Фото: Новости

Гранична полиција спречила је 18 миграната са Косова и Метохије да крајем прошле недеље нелегално пређу границу са Мађарском. Две особе из Суботице и Призрена притворене су због кријумчарења људи. Они су само кап у мору невољника, који све масовније покушавају да побегну са „слободног Косова“ и преко наше земље пробију европску баријеру и докопају се Запада.

Мада формално покушавају да их спрече, косовски полицајци, уз малу надокнаду, најчешће пет евра по човеку, жмуре на одласке препуних аутобуса, усред ноћи или раном зором, у правцу Београда, па даље ка Суботици.

Шверц косовских Албанаца преко северне српске границе постао је уносан бизнис. Не зна се колико људи илегално пређе „државну црту“ за годину дана, али чак 21.453 житеља КиМ затражило је азил прошле године у Мађарској. Ово за „Новости“ открива Радош Ђуровић, директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.

То је половина укупног броја од 40.000 захтева за азил у овој суседној држави, колико је поднето лане. Сви мигранти ушли су преко Србије. Број захтева константно расте, па је у децембру број премашио 14.000 за месец дана, што значи да се мађарским властима дневно обраћало и по 400 људи тражећи папире! Половина њих била је са КиМ.

– Они у Мађарску улазе углавном илегално, али не истим шверцерским каналима као остали мигранти који пролазе кроз Србију – објашњава Ђуровић. – На југ наше земље стижу са косовским личним картама и ту добијају статусно неутралне потврде да су ушли у земљу, са којима се крећу по територији централне Србије. Тако, легално, путују до Суботице, врло често у групама, аутобусом. Ту их сачекују земљаци који већ живе у Војводини.

Албанци с Космета неретко путују са целом породицом, укључујући и децу, али често и сами, млађи, радно способни мушкарци. Кад се докопају „сигурне луке“, одатле ће слати новац фамилији на Космету, и олакшати социјални терет тамошњим властима. Зато се Приштини и исплати да на целу причу „жмури“, док се мађарски суседи све гласније буне. Српско-мађарску границу прелазе преко њива, под окриљем ноћи. Они који су ухваћени, с друге стране, обично бивају прослеђени у сабирни центар у Сегедину, а одатле у затворене центре. Ако затраже азил и уђу у азилну процедуру, пребацују их у отворене центре, одакле најчешће беже даље, не сачекавши крај азилног поступка.

Циљ су им земље у којима је јака албанска дијаспора – Француска, Немачка, Белгија, Аустрија. Велики број из Мађарске иде у Чешку, па одатле даље. Мађарима обично не показују папире које имају, али у Чешкој ваде из завежљаја косовске личне карте и изводе из матичних књига за децу.

– Ако их открију и на основу отисака прстију утврде да су већ тражили азил, Чеси их депортују у Мађарску. Обично без пребијене паре, јер им пре тога наплате смештај и прихват. До сада су Албанци с Космета, када им Мађари одбију азил, враћани кући авионима. У току су разговори да им Србија, без обзира на то што не признаје косовска документа, убудуће омогући повратак копненим путем – каже Ђуровић.

Међутим, има и оних који су из наше земље изашли са легалним, српским документима. Од септембра 2009. до маја 2011. године, према речиме Ивице Дачића, у то време министра полиције, 26.000 косовских Албанаца добило је наш пасош. Они још важе. Колико њих је дошло до српских пасоша илегално – не зна се.

До краја априла 2009. издато је око 5.600 нових, биометријских пасоша косовским Србима и више од 1.500 косовским Албанцима. У јуну 2009. МУП Србије престаје са издавањем биометријских пасоша резидентима Косова независно од националне припадности.

Пријава пребивалишта у ужој Србији у то време постала је уносан бизнис. Према сазнањима полиције, Албанци су прво на Космету тражили посредника који може да путује слободно у Србију и који има везе са административним јединицама полиције КиМ. Тамо, уз писмено овлашћење од особе која се пријављује, посредник добија извод из матичне књиге рођених и потврду о држављанству. Посредници су за набавку докумената у прво време тражили само 100 евра. Са издатим папирима и било којим другим старим српским документом (пасошем или личном картом, чак и ако је рок важности истекао) могли су без проблема да путују у Србију. У Србији су морали лично да траже нова документа – биометријску личну карту и пасош. Да би их добили, исписивали су се из свог косметског места боравка и уписивали се на адресе у Србији.

Према неким проценама, ово је Албанце са КиМ коштало између 2.000 и 7.000 евра, колико су плаћали посредницима и службеницима у администрацији, као и особама које им „позајмљују“ своју адресу.

Само од почетка јануара до краја августа 2010, дневно је просечно 45 Албанаца са Космета тражило пребивалиште на територији највеће нишке градске општине Медијана. У овом периоду близу 11.000 Албанаца изразило је „жељу“ да постану Нишлије на основу Закона о пребивалишту и боравку грађана.

У МУП-у Србије немају податке колико је Албанаца са КиМ пријавило пребивалиште на територији Ниша и колико њих је затим поднело захтеве за добијање путних исправа.

– Осим закона, на грађане Србије са пријављеним пребивалиштем на територији АП КиМ у поступку пријављивања пребивалишта на територији Србије примењују се и одредбе Уредбе о поступку утврђивања испуњености прописаних услова за издавање пасоша за лица са подручја АП КиМ.

Уредбом је прописано да се у поступку пријављивања и одјављивања пребивалишта врше безбедносне и друге провере. Циљ је утврђивање истинитости података и приложених исправа.

Чланак ЦИЉ НЕМАЧКА, БЕЛГИЈА, АУСТРИЈА: 21.500 Албанаца побегло са „слободног Косова“ се појављује прво на ИСКРА.