Халбе Зејлстра (Фото: Спутњик, AFP 2018/ Aurore BELOT)

Холандски министар спољних послова Халбе Зејлстра признао је данас да је лагао када је 2016. године рекао да је чуо коментаре руског председника Владимира Путина о плановима за „велику Русију“.

Током предизборне кампање пре две године, Зејлстра је рекао да је 2006. године био у Путиновој викендици када је чуо како лидер Кремља говори о плановима за „велику Русију“ која би, наводно, обухватила и Белорусију, балтичке земље и Украјину.

Међутим, данас је Зејлстра признао да никада није био на састанку с Путином и да је за наводни Путинов коментар чуо „из друге руке“.

„Тај разговор се заиста десио, и неко ко му је присуствовао испричао ми је шта је председник Путин рекао о великој Русији“, саопштио је данас холандски министар, након што је у интервјуу холандском дневнику „Де Волкскрант“ признао да је лагао.

Зејлстра је, у говору 2016. године који је снимљен камером, рекао да је Путин у тадашњем одговору навео да би „велика Русија“ обухватила Русију, Белорусију, Украјину и балтичке земље, „а да би било добро имати и Казахстан“.

„Био сам у задњем делу просторије, али сам јасно могао да чујем Путинов одговор на питање о томе шта сматра великом Русијом“, рекао је Зејлстра 2016. године на тадашњем скупу своје Народне партије за слободу и демократију, која предводи нову холандску владу.

Данашње признање шефа холандске дипломатије објављено је уочи његовог састанка с руским министром спољних послова Сергејем Лавровом који је заказан за среду.

Опозиционе странке су позвале на дебату о Зејстрином положају, али је премијер Март Руте рекао да, иако је Зејлстра направио „велику грешку“, он остаје поуздан члан Владе и не мора да подноси оставку.

Чланак ХОЛАНДСКИ МИНИСТАР ПРИЗНАО: Лагао сам, Путин није говорио о плановима за „велику Русију“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, REUTERS/ Sergei Ilnitsky

Турска страна је од самог почетка планирала Међународни скандал између Турске и Холандије, сматра „Форбс“. Турска је намерно наместила ове догађаје уочи избора у Холандији, да би ојачала позицију Герта Вилдерса, а победа тог кандидата ишла би на руку ником другом до Владимиру Путину.

Обрачун Турске и Холандије могао би да утиче не само на унутрашњу политичку ситуацију у ове две земље, наводи „Форбс“. Лист пише да су турске власти намерно организовале међународни скандал да би помогле Герту Вилдерсу да победи на изборима у Холандији. Међутим, то му није помогло.

Аутор чланка подсећа да су пет дана пре парламентарних избора у Холандији власти ове земље одбиле да пусте турског министра спољних послова Мевлута Чавушоглуа, који је планирао да предводи митинг Турака у Ротердаму, планиран да се временски поклопи са предстојећим референдумом о Уставу у Турској.

Као одговор на одбијање, председник Турске Реџеп Тајип Ердоган назвао је представнике холандске власти „нацистима“ и оптужио их је за масакр у Сребреници. Затим је у Холандију илегално ушла турска министарка за породицу, која је притворена и спроведена до границе са Немачком. Турска је затворила своју Амбасаду у Холандији и затражила од амбасадора те земље да напусти територију Турске.

„Форбс“ сматра да су ове догађаје од самог почетка припремале турске власти. Холандија је дала дозволу за одржавање митинга и улазак Чавушоглуа, али након избора. То је било потпуно очекивана одлука, јер ниједна земља неће дозволити другој земљи да уочи избора одржава митинге на својој територији.

То је требало да знају турски званичници, наводи лист. Међутим, они су одбили предлог Холандије и подигли су прашину. Турски конзулат је преко друштвених мрежа позвао људе да изађу на улице и започну протесте. Та ситуација је, несумњиво, ишла на руку не само Ердогану, већ и Герту Вилдерсу, који се противи имигрантима. И турска страна је требало да зна да на тај начин помаже Вилдерсу, уверен је аутор.

Међутим, „Форбс“ истиче да су последице, које су ови догађаји могли да повуку за собом, могле да буду корисне не само за Ердогана и Вилдерса. Да је захваљујући овој ситуацији Вилдерс успео да победи на изборима, стабилност и јединство Европе би били уздрмани. А заједно са њима и противљење потезима Владимира Путина, „кума“ националистичких и популистичких партија у Европи које се противе Ангели Меркел која тренутно има централну улогу у европској политици.

Ердоган је покушао да нанесе удар Европи. Заједно са тим његов однос са Путином постаје све ближи, пише часопис. Ове недеље он је посетио Москву, где је, према руским и турским медијима, разговарао са руским председником о испоруци С-400 Турској. Уколико тај договор буде испуњен, то ће бити догађај без преседана у историји НАТО-а. Осим тога, то може да значи крај чланства Турске у Пакту.

Осим тога, од кога Ердоган намерава да се брани помоћу тих система, пита се аутор. Мало је вероватно од Русије или њених савезника Сирије и Ирана. Остаје само једна варијанта: САД и Европа које турски лидер, можда, сматра претњом по сопствени режим.

„Укратко, сведоци смо распада НАТО-а који се дешава због махинација Путина“, истиче „Форбс“.

