ГМО (Фото: Spuntik/ East News/ Science Photo Library)

Чињеница да предложене измене закона о безбедности хране уводе нову категорију — генетички модификовану храну — коју не познаје актуелни Закон о ГМО, довољна је за бојазан да нам ГМО на мала врата улази у Србију.

Да ли ће године кампање током којих су нам лекари и различити стручњаци поручивали да је здравље у тањиру изгубити битку са генетски модификованом храном у том истом тањиру?

Пред посланицима у Скупштини Србије су измене и допуне закона о безбедности хране, међу којима се нашла и новина да се храном сматра „генетички модификована храна и генетички модификована храна за животиње и храна за животиње добијена од генетички модификованих организама (ГМО) у складу са посебним прописом“. Да ли то, како су поједини посланици већ оценили, значи увођење ГМО хране на мала врата, у тишини. Зелена странка је одмах затражила да Влада Србије повуче предлог закона из процедуре.

Одмах је реаговао министар пољопривреде Бранислав Недимовић констатацијом да примедбе „не стоје“, да Србија има нулту толеранцију на производњу и трговину ГМО јер има посебан Закон о ГМО који то регулише, и замолио посланике да не узнемиравају јавност.

Председник Националне организације потрошача Србије (НОПС) Горан Паповић, који је један од четири члана Националног савета за безбедност хране без права гласа, не сматра да је у овом случају реч о увођењу генетски модификоване хране на мала врата. Измене, каже он за Спутњик, само прецизније дефинишу шта је шта, али и упућују да све мора бити у складу са посебним прописом, односно Законом о ГМО.

„Ако се тај Закон о ГМО буде мењао, онда ћемо имати другу причу“, каже Паповић, напоменувши да досад није било најава измена Закона о ГМО. А за то су надлежни стални чланови Националног савета за процену ризика, односно за безбедност хране.

„Било је неке приче да под притисцима Светске трговинске организације (СТО) не треба да бранимо промет ГМО. Предлог НОПС-а је био да ће то дозволити ако производи ГМО буду видно означени, или да се у промету нађу само они ГМО производи за које имају доказа да нису штетни. То су урадиле Аустрија, Швајцарска и неке друге земље. Ако имате доказ да то није штетно, онда то можете, а нико од њих нема доказ да то није штетно“, каже Паповић.

Професор Пољопривредног факултета у Београду Миладин Шеварлић, који се дуго бави проблематиком ГМО, има другачије мишљење. Када предлагач измена закона каже да та област мора да буде „у складу са посебним прописом“ за њега је упитно на који пропис се мисли, јер постојећи Закон о ГМО не познаје нове појмове који се уводе изменама закона о безбедности хране.

„Питање ГМО се у Србији регулише Законом о ГМО, по коме су забрањени увоз, гајење и промет ГМО и производа од ГМО, изузимајући оне производе који садрже 0,9 процената примеса ГМО ако се ради о производима, а када се ради о семену, оно које садржи до 0,1 одсто примеса ГМО. Међутим, у Закону о ГМО из 2009, међу петнаестак појмова који су дефинисани нема појма ’генетски модификоване хране‘“, прецизирао је Шеварлић.

Поента је у томе, сматра он, што се сада овим кровним законом о безбедности хране уводи нови појам — генетички модификована храна — и то практично значи да је наредни корак измена и допуна закона о ГМО или доношења новог закона о ГМО који би, такође, увео ту новину.

Сумњу изазива и то што се у предложеном члану нигде не помиње позивање на Закон о ГМО, који има нулту толеранцију на ГМО, него је наведено да та област мора бити „у складу са посебним прописом“.

Под прописима се подразумевају и подзаконски акти, као што су уредбе владе, правилници које доноси министарство, или министар, што ствара бојазан, каже Шеварлић. Он, додуше, напомиње да се у образложењу предложених измена наводи да се мисли на Закон о ГМО.

„Међутим, образложење је образложење, а одредба закона је одредба закона“, напомиње Шеварлић, који је и независни посланик у Скупштини Србије.

Коментаришући реаговање Недимовића, који је, бранећи измене закона, рекао да је у Србији нулта толеранција на производњу и промет ГМО и производа од ГМО, Шеварлић је рекао да о томе најбоље говори изјава министра трговине Расима Љајића још из августа 2016. да ми већ једемо ГМО, јер увозимо месо од животиња које су храњене ГМО сточном храном.

Саговорник Спутњика је указао на то да су на основу интервенције повереника за приступ информацијама од јавног значаја, после дугог натезања, добијени подаци да се од укупних увозних пошиљака узоркује и контролише свега четири до седам одсто.

Професор Пољопривредног факултета напомиње да је ових дана у Скупштини поставио питање како имамо нулту толеранцију на ГМО, када уопште нема контроле засада уљане репице, кукуруза, соје и шећерне репе, али да одговор није добио.

Зашто народ нема право да се на референдуму изјасни да ли хоће ГМО и храну од ГМО, као што то раде сваких пет година у Швајцарској, пита Шеварлић.

„Када сам као нестраначки посланик поднео у Скупштини иницијативу да се усвоји кровна декларација на бази једногласно усвојених декларација о забрани увоза, узгоја и промета ГМО и производа од ГМО у 136 општина и градова Србије, или преко четири петине од укупно 169 општина и градова у Србији, овде то није добило подршку“, напомиње он и додаје да питање ГМО није само здравствено-безбедносно питање за становништво, него и политичко, економско, али и верско, јер по халал стандардима не можете имати производе од ГМО.

Чланак КОРАК ПО КОРАК: Отвара ли Србија врата за ГМО се појављује прво на ИСКРА.

Владимир Путин (Фото: Tass)

У Русији је коначно усвојен закон под редним бројем 667 у Москви, а тим законом се и званично произвођачи и дистрибутери ГМО-а третирају као терористи.

Овај закон важи и за фирме које продају одређене пестициде и додатке који су неопходни за усавршавање ГМО семена, онога трена када буде посађено у земљу.

Путин је саопштио да су ГМО произвођачи терористи и да њихова “храна” представља светски преседан и да нема места за њу у Русији.

Чланак ПУТИНОВО „ЊЕТ“ ГМО НАМИРНИЦАМА: Произвођаче генетски модификоване хране у Русији ће сматрати терористима се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, AP Photo/ Thierry Charlier

Семе је симбол слободе једне државе, а ГМО је парадигма глобалног уређења друштва, јер десетак мултинационалних компанија би да контролише свет, тако што би једини производили семе.

