове у локалној производњи, она, с друге стране, увећава осетљивост на велике шокове у регионима који се сматрају такозваним „храниоцима света“.

У извештају се предлаже скцирање међународних планова реаговања на непредвиђене ситуације, развој ефикаснијих модела предвиђања утицаја пада производње хране на земље, као и идентификовање и решавање ситуација у којима може доћи до несташице хране.

Група наводи да је неопходно прилагодити пољопривреду климатским променама и ојачати њену отпорност на екстремне временске услове, уз истовремено повећање производње како би она подмирила растућу светску тражњу хране.

Чланак КЛИМАТОЛОЗИ ТВРДЕ: Климатске промене изазваће поскупљења и несташицу хране, глад прети сваких 30 година се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Министарство пољопривреде Русије послало је Влади предлог листе производа забрањених за увоз из још седам земаља, међу којима су Црна Гора и Албанија.

„Министарство пољопривреде је размотрило питање листе забрањених производа. Нисмо разматрали на које би се земље односила забрана. То је питање за руску Владу. Ми смо своје предлоге послали Влади“, рекао је један представник Министарства, наводи агенција Тас.

Заменик руског премијера Аркадиј Дворкович је рекао да Влада Русије разматра листу земаља из којих ће бити забрањен увоз.

„Активно разматрамо то питање. Подразумева се да сви који су нам увели санкције треба да се суоче са контра-мерама, дакле са ембаргом на увоз хране“, рекао је Дворкович.

Руски премијер Дмитриј Медведев рекао је прошле недеље да је могуће да ће бити проширена листа земаља којима ће Русија увести ембарго на увоз.

Како наводи руска агенција, он је то рекао пошто су Црна Гора, Албанија, Исланд, Норвешка, Лихтенштајн, Украјина и Грузија одлучиле да продуже санкције које је ЕУ увела Русији.

Чланак РУСИЈА: Стоп увозу хране из Црне Горе и Албаније се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Храна постаје најважнија за човечанство и претпоставља се да ће врло брзо доћи време када ће се људи делити и по томе ко шта једе. Данас када се и много богатије земље од наше тешко одупиру притиску великих светских произвођача генетски модификованог семена и хране, надомак Вршца, на око 40 хектара, Зоран Петров развија једно огледно имање на коме се производи биодинамичка храна. И није то никаква новина на просторима Србије, тако се земља обрађивала вековима. На имањима која су била самодовољна, сваштарска (производило се од свега помало, али довољно за домаћинство), без пестицида, са старим сортама семена и стоке. Биодинамичка пољопривреда развијена је у целом свету, а у Европи по производњи предњаче Немачка, Швајцарска и Француска, са имањима која здравом храном снабдевају до 300 људи.

– У Србију сам се са породицом из Норвешке вратио  2007. године, јер смо хтели да производимо храну за своју децу. Испоставило се да човек није острво за себе, па се наша првобитна намера претворила у нешто више. Данас производимо и за друге, за сада још не много, али у складу са веома строгим међународним стандардом „Деметар”, који контролише биодинамичку производњу, полако се развија наше имање које би, надам се, требало у будућности да постане пример по коме бисмо имали много таквих произвођача у Србији – почиње причу за „Политику” Зоран Петров, произвођач биодинамичке хране, који је осим у Норвешкој живео и у Швајцарској, Шведској и Аустралији где је завршио студије кинеске традиоционалне медицине.

Повратак на село почео је куповином четири краве и бика расе тиграста буша која је на нашим просторима опстајала одувек. Уследила је потрага за земљом, па куповина имања од 40 хектара у атару села Велико Средиште код Вршца.