Лист пише да Путин тренутно ствара „алтернативни светски систем псеудо-демократских ауторитарних владара који користе популизам и национализам“. Путин им помаже да игноришу демократске стандарде, а они у замену за то подржавају његову хегемонију. И то често раде на уштрб добробити својих грађана.

Да је Ердоганов циљ било повећање сопствених шанси на референдуму, турски лидер је могао да изабере било који тренутак за распиривање антиевропске реторике, пише аутор чланка. Међутим, с обзиром да је намерно изабрао период избора у Холандији, он је очигледно покушао да се умеша и у унутрашње ствари Холандије и, као последица тога, утиче на политичку будућност Европе.

„Сви смо очекивали да ће се Русија умешати у изборе у земљама Европске уније помоћу сајбер напада, лажних вести и дезинформативне кампање. И она је извела напад, али са потпуно неочекиване и незаштићене стране помоћу Ердогана као посредника“, закључује „Форбс“.

Чланак „ФОРБС“: Ердоган направио пометњу у Холандији „по Путиновом задатку“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Турски предсједник Тајип Ердоан рекао је да је холандски премијер Марк Руте изгубио пријатељство Анкаре након дипломатског спора због забране турским министрима да држе говоре у Холандији.

Ердоган је осудио ЕУ због одлуке да се компанијама под одређеним условима омогући да забране радницима да носе муслиманске мараме.

„Нека је срамота ЕУ. Доле ваши европски принципи, вриједности и правда. Они су почели рат крста и полумјесеца, нема другог објашњења“, рекао је он.

Чланак ЕРДОГАН: ЕУ започела рат крста и полумјесеца се појављује прво на ИСКРА.

Фото: in4s.net

Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган изјавио је да Турска зна како Холандија „разуме“ цивилизацију и морал кроз њену улогу у, како каже, геноциду у Сребреници, јављају турски медији.

„Ми знамо колико је покварен њихов карактер из масакра 8.000 Босанаца тамо“, рекао је Ердоган у обраћању, које је директно преносила турска телевизија.

Ердоган је оптужио Холандију јер холандски батаљон мировних снага Уједињених нација није успео да заштити хиљаде муслимана убијених у Сребреници, пренео је АП.

Холандија је, као и Немачка и Аустрија, заузела став да на својој територији не дозвољава турским политичарима да одржавају скупове подршке за предстојећи референдум о измени устава у априлу, којима би се турском председнику Реџепу Тајипу Ергодану омогућило да прошири своја овлашћења.

Чланак РАСКОЛ У НАТО ПАКТУ: Ердоган лично оптужио Холандију због Сребренице се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com/ AFP 2017/ STEPHANIE PILICK / DPA

Турска оптужба да је Холандија намерно организовала масакр у Сребреници плод је дневнополитичких разрачунавања Турске и ЕУ. Ипак, добро је што је Турска покренула ту тему, зато што је потребно истражити и сагледати улогу Запада у сребреничком масакру.

Ненадано, у спор између Турске и европских земаља „умешала“ се и Сребреница. Неколико европских држава забранило је улазак турским званичницима који воде кампању поводом референдума, на коме би турски грађани требало да се изјасне о проширењу уставних овлашћења председника Турске.

Поред турских званичника, који Холандији прете да ће „платити цену“ за жртвовање односа (председник Ердоган) и да ће Турска применити „снажне противмере“ (премијер Бинали Јилдирим), јавио се и дописник турске државне телевизије из Њујорка Кахраман Халишчелик, који је Холандију оптужио да је намерно организовала масакр у Сребреници.

„Сви смо све ово време мислили да Сребрница није намерно организована. Сада је јасно да су Холанђани хтели да очисте Европу од муслимана“, написао је Халишчелик на свом налогу на Твитеру.

Игору Гајићу, бањалучком новинару, Халишчеликов напис личи на хистерију и политичко разрачунавање у коме се користе сва оружја, и јатагани, и топови, и авиони.

„Али мислим да то може бацити неко друго светло на учешће УН јер за Сребреницу сигурно нису криви само Срби. Сви знамо да је то био део договора и Алије Изетбеговића и Клинтона да се мора направити неки велики злочин да би НАТО имао разлога да реагује“, додаје он.

Према речима стручњака за безбедност Џевада Галијашевића, неопходно је да се расветле околности под којима се догодио масакр у Сребреници и добро је што Турска покреће то питање.

Потребно је, каже Галијашевић, расветлити питање одговорности обавештајних служби, пре свега Француске, тадашњег вођства мировних снага (Унпрофор), француског и америчког председника Жака Ширака и Била Клинтона, Алије Изетбеговића и тадашњег команданта бошњачких снага у Сребреници Насера Орића, али и холандског батаљона, у то време стационираног у Сребреници.

„Ово није довођење у питање једног страшног злочина који се тамо десио, али тај злочин се мора истражити и разјаснити“, каже Галијашевић.

„То је осетљива тема и сваки разговор о томе изазива трауме. Али интерес жртава је да тачно знају одговорности француских служби, Унпрофора, УН, Холанђана. У Сребреници су Клинтон и Ширак, Алија Изетбеговић, окрвавили руке и то треба истражити“, закључује.

Ибран Мустафић, који је у време масакра био начелник општине Сребреница и председник локалног СДА, аутор је књиге „Планирани хаос 1990—1996“, у којој је описао ратне злочине које су на територији општине Сребреница починиле снаге Армије БиХ предвођене Насером Орићем. Он тврди да су снаге предвођене Орићем у Сребреници убиле између 500 и 1000 Бошњака, а да је масакр из августа 1995. „договорени геноцид“ између Алије Изетбеговића и међународних снага.