Чланак „ВЛАДАРИ СВЕТА“ ДОНОСЕ СЕМЕ: Србија на путу ка ЕУ мора да им отвори врата се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Трговина без икаквих препрека захтева се од свих чланица Светске трговинске организације. Да би Србија постала њен део, мора да дозволи промет генетски модификованих производа на својој територији. Препрека на путу до чланства је закон који то не дозвољава. Из ресорног министарства најављују формирање Савета за безбедност хране који ће дати последњу реч.

Вишегодишња полемика за и против генетски модификоване хране ускоро би могла да добије епилог. Коначни суд даће стручњаци из области исхране, медицине, фармације.

„Ако желимо у СТО ми морамо неке ствари да испунимо. Али је пре свега важно шта мисли струка, и шта мисли држава и народ о томе, то је најважније. Јако је важно да ми овде не погрешимо јер само једном имамо право на одлуку, не два пута у овом случају“, каже Бранислав Недимовић, министар пољопривреде.

А одлука не сме бити зелено светло ГМО храни, сматрају поборници органске производње. Упозоравају да би економски губици били немерљиви.

„Ми смо велики извозник семена. У случају да дозволимо ГМО, пошто немамо производњу ГМО семена, ми ћемо наједном постати увозници, што ће рећи да ћемо сва средства и подстицаје давати за семе“, каже Нада Мишковић из „Србије органике“.

Осим рачунице, на њиховој страни је, кажу, још један аргумент – штетан утицај генетски модификованих организама на здравље људи. На супротном становишту стоји наш други саговорник.

„Генетички модификоване биљке до сада су доказане да нису штетне и нису отровне, оне се користе више од 20 година за исхрану стоке и људи користе ту стоку у исхрани. Генетски модификовани организми ће се у будућности користити. Један пример за коришћење у великој, масовној употреби то је вештачки инсулин“, каже генетичар Гордана Шурлан Момировић.

Противници су у једном сагласни. Генетски модификовани производи требало би да буду јасно обележени.

„Ако је то здраво, на производима где је ГМО зашто не пише, зашто су забранили да се означи“, каже Нада Мишковић.

„Ја сам већ јела када сам била у Америци. Не само ја него и моја деца и моји унучићи“, каже Гордана Шурлан Момировић.

Управо Америка предњачи у производњи ГМО хране. Следе Бразил, Аргентина и Индија.

У Европи ова храна има много противника. Чак 19 чланица ЕУ забранило је њен узгој, а дозволило промет. Србија је рестриктивнија – генетски модификовани организми не смеју нити да се гаје нити продају. То, међутим, не спречава нелегални узгој.

Фитосанитарна инспекција је прошле године утврдила да се на 10 хектара у Мачви и Срему сади генетски модификована соја. Против власника парцела поднете су прекршајне пријаве.

Чланак ТРОВАЊЕ НАРОДА: Да ли ће и у Србији бити дозвољен промет ГМО хране? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: webtribune.rs

У Русији је ступио на снагу закон који забрањује гајење генетски модификованих билјака и животиња.

Изузетак је направлјен само за крајње ограничено гајење таквих живих организама за потребе научних експеримената.

Истим законом је Русија забранила и увоз генетски модификованих билјака и животиња.

За свако кршење овога закона – правна лица ће плаћати казну до 500.000 рубалја (нешто више од 6.000 евра)

Чланак РАТ ГЛОБАЛИСТИМА: Русија забранила увоз и гајење ГМО биљака и животиња се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Здравствене власти у Kанади одобриле су продаjу генетски модификованог лососа, што jе први генетски измењен припадник фауне чиjе ће конзумирање бити дозвољено у тоj земљи.

У саопштењу канадских здравстевних власти се наводи да jе лосос AкуAдвентиџ, кога jе применом генетског инжењеринга узгоjила компаниjа AкваБаунти Tехнолоџиз са седиштем у Mасачусетсу, попут обичног лососа из Aтлантског океана здрав за људску исхрану и за употребу у храни за животиње, преноси амерички портал ЦБЦ.

Употребу генетски модификованог лососа одобрили су федерално министарство здравља, Хелт Kанада, и Kанадска агенциjа за инспекциjу хране (ЦфИA), коjи су саопштили да су претходно спровели „свеобухватно и ригорозно научно испитивање“.

Све генетски промењене намирнице коjе су претходно одобрили Хелт Kанада и ЦфИA, биле су житарице.

Да би се ГMO лосос узгоjио за продаjу потребно jе од 16 до 18 месеци, док jе обичном лососу потребно и до три године да би стигао на тржиште.

Tако ће се, према речима канадске министарке здравља Џеjн филпот, оваj унапређени (ГMO) лосос наћи на полицама супермаркета за 18 месеци.

„Иако jе ово први производ ове врсте коjи ће бити репродукован, вероватно неће бити и последњи“, рекла jе министарка, пренела jе агенциjа Роjтерс.

Пошто Хелт Kанада ниjе уочила никакве здравствене и безбедносне ризике, неће бити захтева за посебним означавањем новог производа, додаjе британска агенциjа.

AкваБаунти Tехнолоџиз има производни погон у канадскоj покраjини на острву Принц Eдвард.

„Драго нам jе што смо добили одобрења различитих канадских органа, jер то значи да можемо да производимо, продаjемо и jедемо наш AкуAдвентиџ лосос у Kанади“, рекао jе директор компаниjе, Роналд Стотиш.

Групе канадских активиста, противника ГMO хране, забринути овом одлуком позиваjу на обвезно означавање свих генетски модификованих намирница произведених у земљи.

„Kанађани ће се сада суочити с првом генетски промењеном храном животињског порекла на свету, коjа jе одобрена без jавне расправе и без обавезе означавања“, изjавила jе Луси Шарат из канадске Mреже за биотехнолошку акциjу, пренео jе британски Гардиjан.

Чланак ОТАВА: Kанада одобрила продаjу ГMO лососа се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

САД врше велики политички притисак на ЕУ у преговорима о стварању зоне слободне трговине, сведочи копија документа о тајним преговорима које је листу Зидојче цајтунг и телевизијама ВДР и НДР предао Гринпис.

Према добијеним документима, САД желе да извозе у Европу генетски модификовану храну, чији је увоз забрањен у Европској унији.