– Главна производња је на једном великом имању од 25 хектара, где производимо и храну за стоку. Ту осим крава и свиња расе мангулица имамо и све врсте перади, кокошке, ћурке, морке, фазане. Цела пољопривреда којом се бавим ослања се на старе расе које су издржале тест времена поред нас. Наше имање требало би да буде показно, како би то могло да се ради у Србији. Таква сваштарска имања код нас су постојала некада давно, која су у свету данас врло бројна. Није ово никаква новост, одрасли смо уз овакву пољопривреду и газдинства на којима је било свега помало за једну породицу. Данас је другачије. Тражи се само јефтина храна која нам је донела све невоље, а највише болести, а то показују и званичне статистике. То је неодрживо – прича Петров и додаје да се свет мења и људи постају свесни да ствари измичу контроли и све више им је битно шта једу и чиме хране своју децу.

Биодинамичка пољопривреда је, у ствари, производња какву су практиковали наши преци генерацијама. Она је данас само обогаћена новим знањима, али њена основна карактеристика јесте да имање, колико год је то могуће, буде самодовољно. Тешко је достићи идеалне услове и у потпуности затворити круг, али најважније је да нема употребе хемије и пестицида. Ова врста пољопривреде не може да се ради „по директиви“, мора човек да то осети и жели. Свако имање је јединствено и постоји слобода да се на њему ради по своме. На овим њивама расте и коров, јер је и он важан за имање.

Петров је, каже, нашао снагу у старим сортама. Оне имају и укус и животне снаге неопходне за складан психофизички развој. Сматра да је ненормално да човек данас парадајз, краставце, банане, цитрусе једе 12 месеци. Због тога и наше тело губи ритам. А како је и живот ритам, лако је закључити куда нас то води.

Фото: Политика

– Планирамо да направимо самоодрживо имање и развијамо герилску пољопривреду са произвођачима који ће се наслањати на нас. Дешава се да људи продају станове у градовима и иду на село. Међутим, неприпремљени су и онда потроше новац врло брзо, јер им и сељаци скупо наплаћују своје услуге. Да се не би догодило да пропадају, желимо да онима који намеравају да се баве пољопривредом пружимо могућност да дођу код нас на неколико месеци и да провере да ли је то за њих. Ако се покаже да им одговара, онда можемо и да им помогнемо. Мања имања могла би на овај начин да се удружују широм Србије.

Петров каже да је Србија златни рудник, да живимо у богатству, а не видимо сву разноврсност биљака и животиња око нас, земљу која и даље није загађена.

– На сва обећања у вези са ЕУ мој комшија сељак каже „где си видео да газда од бедника прави газду“, али ми то још нисмо разумели. Нико нам ништа неће дати, а са мало труда сами много можемо да створимо у својој земљи. Не могу да променим свет, али могу да мењам све на мом имању. Могу да бирам да ли ће се моја деца хранити здраво или ће бити килава од нездраве хране – закључује наш саговорник.

ГМО у тањиру

– Чини ми се да се у Србији све чини да се онемогући развој органске производње хране, а то је све под јаким утицајем компанија које се баве или промовишу ГМО. Данас и у земљама које су против ГМО на тањиру имате ГМО. Сваки производ који у себи има кукурузни сируп или рецимо сојин лецитин, тврдим са великом вероватноћом, јесте ГМ производ. Највише ме забрињава што су данас у Србији највећи заговорници увођења ГМО људи који су чак и у структурама власти и на неки начин су повезани са компанијама које производе ГМО. У Словенији, на пример, министар пољопривреде има за саветника за органску производњу човека који се бави органском производњом.

Здраво млеко

Када смо хтели да проверимо квалитет млека наших буша обратили смо се Катедри за биодинамичку пољопривреду Универзитета у Каселу, у Немачкој. Када смо се договарали око доношења узорка они су нас најпре упозорили да дођемо колима, а не авионом, због зрачења. Тако смо и учинили. Ујутро смо помузли краву и са два литра млека кренули за Касел. Урађене су три анализе, али оно што је нама остало најупечатљивије јесте то да је особа која је контролисала квалитет својој ћерки од три године дала млеко наше буше, и то пресно, да попије. Рекла нам је касније да је такав квалитет млека (а крава је само јела сено, јер је био децембар) имала прилике да сретне само на још неколико фарми у Немачкој. Ми сада завршавамо малу млекару и имаћемо јогурт и мање количине сира.