Сада тврди да су Срби починили геноцид у Сребреници и да је свако ко то пориче човек који лаже себе. Део одговорности за догађаје у Сребреници лежи и на холандском батаљону, али тај батаљон је, како Мустафић каже, најтања карика у том ланцу.

Изјава турског новинара не одговара истини и последица је реакције холандске владе на намере турских политичара да у Европи врше кампању поводом референдума у Турској, каже Мустафић.

„Када Турци то питање повлаче, то није ништа друго до поновно трговање за неке глобалне циљеве јер Сребренице се, отприлике, такви сете када им треба за личну употребу“, каже Мустафић.

Ердоган, пре свега треба да одговори каква је у сребреничким догађајима одговорност, како Мустафић каже, његових кућних пријатеља, династије Изетбеговић.

Чланак ОКРВАВИЛИ РУКЕ: Сребреницу „режирали“ Клинтон и Алија, Холанђани само статисти се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Турски предсједник Реџеп Тајип Ердоган је позвао међународне организације да уведу санкције Холандији, преноси Ројтерс.

Овим су настављена спорења везана за политичку кампању коју Анкара спроводи међу турским имигрантима у Европи.
Ројтерс наводи да је Ердоган, говорећи на митингу у покрајини Коџаели, у близини Истанбула, рекао да се Холандија понаша попут „банана републике“ и критиковао европске земље због тога што нису критиковале начин на који се Холандија понијела према турским министрима

АП наводи да је турски предсједник то изјавио на митингу у оквиру кампање за референдум на којем ће грађани одлучивати о проширењу његових овлашћења.
Ердоган је претходно данас запријетио да ће Холандија „платити цијену“ након што је протерала турску министарку за породицу Фатму Бетул Сајан Кају.
„Они ће сигурно платити цијену и такође, научити шта је дипломатија. Научићемо их међународној дипломатији“, рекао је Ердоган у Истанбулу.

Чланак ЕРДОГАН ИДЕ ДАЉЕ: Уведите санкције „банана републици“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: ИН4С

Демонстранти изван конзулата Холандије у Истанбулу скинули су холандску заставу са заграде конзулата након тензија које су избиле између две земље.

Како преносе турски медији, холандска застава замењена је турском.

Тензије су избиле када су Холандија, као и Немачка и Аустрија, заузеле став да не дозвољавају турским политичарима да одржавају митинге на својој територији у циљу скупљања подршке за предстојећи референдум у априлу на коме председник турске Реџеп Тајип Ергодан жели да прошири своја овлашћења, што је изазвало оштре реакције турских званичника.

Ердоган је и Холанђане, као и Немце, назвао фашистима.

Влада Холандије забранила је у суботу да авион са шефом турске дипломатије Мевлутом Чавушоглуом слети у Ротердам, а потом је и са холанске границе враћен конвој турске министарке за породична питања Фатме Бетул Сајан Каја.

Она је из Холандије протерана у Немачку, а потом се вратила у Истанбул.

Турски премијер Бинали Јилдирим изјавио је да ће Турска узвратити Хиландији на “најгрубљи начин”.

Чланак ДИПЛОМАТСКИ РАТ: Скинута застава Холандије са конзулата у Истанбулу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Холандска полиција растјерала је током ноћи демонстранте, присталице турског предсједника Реџепа Тајипа Ердогана, испред турског конзулата у Ротердаму.

Они су негодовали пошто је министарки за породична питања, Фатми Бетул Каје, онемогућен приступ том објекту. Министарка је потом протјерана из Холандије у Њемачку.

У Ротердаму су холандске снаге безбједности уз употребу водених топова растјерале демонстранте окупљене испред турског конзулата.

Холандски премијер Рут поручио је преко друштвених мрежа да је тражено разумно рјешење али да се то показало немогућим.

„Турску министарку је холандска влада прогласила непожељним странцем, па се сходно нашим прописима таква особа мора протјерати и вратити одакле је дошла, у Њемачку. Било је потребно више сати преговарања да бисмо је натјерали да изађе из возила и да бисмо могли да је протјерамо. Морали смо и да провјеримо да ли је њено обезбјеђење, 10 до 15 особа, наоружано“, истакао је градоначелник Ротердама Ахмед Абуталеб.

Није било мирно ни испред холандске амбасаде у Анкари. Турско Министарство иностраних послова је из безбједносних разлога затворило приступ том објекту, али и конзулату у Истанбулу. Сличне мјере су на снази и испред резиденције холандског амбасадора.

„Окупили смо се овдје због понашања холандске владе према турским властима. То је неразуман и неморални став и није у складу са дипломатским правилима“, наглашава Шукру Картепе, савјетник предсједника Ердогана.

Дипломатски сукоб Холандије и Турске одвија се само три дана прије парламентарних избора у Холандији.

Турске власти планирале су сличне скупове и у другим европским земљама, па је шеф дипломатије Мевлут Чавушоглу стигао у Француску пошто је за данас у Мецу предвиђен скуп турске заједнице на којем би требало да говори.

Чланак ЗАОШТРАВАЊЕ: Турска министарка протјерана из Холандије, демонстранти у Ротердаму и Анкари се појављује прво на ИСКРА.

