Фото: РТРС

Мађарски премијер Виктор Орбан је одржао моћан говор у ком је позвао на размонтирање пројекта ЕУ и рекао да би чланице требало саме да одлучују о својој судбини.

Његова порука мора да се чује свуда.

Премијер је ургирао на јавност да не дозволи безличним, неизабраним и од пореза изузетим владарима ЕУ и УН да наставе са намерним уништавањем држава путем масовне имиграције кроз њихове границе.

Он је рекао да је судбина Мађара постала испреплетена са судбинама европских нација и да је у толикој мери постала део уније да чак ни појединци не могу бити слободни уколико Европа није слободна.

„Европа је данас крхка и слаба и није слободна из разлога што је слобода повезана са истином, а у Европи је данас забрањено говорити истину“, рекао је Орбан. „Чак и када је направљена од свиле, брњица је брњица“.

Он је истакао да је данас забрањено рећи да избеглице угрожавају Европу, да имиграција доноси злочин и тероризам у европске државе и да мигранти угрожавају европски начин живота, културу, обичаје и хришћанску традицију.

Орбан је напоменуо да ова масовна имиграција није последица ненамерног низа последица, већ унапред испланирана и осмишљена операција с циљем насељавања људи у Европи који ће преобликовати религијску и културну позадину Европе и елиминисати главну препреку ка интернационализму – државе.

„Даме и господо, данашњи непријатељи слободе су обучени у другачију одору од оне коју су имали ранији империјални владари и они који су водили совјетски систем. Они користе другачији низ алата којим намеравају да нас потчине, да нас заробе и да нам узму слободу иако нас не скупљају у концентрационе логоре нити шаљу тенкове да окупирају наше државе“, рекао је Орбан. „Њихова данашња артиљерија су уцене и претње“.

„Ипак, народ Европе се буди и прегрупише, а стубови сузбијања истине се полако криве и почињу да пуцају. Народ Европе полако схвата да је његова будућност угрожена, да су угрожени послови, безбедност и миран живот“, рекао је он. „Европа је заједница хришћанских, слободних и независних нација у којима су и мушкарци и жене једнаки, у којима постоје солидарност и толеранција, понос и понизност, правда и милост“.

Орбан је рекао да опасност овог пута не стиже у облику ратова и природних катастрофи већ у облику масовне миграције која као водени талас еродира обалне стене.

Он је изјавио да је прави разлог миграције окупација територије, иако се она наводи као хуманитарна криза.

„Ми смо наводно непријатељски настројени ксенофоби, али права истина јесте да међу онима који су дошли бежећи од рата има и оних који су дошли овде с намером да промене нашу државу како њима одговара употребљавајући насиље“, рекао је он.

Орбан је рекао да Мађарска мора стати на пут Бриселу ако мисли да заустави ову масовну миграцију јер је управо Брисел са својим фанатичним интернационализмом одговоран за тренутну ситуацију.

„Брисел не сме да буде изнад закона. Не смемо да дозволимо да нам намеће своју космополитску имиграциону политику. Не смемо дозволити увоз злочина, тероризма, хомофобије и антисемитизма у Мађарску. Не смемо дозволити да нам говоре кога можемо а кога не можемо да пустимо у нашу државу и са ким ћемо живети и делити нашу државу. На крају ћемо ми бити они који ће морати да напусте сопствену државу. Стога морамо одбацити ову шему, не толеришући никакве уцене и претње“, рекао је Орбан. „Време је да пружимо отпор, да прикупимо савезнике и да с поносом подигнемо заставу наше нације. Дошло је време да спречимо уништење Европе и спасемо њену будућност“.

„У овом тренутку позивам све држављане Мађарске на уједињење, независно од партијског опредељења, а исто тако позивам и све европске нације да се уједине ради очувања јединства Европе. Ако ујединимо снаге, неће моћи да нас сруше. Заједно смо јачи“, рекао је премијер.