Охрабрити сељаке да држе стоку

Статистика показује да је у земљама у којима је број трактора по хектару мањи – већа стопа криминала,  дакле, мање је сељака који раде. За пољопривреду је својствена солидарност. У биодинамичкој производњи та солидарност је још више изражена. Желимо да охрабримо сељаке да поново држе стоку. А зашто то не би урадила и држава. Ако се у Србији, на пример, попије милион литара млека годишње, зашто не кажу треба нам толико, гарантујемо да ћемо откупити. Треба нам милион тона говедине, свињетине. Тако би то требало да ради држава, ако нам је пољопривреда, како кажу, стратешка грана. Ако ствари поставимо тако, потребни су нам и ИМТ и ИМР да покренемо и домаћу индустрију пољопривредне механизације, а не да пунимо туђе буџете куповином механизације у иностранству.

Чланак ИМА ЖИВОТА И НА СЕЛУ: Живимо у изобиљу, а то не видимо се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Европска унија дала је данас „зелено светло“ за увоз 19 генетски модификованих производа, међу којима су ГМО за људску прехрану, за исхрану стоке и резано цвеће, саопштила је Европска комисија.

Међу одобреним ГМО производима су они америчких компанија Монсанто и Дупонт, и немачких Бајера и БАСФ-а. Оваква одлука Комисије долази само два дана након што је она предложила нови закон који ће омогућити појединачним чланицама Европске уније да саме ограниче или забране увоз генетски модификованих усева, чак и ако ЕУ буде одобрила њихово коришћење.

„Сви ГМО производи одобрени данас показали су се као безбедни пре њиховог увођења на европско тржиште“, наводи се у саопштењу Комисије, и додаје је да Европска агенција за безбедност хране спровела тестирања над тим производима, преноси агенција Франс прес.

Како се наводи у саопштењу ЕК, одобрено је десет нових ГМО производа, међу којима неке врсте кукуруза, соје, уљане репице и памука, као и две врсте каранфила, који ће бити придодати на постојећу листу ЕУ од 58 дозвољених ГМО производа у људској прехрани и сточној храни.

Европска комисија је пре два дана најавила план који ће омогућити појединачним чланицама Европске уније да саме ограниче или забране увоз генетски модификованих усева, чак и ако ЕУ буде одобрила њихово коришћење.

Овај предлог Комисије је, међутим, наишао на оштре критике група за заштиту животне средине, које страхују да ће најновији прописи заправо дозволити прилив ГМО усева. Мишљења у погледу узгоја ГМО усева у Европи су подељена, па тако, док Британија снажно подржава њихов узгој, Француска је међу чланицама које се томе строго противе.

У Европи се узгаја само једна ГМО култура, и то Монсантов кукуруз МОН810 и то у пет држава чланица – највише у Шпанији и Португалији.

ЕУ сваке године увезе преко 36 милиона тона генетски модификованог сојиног брашна и соје за исхрану стоке. Унија произведе само 1,4 милиона тона соје на годину, која није ГМО јер ГМО соја није одобрена за узгој у ЕУ.

Чланак БРИСЕЛ: ЕУ одобрила увоз 19 ГМО производа се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Како модификовано сјеме улази у Србију, како се узгаја и користи? Илегалном сојом хране товљенике и продају индустрији, каже Ђорђе Бугарин, секретар Удружења пољопривредних и прехрамбених производа Привредне коморе Војводине.

Свињске шницле, које потичу од товљеника храњених ГМ сојом, завршавају у тањирима у домаћинставима у Србији. Сељаци такве свиње продају на мало, по селима, али и кланицама које од њих откупљују живу стоку. Како је контрола сточне хране слаба, то може да прође. Грађани Србије не могу чак ни да знају да ли су животиње чије се месо увози јеле ГМ храну или не.

