Фото: РТРС

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је синоћ у Београду на донаторском скупу „Херцеговачка академија“ да обнова храма у Пребиловцима представља чин солидарност Срба и њихове способности да у времену изазова покушају очувати трајно сјећање на убијене сународнике.

Додик је, на скупу посвећеном успомени на Србе које су од 1941. до 1945. године убиле усташе и обнови храма Христовог Васкрсења у Пребиловцима, истакао да „Херцеговачка академија“ представља велики чин солидарности, а црква потврду српског постојања у Херцеговини.

„Овај храм потврда је нашег постојања и остајања на овим просторима. Нећемо отићи док год тамо постоје наша сјећања и наше жртве“, рекао је Додик, обраћајући се на скупу у Коларчевој задужбини.

Он је нагласио да је пребиловачки храм направљен да више никада не буде срушен и да свако ко дође у тај крај тачно зна шта се ту десило.

„Веома сам поносан што ћемо моћи заједно да се нађемо код храма 8. августа и да пошаљемо снажну поруку да смо ту, да чак и ако нас убијају два пута да нас не могу убити“, рекао је Додик.

Према његовим ријечима, данас исказано заједништво шаље снажну поруку јединства и одлчуности српског народа да више никад не дозволи да му се понови овакво страдање.

„Да им кажемо да је њихово рушење било бесмислено, јер смо увијек спремни да посветимо нашу пажњу и љубав онима који су невино страдали“, навео је Додик.

Он је рекао да се Република Српска од почетка подржала иницијативу за обнову храма, као и огромну енергију коју су у томе показали Српска православна црква /СПЦ/ и Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије.

Додик је поручио да оно што СПЦ ради на јачању српског идентитета треба сви да поштују, а да ће то подржати инсититуције Српске.

Он је указао да борба за српски идентитет подразумијева борбу за све националне вриједности.

Истичући да Срби у БиХ нису босански Срби, већ да су они Срби гдје год били и шта год радили, Додик је оцијенио да је циљ таквог пришивања етикета подјела српског народа, и да само Србима у БиХ покушава да се каже да немају право да кажу како се зову.“За све друге народе важи правило да могу да кажу како се зову, па смо имали комшије који су се до 1993. године звали муслимани, а одједном су се прозвали Бошњацима и сад је право на њихов назив свето“, рекао је Додик.

„Наша СПЦ и ми сами, наша упорност и жеља да се зовемо оним што јесмо, Србима, многима смета. Ми се не осјећамо Србима зато да бисмо провоцирали друге, већ смо напросто то“, поручио је Додик.

Скупу су присуствовали владика Григорије, историчар Драга Мастиловић, личности из културног и јавног живота Србије, а у културно-умјетничком програму учествовали су, између осталих, академик Матија Бећковић, пјесник Рајко Петров Ного и народни гуслари и хор КУД-а „Лола“.

Организатори донаторског скупа су српска херцеговачка удружења у Србији и Савез гуслара Србије.

Усташе су 1941. године у Пребиловцима убиле 850 Срба од укупно 1.000 становника тог српског села у Херцеговини, које, према истраживању јапанског листа „Асахи шимбун“, представља најстрадалније село у Другом свјетском рату у Европи.

Градња храма у Пребиловцима, у чију крипту је положено више хиљада посмртних остатака Срба убијених у долини Неретве за вријеме Другог свјетског рата, почела је 1991. године.

Међутим, током 1992. године Хрватска војска предвођена генералом Јанком Бобетком минирала је крипту и багерима практично урадила све да се трагови злочина униште.

Иако је велики број моштију уништен сачувано је седам сандука. Свети архијерејски Сабор Српске православне цркве канонизовао је пребиловачке мученике и од прошле године се славе као свети сваког 6. августа.

Спомен-храм у Пребиловцима поново се обнавља, захваљујући бројним донаторима. Међу њима велики је број Срба који су поријеклом из Херцеговине. Велику помоћ и подршку у изградњи храма пружила је Влада Републике Српске.

Планирано је да обновљени Спомен-храм у Пребиловцима буде освештан 8. августа.

Чланак ДА ВИШЕ НИКАД НЕ БУДЕ СРУШЕН: Обнова храма у Пребиловцима – потврда српског постојања се појављује прво на ИСКРА.