Осим тога, америчка страна је јасно дала на знање да је напредак у сфери аутомобилске индустрије могућ само у случају ако ЕУ ревидира тарифе за извоз пољопривредних производа.

Европски комесар за питања трговине ЕУ Сесилија Малмстром је изјавила да су амерички захтеви које су објавили немачки медији само њихова преговарачка позиција. По њеним речима, ЕУ неће никад тражити компромис у сфери заштите права потрошача.

„Желела бих да подсетим још једном да никакав трговински споразум ЕУ не може да смањи ново заштите потрошача, безбедност хране и заштиту животне средине. Трговински споразум неће променити наше законе у сфери ГМО, производњи безбедне говедине и екологији“, написала је министарка на свом блогу на сајту Европске комисије.

Чланак ВЕЛИКИ ПОЛИТИЧКИ ПРИТИСАК: Вашингтон затражио од Европе да купује америчке ГМО производе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Потрошачи широм света са зебњом су пропратили вест да ће се на трпезама ускоро појавити први генетски модификован лосос на тржишту САД. Још их је више узнемирило то што је Америчка агенција за храну и лекове пресудила да овај производ чак неће морати ни посебно да се обележава, јер овај лосос „има иста нутритивна својства као и конвенционално узгојен атлантски лосос”. Иако се на трпезама званично очекује за две године купци широм света већ страхују да би тако необележен производ могао лако да освоји сва тржишта, посебно што се помиње да ће бити јефтинији. ФДА није имала слуха ни за упозорења критичара ГМ лососа да би производња могла да угрози опстанак дивљег атлантског лососа, јер, како су рекли, не постоји могућност да ове модификоване сорте побегну из узгајалишта, што годинама тврди и компанија „Аква баунти” чији је ово пројекат.

Ово је иначе прво одобрење за употребу меса од животиња које су генетски модификоване. Реч је о атлантском лососу са генима пацифичког лососа и америчког гргеча што му омогућава два до три пута бржи раст од дивљег. ФДА је одобрила узгајање у затвореним рибњацима у Канади и Панами.

Последњих година за лосос се везују бројне афере због чега купци имају све мање поверења у исправност и квалитет ове врсте рибе. Пре неколико година Европску унију је потресла информација да су на тржишту завршиле огромне количине лососа са недозвољеним нивоом диоксина (супстанце која може да изазове канцер) из загађеног Балтичког мора.

У Србији се на срећу свеж лосос слабо увози (углавном из Норвешке и нешто мање из Данске) и купују га углавном ресторани, јер је скуп. Већа је потрошња дивљег лососа са Аљаске који је двоструко јефтинији и стиже смрзнут. Према информацијама из Привредне коморе Србије увоз рибе расте. Више од половине укупног увоза је конзервисана риба, потом смрзнута, рибљи филети, а тек на крају свежа риба. Увози се највише са Тајланда, из Хрватске, Шпаније и Вијетнама и то најчешће скуша, ослић и пангасијус.

Више од половине укупног увоза у Србију је конзервисана риба, потом смрзнута, рибљи филети, а тек на крају свежа риба. Увози се највише са Тајланда, из Хрватске, Шпаније и Вијетнама

У Србији се годишње произведе свега 15.000 тона, пре свега шарана и пастрмке. Иако смо мали потрошачи, просечна годишња потрошња је око седам килограма по становнику (у Европи је три пута већа), ове количине подмирују мање од 30 одсто наших потреба, све остало је увоз. За узгајање пастрмке ограничени смо количином чисте воде али је зато наша шанса узгајање шарана, посебно у Војводини.

– Али највећа шанса нам је у производњи димљеног шарана, толстолобика, паштета и других прерађевина због виших цена – каже Крум Анастасов председник Групације за рибарство у Привредној комори Србије. Он такође истиче да што се тиче лососа нема разлога за бригу јер се он као и друге врсте рибе строго контролише приликом увоза. Предност ипак даје домаћој риби која је храњена храном која сигурно није генетски модификована.

Као највеће препреке домаћем рибарству наводи то што рибњаци немају право пречег закупа земљишта у поређењу са другим гранама пољопривреде. Субвенције не само што су симболичне (десет динара по килограму произведене рибе) него се ни не исплаћују, каже наш саговорник. Са друге стране, рецимо, Хрватска стимулише извоз и производњу рибе са 50 евроценти по килограму рибе и то је само део подстицаја који се даје у рибарству.

Чланак НЕЋЕ БИТИ ПОСЕБНО ОБЕЛЕЖЕН: Потрошачи у страху од ГМ лососа се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Србија је на корак да дозволи промет, али и употребу генетички модификоване хране за исхрану животиња. За ово прво, већ нас је подсетила Европска комисија у свом извештају, а и промет је један од услова за улазак у Светску трговинску организацију, којој Србија, иначе, тежи. Стручњаци упозоравају да ће наша земља допустити и употребу генетички модификоване сојине сачме, за исхрану стоке.

Европска унија, међутим, „форсира“ Србију да усвоји нови закон о ГМО, који ће, између осталог, омогућити и прикључење СТО. Свакако, дозвола промета је и један од услова које наша земља мора да испуни да би постала чланица ЕУ, можда већ, према незваничним проценама, 2020. године.

У Министарству пољопривреде остали су при свом старом ставу – „да се о новом закону о ГМО не размишља и да није на дневном реду“. Како кажу, имају прече ствари од тога.

С друге стране, саветник премијера Србије Драган Гламочић рекао је, за „Новости“, да ће ресорно министарство још једном преиспитати комплетну регулативу у вези са ГМО. На питање да ли ће се дозволити промет, употреба и продаја производа од ГМО, Гламочић је упутио на надлежне у Министарству.

Министарство пољопривреде предлаже и спроводи усклађивање прописа са ЕУ, ради прилагођавања европском тржишту – каже Гламочић. – На основу препорука ресорног министарства, Влада Србије ће разматрати и благовремено усвојити регулативе, у складу са предложеним и препорученим стандардима.

Како је истакао саветник премијера Србије, генерални став је да се неће дозволити гајење ГМ биљака и употреба генетички модификоване хране за исхрану људи.

Према важећем закону из 2009. године, у Србији су забрањени промет, увоз, узгој, прерада и промет ГМО и производа од ГМО. Све што садржи 0,09, односно мање од процента ГМО не може да се нађе на нашем тржишту. Бар не легално. Стручни свет сматра да треба увести „нулту“ толеранцију, нарочито за семе.

