(Хојт Ји) Фото: AP

Високи званичник америчке администрације Хојт Брајан Ји ће бити нови амбасадор САД у Македонији, потврдио је Стејт департмент.

Хојт Ји ће на тој позицији замијенити Џеса Бејлија, који је за амбасадора САД у Скопљу именован у децембру 2014. године.

Ји је, иначе, дипломата и актуелни је замјеник помоћника државног секретара за Европу и европске послове америчке администрације у Вашингтону.

Он је задужен за односе Сједињених Држава са земљама Централне и Југоисточне Европе.

Прије именовања на ову функцију, Ји је био замјеник шефа мисије Амбасаде САД у Загребу од 2010. до 2013. године.

Чланак ВАШИНГТОН: Хојт Ји нови амбасадор САД у Македонији се појављује прво на ИСКРА.

(Хојт Брајан Ји) Фото: Восток/AP Photo/Boris Grdanoski / foxnews.com

Високи званичник Стејт департмана Хојт Брајан Ји изјавио је да САД не желе да преувеличавају ширење руског утицаја у региону Западног Балкана, али да ће остати опрезне и снажно ангажоване у том региону.

„Предузимамо кораке да ојачамо земље Западног Балкана у борби против лошег утицаја – било руског или неких других земаља. Желимо да будемо сигурни да ни Русији нити било ком другом актеру неће бити лако да утиче на спољну или унутрашњу политику на Балкану“, рекао је Ји у интервјуу за Глас Америке.

Заменик помоћника државног секретара за Европу и Евроазију рекао је да би „сваку демократију требало да забрине руско мешање у Црној Гори“.

„Ако Русија жели, а то докази показују, не само да се меша у изборе, већ и да руши демократски изабрану владу земље која је недавно постала чланица NATO, онда и друге државе на Балкану треба да буду опрезне“, рекао је Ји говорећи о суђењу организаторима покушаја државног удара у Црној Гори, од којих су поједини Руси, који су наводно планирали да убију премијера Мила Ђукановића и спрече Црну Гору да се приклони Западу.

Ји сматра да су недавни састанак председника Србије Александра Вучића са потпредседником САД Мајком Пенсом, као и предстојећа посета Пенса Црној Гори потврда посвећености нове администрације том региону.

Он ипак додаје да су демократије на Западном Балкану и даље крхке.

„Треба им наша подршка и то нам је јасно… Трудимо се да то обезбедимо, али нам је неопходна политичка воља друге стране, да се одупре корупцији, да се фокусира на решавање, а не на политизацију проблема. Ако је партнерство искрено са обе стране, онда верујем да може и да успе“, рекао је.

Ји сматра и да лидери на Балкану, који су спремни да спроведу реформе у циљу европских интеграција, могу да онемогуће утицаје са стране и ојачају позиције својих земаља како би слободније одлучивале о својој судбини.

Амерички дипломата рекао је још да су САД у неким питањима као што је борба против тероризма сагласне са Русијом и наставиће блиско да сарађују.

„Али, тамо где Русија и САД немају исти интерес, САД ће, као што су већ рекли и државни секретар Тилерсон и потпредседник Пенс, бранити интересе и вредности које заступају заједно са својим савезницима. То је оно што чинимо“, додао је Ји.

Чланак САД: Јачамо земље Балкана у борби против лошег утицаја Русије се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Амерички јавни притисак поводом руско-српског центра у Нишу представља комбинацију великог страха и превентивног дизања галаме, анализира Спутњик.

Високи званичник Стејт департмента задужен за Европу и Евроазију Хојт Брајан Ји на претресу о ситуацији у Југоисточној Европи, одржаном у Пододбору за европску и регионалну безбједносну сарадњу у Сенату рекао је недавно да га брине руски хуманитарни центар у Нишу као и статус који би Руси имали у Србији.

„Брине ме такозвани хуманитарни центар, не због онога што је сада, него због онога што би могао да постане. Поготово ако Србија испуни оно што је Русија тражила: специјални статус и имунитет за своје особље. Не вјерујемо да Русија има добре намјере да помогне Балкану да иде ка ЕУ“, рекао је Ји.

Према мишљењу аналитичара Ђорђа Вукадиновића таква изјава само је једна у низу које виши, високи или средњи представници америчке администрације дају у вези са Русијом и руском пријетњом и које се, како каже, заиста тешко могу разумјети и квалификовати другачије него као комбинација страха, параноје и некаквог превентивног дизања галаме да би се заправо произвели сопствени поступци и сопствене намјере.

„Има ту и доста параноје, посебно код дијела америчких либералних кругова, који не могу да прихвате да је Доналд Трамп постао предсједник и траже оправдање, представљајући све као посљедицу руске завејре, умјесто да констатују слабост ћамеричког система. Не демократије и изборног система, колико слабости владајућих структура које управљају већ неколико деценија“, карактерише Вукадиновић.

Много је нелогичности, истиче Вукадиновић, у својеврсној мантри Запада, јер се прича како Русија само што није пропала, а са друге стране се приписују демонске моћи и способности Путину лично и руској политици, који бирају предсједника најмоћније земље западне хемисфере.

„Та врста анализе показује колико су готово смијешне и неодрживе те конструкције, али очито су оне у главама не само дјела америчког естаблишмента, него и у добром дијелу америчке јавности“, тврди Вукадиновић.

Ствара се фама од релативно малог у бројчаном смислу и по обухвату хуманитарног центра и чуде се над могућношћу шта би његови службеници могли да добију дипломатски статус, наводи Вукадиновић, а на неколико десетина километара одатле је огромна америчка војна база и по потенцијалу и по површини, па и по људству у Србији.

„Дакле, то не да говори о двоструким стандардима који су обиљежје америчке политике посљедњих деценија, него и о врсти параноје, искривљене свијести, искривљеног погледа на реалност који се шири добрим дијелом америчке администрације“, закључује Вукадиновић.

Са друге стране, новинар и политички хроничар Жељко Цвијановић каже да је прије у питању прављење панике Србији, него себи самима од стране Америке, јер је Хојт Ји недавно рекао исту ствар на истом мјесту.

Чланак СПУТЊИК: Зашто Хојт Ји пријети Србији- паника или параноја? се појављује прво на ИСКРА.