Комеморацијом на Старом сајмишту у Београду обиљежен је Дан сјећања на жртве Холокауста и геноцида над Србима, Ромима и Јеврејима, преносе агенције.

На спомен-комплекс, вијенце су, осим породица жртава, положили представници Владе Србије и страних амбасада, јеврејске и ромске заједнице у Србији. Државну церемонију обиљежавања Дана сјећања предводио је српски министар за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Александар Вулин.

Дан сјећања на жртве Холокауста посвећен је свим жртвама геноцида у Другом светском рату, али прије свега групи заточеника логора Јасеновац која је на данашњи дан 1945. године, кренула у пробој – од њих 1.075, преживело је само 127.

У Београду су за време Другог светског рата постојала четири логора, а на територији бивше Југославије 20 нацистичких логора, наводи РТС. Процјењује се да је, за три године, само у логору Старо сајмиште, убијено или је умрло од изнемоглости 40.000 људи. У комплексу тог некадашњег нацистичког логора, одата је пошта свим настрадалим.

„Такви злочини се више нигде и никада не смеју поновити,“ порука је свих који су дошли да одају пошту страдалима.

Вулин: Направили смо нови језик како бисмо избегли да кажемо истину

„Прошле су 72 године, а као да је прошло много више, јер смо направили сасвим нов језик како бисмо избегли да кажемо истину. Престали смо да говоримо оно што се заиста десило како бисмо, како бисмо у име новоизмишлењих људских права и политичке коректности почели да изједначавамо жртву и џелата,“ казао је Вулин и нагласио:

„Свако је својим животом заслужио место у историји и сећању и немојмо мртве да их миримо, јер су они својим животом и својом смрћу показали где је коме место.“

Зло се враћа јер је некажњено

Министар је нагласио да српски народ и земља никада није била на погрешној страни и не смије да допусти да је сврстају тамо гдје није била и допусти да се историја коју је стварала на најбољи, најправеднији и најхрабрији начин избрише и промијени.

„Када на костима јасеновачких мученика осване табла „За дом спремни“, када врисне тај поздрав усташа, не понавља се. Поновило се. Када протерате крајем 20. века више од 200.000 Срба само зато што су Срби, не понавља се. Поновило се.

Када на маси јасеновачких костију у небо подигнете Степинца, поновило се. И када са Косова и Метохије протерате више од 200.000 Срба, поновило се. И када слушате како ће поново избити Балкански рат да би се створила велика Албанија не понавља се. Поновило се,“ нагласио је српски министар.

Коментаришућу недавне изјаве албанских лидера Вулин је позвао присутне да не дају да још једном народ мученика, због ког је направљен једини дјечји логор на свету, који изнова мора да брани своју земљу, своје парче неба, своје дијете.

„Не дајте да још једном Балкан загази у рат,“ поручио је Вулин и нагласио:

„Не потцењујте то што чујете око себе, то зло које се враћа зато што је некажњено,“ истакао је Вулин.

Чланак ДАН СЈЕЋАЊА НА ПРОБОЈ ЈАСЕНОВАЧКИХ ЛОГОРАША: Зло се враћа јер је некажњено се појављује прво на ИСКРА.

На сајту Музеја Холокауста у Вашингтону пише да су усташе у Јасеновцу убиле између 77.000 и 99.000 људи од 1941. до 1945. године, а да је на подручју данашње Хрватске и БиХ /која је била у саставу усташке НДХ/ убијено између 320.000 и 340.000 Срба.

На сајту је наведено и да је више од 30.000 хрватских Јевреја убијено у НДХ или у логору Аушвиц-Биркенау.

Када је ријеч о броју жртава у Јасеновцу од његовог оснивања 1941. и евакуације у априлу 1945. године, наводи се да су хрватске власти убиле на хиљаде људи.

Истакнуто је да су усташе побиле између 45.000 и 52.000 Срба, између 12.000 и 20.000 Јевреја, између 15.000 и 20.000 Рома и између 5.000 и 12.000 Хрвата и муслимана који су били политички и вјерски противници режима.

У тексту се објашњава да је „одређивање броја жртава за Југославију, Хрватску и Јасеновац веома проблематично због уништења многих релевантних докумената“.

Као проблем, истакнуте су и „дугорочна недоступност независним стручњацима оних докумената који су `преживјели`“, те „постратна идеологија стручњака и новинара, која је и даље под утицајем етничких тензија, вјерских предрасуда, и идеолошког сукоба“.