Не би смео да постоји ни промил ГМО у семену, јер може да се догоди да се намерно пакује такав материјал, па да се ГМ биљка шири по нашим њивама – каже проф. др Миладин Шеварлић, саветник Економског институте.

– А, када је реч о приступању Светској трговинској организацији, ми нисмо њени чланови и не морамо да поступамо по њеним наређењима и правилима. Уколико држава донесе одлуку да жели да приступи СТО, мада не видим никакву сврху тога, мораћемо да прихватимо и промет, али и производе од ГМО.

Како објашњава професор Шеварлић, то ће значити да ћемо моћи да увозимо производе од ГМО, вероватно уз обавезно обележавање, а забранићемо производњу и прераду производа од ГМО.

Такве одлуке могу само да створе проблем међу српским сељацима, јер ће се побунити због тога што ће бити дозвољен увоз и пласман нечег што је забрањено да се производи – сматра професор Шеварлић.

– Једноставно, не видим због чега јуримо у СТО, пре него што и буде извесно да ћемо ући у ЕУ. Требало би да искористимо тренутни положај, па да наше производе са робном марком „без ГМО“ пласирамо на тржишту ЕУ.

Од свих чланица Светске трговинске организације, Русија је једина која има потпуну забрану свега што има везе са ГМО. Руси су спустили рампу за увоз и промет производа од ГМО, а постоје предлози да се читава ова проблематика третира по закону о борби против тероризма.

ГРАДОВИ ПРОТИВ

У СРБИЈИ су представници 121 општине и града изгласали Декларацију против увоза, узгоја, прераде и промета ГМО. Како каже професор Шеварлић, посланици у Скупштини Србије немају право да промене ту одлуку.

ЗАБРАНА УЗГОЈА

ЗА потпуну забрану ГМО, пре нешто више од месец дана изјаснило се 16 држава чланица ЕУ. Неке од држава забраниле су узгој ГМ биљака, само у одређеним подручјима. Једино на промет ГМО земље ЕУ не могу да ставе тачку.

Чланак ЕВРОПСКА УНИЈА ПРИТИСКА: Србија дозвољава промет ГМ хране? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Због усклађивања закона са Европском унијом, генетски модификоване културе могле би ускоро и у нашу земљу. Слободан промет од нас већ захтева Светска трговинска организација. Надлежни засад ћуте

Србија је пре неколико дана ставила до знања да неће дозволити гајење генетички модификованих култура у нашој земљи. Ипак, нико од надлежних засад не даје одговор на питање да ли ће наша држава, уколико дође до измена постојећег закона о ГМО, дозволити промет и увоз ГМ робе! Стручњаци кажу да ће се управо та ставка наћи у новим прописима. За почетак, слободан промет од нас тражи Светска трговинска организација (СТО), уколико желимо да будемо њени чланови.

Из консултантске компаније „СЕЕДЕВ“, која је радила студију „Ефекти ГМО либерализације на тржиште соје у Србији“ истичу да ће последица усклађивања закона о ГМО са ЕУ и СТО бити могућност увоза ГМ сојине сачме у Србију, као и њено коришћење за сточну исхрану. Њихово истраживање показало је неколико сценарија, од којих је највероватније да ће увоз сојине сачме бити на нивоу од 10 до 20 одсто домаће потрошње.

– Наша земља почиње да се залаже за забрану узгоја ГМО и то је добро – прича професор Миладин Шеварлић, агроекономиста и саветник Економског института. – Све је већи број и чланица ЕУ које то забрањују на својој територији, почевши од Мађарске која је променила и одредбе устава, па до Ирске и Словеније. Ипак, све више јача притисак увозничког лобија и представника земаља у којима је изразито заступљена производња ГМ соје, кукуруза, кромпира, уљане репице и појединог воћа, да Србија дозволи њихов промет на нашем тржишту.

У Министарству пољопривреде тврде да израда новог закона тренутно није на дневном реду. Ипак, на питање да ли ће бити дозвољен промет и увоз ГМ робе, нисмо добили конкретан одговор.

– Кaдa будe, и aкo будe у плану, у изрaду новог закона зaсигурнo ће бити укључeнa стручнa и грaђaнскa jaвнoст, при чeму ћe здрaвствeнa бeзбeднoст стaнoвништвa бити aпсoлутнo приoритeт – истичу у ресорном министарству.

Како прича Шеварлић, уколико Влада Србије донесе такву одлуку, пољопривредни произвођачи логично ће имати проблем са стварањем нелојалне конкуренције.

– Питање би било зашто бисмо увозили оне производе чија је производња забрањена у нашој земљи – сматра професор Шеварлић. – Увозом ГМО и производа од ГМО, практично ће бити немогуће контролисати следљивост хране, чак и уз евентуално означавање да ли садрже или не ГМО. Свакако, у садашњем закону није добро то што се толерише присуство ГМО у семенском материјалу до 0,1 одсто, а у осталој роби до 0,9 одсто. То би требало изменити и увести нулту толеранцију.

Професор Шеварлић упозорава да Србија мора да води рачуна о економској штети која би настала дозволом увоза сировина од ГМО.

– Нова кампања у Србији за увоз ГМ соје, првенствено је у функцији, вероватно, датог обећања једном од већих инвеститора, чији је посао са товом свиња најављен – сматра професор Шеварлић. – Ипак, треба имати у виду, да производе од свиња које су храњене ГМ храном, неће моћи да се извозе на тржиште Руске Федерације. То је локални интерес увозничког лобија и инвеститора, јер ће такви производи моћи да се продају на тржишту ЕУ, уколико су обележени.

ЛИДЕРИ У ПРОИЗВОДЊИ СОЈЕ

Основни циљ „Дунав соје“ је промоција гајења „ГМ фри“ соје у подунавским земљама и испуњавање европске протеинске стратегије, прича Марија Калентић, регионална директорка „Дунав соје“ у Србији.

– Србија мора да пронађе најадекватнији одговор на многобројне изазове уколико жели да настави да буде лидер у производњи соје у Европи – каже Калентић. – Исто тако да искористи свој јединствени положај земље у којој су све месо, млеко и јаја произведени од животиња које су храњене са домаћом не ГМ сојом.

ГРАДОВИ ПРОТИВ ГМО

Велики број градова у Србији је против ГМО. Тачно 122 скупштине општина и градова у Србији усвојиле су Декларацију против увоза, узгоја, прераде и промета производа од ГМО и ГМО.