Фото: AP Photo/ Mindaugas Kulbis

Сједињене Америчке Државе допремају 1.600 тенкова у складиште у Холандији, као део ојачавања европског система одбране и демонстрације снаге НАТО савеза због наводне растуће руске агресије, пише британски „Индипендент“.

Војни званичник Бен Хоџис рекао је да не мисли да се ближи напад Русије и да је реч о мерама опреза.

„Мислим да неће доћи до напада, а најбољи начин да се то избегне је демонстрацијом и показивањем снаге коју САД поседује“, каже Хоџис. Амерички Конгрес је у децембру донео Закон о одбрани како би се ојачале европске снаге одбране за 3,4 милијарде долара, а у склопу тога САД планира поново да отвори или успостави складишта оружја у Холандији, Пољској, Белгији, као и на два месту у Немачкој. Како пише „Индипендент“, нова администрација Доналда Трампа навела је да ће побољшати односе са Русијом, али нису коментарисали да ли ће мењати план о допремању оружја у Европу. Амерички и холандски званичници су навели да се складишта не налазе на граници НАТО-а са Русијом, јер би то било противно договору с бившим Совјетским Савезом.

Чланак ОБАМИНА ЛАБУДОВА ПЕСМА: САД допрема 1.600 тенкова у складиште у Холандији се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Спутњик

Холандска парламентарна Партија слободе инспирисана побједом републиканаца на изборима у САД очекује да Европа узме за примјер искуство Сједињених Америчких Држава у спровођењу „слободних и демократских избора“.

Лидер Партије слободе Герт Вилдерс каже да се у његовој фракцији појавила нада да ће у Холандији, као и у Америци, људи уморни од равнодушности власти сами одредити даљу судбину земље.

Овај посланик се нада да ће влада пружити прилику да се одржи референдум о питању изласка те земље из Европске уније. Вилдерс је истакао да су у Америци током читаве предизборне трке медији и Обамина администрација на сваки начин ометали Трампа, али је он успио да придобије подршку бирачког тијела и постане предсједник.

„Дошло је наше време“

Герт Вилдерс је рекао да су слободни и демократски избори у Сједињеним Америчким Државама примјер за Европу: тај примјер би жељели да следе и Холанђани који траже да се обичним људима пружи прилика за самоопредјељење. Посланик је испричао да Партија слободе планира да одржи демократски референдум у случају да сљедеће године након парламентарних избора постане водећа фракција.

„Ми смо за директан демократски референдум. Данас код нас влада иста бахата политичка елита као и у 20. вијеку. Они мисле да могу да раде без консултација са нама, са народом. Људи треба да повуку ручну и зауставе садашњу владу која нарушава њихову вољу. И то мора да се ради, али не само једном на сваке четири године на изборима“, сматра Вилдерс.

Он такође сматра да су Американци гласали за Доналда Трампа зато што је републиканац био једини који их је слушао.

„Против медија, против елите, упркос свему Трамп је побиједио на изборима у САД. Људи су гласали за њега јер их је он слушао. Американци желе да раде у својој земљи, а не да иду у иностранство у потрази за бољим животом. Они више не желе закључивање трговинских споразума који ће другим земљама донијети више користи него њиховој. Људи су уморни од тога да се њихов новац, њихов порез троши на потребе других земаља, док расте незапосленост у самим Сједињеним Америчким Државама. Народ је против миграционе политике претходног предсједника, не жели да мијеша своју западну културу са другима. Трамп је обећао да ће им све ово дати“, истакао је Вилдерс.

Посланик је такође истакао да се Америка ослободила политичке репресије захваљујући жељи народа да буде слободан. Управо по овом сценарију Холанђани треба да изаберу даљу судбину земље.

„Сада је дошло вријеме за Европу. Ми можемо да радимо и радићемо то исто! Амерички избори су показали да су промјене могуће. У Холандији је моја Партија слободе покретач промјена“, сматра Вилдерс.

„Као и Американци, Холанђани су уморни од политичара који их не слушају. Народ види како политичка елита продаје своју земљу, своје националне интересе и суверенитет читаве Европе. Људи желе да зауставе тај процес и врате нашу слободу и независност. Након избора за предсједника Доналда Трампа Холанђани су добили осјећај оптимизма. Људи се надају да су на путу ка бољем. Избор Трампа је још један доказ, како је било и са ’брегзитом‘, да ће народ ићи за патриотским странакама, као што је наша Партије слободе“.

Герт Вилдер је холандски политичар и посланик холандског парламента од 1998. године. Вилдерс је 2006. основао и постао предсједник опозиционе Партије слободе.

Треба споменути да се Партија слободе придржава евроскептичке и националистичке идеологије. Партија има представника и у горњем и у доњем дому холандског парламента, а такође и у Европском парламенту.

Подсјећамо да је у јуну 2016. холандска петиција за одржавање референдума сличног британском о изласку из ЕУ добила више од 56 хиљада гласова. Раније је лидер Партије слободе Герт Вилдерс предложио парламенту да се одржи референдум о изласку Холандије из ЕУ. Међутим, ову иницијативу одбила је велика већина посланика: против је гласало 124 посланика, за 14.

Европски Трампови

Осим холандског посланика Герта Вилдерса, истиче се и лидерка француске странке Национални фронт Марин ле Пен. Она је прва у својој земљи која је покушала да представи десничарске, популистичке покрете у љепшем свјетлу. Ле Пенова је дошла на чело партије 2011. године. Претпоставља се да би на предсједничким изборима у Француској 2017. године она могла да буде озбиљан конкурент актуелној власти.