У тексту се додаје да су процјене о Јасеновцу које се нуде у тексту Музеја Холокауста засноване на раду неколико историчара који су користили податке из пописа, као и сву доступну документацију у њемачким, хрватским и другим архивима у бившој Југославији и другдје.

„Што више докумената буде доступно и више истраживања спроведено о усташком режиму – историчари и демографи моћи ће да одреде прецизније податке од оних који су сада доступни“, пише у тексту.

Податке о 77.000 до 99.000 жртава у Јасеновцу са сајта Музеја Холокауста преузела је „Википедија“ на српско-хрватском језику, док се у „Википедији“ на српском језику наводи да је Спомен-парк Јасеновац до 2012. године утврдио поименице 83.000 жртава, а београдски Музеј геноцида 88.000.

У српској „Википедији“ наводи се и да број жртава варира у зависности од извора и напомиње да државна комисија Југославије из 1946. године износи да је у Јасеновцу убијено од 500.000 до 600.000 људи.

Истовремено, Музеј Холокауста у Вашингтону процјењује да су усташе 1941-1943. године убиле више од 250.000 Срба, од којих је у Јасеновцу убијено више десетина хиљада.

Коментаришући овај текст и податке, директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац каже за Срну да би се озбиљно требало позабавити пописом јасеновачких, али и свих жртава из ратова током 20. вијека на територији бивше Југославије.

Он сматра да је потребно да попис жртава буде државни пројекат, уз помоћ невладиних организација које се тиме баве и да треба направити попис жртава са реалним бројкама.

„Никада није касно за попис жртава, жртва која нема име – није жртва“, рекао је Штрбац, подсјећајући на праксу Јевреја да читају имена жртава Холокауста.

Он је навео да се све приче о томе да је прошло много времена од Другог свјетског рада и других ратова, те да нема живих свједока могу превазићи у садашњем времену интернета и друштвених мрежа.

„Треба за њима отићи – за члановима породица, преко интернета и друштвених мрежа може се комуницирати и док је још увијек жива прва или друга генерација извући сјећање“, наводи Штрбац.

Он је био експерт у тиму тужбе и контратужбе између Србије и Хрватске пред Међународним судом правде у Хагу и напомиње да суд тражи имена жртава, а не само бројеви.

Академик Василије Крестић истиче за Срну да га не изненађује податак на сајту Музеја Холокауста у Вашингтону, наводећи да се са тим бројевима манипулише одавно, те да то није ништа ново нити изненађујуће.

Он сматра да Срби немају довољно озбиљности и одговорности у том случају, па су Хрватска и некадашњи предсједник те земље Фрањо Туђман смањивали број јасеновачких жртава до 30.000.

„Да имамо озбиљности и одговорности какву имају Јевреји, то не би било тако. То је жалосно, али сами смо криви. Због братства и јединства живимо у илузијама да ћемо учинити добро онима који нам желе зло“, наводи Крестић.

Историчар Момчило Диклић истиче да се треба борити за истину и да је прекопавање Градине један од начина да се до ње дође.

„Не можемо се пасивним односом изборити за истину. Не треба да доказујемо број жртава, него да демантујемо неке теорије које смањују тај број“, поручује Диклић.

Чланак СТАРА ПРИЧА: Манипулације бројем убијених у Јасеновцу и даље трају се појављује прво на ИСКРА.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је данас, поводом Међународног дана сјећања на жртве Холокауста, да зарад будућих генерација ниједна жртва нацистичких концентрационих логора никада не смије бити заборављена.

„На овај дан треба да се присјетимо свих жртава фашизма са жељом да се такво зло више никада не понови. Наша обавеза је да садашње и будуће генерације учимо да такво зло никада никоме не смије да се чини, те да укажемо колико су важни људски живот, достојанство, слобода и мир“, истакао је Додик.

Подсјетивши да су Срби други народ по броју страдалих у нацистичким и усташким логорима у Другом свјетском рату, предсједник Српске је навео да је на данашњи дан 1996. године, два мјесеца након што је потписан Дејтонски мировни споразум, затворен и концентрациони логор „Силос“ у Тарчину код Сарајева, у којем је било заточено више од 600 српских цивила.

„Према свједочењима бивших заточеника, логор ‘Силос’ имао је све елементе злогласног логора ‘Аушвиц’ из Другог свјетског рата и то треба да буде опомена да је фашизам као идеологија, нажалост, био присутан и тада што се у будућности никада и нигдје не смије поновити“, поручио је предсједник Српске.