– Кланице од сељака, који гаје ГМ соју, такве свиње откупљују и ништа не контролишу. И свиње које увозимо сигурно су храњене генетски модификованом сојом или кукурузом, а да то нико не провјерава. Такви људи не размишљају много о посљедицама. Објективних испитивања о утицају ГМО на човјека нема, јер се избјегавају независни истраживачи – каже Бугарин.

А, илегални пут сјемена ГМ соје изгледа прилично једноставно. Како објашњава Бугарин, у Румунији има много овог сјемена, па се претпоставља да из тих крајева долази. Он се уноси у гепецима аутомобила.

– Од 50 килограма ГМ соје када се посије, за наредну годину остане 1.000 килограма сјемена ове биљке – прича Бугарин. – Тона сјемена довољна је за седам до осам хектара земље. Она се из године у годину умножава, а такву соју користе за сопствене потребе. На откупним мјестима то не може да прође, јер она није прихватљива и дозвољена, а строго се контролише.

Када се заврши жетва, а соја остане неоткривена, узгајивачи је обрађују термички, у малим машинама које се називају екструдери, објашњава Бугарин. Температуре су ту високе, меље се зрно и све се претвара у пуномасни сојин гриз. То је храна којом онда тове свиње, а у неким приликама даје се и живини.

– Сојин гриз није погодан за веће категорије свиња – каже Бугарин. – То штетно дјелује на животиње, јер се повећава масноћа, а не меснатост. Како се код нас товљеници продају на „живој ваги“, а не на клању, та масноћа нема утицаја на продају. Свиња храњена ГМ сојом улази у ланац исхране човјека.

У Министарству пољопривреде тврде да Фитосанитарна инспекција контролише усјеве на територији Србије, док је посебна пажња посвећена провјери недозвољеног уношења и гајења ГМ биљака.

Парцеле под сојом биће контролисане коришћењем протеинских тест трака за брзу детекцију ГМ биљака – објашњавају у инспекцији. – У случају позитивних резултата, биће узети узорци ради званичне лабораторијске потврде ГМ биљака. Одређују се и ГПС координате на основу којих се утврђују тачни геодетски подаци и власништво над њивом. Сви усјеви гдје се утврди ГМ биљка уништавају се, а против власника се покрећу казнене мјере.

Храна за животиње која се увози у Србију, а у свом саставу садржи соју, кукуруз, кромпир, уљању репицу, узоркује се и испитује на присуство ГМО. Такође, адаптирана млијека, нека готова јела или производи од меса, који у свом саставу садрже сировине које могу бити од генетички модификованих организама, могу да се контролишу на ГМО. Не постоје поуздани тестови којима се може утврдити да ли је нека животиња храњена ГМ сојом, само на основу резултата лабораторијских испитивања.

Чланак КОГА ЈЕ БРИГА ЗА ПОСЉЕДИЦЕ: Илегалном сојом хране товљенике, ГМ месо на нашој трпези се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vracar.org.rs

Влада Србије има јасан став да неће дозволити гајење генетски модификованих организама нити употребу за исхрану људи, чак иако дође до измена Закона о генетски модификованим организмима, рекао је директор Акционог тима за пољопривреду и саветник премијера Србије Драган Гламочић.

Гламочић је у изјави Танјугу на конференцији „Аграрна политика Србије”, коју органузује НИН Фокус, рекао да ће питање промета ГМО бити јасно регулисано, да је и то питање од националног значаја, те ће влада размотрити на који начин ће промет бити регулисан.

Он је рекао да се наш закон о ГМО мора усклађивати са законодавством ЕУ које је, како је навео, најрестриктивније када је реч о ГМО.

Гламочић, иначе, бивши министар пољопривреде је подсетио да су Шпанија и Румунија једине земље у Европи где се гаји ГМО.

Указао је на то да постојећи закон има недостатака јер декларативно са једне стране забрањује производњу ГМО, а са друге омогућава увоз ГМО са неким модификацијама.