„Давне 1848. године нам је речено да смо заробљени у Хабзбуршком царству. Да смо тада одустали од борбе, Немачка би прогутала нашу нацију и више не бисмо постојали. Исто тако су нам 1956. године рекли да морамо остати окупирана совјетска држава, али тек тада је избио прави патриотизам из свих нас. Да смо се онда предали, Совјети би нас заувек прогутали. Данас нам говоре да треба да се предамо уништењу јединствености, аутномије и националности у склопу нечега што би се назвало Сједињене Европске Државе. Не смемо дозволити да се то догоди. Морамо говорити гласно и јасно и морамо одговорити на најважније питање које ће одредити нашу судбину: „Да ли ћемо бити робови или ћемо бити слободни?!“. Боримо се Мађари, боримо се за Мађарску!“, рекао је Орбан.

Чланак ПОЦЕПАНА ЕВРОПСКА УНИЈА: Орбан одржао историјски антимигрантски и анти-ЕУ говор се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика, Д. Новаковић

Во­ди­мо ли до­вољ­но ра­чу­на о свом је­зи­ку, бри­не­мо ли о пра­вил­но­сти, ја­сно­сти и ле­по­ти свог го­во­ра и о то­ме хо­ће ли нас са­го­вор­ник ва­ља­но раз­у­ме­ти? Чи­ни се да ле­же­ран тон по­не­кад при­кри­је мно­ге про­из­вољ­но­сти ко­ји­ма се не би­смо мо­гли по­ди­чи­ти. У то се че­сто мо­же­мо уве­ри­ти слу­ша­ју­ћи сва­ко­днев­не раз­го­во­ре, чи­та­ју­ћи но­ви­не и раз­ли­чи­те тек­сто­ве об­ја­вље­не на ин­тер­не­ту. У по­след­ње вре­ме све се че­шће мо­же чу­ти – у раз­ли­чи­те ис­ка­зе умет­нут – из­раз „шта год то зна­чи­ло”.

Та­ко је, пре из­ве­сног вре­ме­на, на по­пу­лар­ном бло­гу осва­ну­ла те­ма „Шта год то зна­чи, да­нас је Дан же­на”, у јед­ној те­ле­ви­зиј­ској еми­си­ји на сли­чан на­чин на­ја­вље­на је ак­ту­ел­на за­ни­мљи­вост: „Ма­ско­те су ди­зај­ни­ра­не да бу­ду ин­тер­ак­тив­не, шта год то зна­чи­ло“; у штам­пи смо мо­гли про­чи­та­ти: „За под­сти­ца­ње ства­ра­ња ино­ва­ци­ја, шта год то зна­чи­ло, одво­ји­ће се два и по ми­ли­о­на евра“. Да­кле, шта уисти­ну зна­чи (ако уоп­ште не­што зна­чи) из­раз шта год то зна­чи­ло?

По­зна­то је да су мно­ге стра­не ре­чи с вре­ме­ном по­ста­ле пу­но­прав­ни жи­те­љи на­шег је­зи­ка; без не­ких, сло­бод­но се мо­же ре­ћи, не мо­же­мо, јер у срп­ском је­зи­ку за њих не­ма­мо си­но­ни­ма (се­ти­мо се, на при­мер, број­них тур­ци­за­ма: ја­стук, јо­гурт, ше­ћер, ка­ши­ка, ка­фа и др.), али за упо­тре­бу не­ких дру­гих ре­чи, па и овог из­ра­за, оправ­да­ње се не би мо­гло на­ћи.

С дру­ге стра­не, од­ви­ше ла­ко при­хва­та­мо не­ке је­зич­ке но­ви­те­те без ко­јих на­ше ка­зи­ва­ње сва­ка­ко не­ће би­ти ус­кра­ће­но ни у по­гле­ду тач­но­сти, ни у по­гле­ду из­ра­жај­но­сти. Ипак, мно­ги их ра­до ко­ри­сте јер им се, од­не­куд, чи­не бо­љи­ма – да не ка­же­мо атрак­тив­ни­ји­ма (= при­влач­ни­ји­ма) – од све­га што се мо­же из­ро­ни­ти из на­шег реч­нич­ког мо­ра.