Међународни дан сјећања на жртве Холокауста установљен је 1. новембра 2005. године резолуцијом Генералне скупштине УН у знак сјећања на дан када је 1945. године ослобођен Аушвиц-Биркенау, најозлоглашенији логор смрти у поробљеној Европи.

Чланак ДОДИК: Зло холокауста више никада да се не понови се појављује прво на ИСКРА.

Којим појмом обухватити страдање српског народа у двадесетом веку? Како једним појмом описати убијање људи и уништавање културне баштине, поготово што су Србе у прошлом веку уништавали различити народи. И нису се заустављали само на убијању људи, већ и на уништавању књига, цркава, икона, гробова, свега што би указивало да су Срби некада ту живели.

Предлог председника Републике Томислава Николића да израз „затирање“ постане свеобухватан појам којим би се описало, па чак и законски дефинисало страдање српског народа у прошлом веку, као и да се подигне спомен-комплекс за све невине српске жртве, наши историчари поздрављаjу, уз опаску да би о самом термину требало да се отвори стручна расправа.

„Председник је дао добру идеју да би требало да одаберемо један појам који би обележио наша страдања. Али, требало би размислити који термин би могао да се користи. Требало би, дакле, размислити да ли би ’затирање‘ или ’сатирање‘ или нека друга реч можда била адекватна, али требало би и јавно продебатовати о томе. То није ствар која може да се одлучи лако, већ да промислимо и годину дана и да дођемо до најбољег решења“, каже историчар Александар Раковић.

Када одаберемо појам према коме би страдање српског народа било препознатљиво, наставља Раковић, требало би инсистирати да он буде препознатљив и у свету. Зато би појам морао да буде озакоњен. Тако би, каже Раковић, имао много већу снагу.

„Ако се озакони, имаће много јачи значај, али ни то не значи да ће га други признати. На крају крајева, морамо да кренемо у то и да донесемо одлуку о појму који би обележио наше страдање и да касније, у процесу који би био историјски, дипломатски, академски утичемо да се наш појам призна и да буде једнако валоризован, као што су валоризовани појмови Холокауста и Порајмоса“, закључује Раковић.

И Раковићев колега, историчар Миле Бјелајац, каже да предлог председника завређује пажњу. И он наглашава да појам треба пажљиво одабрати, да одговара суштини, али да буде јасан и у преводу на стране језике, као што треба да буде јасна и сама порука.

Више научних дисциплина бави се темом конструисања појмова и симбола, зато што је то, пре свега политичка, а тек онда семантичка чињеница, каже Бјелајац. Данас су у употреби различити појмови који описују страдање српског народа — погром, геноцид, етничко чишћење, прогон, насиље, објашњава он.

Израз „затирање“ у прошлости се користио и да опише последице фаталних епидемија или елементарних непогода. Када се буде бирао специфичан појам с којим Срби треба да уђу у светску медијску арену, али и у своју историјску свест, треба бити пажљив, каже Бјелајац, добро промислити за који се појам коначно определити. Морамо бити свесни да ће, који год појам буде одређен, увек постојати могућност политичке манипулације или негирања. Тако да треба увек размислити и о аспектима које могу да буду и нуспојаве — како могу да реагују и у другим срединама на појам за који бисмо се определили, каже Бјелајац.

„Предлог свакако завређује пажњу, тиме бисмо се, можда, сврстали међу народе који су кроз историју жестоко страдали, који за своје страдање имају специфичне називе и термине, али исто тако имају и појмове које је развио модерни свет. А модерни свет је увек политичан у одређеном тренутку“, објашњава Бјелајац.

Када говори о озакоњењу појма, Бјелајац каже да законом може да се санкционише историја, али да се то често не показује као најпрактичније решење.

„Боље је пустити да се један појам или једно разумевање одомаћи, па да онда дође кодификација. Мишљења сам да би можда пре тај један термин требало да се одомаћи у јавности, па тек онда да дође до једне садржајније расправе унутар законодавног тела, па да се онда кодификује“, сматра Бјелајац.

Бјелајчеву тврдњу поткрепљује и пракса неких других народа код којих се појам који описује њихово страдање прво одомаћио у јавности, па је тек онда ушао у законске оквире. Тако је било са именом које Јермени користе да би описали геноцид који су Османске власти извршиле над њима почетком ХХ века (Медз јегерн — Велики злочин), али посебно је занимљиво утврђивање појма Холокауст, које је данас општи појам за страдање Јевреја током II светског рата.