Још један европски политичар ове врсте је Норберт Хофер, вршилац дужности предсједника Аустрије и члан Аустријске партије слободе. Уочи предсједничких избора у Аустрији он је рекао да је потребно да „коалициона влада поднесе оставку ако не може да ријеши проблем миграције“.

Свјетла политичка фигура Европе је Борис Џонсон, који личи на 45. америчког предсједника не само по карактеру већ и по спољашности: бивши градоначелник Лондона тренутно обавља функцију министра спољних послова Велике Британије. Џонсон покушава да искористи националистичко расположење да би добио излазак из Европске уније чије руководство је недавно упоредио са Адолфом Хитлером.

Подсјећамо да је у мају 2016. лист „Вашингтон пост“ објаснио да политичари слични Трампу постоје и у Европи: у посљедње вријеме они имају велики успјех у народу.

Чланак ИНСПИРИСАНИ ТРАМПОМ: Холандија хоће фер референдум о изласку из ЕУ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг, britannica.com

Oко стотину бивших холандских припадника мировних снага УН можда ће тужити холандску владу зато што их jе послала да бране Сребреницу 1995. године, након што jе министарка одбране признао да jе то била „немогућа мисиjа“, изjавио jе данас њихов адвокат.

„Држава (Холандиjа) jе ове воjнике послала у немогућу мисиjу, а затим их напустила“, рекао jе адвокат Mаjкл Руперти AФП-у.

Aдвокат наводи да jе мисиjа у Сребреници, воjницима „нанела велику штету, физички, психички, финансиjски, као и штету у њиховом друштвеном животу“.

У jуну ове године, министарка одбране Џенин Хенис-Плашерт изjавила jе да jе батаљон послат у Босну „без адекватне припреме, без одговараjућих средстава, са мало информациjа, како би заштитили мир коjи више не постоjи“.

„Tо jе била нереална мисиjа, у немогућим околностима“, рекла jе она.

Aдвокат воjника наводи да су његови клиjенти већ 20 година на „лошем гласу“ и да их и дан данас људи и на фудбалски трибинама запиткуjу „зашто нису предузели нешто“.

„Њихова људска и воjна репутациjа jе много претрпела, jер су напуштени од сопствене владе“, рекао jе Руперти и напоменуо да пре подношења тужбе жели да се састане са министарком одбране.

Чланак НАПУШТЕНИ ОД СОПСТВЕНЕ ВЛАДЕ: Холандски воjници би да туже државу због мисиjе у Сребреници се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Подморницу „Стари Оскол“, која плови из базе Северне флоте ка Црном мору, пратио је у Северном мору брод Ратне морнарице Холандије, преноси „Интерфакс“.

„Подморница плови изнад површине мора. Приликом њеног преласка (из Северне флоте у Црноморску флоту) прати је холандска ракетна фрегата ’Тромп‘“, навео је извор.

Он није рекао да ли ће се „Стари Оскол“ зауставити у Балтичком мору или ће одмах кренути према Црном мору.

„Стари Оскол“ је трећа од шест дизел-електричних подморница пројекта 636.3 које се граде за потребе Црноморске флоте.

Прве две подморнице, „Новоросијск“ и „Ростов на Дону“, упловили су у Црно море у септембру, односно у децембру 2015. године.

Четврта подморница „Краснодар“ још није кренула ка Црном мору, док се последње две подморнице, „Велики Новгород“ и „Колпино“, још граде.

Чланак ИНТЕРФАКС: Холандски брод пратио руску подморницу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Председавjућа EУ Холандиjа покушала jе данас, после паузе од неколико седмица, да постигне консензус земаља чланица по питању отварања поглавља 23 у преговорима Србиjе и Униjе, али jе Хрватска остала при ставу да не даjе сагласност.

Kако сазнаjе Танјуг, из дипломатских извора у Бриселу, холандско председавање Саветом EУ ставило jе ову тему на дневни ред данашњег састанка амбасадора земаља чланица EУ (Цорепер), иако jе из раниjих контаката са Загребом било jасно да jе хрватски став по питању отварања поглавља 23 са Србиjом остао непромењен.

И овога пута 27 земаља чланица подржало jе предлог о отврању поглавља 23 са Србиjом, коjе се односи на правосуђе и основна права.

Хрватски амбасадор у EУ jе поновио резерве због коjих Хрватска ниjе у могућности да да своjе „зелено светло“, чиме би се обезбедио неопходан консензус за нови корак Србиjе у преговорима о члнству са EУ.

Састанак сталних представника земаља чланица био jе затворен за jавност, а дипломатски извори из Савета EУ наводе да Хрватска и даље инсистира на укидању закона о регионалноj надлежности Србиjе у процесуирању ратних злочина, као и на гаранциjама за заступљеност хрвтске националне мањине у српском Парламенту.

Холандиjа, тренутно председаваjућа Саветом EУ, и даље инсистира да се поглавља 23 и 24 у преговорима са Србиjом отворе до краjа њиховог предедавања, коjе истиче у jуну.

Tо jе и био jедан од разлога што jе ово питање подигнуто са нивоа радне групе Савета EУ за земље у процесу проширења (Цоела) на виши ниво сталних представника земаља чланица у EУ.

Извори из Савета EУ наводе да се консултациjе са Загребом у циљу решавања хрватске блокаде српског приступног процеса настављаjу, како на инициjативу званичног Брисела, тако и поjединих земаља чланица коjе критички гледаjу на овакво понашање Хрватске.

