Фото: Телеграф

На граници сиромаштва у 2014. години у Србији је било 25,6 одсто грађана, односно сваки четврти, док је стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености износила 43,2 одсто, објавио је Републички завод за статистику.

Највише су изложени ризику од сиромаштва млади од 18 година (29,6 одсто), а најмање старији од 65 година (20,7 одсто).

Највећу стопу ризика од сиромаштва имају чланови домаћинстава која чине две одрасле особе с троје или више издржаване деце (35,2 одсто).

У зависности од радног статуса, код грађана старих 18 и више година, најизложенији ризику од сиромаштва су незапослени (47,1 одсто), док је најнижа стопа ризика од сиромаштва код запослених код послодавца(8,6 одсто).

Код самозапослених та стопа износи 38,4 одсто, а код пензионера 13 одсто.

У анкети о сиромаштву Републичког завода за статистику учествовало је 6.055 домаћинстава, односно 16.220 грађана старих 16 и више година.

Анкета је спроведена методом директног интервјуа и била је анонимна.

На последњем попису, спроведеном 2011. године, Србија је имала 7.182.862 становника.

Домаћинства лани раполагала у просеку са 57.054 динара

Домаћинства у Србији су у 2014. у просеку располагала са 57.054 динара месечно, од чега је на личну потрошњу одлазило чак 54.424 динара, саопштио је данас Републички завод за статистику.

Домаћинства са градског подручја су у 2014. просечно месечно располагала са 59.376 динара, а домаћинства са осталог подручја са 53.274 динара.

Од укупно расположивих средстава 95,7 одсто чине приходи у новцу, а 4,3 одсто приходи у натури.

Код домаћинстава са градског подручја 99,3 одсто чине приходи у новцу, а 0,7 одсто су приходи у натури, док је код домаћинстава са осталог подручја тај однос 89,2 и 10,8 одсто.

Највећи удео у расположивим средствима имају приходи из редовног радног односа (45,8 одсто), пензије (31,8), приходи од пољопривреде лова и риболова (5,4%) и натурална потрошња (4,3).

Издаци за личну потрошњу домаћинстава у Србији износе 54.424 динара, од чега је највећи удео издатака за храну и безалкохолна пића (38,4 процента) и становање, воду, струју, гас и остала горива (16,1).

Следе издаци за транспорт (9,0 одсто), остале личне предмете и остале услуге (5,5), одећу и обућу (5,2), комуникације (4,7), алкохолна пића и дуван (4,7) и рекреацију и културу (4,6).

Издаци за личну потрошњу домаћинстава са градског подручја износила су 56.749 динара (37,1 одсто за храну и безалкохолна пића и 16,4 одсто за становање, воду, струју, гас и остала горива), а домаћинстава са осталог подручја 50.657 динара (40,7 одсто за храну и безалкохолна пића и 15,6 процената за режијске трошкове).

Чланак СЛИКА СРБИЈЕ: На граници сиромаштва 25,6 одсто грађана се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Курир

Грађани Србије немају ниједан разлог да буду забринути да ће доћи до поремећаја у снабдевању гасом, поручио је данас министар рударства и енергетике Александар Антић истакавши да из сопствених извора имамо довољно енергената за три до четири месеца снабдевања.

Антић је рекао и да у овом тренутку нема никаквих најава да ће доћи до редукције у снабдевању гасом, али и поновио да је Србија спремна и за најгори сценарио, који би подразумевао евентуалну обуставу снабдевања.

„Ми на данашњи дан имамо апсолутно успостављене све билансе и спремност да обезбедимо нормално снабдевање свим енергентима за грађане Србије, дистрибутивне системе и привреду, без обзира на то да ли ће доћи до било каквих поремећаја у транзиту гаса кроз Украјину,“ поручио је.

Министарство рударства и енергетике, влада и све наше енергетске компаније већ више месеци уназад воде озбиљну и одговорну политику, везану за билансирање свих енергената, рекао је Антић новинарима.

„У овом тренутку, имамо више од 300 милиона метара кубних гаса у подземном складишту Банатски Двор, као и озбиљне количине мазута у електранама, пре свега у београдским електранама и робним резервама, које на данашњи дан износе више од 70 хиљада тона,“ прецизирао је Антић.

Према проценама, додао је, максимална дневна потрошња гаса у наредним данима ће бити до седам милиона метара кубних.

Антић је указао да у овом тренутку из Банатског Двора можемо да експлоатишемо 4,2 милиона метара кубних гаса дневно, из домаћих извора 1,3 милиона метара кубних, што је 5,5 милиона метара кубних.

„Узимајући у обзир да су нам неки велики потрошаци тако димензионирани да могу да брз субституишу потрошњу гаса мазутом, ту пре свега мислим на београдске електране“, рекао је Антић.

У најгорем случају, каже министар, могле би бити извршене и неке додатне субституције код неких произвођача, што би обезбедило апсолутно стабилно снабдевање енергетима свих потрошача у Србији.

Антић је нагласио да ресорно министарство и влада са великом пажњом прате сва дешавања и у вези су са партнерима из Гаспрома, који тврде да ће Србија имати обезбеђене неопходне количине гаса на приступним тачкама.

У случају наглог пада температура можда би било неопходно да за потребе Азотаре покушамо да обезбедимо количину од 0,2 до 0,5 кубика гаса дневно, али таквих најава нема, рекао је Антић.

Србија има равноправан третман према свим пројектима

Услов за улазак Србије у гасне пројекте је да нема отворених питања и да су они у потпуности усклађени са европским директивама, изјавио је данас министар рударства и енергетике Александар Антић.

Иначе, Србија има равноправан третман према свим пројектима који нашој земљи могу да обезбеде стабилно снабдевање тим енергентом, рекао је Антић.
„Нас пре свега интересују пројекти у којима Србија није крајњи корисник већ земља кроз коју ће се одвјиати транзит и чвориште ка другим земљама у региону“, рекао је Антић новинарима.

Таква позиција Србије, истакао је, најбоља је са становишта обезбеђивања енергетске стабилности и са становишта економских интереса, јер би нам омогућило и убирање транзитних прихода.

Министар је рекао да у овом тренутку има доста активности „почетних комуникација“ на тему већег броја пројеката који могу да обезбеде гас за читав овај регион и југоисточну Европу.
„Србија ће имати потпуно одговоран приступ и са великом пажњом и уважавањем размотрити све пројекте“, навео је Антић и додао да искуства у вези са јужним током намећу потребу да се у старту озбиљно разговара са Европском комисијом и да не буде никаквих отворених питања.

Чланак МИНИСТАР АНТИЋ УВЕРАВА: Нема разлога за забринутост око гаса, залихе довољне за три месеца се појављује прво на ИСКРА.