Испрва су Јевреји како би описали оно што им се догодило у периоду владавине нациста користили појам Шоа — катастрофа. Термин „холокауст“, који, према Оксфордском речнику, означава насилну смрт велике групе људи још од XVIII века, у општу употребу означавања страдања Јевреја у II светском рату ушао је шездесетих година прошлог века.

Тек после тога је кодификован и ушао је не само у законодавство Израела већ и у међународне документе.

Чланак УБИЈАЊЕ ЉУДИ, УНИШТАВАЊЕ КЊИГА, ИКОНА, ГРОБОВА: Затирање Срба је као Холокауст се појављује прво на ИСКРА.

Иницијатива Јавне установе Спомен-подручје „Доња Градина“ којом из свих општина са подручја Козаре и Поткозарја тражи старе фотографије становништва страдалог у Другом свјетском рату има велики одзив са подручја Бањалуке, Козарске Дубице и Градишке, изјавила је директор ове установе Тања Тулековић.

Тулековићева је навела да су за три мјесеца добили доста фотографија и предмета који свједоче о страдању становништва и уништавању српске имовине.

„Интерес становника је премашио наша очекивања. Прикупљени материјали чиниће фундус будућег Меморијалног музеја Доња Градина“, изјавила је Тулековићева.

Она је додала да прикупљене фотографије, настале прије или у периоду од 1941. до 1945. године, жртава усташких злочина геноцида и Холокауста у Независној Држави Хрватској и њеном највећем логору Јасеновац приказују страдале у том логору и оне који су преживјели.

„Позивамо све становнике да, уколико посједују фотографије настале прије Другог свјетског рата или у току рата, јаве стручним радницима Спомен-подручја `Доња Градина` на телефон 052 446 030“, рекла је Тулековићева.

Она је објаснила да по позиву власника фотографија или других материјала, стручни радници Спомен-подручја „Доња Градина“ излазе на терен, а фотографије се након обраде враћају власницима.

Тулековићева је напоменула и да је, захваљујући великом интересовању становништва, прикупљен и велики број дописних карти из логора Јасеновац.

Она је на сарадњи посебно захвалила општинама са подручја Козаре и Поткозарја, матичним канцеларијама и другим институцијама, који су помогли у реализацији пројекта, чије трајање није ограничено.

Чланак СВЈЕДОЧАНСТВО ЗЛОЧИНА: Прикупљен велики број фотографија из Јасеновца се појављује прво на ИСКРА.

Израел је објавио писмо које је пре неколико деценија, само два дана пре него што је погубљен, руком написао нацистички ратни злочинац Адолф Ајхман.

Ајхман је у писму тражио милост због улоге коју је имао у Холокаусту.

У молби, коју је саставио након што је пребачен у Израел 1960. године, где је осуђен на смрт, Ајхман каже да је израелски суд преувеличао његову улогу у организовању логистике Хитлеровог „финалног решења“, које је довело до истребљења шест милиона Јевреја, преноси АФП.

Израелски председник Реувен Ривлин представио је данас на церемонији обележавања Међународног дана сећања на Холокауст, досад необјављено писмо које је Ајхман упутио тадашњем председнику Јицаку Бен Звију.

У писму Ајхман каже да треба направити разлику између одговорних лидера и људи попут њега, који су, како каже, били приморани да служе као „обични инструменти у рукама лидера“.

Председник Томислав Николић положио је венац уз војне и државне почасти на Споменик жртвама геноцида у Другом светском рату на Старом сајмишту у Београду.

Поводом обележавања Међународног дана сећања на жртве Холокауста, у Културном центру Рекс биће одржана комеморација. Ајхман истиче да не може да призна одлуку суда као такву, те тражи од председника да употреби своје право да додели опроштај и наложи неизвршење смртне казне над њим.

Писмо носи датум 29. мај 1962. године, а Ајхман је погубљен вешањем око поноћи 31. маја.

Он је, као један од главних организатора Холокауста, побегао из заробљеничког логора после Другог светског рата у Аргентину 1950. године, где је живео под лажним именом све док га у мају 1960. нису ухватили израелски обавештајни агенти Мосада и пребацили у Јерусалим.

Јеврејска држава је поносна на способност безбедносних служби да га приведу правди, те је Ривлин данас рекао да је суђење Ајхману било велики моменат у историји

„У првим годинама после Холокауста људи у Израелу били су заузети обновом и оснивањем независне државе… Суђење Ајхману је разбило зид тишине. Способност младе јеврејске државе да ухвати нацистичког убицу пружила је основни осећај безбедности онима који су преживели Холокауст“, истакао је он.