Чланак БРИСEЛ: Холандиjа инсистира на поглављу 23, Хрватска опет блокирала се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТС

На гласању које се сматра да показује расположње јавности према ширењу ЕУ, Холанђани су гласали с 64 одсто гласова против споразума о слободној трговини Европске Уније и Украјине.

Чланак ПРОТИВ ШИРЕЊА ЕУ: Холанђани рекли „не“ трговинском споразуму ЕУ-Украјина се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Украјина никад не треба да ступи у ЕУ, рекао је у интервјуу за интернет–портал „NU.nl“ премијер Холандије Марк Руте.

„Сматрамо да Украјина мора да има добре односе, како са Европом, тако и са Русијом. То ће бити немогуће ако Украјина постане чланица ЕУ“, изјавио је шеф Владе Холандије Марк Руте за „NU.nl“, подсетивши да „историја Русије почиње са Кијевом“.

Притом, холандски премијер је додао да његову изјаву не треба сматрати подршком позицији Москве о Украјини.

„У вези са догађајима на истоку Украјине и прикључивањем Крима Русији, Украјини и Русији ће бити тешко да успоставе добре односе“, закључио је Руте.

У овом тренутку Холандија је једина земља ЕУ која није ратификовала споразум о асоцијацији Украјине са ЕУ. Шестог априла ће у земљи бити одржан референдум о том питању. Резултати референдума ће имати саветодавни карактер.

Последњи подаци говоре да више од 55 одсто Холанђана намерава да гласа против склапања споразума.

Чланак ХОЛАНДСКИ ПРЕМИЈЕР: Украјина никад не треба да ступи у ЕУ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Састанак у холандском граду Гелдермалсену о градњи новог центра за мигранте прекинут је због антимигрантских демонстрација.

Демонстранти су разбили ограду и гађали полицију петардама која је одговорила пуцњима упозорења.

Локални градоначелник Миранда де Вриес /Миранда де Вриес/ рекла је да нико од учесника састанка није повријеђен, али да је ситуација „истински тужна“.

Тема састанка у Гелдермалсену било је формирање центра за око 1.500 тражилаца азила, јавља Би-Би-Си.

Око 2.000 људи придружило се протестима у граду од око 27.000 становника, јавила је холандска национална мрежа НОС.

Локална полиција саопштила је да је неколико лица ухапшено.

Очекује се да ће тема мигрантске кризе доминирати данашњим састанком лидера ЕУ.

Чланак ХОЛАНДИЈА: Прекинут састанак о градњи центра за мигранте се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/РТС

Суд за злочине Ослободилачке војске Косова /ОВК/ дефинитивно неће бити у Приштини, како су објавили тамошњи медији, већ у Холандији – пише „Блиц“.

„Прича о томе како ће се процеси против злочинаца из ОВК-а водити у Приштини је у ствари кампања за унутрашње потребе“, рекао је за „Блиц“ извор из Министарства правде Србије.

Овај извор наводи да је то вид притиска на свједоке, како би их заплашили да одустану од свједочења.

„Неки сведоци из Србије су се већ изјаснили да не желе да сведоче због страха за сопствену безбедност“, додао је извор из српског Министарства правде.

Према законима о специјализованим вијећима и специјализованом тужилаштву, обезбијеђени су сви услови за суђење за ове злочине ван Косова.

У закону, у који је „Блиц“ имао увид, наводи се да специјализована вијећа, секретаријат и специјализовано тужилаштво могу да склапају споразуме са државама које се сагласе да обезбиједе привилегије, имунитете, изузећа и објекте неопходне за вршење њихових дужности и у сврхе у складу са овим законом.

Тиме се обухватају и њихове просторије, имовина, документа, руководиоци, особље и друга лица која врше фунцкије неопходне за испуњавање њихових дужности, уљкучујући и браниоце, вјештаке, свједоке и друга лица.

То значи, наводи лист, да ће Холандија као земља домаћин, омогућити заштиту свједока, али и архиве и све неопходне услове за неометано суђење.

Чланак СВЕДОЦИ ВЕЋ САД У СТРАХУ: Суд за ОВК у Холандији, а не Приштини? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Холандске и француске власти удружиће снаге како би од породице Ротшилд купили пар Рембрантових портрета с венчања, који ће затим бити наизмјенично излагани у Националном музеју у Амстердаму и у Лувру у Паризу.

Холандска министарка културе Јет Бусемакер изјавила је данас да ће двије земље дати по 80 милиона евра за куповину портрета у природној величини из 1634.

У питању су портрети Мартен Солманс и његове супруге Опјен Копит.

Портпарол амстердамског музеја Рајксмузеум Борис де Муник изјавио је да слике нијесу виђене у јавности откада их је породица Ротшилд купила 1877.