Чланак ГЛАМОЧИЋ: Нећемо дозволити гајење ГМО се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Нови Нацрт закона о генетски модификованим организмима је готов, али се чува у тајности, сазнају „Новости“. Њиме ће бити омогућен слободан промет оваквих производа у Србији. Продаја робе са „укрштеним генима“, иначе је и услов за улазак наше земље у Светску трговинску организацију, због чега су нас и одбили пре две године. С друге стране, надлежна министарства пољопривреде и трговине званично кажу да се новим законом о ГМО, засад, не баве.

Да Нацрт новог закона о ГМО спремно и скривено чека у некој фиоци, потврдио нам је и професор Миладин Шеварлић, саветник Економског института.

– Незванично је припремљен, а заванично га нико не да на увид – истиче професор Шеварлић. – Иако сам тражио да погледам, без икаквог одговара, у Министарству пољопривреде одбијају да га покажу. Од њих нисам чак добио ни списак чланова Националног савета за биолошку сигурнуст. То је тело које формира министар пољопривреде, по важећем Закону о ГМО из 2009. године. Није ми јасно због чега је и то тајни списак. Како ће то бити нови закон, он мора да иде на јавну расправу. То није само питање генетичара, већ људи различитих струка.

У министарствима пољопривреде и трговине, међутим, кажу да од закона засад нема ништа. Како тврде, нови прописи нису чак ни написани. С друге стране, крајем прошле године шефица преговарачког тима за ЕУ Тања Мишчевић је изјавила да је нови закон о ГМО припремљен, усклађен са ЕУ и да треба да се нађе у процедури. Ова изјава је тада као гром погодила надлежне у ресорним министарствима, али су остали на њу неми. Она је тад и најавила да Србија планира да у наредних годину дана испуни све услове за улазак у СТО.

И док се на сва уста бруји о забрани ГМО, надлежне инспекције често пронађу понеку њиву илегално засејану „мутираном“ сојом. Поједини пољопривредници, мимо закона, сеју ГМ семе, па тиме хране стоку. До њега долазе на „црно“, посеју мале површине, па им се тешко улази у траг. Прича се и да добијају семе од мултинационалних компанија које на све начине лобирају не би ли се докопале плодне српске црнице. Тако да ГМ усеви, нажалост, на мала врата, полако стижу до српских њива.

У Министарству пољопривреде нисмо добили конкретан одговор да ли ће Србија бити против ГМО или не, али, како су нам рекли, прате се дешавања у Европској унији.

– Све одлуке ће бити усклађене са ЕУ и Светском трговинском организацијом – испричао је Јован Вујовић, руководилац Групе за заштиту биљних сорти и биолошку сигурност Министарства пољопривреде. – Код нас је на снази закон из 2009. године, којим су забрањени промет, продаја и гајење ГМО. На нивоу ЕУ дошло је до измена, усвојена је нова директива која спушта одлучивање на ниво држава чланица. Оно што будемо морали да урадимо, биће урађено. Јавност ће бити укључена у расправе и трибине и апсолутно неће бити ништа без ње урађено.

Професор Миодраг Димитријевић, са катедре за генетику и оплемењивање биљака Пољопривредног факултета у Новом Саду, каже да се у овом моменту Министарство пољопривреде прилично смислено понаша, иако зна да постоје притисци са свих страна.

– Питање је колико их притискају због СТО, а колико сами лобисти то раде – прича професор Димитријевић. – С друге стране, они сами кажу да не журе, да им то није приоритет и заиста није. Али, никакве прогнозе не можемо да дајемо, јер је код нас ситуација увек непредвидљива. Верујем да имају све припремљено, али мислим да сви чекају и да никоме то није хитно.

ОПШТИНЕ ПРОТИВ УЗГОЈА

У Србији је 85 одсто становништва против ГМО. Тачно 130 локалних самоуправа потписало је декларацију против узгоја, промета и продаје ГМО. Стручњаци кажу да су то ретка питања у Скупштини када су владајуће партије и опозиција на истој страни.