На данашњој комеморацији представљена су и друга документа, међу којима су и молбе за милост Ајхманове супруге Вере и његових петоро браће, као и Бен-Звијево писмо тадашњем министру правде у којем одбацује њихове захтеве.

Израел и његови савезници наставили су да користе своје ресурсе широм света гонећи одговорне за Холокауст, иако је већина починитеља сада на прагу смрти.

Јуче је центар „Симон Визентал“ објавио листу од десет наводних нациста који би могли бити кривично гоњени у 2016, а израелски премијер Бењамин Нетанијаху упозорио је да је антисемитизам поново у порасту у Европи.

Чланак ОБЈАВЉЕНО АЈХМАНОВО ПИСМО: Нацистички злочинац молио за милост се појављује прво на ИСКРА.

Холокауст не сме бити заборављен, jер jе злочин заборавити злочин, поручио jе данас председник Србиjе Tомислав Николић на централноj церемониjи обележавања сећања на жртве Холокауста.

„A неки би желели да га починимо, да Холокауст предамо забораву или да се деси нешто jош горе, да га се сећамо површно и погрешно“, рекао jе Николић, после полагања венац на Споменик жртвама геноцида у Другом светском рату, коjи се налази у оквиру комплекса некадашњег концентрационог логора на Старом саjмишту у Београду.

За сећање и помисао на Холокауст, рекао jе председник Србиjе, потребни су видљиви траjни знаци о коjима може да се размишља.

„Kроз спознаjу историjе у своj своjоj суровости морамо се стално подсећати да се историjа не би поновила, на неком другом месту или у новом руху. Tек онда ће Холокауст да буде у свести свих нациjа“, поручио jе Николић, додаjући да 27. Нисана (хебреjски први месец) заjедно за Jевреjима из читавог света обележавамо Дан сећања на Холокауст, трагедиjу коjа jе задесила jевреjски народ, а у коjоj су учествовали и други народи, вољно или невољно.

Николић jе истакао и да Србиjа ниjе била поштеђена монструозног плана Kоначног решења, те да су Jевреjи и сви они коjи су се супротставили нацистичкоj идеjи били мета прогона.

У таквим условима, истакао jе председник Србиjе, била jе храброст спашавати некога ко jе био Jевреjин, а људи коjи се нису приклонили окупатору исказали су у тим данима велику храброст.

„Широм Србиjе грађани су помагали прогоњеним Jевреjима. Данас када нажалост постоjи и поjава негациjе Холокауста потребно jе на jедан нови начин упознати генерациjе са страдањем Jевреjа, Срба, Рома и других националности и свим погубним аспектима нацистичке идеологиjе“, истакао jе Николић.

Oн jе поручио да Холокауст мора да се прикаже онакав какав jе био без убацивања тривиjалних, „али лако сварљивих чињеница“ без маргинализовања до негациjе и jезиве прошлости и истине.

„Свет се мења и ми морамо да будемо свесни да доприносимо обликовању будућности. Начин на коjи то радимо, да ли то радимо чињењем или нечињењем, на позитиван или негативан начин, одразиће се на будућност. Зато jе важно да уложимо максималан напор да будуће генерациjе живе у миру и слози, без страха од сукоба и ратова“, поручио jе председник Србиjе.

Николић jе предводио централну државну комеморативну церемониjу одавања почасти поводом обележавања Mеђународног дана сећања на жртве Холокауста.

Пошту жртвама су одали и председница Скупштине Србиjе Mаjа Гоjковић, а у име Владе Србиjе министар за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Aлександар Вулин и министар унутрашњих послова Небоjша Стефановић.

Церемониjи одавања почасти присуствовали су и преживели Холокауста, потомци жртава, некадашњи заточеници логора смрти у Другом светском рату, представници Савеза jевреjских општина Србиjе, председник Националног савета ромске националне мањине, министри Владе Србиjе, представници Скупштине Србиjе, председник Скупштине града Београда, чланови дипломатског кора, удружења и грађани.

Чланак СЕЋАЊЕ НА ЖРТВЕ ХОЛОКАУСТА; Николић: Злочин jе заборавити злочин се појављује прво на ИСКРА.

Предсједник Хрватске Колинда Грабар Китаровић данас је у Музеју холокауста Јад Вашем у Јерусалиму изразила „најдубље кајање“ због свих жртава страдалих у холокаусту у Хрватској за вријеме усташког режима током Другог свјетског рата.

Китаровићева је истакла да је тај дио историје бацио љагу на Хрватску, али да је, због будућности, потребно суочити се са прошлошћу.