Чланак ЗА НАЦИОНАЛНЕ МУЗЕЈЕ: Двије државе откупљују Рембрантове портрете од Ротшилдових се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Холандска влада најавила је да ће од Вашингтона, Лондона и Париза затражити објашњење у вези са тајним договором три државе о обустави ваздушних напада на положаје босанских Срба око Сребренице који је потписан месец и по дана пре пада ове енклаве у којој су били стационирани холандски плави шлемови. Документи о тајном пакту скованом после телефонског разговора између Била Клинтона, тадашњег председника САД, британског премијера Џона Мејџора и француског председника Жака Ширака похрањени су у Центру Била Клинтона у Арканзасу. Иако је са ових докумената скинута ознака тајности још пре две године, холандска јавност је за њих сазнала тек када је у понедељак на државној телевизији приказан документарац са провокативним насловом „Зашто је Сребреница морала да падне?”. Према преписци обавештајаца, тројица лидера договорила су се да више не нападају из ваздуха положаје генерала Младића и Војску Републике Српске како не би угрозили безбедност око три стотине британских и француских војника Унпрофора које је Младић држао као таоце. Договор је направљен иза леђа холандске владе и батаљона плавих шлемова који је био стациониран у Сребреници са задатком да „чува мир” и обезбеђује хуманитарну помоћ становништву у такозваној заштићеној зони УН.

Око сто педесет припадника холандског батаљона, који су свих ових двадесет година били изложени оштрим осудама због тога што нису учинили ништа да од снага босанских Срба заштите становништво, огорчено је што тек сада долази до овог открића. Тек сада је јасно да је масакр у Сребреници могао да се спречи да је авијација НАТО-а на време интервенисала, констатују многи бивши политичари. Међу њима је и бивши министар одбране Јорис Ворхуве, који тврди да су велике силе у ствари отвориле слободни пролаз Младићу и омогућиле му да прегази Сребреницу. Сугерише се да је Младић знао за договор о обустави дејстава и да им је заузврат гарантовао безбедност талаца. А Холанђани су заједно са становницима Сребренице пуштени низ воду.

Холандска министарка одбране Џенин Хенис рекла је јуче да ће затражити објашњење од САД, Француске и Британије.

„Морам и желим да разговарам са нашим савезницима, не могу да игноришем ово што смо видели”, рекла је Џенин Хенис. Она није прецизирала када ће затражити разјашњење, док се у холандској јавности, као и сваке године пред годишњицу трагедије у Сребреници, распламсала дебата о неславној улози холандских војника, који су заправо били послати у немогућу мисију.

Јорис Ворхуве, као бивши министар одбране, често је био принуђен да говори о свим аспектима мисије холандских плавих шлемова и њихове сарадње са осталим деловима Унпрофора. Он сада потврђује да Холандија никад није била обавештена о тајном пакту и да је веровала обећању УН да ће ваздушни напади моћи да се изведу у року од два сата уколико за тим буде било потребе. Холандске снаге у Сребреници су, међутим, тих дана девет пута тражиле ваздушну подршку, али су Уједињене нације то одбијале. Тек десетог јула, када је било сувише касно за било какву интервенцију и када би она само унела пометњу и изазвала страдање становништва, УН су пристале на интервенцију.

Холандски војници који су 20 година на стубу срама, јер им и домаћа јавност и породице жртава замерају да су послали у смрт стотине становника Сребренице одбијајући да их заштите, шокирани су и огорчени новим открићем. Они траже одговоре и на ово и на друга питања која су њихову мисију у Сребреници учинила немогућом и захтевају од холандске владе да се сви документи о Сребреници похрањени у Клинтоновом центру, а има их још на хиљаде, објаве.

„Хоћемо да знамо истину о паду Сребренице и да се са њом најзад изађе пред холандску јавност”, каже се у саопштењу удружења холандских војника из Сребренице. Чак и ако та истина буде болна и отвори старе ране, додају мировњаци који су се нашли усред ратног вихора без адекватног оружја и опреме. Према подацима до којих су дошли аутори документарног филма, Американци држе у тајности још хиљаде докумената који се односе на недеље пре пада Сребренице. „Нећемо да сазнајемо истину на кашичицу сваких двадесет година”, поручују холандски војници.

Чланак УЛОГА САД, ФРАНЦУСКЕ И БРИТАНИЈЕ: Холандски војници захтевају истину о тајном пакту о Сребреници се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Холандија ће затражити објашњење од Сједињених Држава, Британије и Француске у вези са медијским наводима да су ове три државе у мају 1995. године наводно постигле тајни договор о обустави ваздушних напада на српске положаје око Сребренице, о чему Холанђани, задужени за заштиту енклаве, нису били обавијештени, преносе медији.

На холандској телевизији НПО 2 у понедјељак увече емитован је документарни филм „Зашто је Сребреница морала да падне“ у којој су приказани амерички документи објављени 2013. године, а за које се каже да говоре о одлуци САД, Француске и Британије из маја 1995. године о обустави ваздушних напада УН.

Холандска министарка одбране Џенин Хенис рекла је с да ће затражити објашњење тим поводом.

– Морам и желим да разговарам о томе са нашим савезницима. Не могу да игноришем оно што смо видјели на телевизији – рекла је министарка.

О наводном тајном договору великих сила огласио се и тадашњи холандски министар одбране Јорис Ворхуве рекавши да је за то сазнао прије неколико мјесеци, анализирајући документа које је прије двије године објавио бивши амерички предсједник Бил Клинтон, пренио је НЛ Тајмс.

Према његовим ријечима, Холандија никад није била обавијештена о тој одлуци, док је холандска влада вјеровала обећању Уједињених нација да ће ваздушни напади, ако буде потребно, моћи да се изведу у року од два сата.

Како је рекао Ворхуве, холандске снаге у Сребреници су девет пута тражиле ваздушну подршку, али УН нису постигле коначан договор о томе све до 10. јула.

Одговорни за такву одлуку били су, како тврди Ворхуве, британски премијер Џон Мејџор, француски предсједник Жак Ширак и предсједник САД Бил Клинтон.

