Фото: pravoslavie.ru

Планирана градња пет хидроелектрана у кањону Мораче, са по једном на њеним притокама Мртвици и Сјеверници, значила би брисање Роваца и Манастира Мораче са туристичке и сваке друге мапе, упозорио је грађански активиста Драгоје Влаховић. Он истиче да би штета нанесена том крају била огромна, али да би велике последице биле несагледиве и по Подгорицу, Колашин, и Скадарско језеро.

Изградњом хидроелектрана прво би биле уништене природне љепоте и туристички потенцијал овога краја. Познато је да се на овом локалитету налази Манастир Морача, као један од највећих и најстаријих културно-историјских споменика у Црној Гори и један од великих потенцијала вјерског туризма. Изградњом брана он би био потпуно изолован, а била би му нанесена и велика штета у сваком могућем погледу. Такође, један од великих туристичких потенцијала овога краја је и кањон ријеке Мртвице, који је својим изгледом и неодољивим природним љепотама јединствен у Европи. Како се задњих година све већи број домаћих и страних љубитеља природе интересује за овај драгуљ природе, онда је јасно колику би штету изазвала градња бране на Мртвици, указао је Влаховић.

Сматра да би угрожено било и Капетаново језеро, које својом љепотом очарава све већи број страних и домаћих туриста.

Треба истаћи и планински и сеоски туризам, за који овај крај има велики потенцијал. Наравно, никако не смијемо заборавити и кањон Платије, чије литице и врлети, као и само корито ријеке Мораче остављају без даха свакога ко прође туда. Дакле, морамо закључити да овај крај има велики потенцијал да буде једна од главних туристичких дестинација у Црној Гори. Са друге стране не можемо да не примијетимо да је и те како запостављен. Зашто? Па управо из разлога што некоме није у интересу да се у овом крају развија туризам, који би кроз одређени временски период могао да доноси огроман профит мјештанима овога краја, али и буџету Црне Горе навео је он.

Влаховић сматра да је очигледно да некима нијесу приоритет развој овога краја, запошљавање у туризму, повратак младих селу, дугорочно економско рјешење, већ да „потопе овај крај и тако ставе тачку на било какву могућност развоја и економског бољитка људи овога краја.

– Са друге стране, неко би од изградње ових брана и те како профитирао додао је он. Упозорава да би флора и фауна овога краја изградњом хидроцентрала биле потпуно уништене, док би комплетан ток ријеке Мораче и Скадарско језеро осјетили огромне негативне последице.

– Недавна анализа Свјетског фонда за заштиту природе показала је да је чак 76 одсто црногорских ријека у очуваном стању, док је Морача једна од ријетких ријека слободног тока у Европи, те је жариште биолошке разноврсности. Морамо бити свјесни те чињенице и користити је као темељ будућег развоја. Наиме, у кањону ријеке Мораче регистровано је 115 врста птица, што заједно са кањоном Мртвице и Мале ријеке чини 42 одсто укупних врста које се гнијезде у Црној Гори, од чега већина има неки вид националне или међународне заштите. Узградњом хидроцентрала поплавио био би поплављен велики дио горњег тока, што би и те како утицало на доток воде у Скадарско језеро, које је заштићено као национални парк и уврштено на листу најважнијих свјетских мочвара. Промјена водног режима Скадарског језера имала би великог утицаја на комплетан фонд птица и рибљег фонда, по чему је овај национални парк јединствен и препознатљив. Да не говоримо шта би се десило са рибљим фондом у Морачи и Мртвици, указао је Влаховић.

Он напомиње да колико год у Влади говорили о томе како ће изградњом брана комплетна флора и фауна бити заштићене, сви знају да је то немогуће и да су то само празне приче.

Најбољи показатељ је кањон Пиве, гдје је изградњом хидроцентрале Мратиње скоро у потпуности уништене флора и фауна тога краја, додаје он.

Ана Остојић

Митрополије Црногорско-приморска

Чланак ДРАГОЈЕ ВЛАХОВИЋ: «БРАНЕ НА МОРАЧИ И МРТВИЦИ ИЗБРИСАЋЕ МАНАСТИР МОРАЧУ» се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

У Саборном Храму Христовог Васкрсења у Подгорици одржан је састанак на коме је основан Иницијативни одбор за заштиту и очување природних, културних и духовних вриједности слива ријеке Мораче, с циљем да се укаже на чињеницу да би изградњом хидроелектрана био угрожен величанствени кањон и његове исконске природне љепоте.

„Нико нема право да ту изузетну историју, јединствену у Европи, са духовним, културним и природним вриједностима и љепотама трајно уништи бранама и хидроелектранама“, наводи се у саопштењу са састанка којем је присуствовао и Његово преосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

Иницијативни одбор формиран је након сазнања да је Влада Црне Горе на сједници од 10. новембра усвојила информацију о статусу пројекта хидроелектрана на Морачи.