У пи­та­њу је, на­и­ме, ан­гли­ци­зам, у шта нас уве­ра­ва и пре­вод на­сло­ва ро­ма­на Деј­ви­да Бе­дла „Љу­бав, шта год то зна­чи­ло“ (Wha­te­ver Lo­ve Me­ans), и то скри­ве­ни ан­гли­ци­зам, тј. из­раз у ко­ме се пре­по­зна­ју нор­ма, зна­че­ње и об­ли­ци упо­тре­бе ка­рак­те­ри­стич­ни за ен­гле­ски је­зик. Та­кве су и мно­ге дру­ге ре­чи, син­таг­ме и ре­че­ни­це, нпр.: де­фи­ни­тив­но од енгл. de­fi­ni­tely, уме­сто: за­си­гур­но, за­це­ло, из­ве­сно; ра­зум­на це­на од енгл. re­a­so­na­ble pri­ce, уме­сто при­сту­пач­на це­на; Мо­гу ли да Вам по­мог­нем? од енгл. Can I halp you? уме­сто Из­во­ли­те? и сл. (ви­ше о овој за­ни­мљи­вој те­ми мо­же се про­чи­та­ти у члан­ку Тврт­ка Пр­ћи­ћа „О ан­гли­ци­зми­ма из че­ти­ри раз­ли­чи­та али ме­ђу­соб­но по­ве­за­на угла“, Збор­ник Ма­ти­це срп­ске за фи­ло­ло­ги­ју и лин­гви­сти­ку 47/1−2 /2004/, 113−129, до­ступ­ном на сај­ту www.maticasrpska.org.rs).

Обично се трудимо да не употребљавамо речи и изразе нејасног значења, а такође и да не омаловажавамо садржај онога што казујемо. Зато ваља знати да је израз шта год то значило најчешће знак помодности и празнословља, тачније – помодног празнословља. Уз то, он указује на нехај према говореном или написаном, на неуважавање саговорника (≈ ево, рекох, а ви се снађите и разумите ме како год желите), а понекад и на недоумицу или недовољну упућеност у значење употребљене речи (нпр. Рече ми да је моја примедба несувисла, шта год то значило. разг.; сувисао, сувисла, сувисло = логички, узрочно повезан, кохерентан, тј. целовит).

У овај израз гдекад се уливају подсмех и ироничан став према високопарном изражавању, тј. извештаченом, китњастом, превише апстрактном стилу и речнику, као у следећим примерима: „Они кажу да су отворени за госте високог профила − добро звучи, шта год то значило“; „…за све су криве карактеристике нашег тржишта, поготову његова деградирана структура, шта год то значило“. Но, мада је у потоњем случају критички став према празноречју оправдан, на немуштост не би било добро одговарати немуштошћу, али је увек занимљиво ослушкивати језик, изоштрити слух и дух, јер, као што Станислав Винавер каже, „под језиком ваља, шире, схватити: жубор језика, матице у њему, убрзање, успорење, ток, шум, темпо, убедљивост, таласање, динамику језика“, укратко – језичко осећање гради се не само на изворима знања о књижевнојезичкој норми (премда су они веома важни!), већ и на маргинама властитих недоумица и странпутица.

Чланак ВОДИМО ЛИ ДОВОЉНО РАЧУНА О СВОМ ЈЕЗИКУ: Љубав, шта год то значило се појављује прво на ИСКРА.

У организацији електронских новина Андрићграда „Искра“, данас ће  у Андрићграду бити одржан отворени панел под називом „Наранџасти Балкан“.

На панелу ће говорити:

• Мирослав Лазански, публициста и војни и политички аналитичар,
• Драгомир Анђелковић, политички аналитичар,
• Бранко Радун, политички аналитичар,
• др Стевица Деђански, Центар за развој међународне сарадње,
• др Александар Раковић, Београд,
• Андреј Протић, стручњак за екстремизам, Београд,
• Џевад Галијашевић, стручњак за безбједност и тероризам,
• Миленко Неделковски, новинар из Скопља,
• др Тони Наумовски, аналитачар, Скопље,
• Предраг Николић, Центар за стратешку сарадњу, Бијељина,
• Анђелко Козомора, политички аналитичар, Бањалука,
• Стефан Стаменковски, „Заветници“, Београд.

Панел почиње у 13 сати, а за све заинтересоване, улаз је слободан.

Чланак ОТВОРЕНИ ПАНЕЛ „ИСКРЕ“ У АНДРИЋГРАДУ: „Наранџасти Балкан“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Копаоник бизнис форум, познат и као српски Давос, почео је јутрос интонирањем српске химне „Боже правде“, а затим је учеснике поздравио председник Друштва економиста Александар Влаховић који је пожелео добродошлицу учесницима нагласивши да су се у претходне 22 године на овим скуповима трудили да се баве најзначајанијим економским темама у Србији.