„Као предсједница Хрватске изражавам најдубље кајање због свих жртава холокауста у Хрватској, страдалих од руке колаборационистичког усташког режима током Другог свјетског рата“, рекла је Китаровићева, након обиласка Јад Вашема гдје је положила вијенац у Дворани сјећања, са вјечним пламеном који гори у помен шест милиона страдалих Јевреја.

Китаровићева је подсјетила да су за вријеме усташког режима, осим Јевреја, страдали и бројни Роми, Срби, Хрвати који су тада сматрани непријатељима режима, преносе хрватски медији.

Чланак КИТАРОВИЋ У ЈЕРУСАЛИМУ: Кајање због жртава холокауста, тај део историје бацио је љагу на Хрватску се појављује прво на ИСКРА.

Jедан од наjпознатиjих светских ловаца на нацисте Eфраим Зуроф, директор центра „Симон Визентал“ из Израела каже да jе апсурдно поредити холокауст, геноцид у Руанди и злочине у Сребреници.

У телефонскоj изjави за „Политику“, он jе неколико пута поновио да то ниjе исто и да jе страшно правити таква поређења.

„Волео бих да су нацисти склонили jевреjске жене и децу пре свог крвавог похода, уместо што су их убили, али то се ниjе десило, као што знамо. Ни Руанда и холокауст нису исто, иако су злочини коjи су се догодили у Руанди много сличниjи холокаусту од онога што се десило у Сребреници. Aли, опет, то ниjе исто. Пре свега, ни Руанда ни Сребреница нису биле индустриjско масовно убиjање какво jе почињено у холокаусту“, истиче Зуроф.

Oн ниjе желео да коментарише нацрт резолуциjе о Сребреници, коjа би на предлог Велике Британиjе почетком jула требало да се нађе пред Саветом безбедносит Уjедињених нациjа.

На питање како оцењуjе део резолуциjе у коjем се осуђуjе свако порицање геноцида у Сребреници, Зуроф jе одговорио да ниjе сигуран да jе оно што се десило у Сребреници геноцид.

„Kолико знам, оно што се тамо десило ниjе опис или дефинициjа геноцида. Mислим да jе одлука да се то назове геноцидом донета из политичких разлога. Oчигледно се догодила трагеиjа, недужни људи изгубили су живот и треба да се сачува сећање на њих“, наводи Зуроф.

Oн додаjе да су политички разлози превагнули и када jе теребало заузети став према страдању огромних размера у Руанди, где jе од априла до jуна 1994. године побиjено око 800.000 припадника мањинског народа Tутси.

„Иако то jесте био геноцид, Бил Kлинтон ниjе желео да то назове геноцидом из политичких разлога, jер ниjе жело да буде присиљен да предузме нешто поводом тога“, рекао jе Зуроф.

Чланак ЗУРОФ: Страшно jе Сребреницу поредити с холокаустом се појављује прво на ИСКРА.

Не може се дуго издржати поглед Натана Стајнберга у превеликом зимском капуту са црно-беле фотографије снимљене у краковском гету, нити је лако заборавити брош који је тај једанаестогодишњи дечак правио да поклони родитељима. Изгладнео, уплашен и болестан, умро је пре него што је брош послао.

Тешко је ходати ходницима и холовима „Јад Вашема“. Као да ходате по зашиљеним чворовима бодљикаве жице која је опасивала нацистичке логоре смрти у којима је уморено на стотине хиљада малих Натана, као да вам метак уместо људског гласа пролази кроз уши док читају имена те невине деце – а милион и по њих су их зликовци погубили: Давид Герет, 13 година, Јаков Сам, девет година, Ерика Федерева, 17 година, Шалом Клајст, пет година…

Смрт сама је свуда по холовима тог меморијалног центра, кези се из сточног вагона којим су депортовани људи само зато што су се звали Јеврејима, извирује иза пругастих затворских одела која су висила на живим скелетима…

Ко ли је био број 135 633, та безлична цифра на опараној траци тканине зашивеној на изанђалу кошуљу? Био је човек са именом и презименом, са жељама и надама, можда учитељ или радник, можда је имао породицу, само будућност није имао.

Смрт се препознаје у садистичком осмеху Адолфа Ајхмана, једног од архитеката холокауста, тог страшног злочина који је бацио љагу на људску врсту да се никад после тога не опере. Двадесет година је та звер у људском обличју наџивела малог Натана док га није стигла правда 1962. године.