„У овом случају није само ријеч о угрожености древне немањићке светиње – Манастира Мораче коме пријети опасност од урушавања конгломератног, растреситог платоа на коме се налази, него и од екстремно велике количине влаге која ће се неминовно појавити, и то први пут за 765 година постојања овог манастира“, саопштила је Митрополија црногорско-приморска.

Чланови Одбора детаљно су се упознали и о садржају информације о активностима на припреми Акционог плана за спровођење Стратегије развоја енергетике Црне Горе до 2030. године за период 2016-2020. С тим у вези, закључили су да је и Влада Црне Горе у овом документу констатовала да посљедњи тендер за систем хидроелектрана на ријеци Морачи није успио 2011. године.

„Отуда забрињавају најновије активности са кинеском компанијом `Норинко` и турском компанијом `Берекет енерџи`. Јавности још није познато на основу ког јавног позива су достављане понуде, као ни то у којој се процедури одвијало прикупљање понуда“, наводи се у саопштењу и додаје да посебно забрињава чињеница да се цијели поступак одвија на веома нетранспарентан начин.

Из Митрополије упозоравају да посљедице изградње хидроелектрана могу бити катастрофалне.

Иницијативни одбор донио је одлуку да наредних мјесеци спроведе низ активности на домаћем и међународном плану, а посебно у погледу укључивања јавности и експерата у ово питање од којег зависти будућност више од половине становника Црне Горе.

„И овим путем апелујемо да сви одговорни, посебно у Влади Црне Горе и Министарству економије, своје дјеловање ускладе са интересом јавности и грађана“, наводи се у саопштењу.

У Митрополији истичу да црногорска и међународна јавност још не знају шта се губи, а шта добија планираном градњом хидроелектрана и „да ли једна политичка гарнитура има право да трајно уништи добро које је вијековима чувано“.

Чланак МИТРОПОЛИЈА ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКА: Градња хидроелектрана на Морачи угрозиће немањићке светиње се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Мада се помислило да је прича око изградње хидроелектрана на Морачи замрла за сва времена, из Владе Црне Горе је стигла вест да се увелико размишља о расписивању новог тендера! Чека се само повољан тренутак и тешке машине удариће у морачки камен.

Према техничкој документацији, систем хидроелектрана на Морачи обухвата четири електране: ХЕ „Андријево“, ХЕ „Расловићи“, ХЕ „Милуновићи“ и ХЕ „Златица“, инсталиране снаге 238 мегавата и процењене просечне годишње производње од 694 гигават-сати. Створило би се језеро запремине око милијарду кубних метара, док би цела инвестиција коштала око пола милијарди евра.

– У сталном смо контакту са инвеститорима, има интереса за тај пројекат и након што размотримо све потребне опције, размишљаћемо у правцу расписивања новог тендера – саопштили су из Министарства економије.

У Митрополији црногорско-приморској упозоравају да би изградњом хидроелектрана био угрожен и манастир Морача. У међувремену су организовани научни скупови, а стручњаци из разних области су углавном били против пројекта. Сматрају да не постоји начин да се физички заштити, пошто се цео плато налази на конгломератној стени.

Ресорно министарство је 2010. објавило јавни оглас за давање концесија за хидроелектране на Морачи, али како није било заинтересованих, Влада је 10. новембра 2011. прогласила тендер неуспелим, иако су вођени разговори са инвеститорима из Италије, Турске, Азербејџана и Кине. До данас траје тихи рат „енергетског лобија“ и заштитника културне баштине, а с потапањем кањона Мораче и јединственог манастира из 13. века упознате су и УН.

Истрајни борци за спас Мораче, међу којима и публициста из Париза Комнен Бећировић, својевремено су успели директно да заинтересују Унеско, која је случај проследио Центру за светску баштину.

– Реализација би представљала смртну претњу манастиру, најстаријем и најважнијем историјском споменику Црне Горе. Под његовим сводовима се налази и чувена фреска „Гавран храни пророка Илију“, насликана 1252. – стоји у писму које је Бећировић послао на неколико релевантних адреса у свету.

Историчари уметности, еколози и познаваоци манастира и околине упозоравају да овог пута не би могла да се примени формула измештања. Такву судбину су доживела три манастира (Косијерево, Дубочица и Пива), због изградње акумулационих језера на Требишњици, Ћехотини и Пиви.

– Потапајући Морачу, власт потапа Европу у кањону – кажу борци за спас Мораче.

ИДЕЈА СТАРА ВИШЕ ОД ВЕКА

ИДЕЈА о коришћењу Мораче за производњу струје стара је више од века. Први пут се појавила 1906, када је инжењер Анте Драшковић са Брача направио пројекат о превођењу воде из горњег тока Таре и изградњи две хидроцентрале, у Дубравици код манастира Морача и Доњој Горици код Подгорице.

Чланак НОВИ ТЕНДЕР ЗА ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ: Потапање историје на Морачи се појављује прво на ИСКРА.