Допринос креаторима економске политике основни је циљ Форума и овог пута, навео је Влаховић који је истакао различите приоритете зависно од домаћих и глобалних захтева и услова који утичу на економско окружење.Учесницима Форума обратиће се премијер Алекснадар Вучић који ће и формално отворити овогодишње сусрете а чији се долазак очекује. Он ће говорити првог дана Форума на пленарној седници, чија је тема „Стратегијска позиција Србије и перспективе опоравка привреде“.

Овогодишњи форум носи назив „Србија 2015-30: Нова визија индустријализације привреде и модернизације друштва. Како невидљиве могућности претворити у видљиве ефекте“. Овогодишњи Форум је 22. и окупиће више од 600 учесника, а од њега се очекује да се врло јасно истакне неопходност брзог реструктурисања јавних предузећа.

На коктелу добродошлице за госте и учеснике скупа на Копаонику, председник Савеза економиста Србије (СЕС) Александар Влаховић истакао је да је овогодишњи Бизнис форум рекордан по броју учешника.

„И по томе смо постали прави „српски Давос“, истакао је Влаховић, алудирајући на Светски економски форум који се одржава сваке године у познатом зимском центру у Швајцарској.

Влаховић је, у сусрет Копаоник Бизнис форуму, рекао да је интересовање за тај скуп из године у годину све је веће.

У прилог томе говори и чињеница да ће у наредна три дана Копаоник бизнис форум окупити рекордан број учесника, од премијера Александра Вучића и чланова његовог кабинета, гувернера НБС, амбасадора, представника међународних финансијских организација, домаћих фирми и банака, до најзначајнијих домаћих економских теоретичара и инвеститора из Србије и региона.

„Копаоник бизнис форум је јединствен догађај у нашој земљи, јер на једном месту у три дана, окупља све значајне чиниоце који својим деловањем утичу на српску економију“, истакао је Влаховић.

Говорећи о том традиционалном економском скупу чија је тема ове године „Србија 2015-30: Нова визија индустријализације привреде и модернизација друштва“, он је истакао да ће ове године на „српском Давосу“ бити више од 100 панелиста и око 450 до 500 пријављених учесника.

„Имамо заједно са националном агенцијом Тањуг више од 100 пријављених новинара, имаћемо директан пренос на Н1 телевизији првог и другог дана рада Форума и верујем да ће Копаоник бити место сусрета привредника, инвеститора, економских теоретичара, владе и сајам нових идеја“, рекао је Влаховић.
Организатори Копаоник бизнис форума 2015. потврдили су учешће премијера Александра Вучића, гувернера НБС Јоргованке Табаковић, министара Душана Вујовића, Кори Удовички, Ивана Тасовца, Александра Антића и Снежане Богосављевић Бошковић, неколико државних секретара и помоћника министара, као и градоначелника Београда Синише Малог.

Потврђено је, такође, и учешће великог броја амбасадора и страних представника, као и представника Делегације ЕУ у Србији, директора Европске банке за обнову и развој, Светске банке и представника ММФ-а, као и других међународних финансијских институција.

Као и сваке године, СЕС ће на крају, трећег дана „Копаоник бизнис форума“, објавити „Копаоник концезус“ који ће садрзати све закључке форума, најавио је Влаховић, изражавајући наду да ће тај „Копаоник концезус“ бити једнако поштован као и прошлогодишњи.

„Подсетићу, ми смо прошле године указали на неопходност структурних реформи, односно и реформе јавног сектора и ја са задовољством могу да кажем, да је највећи део тих закључака управо укључен у реформску агенду рада владе“, приметио је Влаховић. За медијско праћење Копаоник бизнис форума акредитовано је више од 100 домаћих и страних новинара. Организатори Копаоник бизнис форума 2015. су Савез економиста Србије и Удружење корпоративних директора Србије.

Чланак СРПСКИ ДАВОС ПОЧЕО УЗ БОЖЕ ПРАВДЕ: Вучић данас говори на Копаоник бизнис форуму се појављује прво на ИСКРА.