Чланак ДИКТАТ ЕУ: Србија ће увозити ГМ соју? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Високи званичник руске Владе рекао је новинарима да је донета одлука да се из производње хране у потпуности искључе било какви генетски модификовани организми или њихови делови.

„Што се тиче ГМО, одлучили смо да се они неће користити у производњи хране“, изјавио је заменик премијера Аркадиј Дворкович на међународној конференцији о биотехнологији у руском граду Кирову.
Он је такође истакао да постоји јасна граница између ове одлуке и научног развоја, медицине и неких других наука.

„Ово није једноставно питање, морамо пуно да радимо на раздвајању ових области и да формирамо законски основ по овом питању“, рекао је Дворкович.

Чланак ШТИТЕ СВОЈ НАРОД: Русија забранила производњу ГМО хране се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Пољопривредници из РС сматрају да су контролни органи БиХ, односно РС, главни кривци што је сјеме генетички модификоване соје ушло у РС и завршило засијано на парцелама у Семберији и Посавини.

Према њиховим ријечима, сјеме ГМ соје, чија употреба је законом забрањена, у БиХ улази из Србије и Хрватске.

Они упозоравају да постоје информације да у РС има још парцела засијаних ГМ сојом, осим ових нешто више од шест хектара које је открила инспекција и наложила њихово уништавање, а што су „Независне“ у сриједу објавиле.

Међутим, да ли су усјеви ГМ соје заиста и уништени по налогу инспекције јуче није било могуће сазнати у Инспекторату РС, пошто је главни пољопривредни инспектор на службеном путу до краја седмице, а нико други нам није могао дати одговор на питања.

Иначе, Стево Мирјанић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, потврдио је јуче да су на подручју Семберије и Посавине пронађени усјеви ГМ соје на око шест хектара и нагласио да је то питање у надлежности Инспектората РС.

„Утврђено је да је то сјеме било од меркантилне соје која је увезена“, рекао је Мирјанић. Он је додао да је надлежна инспекција обишла шире подручје на коме су откривени засади ГМ соје и нагласио да ће одлуку у том случају донијети Инспекторат РС.

„Видјећемо сада какву ће одлуку донијети Инспекторат, али вјерујем у њих да раде према закону и ту их апсолутно подржавам“, изјавио је он.

Владимир Усорац, предсједник Удружења пољопривредних произвођача – сточара РС, сматра да у РС има још парцела засијаних ГМ сојом, наводећи да су у овом случају очигледно заказале контролне службе које су дозволиле увоз тог сјемена.

„То би се и раније утврдило да је било контрола“, потцртао је Усорац. Према његовим ријечима, готово сва увезена соја у БиХ и РС је генетички модификована, и њом се цијели свијет снабдијева, што није ни нас заобишло. „Само што се ми нисмо припремали да, када почнемо озбиљну контролу, имамо сопствену производњу и да можемо производити сопствену соју која није ГМ. Ја за своју фарму производим соју и то морају сви фармери да ураде ако желе да избјегну ГМ соју, у противном варамо наше купце“, рекао је Усорац, истичући да сјеме ГМ соје у РС и БиХ долази из Хрватске и Србије и да се „нико тиме и не оптерећује“.

Раденко Ћускић, из Асоцијације пољопривредних удружења Семберије (АПУС), која је годинама упозоравала на постојање усјева ГМ соје у РС, рекао је да је став Асоцијације да се ГМО не производе и не увозе у РС.

„Лоше контроле на границама су узроковале улазак сјемена ГМ соје у РС, које је дошло из земаља окружења, прије свега из Хрватске. По мојој личној процјени, сјеме улази из Хрватске у ФБиХ, а онда завршава у РС“, рекао је Ћускић. Лјубо Малетић, предсједник Удружења пољопривредника у РС – град Бијељина, рекао је да је сва одговорност на органима који су дозволили да се увезе сјеме ГМ соје у РС, те да постоје индиције да има још парцела засијаних ГМ сојом.

Чланак ЗАКОНОМ ЗАБРАЊЕНА: У РС постоји још парцела засијаних ГМ сојом? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Храна постаје најважнија за човечанство и претпоставља се да ће врло брзо доћи време када ће се људи делити и по томе ко шта једе. Данас када се и много богатије земље од наше тешко одупиру притиску великих светских произвођача генетски модификованог семена и хране, надомак Вршца, на око 40 хектара, Зоран Петров развија једно огледно имање на коме се производи биодинамичка храна. И није то никаква новина на просторима Србије, тако се земља обрађивала вековима. На имањима која су била самодовољна, сваштарска (производило се од свега помало, али довољно за домаћинство), без пестицида, са старим сортама семена и стоке. Биодинамичка пољопривреда развијена је у целом свету, а у Европи по производњи предњаче Немачка, Швајцарска и Француска, са имањима која здравом храном снабдевају до 300 људи.

– У Србију сам се са породицом из Норвешке вратио  2007. године, јер смо хтели да производимо храну за своју децу. Испоставило се да човек није острво за себе, па се наша првобитна намера претворила у нешто више. Данас производимо и за друге, за сада још не много, али у складу са веома строгим међународним стандардом „Деметар”, који контролише биодинамичку производњу, полако се развија наше имање које би, надам се, требало у будућности да постане пример по коме бисмо имали много таквих произвођача у Србији – почиње причу за „Политику” Зоран Петров, произвођач биодинамичке хране, који је осим у Норвешкој живео и у Швајцарској, Шведској и Аустралији где је завршио студије кинеске традиоционалне медицине.

Повратак на село почео је куповином четири краве и бика расе тиграста буша која је на нашим просторима опстајала одувек. Уследила је потрага за земљом, па куповина имања од 40 хектара у атару села Велико Средиште код Вршца.

– Главна производња је на једном великом имању од 25 хектара, где производимо и храну за стоку. Ту осим крава и свиња расе мангулица имамо и све врсте перади, кокошке, ћурке, морке, фазане. Цела пољопривреда којом се бавим ослања се на старе расе које су издржале тест времена поред нас. Наше имање требало би да буде показно, како би то могло да се ради у Србији. Таква сваштарска имања код нас су постојала некада давно, која су у свету данас врло бројна. Није ово никаква новост, одрасли смо уз овакву пољопривреду и газдинства на којима је било свега помало за једну породицу. Данас је другачије. Тражи се само јефтина храна која нам је донела све невоље, а највише болести, а то показују и званичне статистике. То је неодрживо – прича Петров и додаје да се свет мења и људи постају свесни да ствари измичу контроли и све више им је битно шта једу и чиме хране своју децу.