Меморијални центар „Јад Вашем“ основан је 1953. године одлуком израелске скупштине у циљу документовања историје јеврејског народа за време холокауста, уз очување сећања и сведочанстава на шест милиона Јевреја који су пали као жртве нацистичког погрома.

Овај комплекс на јерусалимском Брду сећања (Хар Хазикарон) – подсетник, опомена и завет – чине музеј, изложбени простори, архиве, споменици и спомен-обележја, образовни центри, а годишње га посети око милион људи.

Сведочанства преживелих, подаци о жртвама, документи најразлачитије врсте, највећим делом донети из Европе, чине највећу збирку материјала о холокаусту на свету. Најсавременија архива има око 140 милиона страница документације коју чине фотографије, видео и аудио снимци, писана сведочења, а ту је и централна база података са именима више од четири милиона жртава.

Библиотека садржи најобимнију збирку објављених публикација и књига у вези с холокаустом, а ту је и међународна школа за проучавање холокауста, једина те врсте у свету, коју годишње прође на хиљаде наставника и полазника.

Централни део комплекса чини Музеј историје холокауста, обновљен 2005. године, у чијим се аулама посетиоци на различите начине сусрећу са свим страхотама холокауста: са екрана допиру сведочења преживелих логораша, изложене су справе за мучење по логорима, личне ствари жртава, фотографије, писма… Застајемо код једног писма послатог из злогласног логора смрти Хелмно код Лођа…

„Ово су наши последњи дани, а дајемо знак у нади да негде још постоје наши рођаци и познаници. Требало би да знате. Ако преживите, морате се осветити!“ И следи потпис њих дванаесторо.

Ћутке се пролази кроз овај музеј и дуго по изласку се глас не враћа. Враћају се само, као удар маља у руци крвника, стихови Бењамина Хондана, убијеног у Аушвицу, који вас дочекују у Дворани имена:
„Сети се само да сам био невин, и као и ти смртан тога дана…“

Барем им дугујемо сећање!

Чланак МУЗЕЈ ХОЛОКАУСТА: Тешко је ходати ходницима и холовима „Јад Вашема“ се појављује прво на ИСКРА.

Невиђени скандал догодио се у Пољској када су након обележавања дана сећања на жртве Холокауста, унутар тог здања, чувари закључали пет особа, од чега двојицу Јевреја, а након три и по сата их пронашли, ухапсили и испитивали као преступнике.

Наиме, председник Јеврејске заједнице Рима Рикардо Пачифичи, њен секретар Фабио Перуђа и екипа италијанске телевизије, на челу с водитељем Давидом Паренцом, такође Јеврејем, остали су након комеморације у логору до касно увече, у ТВ преносу емисије о Холокаусту. Када су кренули у хотел, установили су да је капија закључана. Полиција је дошла када су активирали аларм.

– Шокиран сам. Мене и Давида Паренца, двојицу Јевреја, заробили су у Аушвицу. На месту где сам изгубио део породице, где су страдали моји дедови – испричао је Пачифичи.

Пољска је јуче званично изразила жаљење због апсурдног неспоразума.

Чланак АПСУРДНИ НЕСПОРАЗУМ: Закључали Јевреје у Аушвиц и ухапсили их се појављује прво на ИСКРА.

Председник Србије Томислав Николић поручио је данас на комеморативној церемонији одавања почасти поводом обележавања 27. јануара – Међународног дана сећања на жртве холокауста, да је холокауст најсрамнија и најгнуснија појава у целокупној људској историји и да Србија никада неће заборавити злочине над својим и пријатељским јеврејским народом.

Председник, који је уз војне и државне почасти положио венац на Старом сајмишту подсетио је окупљене да се ове године обележава један значајан заједнички јубилеј – 70 година од победе над фашизмом.

“Пре 70 година срушене су жичане ограде логора за уништење једног народа. Иза зидова су били људи који су, да би преживели, зид изградили у себи, људи који више нису веровали да је живот могућ, да је слобода могућа. Седамдесет година траје напор да се открије истина о страдању у Холокаусту и да се што више људи упозна истину. Да ли ће истина остати у памћењу будућих поколења, зависи од напора сваког од нас“ рекао је Николић.

Зато је, подвукао је он, инсистирање на обележавању јубилеја победе над фашизмом данас значајније него икад.

Председник је подсетио и да је пре Другог светског рата само у Србији живело око 35.000 Јевреја, да су за време окупације пролазили кроз дискриминацију, обесправљење и пљачке до крајњег циља – масовног уништења.

Тако је, додао је Николић, на територији целе Краљевине Југославије убијено више од 67.000 Јевреја и 650.000 Срба.