ЕВРОПА НЕ ДОЗВОЉАВА ПРОИЗВОДЊУ

Све чланице ЕУ дозвољавају промет робе која садржи ГМО. Произвођачи су, међутим, у обавези да на производу то и назначе. У томе се, како каже професор Миладин Шеварлић, разликују од САД, где таква законска обавеза не постоји. Осим у држави Вермонт, где ће одлука о обележавању ГМ робе, од 2016. године бити обавезна.

– Мађарска, као члан ЕУ, изменила је свој устав, и забранила узгој ГМО – прича проф. Шеварлић. – Све државе ЕУ престале су да гаје ГМ кромпир, а осим Румуније, Шпаније и експерименталне површине у Немачкој, не узгаја се ни генетски модификовани кукуруз. Када се ради о промету, ЕУ је толерантна, али уз обавезу означавања на декларацији.

Чланак ГОТОВ НАЦРТ ЗАКОНА: Србија дигла рампу за ГМО? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Европска унија дала је земљама чланицама овлаштења да забране узгој генетски модификованих усјева, чак и ако их је претходно одобрила Европска агенција за безбједност хране.

Чланице ЕУ данас су одобриле пропис по коме националне владе могу да имају посљедњу ријеч о овом питању, што је противно многим иницијативама ЕУ, које подразумијевају заједнички став о политикама ЕУ.

Муте Шимпф , из групе „Пријатељи земље Европе“, рекла је да нови пропис представља „велику могућност за националне владе да затворе врата биотехничким усјевима у Европи“, пренио је АП.

Према новом пропису, владе ће ипак морати да консултују биотехничке компаније ако желе да забране одређени усјев.

Тип кукуруза – МОН 810 – једини је генетски модификован усјев који се комерцијално производи у ЕУ.

Шпанија је највећи узгајивач кукуруза МОН 810 у Европи са 137.000 хектара, саопштила је раније Европска комисија.

МОН 810 продаје амерички биотехнички гигант „Монсанто“, а овај кукуруз модификован је да буде отпоран на европске штетне инсекте.

Овај облик кукуруза забрањен је у Аустрији, Бугарској, Француској, Њемачкој, Грчкој, Мађарској и Луксембургу.

Чланак ЕУ: Државе могу да забране генетски модификоване усјеве се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Курир/ Д. Дервишагић

Војин Ћетковић и Слобода Мићаловић одлучили су да производе органску храну на свом имању у Чортановцима, где се ускоро селе да живе са својим петогодишњим близнакињама Вером и Милом.

Глумачки пар који је решио да се скући ван Београда, планира да се на обали Дунава потпуно прилагоди сеоским условима живота. Наиме, они ће у свом дворишту узгајати органско воће и поврће.

– Војин и Слобода баш воде рачуна о свом здрављу и здрављу своје деце и због тога им је исхрана врло важна. Они су до сада животне намирнице пазарили на пијаци код сељака чије воће и поврће није прскано разним хемикалијама. С обзиром на то да Војину није страно то да засади неку биљку, одлучио је да у својој башти узгаја домаћи парадајз, лук, кромпир, шаргарепу, целер, грашак, краставац, али и јагоде, зелену салату, разне зачине, грожђе и јабуке – прича наш извор.

Будући да је Ћетковић веома посвећен очувању животне средине, он је, како каже, пажљиво бирао материјале за градњу своје куће.

– Најважнија ми је срећа моје деце, а и за нас одрасле може да се организује право уживање. Око куће има места за роштиљање, неки котлић или сач, а ја волим да кувам. Уз то сам и риболовац, а Дунав ми је близу. То је одувек био мој сан, али највише сам то урадио због наших ћерки. Првенствено због здравијег ваздуха, а онда и због тога што у Београду немају двориште. Хоћу да на селу проводе своје детињство – испричао је глумац у једној емисији.

Чланак ЗДРАВА ИСХРАНА: Слобода и Војин производе органску храну на селу! се појављује прво на ИСКРА.