Биодинамичка пољопривреда је, у ствари, производња какву су практиковали наши преци генерацијама. Она је данас само обогаћена новим знањима, али њена основна карактеристика јесте да имање, колико год је то могуће, буде самодовољно. Тешко је достићи идеалне услове и у потпуности затворити круг, али најважније је да нема употребе хемије и пестицида. Ова врста пољопривреде не може да се ради „по директиви“, мора човек да то осети и жели. Свако имање је јединствено и постоји слобода да се на њему ради по своме. На овим њивама расте и коров, јер је и он важан за имање.

Петров је, каже, нашао снагу у старим сортама. Оне имају и укус и животне снаге неопходне за складан психофизички развој. Сматра да је ненормално да човек данас парадајз, краставце, банане, цитрусе једе 12 месеци. Због тога и наше тело губи ритам. А како је и живот ритам, лако је закључити куда нас то води.

Фото: Политика

– Планирамо да направимо самоодрживо имање и развијамо герилску пољопривреду са произвођачима који ће се наслањати на нас. Дешава се да људи продају станове у градовима и иду на село. Међутим, неприпремљени су и онда потроше новац врло брзо, јер им и сељаци скупо наплаћују своје услуге. Да се не би догодило да пропадају, желимо да онима који намеравају да се баве пољопривредом пружимо могућност да дођу код нас на неколико месеци и да провере да ли је то за њих. Ако се покаже да им одговара, онда можемо и да им помогнемо. Мања имања могла би на овај начин да се удружују широм Србије.

Петров каже да је Србија златни рудник, да живимо у богатству, а не видимо сву разноврсност биљака и животиња око нас, земљу која и даље није загађена.

– На сва обећања у вези са ЕУ мој комшија сељак каже „где си видео да газда од бедника прави газду“, али ми то још нисмо разумели. Нико нам ништа неће дати, а са мало труда сами много можемо да створимо у својој земљи. Не могу да променим свет, али могу да мењам све на мом имању. Могу да бирам да ли ће се моја деца хранити здраво или ће бити килава од нездраве хране – закључује наш саговорник.

ГМО у тањиру

– Чини ми се да се у Србији све чини да се онемогући развој органске производње хране, а то је све под јаким утицајем компанија које се баве или промовишу ГМО. Данас и у земљама које су против ГМО на тањиру имате ГМО. Сваки производ који у себи има кукурузни сируп или рецимо сојин лецитин, тврдим са великом вероватноћом, јесте ГМ производ. Највише ме забрињава што су данас у Србији највећи заговорници увођења ГМО људи који су чак и у структурама власти и на неки начин су повезани са компанијама које производе ГМО. У Словенији, на пример, министар пољопривреде има за саветника за органску производњу човека који се бави органском производњом.

Здраво млеко

Када смо хтели да проверимо квалитет млека наших буша обратили смо се Катедри за биодинамичку пољопривреду Универзитета у Каселу, у Немачкој. Када смо се договарали око доношења узорка они су нас најпре упозорили да дођемо колима, а не авионом, због зрачења. Тако смо и учинили. Ујутро смо помузли краву и са два литра млека кренули за Касел. Урађене су три анализе, али оно што је нама остало најупечатљивије јесте то да је особа која је контролисала квалитет својој ћерки од три године дала млеко наше буше, и то пресно, да попије. Рекла нам је касније да је такав квалитет млека (а крава је само јела сено, јер је био децембар) имала прилике да сретне само на још неколико фарми у Немачкој. Ми сада завршавамо малу млекару и имаћемо јогурт и мање количине сира.

Охрабрити сељаке да држе стоку

Статистика показује да је у земљама у којима је број трактора по хектару мањи – већа стопа криминала,  дакле, мање је сељака који раде. За пољопривреду је својствена солидарност. У биодинамичкој производњи та солидарност је још више изражена. Желимо да охрабримо сељаке да поново држе стоку. А зашто то не би урадила и држава. Ако се у Србији, на пример, попије милион литара млека годишње, зашто не кажу треба нам толико, гарантујемо да ћемо откупити. Треба нам милион тона говедине, свињетине. Тако би то требало да ради држава, ако нам је пољопривреда, како кажу, стратешка грана. Ако ствари поставимо тако, потребни су нам и ИМТ и ИМР да покренемо и домаћу индустрију пољопривредне механизације, а не да пунимо туђе буџете куповином механизације у иностранству.

Чланак ИМА ЖИВОТА И НА СЕЛУ: Живимо у изобиљу, а то не видимо се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Против власника, односно корисника парцела на којима је утврђено присуство ГМ соје поднете су кривичне пријаве, а судски поступци су у току. Компанија „Монсанто“ у Србији искључиво тргује са конвенционалним семеном, изјавила је за Спутњик представница Министарства пољопривреде Вања Којић.

Иако је на основу Закона о ГМО забрањен узгој и производња ГМ хране, саветница у Министарству пољопривреде надлежна за биолошку сигурност биља Вања Којић у разговору за Спутњик прецизира да је Фитосанитарна инспекција у 2014. години контролисала око 1.600 парцела на којима се гаји соја. Од 49 узорака који су анализирале надлежне лабораторије, утврђено је да је чак 45 генетски модификовано.

„Највећи број парцела се налази у Мачванском, Јужно-бачком и Сремском округу. Пошто је у питању илегално гајење ГМ соје, соја са парцела на којима је утврђено присуство ГМО је уништена, односно скинута са поља у фази вегетације. Против свих власника или корисника парцела поднете су кривичне пријаве надлежним судовима и то ја сада у судској  процедури“, каже Којићева.

На питање да ли надлежне инспекције контролишу и усеве компаније „Монсанто“, имајући у виду да та компанија годинама послује на територији Србије, Којићева каже:

„Компанија ‘Монсанто’ има своју канцеларију, али они на територији Србије искључиво тргују са конвенционалним семеном кукуруза и соје. Претпостављам да су и њихове парцеле у процедури узимања узорка и да никада нисмо добили било какве позитивне извештаје да је у питању ГМ соја“.

Иначе, једини поуздан начин детекције присуства ГМО је лабораторијска анализа, а ГМО храна се не може препознати по било каквим спољним обележјима.