“Старо сајмиште, на коме се сада налазимо, једно је од стратишта које нас подсећа и на трагичне судбине недужних људи које нису забележене, јер су заувек ућуткана уста страдалника. Да ли постоје речи које могу да дочарају патње, да ли можемо да докучимо оно што се одвијало пред очима жртава и њихових крвника?“, упитао је председник Србије.

Подсетио је и да је у Другом светском рату, „због кога ћемо се овде окупљати док траје Србија, утиснут печат огољеног зла“, истакавши да је у том рату страдало више од 55 милиона људи, „а један народ је био пред истребљењем“.

“То је храбри и поносни народ Израиља“, казао је председник Србије.

Он је истакао и да се нажалост, данас поново могу чути забрињавајуће пароле великог броја ултрадесничара: „Немачка Немцима, хоћемо историју без претеривања немачке кривице за ратове“, и захтеви за равномерну поделу одговорности за узроке и последице ратова.

“Велика је и посвећена слободи данашња пријатељска Немачка. Ослонац Европске Уније, удружена са целим светом у борби за свет праведних и једнаких. Зато се бори да не васкрсну идеје које су претиле да сломе човечанство отпочињањем Другог светског рата“, указао је Николић.

Он каже и да данашња Србија, која је страдала у два рата, а у којој живе бројни „пријатељи припадници јеврејског народа, народа чија је крв помешана са српском натопила ову земљу, неће учествовати у безумним разарањима, ни по коју цену“.

“Учинићемо све, да не постанемо колатерална штета у остваривању било чијих интереса“, истакао је Николић.

Он је нагласио и да нас градјански немири широм Европе, све већи број екстремистичких покрета као и сукоб у Украјини, опомињу да се сетимо страдања српског, јеврејског, ромског и других народа током Другог светског рата.

Страхоте Првог и Другог светског рата, како каже, које су промениле ток цивилизације и оставиле неизбрисив траг у историји човечанства треба изнова посматрати из различитих углова, а то је, како је подвукао, важно не само зато што су по својој суштини и последицама катастрофалне, већ да бисмо отклонили сличне или исте узроке из којих би опет могле да настану такве последице.

“Холокауст је најсрамнија и најгнуснија појава у целокупној људској историји. На начин јединствен по фанатизму и свирепости, за кратко време, угашен је немерљив број људских живота, и то никада не сме да буде заборављено. А време пролази без одговора на питање: да ли је ћутање о злоделима последица одобравања или страха? На то питање, нажалост, одговор је све удаљенији“, рекао је председник Србије.

Једно је сигурно, додаје, и поручује да ако смо људска бића, не смемо да дозволимо да време замагли истину и промени однос према овом светском злу.

“Да умањујући бројке и мењајући фактографију, гурајући тудју патњу у најзабаченије делове нашег срца, заборавимо да су то били људи који су имали име, лице и животе“, рекао је Николић.

Србија, поручује Николић, истиче приврженост Изјави Медјународне алијансе за сећање на холокауст из децембра прошле године.

“Холокаустом се деценијама баве правници и историчари. Једни у настојању да се оствари правда и казне починиоци и саучесници, а други трагајући за истином која ће одговорити на питања, отклонити недоумице и објаснити узроке и циљеве злочина. Сумња у чињенице и доказе није могућа ни допустива, али трагање за објашњењем, истраживање суноврата морала и помрачења човековог ума, се наставља“, казао је председник Србије.

Он је рекао и да је фашизам дисциплином увео људе у извршење неопростивог злочина и мобилисао широке народне масе да крену ка аутодесктрукцији, те да је успео да споји неспојиво – интерес крупног капитала, политичаре и сиротињу.

“Хитлерова идеологија и пропаганда биле су концентрисане на једноставности и једнозначности теза: најпре изрећи лаж, па је непрекидно понављати. Заводио је масе у кабаретском наступу дајући сугестивни и хипнотички зачин својим говорима“, објаснио је Николић.

У идеологији нацизма, истакао је, окосница свега је био надчовек, аријевац божанских атрибута, без много мисаоних елемената, они су били задати унапред, а да су том идеолошком протону, улогу електрона имали Јевреји као непријатељи.

“Зашто баш они? Можда је опасна посебност те мањине била у томе што је она била превише заступљена у престижним професијама, посебно у области уметности, финансија и науке“, рекао је Николић.

Чланак НИКОЛИЋ: Холокауст је најсрамнија појава у историји човека се појављује прво на ИСКРА.