Чланак ЗАШТО ЈЕ „МОРАЛА ДА ПАДНЕ“: Холандија тражи објашњење о „тајном договору“ о Среберници се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Холанђани у уџбеницима представили Русију као чудовиште које једе Украјину. У уџбенику за средњошколце Русија на једној од слика илустрована као чудовиште које гута Украјину, док су земље ЕУ представљене као спасиоци.
Реч је о уџбенику „Теме у социјалним студијама 1“ и намењен је ђацима од 15 и 16 година старости.

Уџбеник се ажурира на годишњем нивоу, тако да су за школску 2014/15. годину у њега убачени, између осталих, председник САД Барак Обама, папа Фрања и Кончита Вурст, победник Евровизије из 2014. године.

Књига би требало да помогне ученицима у расуђивању да ли је нека држава добра или лоша на глобалном нивоу. Креатори уџбеника убацили су мапу где су земље обојене по степену слобода.
Кина и Русија су представљене као земље у којима нема слобода, док су земље Европске уније илустроване као либералне.

Чланак БРУКА У ХОЛАНДИЈИ: Русија чудовиште које једе Украјину се појављује прво на ИСКРА.

Фото: cdn2.vtourist.com/

Резолуција о Сребреници коју је Велика Британија, уз асистенцију САД и Холандије, припремила за усвајање у Савјету безбједности УН, највјероватније се неће наћи у процедури гласања, пише лист „Данас“ позивајући се на изворе из Владе Србије и из сједишта УН у Њујорку.

„Упорно пласирање једне резолуције чији текст у претходним консултацијама наилази на отпоре често не буде ни стављен на гласање“, рекли су листу дипломатски извори блиски Влади Србије.

Дипломатски извори из Владе Србије навели су да, уколико се резолуција не појави пред Савјетом безбједности УН, то не значи да ће она ићи на усвајање у Генералној скупштини УН.

„Припреме за то су још теже од Савјета безбједности УН. Треба имати у виду да Велика Британија није, као бивша држава колонизатор, нимало омиљена на УН сцени“, тврде саговорници листа.

Они напомињу да је Србија већ неформално тражила од Русије да уложи вето на резолуцију о Сребреници у Савјету безбједности УН.

Чланак „ДАНАС“: Резолуција о Сребреници неће ући у процедуру гласања у СБ УН се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Холандија је демантовала извјештаје да је малезијски путнички авион, који се срушио у источној Украјини у јулу прошле године са 298 путника и чланова посаде, оборила ракета из система БУК.

Холандска агенција за безбједност (ДСБ), која истражује узрок несреће, одговорила је на извјештаје које је објавила Холандска телевизија РТЛ да је авион оборен ракетом из противавионског ракетног система руске производње.

„Истрага о узроку несреће је у току и усмјерена је на много више извора, а не само на тај шрапнел“, навела је холандска агенција.

„Додатни материјал за истрагу је добродошао, али је апсолунто неопходно да се неспорно докаже да постоји веза између материјала и обореног авиона“, истакнуто је у саопштењу које преноси Раша Тудеј.

Телевизија РТЛ је јуче објавила да се метални дио са миеста пада авиона, наводно, подудара са БУК ракетом земља-ваздух.

Тај дио је прије неколико мјесеци пронашао један холандски новинар у селу Грабово, близу мјеста на коме се авион срушио прошле године, подсјећа телевизија Н1.

Чланак ХОЛАНДИЈА: Малезијски авион није оборила руска ракета се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

САД, Европска унија, Њемачка, Британија, Холандија и Италија упозорили су власти у Приштини да ће, уколико косовски парламент не усвоји закон о формирању специјалног суда за злочине такозване ОВК, такав трибунал, у складу са Резолуцијом 1244, бити формиран под патронатом Уједињених нација.

Притисак Запада појачао је британски амбасадор Ијан Клиф, који је рекао да ће, уколико Косово буде одуговлачило, одлука о формирању суда, према Резолуцији 12 44, неминовно прећи у Савјет безбједности УН.

Поједине западне диломате подсјећају Приштину да у Уједињеним нацијама постоје земље које нису подржале независност јужне српске Покрајине.

Чланак НЕМА ОДУГОВЛАЧЕЊА: Упозорење Приштини да формира Суд за злочине тзв. ОВК се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Блиц/АП

Холандско тужилаштво одбацило је наводе украјинских медија који су објавили да је Русија одговорна за обарање малезијског авиона у јулу прошле године.

„Са сигурношћу могу да вам кажем да они нису у праву“, рекао је портпарол холандског тужилаштва.

Украјински медији, телевизијски канал ТСН и лист „Севодња“, објавили су данас да су холандски истражиоци утврдили да је руска ракета земља-ваздух „Бук“ оборила малезијски „боинг 777“.

Несрећа „боинга 777“ малезијске авиокомпаније, који је летео на линији Амстердам-Куала Лумпур, догодила се 17. јула 2014. године у Доњецку на истоку Украјине. У авиону се налазило 283 путника и 15 чланова посаде и нико није преживео.

Украјинске власти су за несрећу окривиле проруске борце у Доњецку и Луганску, који су то одбацили уз образложење да немају оружје које би могло да обори авион на таквој висини.

Чланак ХОЛАНДИЈА: Русија није одговорна за обарање малезијског авиона се појављује прво на ИСКРА.