„По закону о ГМО ми немамо прописе који се односе на обележавање производа који садрже генетички модификоване организме, с обзиром да је по закону експлицитно забрањено стављање у промет производа који садрже ГМО. Због тога није у складу са законом да амбалажа садржи информације да ли неки производ садржи ГМО или не“, истиче Којићева.

Она прецизира да када је реч о храни из увоза, контролу пре стављања у промет врши Фитосанитарна инспекција управе за заштиту биља унутар Министарства пољопривреде и заштите животне средине. Врши се провера сваке пошиљке меркантилног кукуруза, соје, уљане репице, шећерне репе, пиринча, као и производа који су добијени од овог биља.

Говорећи о најавама да Србија планира да дозволи промет ГМО, како би испунила услов за пријем у Светску трговинску организацију, Којићева тврди да Министарство пољопривреде још увек не планира да измени Закон о генетички модификованим организмима.

„Иако у овом тренутку Влада и надлежно Министарство нису покренули званичну процедуру измене закона, чињеница је да тај закон није усклађен са законодавством ЕУ, као ни са правилима Светске трговинске организације“, објашњава Којићева.

„Србија има међународне обавезе да измени Закон о ГМО који забрањује промет и узгој генетички модификоване хране за људску и животињску употребу. Истовремено, постоји и колизија закона  на националном нивоу, с обзиром да српски Закон о безбедности хране дозвољава промет ГМ култура“, наводи Којићева.

Иако је државни секретар у Министарству пољопривреде Данило Голубовић најавио измену закона о ГМО, Којићева тврди да то још увек није на дневном реду.

„Чињеница је да у овом тренутку није покренута процедура измене закона. Одлуку о евентуалном мењању доноси Влада Србије. Званичне процедуре нису покренуте, а помоћник министра је вероватно хтео да каже да ћемо у неком тренутку ипак морати да изменимо закон о ГМО“, закључује Којићева.

Чланак КРИВИЧНЕ ПРИЈАВЕ: На војвођанским њивама од 49 узорока соје 45 генетски модификовано се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Америчко министарство пољопривреде намјерава да у Босни и Херцеговини подигне огледни засад шљиве „ханисвит“, најавила је данас представница тог министарства Линда Еилкс у разговору са министром пољопривреде Федерације БиХ Шемсудином Дедићем, који је подсјетио да закон забрањује огледе са генетски модификованим организмима.

У разговору о научно-истраживачкој сарадњи на подручју истраживања сорти и унапређења производње шљиве у БиХ, Еилкс је упознала Дедића да америчко министарство пољопривреде, у сарадњи с Пољопривредним факултетом Универзитета у Сарајеву и уз подршку пројекта ФАРМА, намјерава да у БиХ подигне огледни засад садница сорте шљиве „ханисвит“.

Ту сорту, која је отпорна на вирус шарке, произвела је Америчка служба за истраживања у пољопривреди у сарадњи с француским институтом ИНРА, изјавила је Еилкс, напомињући да су „огледи те сорте успјешно извршени у неколико земаља Европске уније“.

Захваливши се на занимању америчког министарства за унапређење пољопривредне производње у БиХ, Дедић је истакао да БиХ има дугу традицију гајења шљиве захваљујући веома повољним агро-еколошким условима, уз све потребне конкурентске предности – од доброг квалитета шљиве и ниских трошкова производње до могућности извоза који стално расте због повећане међународне потражње за том културом.

БиХ тренутно заузима 15. мјесто на свјетској листи произвођача шљиве, рекао је Дедић и најавио да ће ресорно министарство подржати даљњи развој те производње, како би додатно побољшали позицију на тржишту.

Он је рекао да ће се то остварити првенствено увођењем модерних технологија култивације, али и сорти отпорних или толерантних на вирусно обољење „шарка“, које пријети при подизању нових засада шљиве са здравим и квалитетним садним материјалом.

По Закону о генетски модификованим организмима, у БиХ је забрањена употреба организама и производа од ГМО, подсјетио је Дедић и нагласио да не постоје законске претпоставке за увођење генетски модификованих сорти пољопривредних култура у БиХ.

„Имајући у виду да релевантни закон оставља врло малу могућност за подизање огледа с ГМО организмима, а будући да за сада не постоје услови за строго контролисани узгој таквих организама, Министарство с великим опрезом приступа овом питању“, саопштено је из Министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства ФБиХ.

Надлежни су истакли да имају намјеру „да граде имиџ земље која производи здраву органски произведену храну без ГМО“.

Чланак НЕ ХАЈУ ЗА ЗАКОН: Американци би да у БиХ узгајају ГМО шљиве се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Европска унија дала је данас „зелено светло“ за увоз 19 генетски модификованих производа, међу којима су ГМО за људску прехрану, за исхрану стоке и резано цвеће, саопштила је Европска комисија.

Међу одобреним ГМО производима су они америчких компанија Монсанто и Дупонт, и немачких Бајера и БАСФ-а. Оваква одлука Комисије долази само два дана након што је она предложила нови закон који ће омогућити појединачним чланицама Европске уније да саме ограниче или забране увоз генетски модификованих усева, чак и ако ЕУ буде одобрила њихово коришћење.

„Сви ГМО производи одобрени данас показали су се као безбедни пре њиховог увођења на европско тржиште“, наводи се у саопштењу Комисије, и додаје је да Европска агенција за безбедност хране спровела тестирања над тим производима, преноси агенција Франс прес.

Како се наводи у саопштењу ЕК, одобрено је десет нових ГМО производа, међу којима неке врсте кукуруза, соје, уљане репице и памука, као и две врсте каранфила, који ће бити придодати на постојећу листу ЕУ од 58 дозвољених ГМО производа у људској прехрани и сточној храни.

Европска комисија је пре два дана најавила план који ће омогућити појединачним чланицама Европске уније да саме ограниче или забране увоз генетски модификованих усева, чак и ако ЕУ буде одобрила њихово коришћење.

Овај предлог Комисије је, међутим, наишао на оштре критике група за заштиту животне средине, које страхују да ће најновији прописи заправо дозволити прилив ГМО усева. Мишљења у погледу узгоја ГМО усева у Европи су подељена, па тако, док Британија снажно подржава њихов узгој, Француска је међу чланицама које се томе строго противе.

У Европи се узгаја само једна ГМО култура, и то Монсантов кукуруз МОН810 и то у пет држава чланица – највише у Шпанији и Португалији.

ЕУ сваке године увезе преко 36 милиона тона генетски модификованог сојиног брашна и соје за исхрану стоке. Унија произведе само 1,4 милиона тона соје на годину, која није ГМО јер ГМО соја није одобрена за узгој у ЕУ.

Чланак БРИСЕЛ: ЕУ одобрила увоз 19 ГМО производа се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vracar.org.rs

Влада Србије има јасан став да неће дозволити гајење генетски модификованих организама нити употребу за исхрану људи, чак иако дође до измена Закона о генетски модификованим организмима, рекао је директор Акционог тима за пољопривреду и саветник премијера Србије Драган Гламочић.

Гламочић је у изјави Танјугу на конференцији „Аграрна политика Србије”, коју органузује НИН Фокус, рекао да ће питање промета ГМО бити јасно регулисано, да је и то питање од националног значаја, те ће влада размотрити на који начин ће промет бити регулисан.

Он је рекао да се наш закон о ГМО мора усклађивати са законодавством ЕУ које је, како је навео, најрестриктивније када је реч о ГМО.

Гламочић, иначе, бивши министар пољопривреде је подсетио да су Шпанија и Румунија једине земље у Европи где се гаји ГМО.

Указао је на то да постојећи закон има недостатака јер декларативно са једне стране забрањује производњу ГМО, а са друге омогућава увоз ГМО са неким модификацијама.

Чланак ГЛАМОЧИЋ: Нећемо дозволити гајење ГМО се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Нови Нацрт закона о генетски модификованим организмима је готов, али се чува у тајности, сазнају „Новости“. Њиме ће бити омогућен слободан промет оваквих производа у Србији. Продаја робе са „укрштеним генима“, иначе је и услов за улазак наше земље у Светску трговинску организацију, због чега су нас и одбили пре две године. С друге стране, надлежна министарства пољопривреде и трговине званично кажу да се новим законом о ГМО, засад, не баве.

Да Нацрт новог закона о ГМО спремно и скривено чека у некој фиоци, потврдио нам је и професор Миладин Шеварлић, саветник Економског института.

– Незванично је припремљен, а заванично га нико не да на увид – истиче професор Шеварлић. – Иако сам тражио да погледам, без икаквог одговара, у Министарству пољопривреде одбијају да га покажу. Од њих нисам чак добио ни списак чланова Националног савета за биолошку сигурнуст. То је тело које формира министар пољопривреде, по важећем Закону о ГМО из 2009. године. Није ми јасно због чега је и то тајни списак. Како ће то бити нови закон, он мора да иде на јавну расправу. То није само питање генетичара, већ људи различитих струка.

У министарствима пољопривреде и трговине, међутим, кажу да од закона засад нема ништа. Како тврде, нови прописи нису чак ни написани. С друге стране, крајем прошле године шефица преговарачког тима за ЕУ Тања Мишчевић је изјавила да је нови закон о ГМО припремљен, усклађен са ЕУ и да треба да се нађе у процедури. Ова изјава је тада као гром погодила надлежне у ресорним министарствима, али су остали на њу неми. Она је тад и најавила да Србија планира да у наредних годину дана испуни све услове за улазак у СТО.

И док се на сва уста бруји о забрани ГМО, надлежне инспекције често пронађу понеку њиву илегално засејану „мутираном“ сојом. Поједини пољопривредници, мимо закона, сеју ГМ семе, па тиме хране стоку. До њега долазе на „црно“, посеју мале површине, па им се тешко улази у траг. Прича се и да добијају семе од мултинационалних компанија које на све начине лобирају не би ли се докопале плодне српске црнице. Тако да ГМ усеви, нажалост, на мала врата, полако стижу до српских њива.

У Министарству пољопривреде нисмо добили конкретан одговор да ли ће Србија бити против ГМО или не, али, како су нам рекли, прате се дешавања у Европској унији.

– Све одлуке ће бити усклађене са ЕУ и Светском трговинском организацијом – испричао је Јован Вујовић, руководилац Групе за заштиту биљних сорти и биолошку сигурност Министарства пољопривреде. – Код нас је на снази закон из 2009. године, којим су забрањени промет, продаја и гајење ГМО. На нивоу ЕУ дошло је до измена, усвојена је нова директива која спушта одлучивање на ниво држава чланица. Оно што будемо морали да урадимо, биће урађено. Јавност ће бити укључена у расправе и трибине и апсолутно неће бити ништа без ње урађено.

Професор Миодраг Димитријевић, са катедре за генетику и оплемењивање биљака Пољопривредног факултета у Новом Саду, каже да се у овом моменту Министарство пољопривреде прилично смислено понаша, иако зна да постоје притисци са свих страна.

– Питање је колико их притискају због СТО, а колико сами лобисти то раде – прича професор Димитријевић. – С друге стране, они сами кажу да не журе, да им то није приоритет и заиста није. Али, никакве прогнозе не можемо да дајемо, јер је код нас ситуација увек непредвидљива. Верујем да имају све припремљено, али мислим да сви чекају и да никоме то није хитно.

ОПШТИНЕ ПРОТИВ УЗГОЈА

У Србији је 85 одсто становништва против ГМО. Тачно 130 локалних самоуправа потписало је декларацију против узгоја, промета и продаје ГМО. Стручњаци кажу да су то ретка питања у Скупштини када су владајуће партије и опозиција на истој страни.

ЕВРОПА НЕ ДОЗВОЉАВА ПРОИЗВОДЊУ

Све чланице ЕУ дозвољавају промет робе која садржи ГМО. Произвођачи су, међутим, у обавези да на производу то и назначе. У томе се, како каже професор Миладин Шеварлић, разликују од САД, где таква законска обавеза не постоји. Осим у држави Вермонт, где ће одлука о обележавању ГМ робе, од 2016. године бити обавезна.

– Мађарска, као члан ЕУ, изменила је свој устав, и забранила узгој ГМО – прича проф. Шеварлић. – Све државе ЕУ престале су да гаје ГМ кромпир, а осим Румуније, Шпаније и експерименталне површине у Немачкој, не узгаја се ни генетски модификовани кукуруз. Када се ради о промету, ЕУ је толерантна, али уз обавезу означавања на декларацији.

Чланак ГОТОВ НАЦРТ ЗАКОНА: Србија дигла рампу за ГМО? се појављује прво на ИСКРА.