Фото: Марина Булатовић

Почетком новембра канадска јавност преплављена је бројним изјавама и саопштењима ‘о спуштању и подизању националне заставе’ – а АФН (Скупштина првих народа/индијанских племена) и влада Канаде воде медијску полемику о наранџастој застави ‘Свако дете је важно’

Заставе на федералним зградама вијоре се на пола копља широм земље од 30. маја ове године, као одговор на откривање стотина необележених гробова на месту бивше Индијанске школе Камлупс у Британској Колумбији. Заставе су биле спуштене све до (заласка сунца) 7. новембра када су подигнуте, а потом поново спуштене у зору 8. новембра како би се обележио Национални дан ветерана староседелаца.

Заставе ће поново бити подигнуте, пре него што буду опет спуштене на пола копља, 11. новембра 2021. – на Дана сећања. Дан сећања се обележава од краја Првог светског рата и заправо обележава Дан примирја – дан када су престала непријатељства између савезника и Немачке на Западном фронту.

Било како било, након ова два празника (Националног дана ветерана староседелаца и Дана сећања) Савезна влада ће држати канадске заставе на врху јарбола на свим зградама владе – већ од следеће недеље.

АФН (Скупштина првих народа/индијанских племена) је предлагала да се застава ‘Свако дете је важно’ вијори на истом јарболу испод канадске заставе. Али то је одбијено јер званични протокол каже да канадска застава увек мора да се вијори на сопственом јарболу или стубу.

„Као најважнији симбол наше нације, чин истицања националне заставе на пола копља, у најдужем временском периоду у историји Канаде, говори о изузетном осећају губитка“ – наводи се у саопштењу министара, који су додали: „Убудуће, национална застава Канаде биће спуштана на пола копља сваког 30. септембра због обележавања Националног дана истине и помирења.“ 

Министри су такође рекли да ће влада убрзати рад на 94 позива ‘на акцију’ Комисије за истину и помирење – укључујући и позив на подизање националног споменика у Отави у част „преживелим ђацима из Резиденцијалних школа и свој деци која се никада нису вратила кући.„

У изјави за медије, национална шефица АФН-а РоузАна Арчибалд позвала је владу да подигне заставе које су месецима биле на пола копља и „дода наранџасту заставу ‘Свако дете је важно’ на Парламент Канаде и на свим федералним зградама почев од 7. новембра ове године.“

„Штавише, наранџаста застава ‘Свако дете је важно’ наставиће и треба да се вијори све док сва наша деца не буду пронађена и ископана, именована и симболично или физички враћена у своје постојбине (покопана у месту боравка) уз одговарајућу церемонију“ – рекла је она.

Влада каже да ће се обратити и Националном савету за истину и помирење да пронађе место у зони Парламента за подизање наранџасте заставе.

Да ли се овде ипак ради о политичко медијској фарси и покушају да се коначно стави тачка на страшну причу о судбини малих Индијанаца на тлу Канаде подизањем наранџасте заставе?

Како у биографији шефице АФН-а РоузАне Арчибалд пише да је завршила уметност, а потом и мастер из хуманистичких наука где се проучавају историја, књижевност, филозофија… нејасно је зашто се АФН није заложила за ‘наранџасте стипендије’ за талентовану Индијанску децу или ‘наранџасту помоћ’ за развитак малих приватних бизниса (израду накита, торбица, Индијанских мокасина, предмета од дрвета – маски и скулптура, као и чувених Индијанских шатора…) које би финансирала држава Канада заједно са Католичком и Англиканском црквом. Да ли би тако нешто било корисније за Индијанску заједницу или не?

Премијер Трудо и Католичка црква преузели су одговорност и како истичу: желе да пруже подршку преживелима, њиховим породицама и Индијанским заједницама у проналаску гробница деце која су умрла током похађања црквених школа за асимилацију.

Канадска савезна влада службено се извинила жртвама 2008. због онога што се догодило у црквеним интернатима, где је хиљаде деце умрло од глади, хладноће и злостављања.

Али само неколико недеља након скандалозног открића лешева 215 дечака и девојчица на гробљу Резиденцијалне школе за мале Индијанце у Камлупс-у у Британској Колумбији; крајем јуна 2021. група индијанских староседелаца у провинцији Саскачуан открила је 751 необележено гробно место у близини затворене Индијанске резиденцијалне школе.

Њихов представник је изјавио, да је католичка црква у чијој је надлежности била школа уклонила надгробне споменике.

„Није познато колико тачно има дечјих посмртних остатака. Постоје предања да су међу сахрањенима и одрасли. Не тражимо сажаљење, већ разумевање. Нисмо ми уклањали надгробне споменике. То се у овој земљи сматра злочином. Ми ово место сматрамо местом злочина” – рекли су представници Индијанаца.

У време школског система који је постојао од 1831. до 1996. око 150.000 деце индијанских староседелаца, одвајано је од породица и пребацивано у хришћанске школе. Надлежност за то им је обезбедила федерална влада.

Католичка и Англиканска црква од краја 19. века заједно са канадском државом кренуле су у процес „социјализације“ Индијанаца. Деца су од седме године, на силу довођена у интернате где су по доласку били шишани до главе, додељиван им је број, а о њима су бринули свештеници. Деци је било забрањено да користе матерњи језик, а старији вршњаци су били обучени да их туку, уколико га користе.

Премијер Трудо је 2018. признао „културни геноцид“ над индијанским народом, али је избегао помињање убијања деце.

Многи угледни појединци су јавно критиковали рад државно-црквене комисије, нарочито када је 2015. саопштила налазе да је у минулих 120 година извршен „културни геноцид“ над Индијанцима, али не и ко је за то одговоран.

У католичким школама током свих тих година умрло је око 3.200 индијанске деце, углавном од заразних болести, а до 2021. званична процена се попела на 6.000 умрлих малишана. У црквеним интернатима, већина деце била је изложена физичком, сексуалном и психолошком насиљу, о чему сведоче преживели.

„Званична статистика каже да је смртност у школама била испод један одсто, а преживели и књиге које нису уништене, тврде да се најмање 50 одсто малих Индијанаца није вратило са школовања. Могуће, да је више од 60.000 деце усмрћено. УН смо пријавили 29 масовних гробница деце у неколико десетина школа као и гробнице читавих села скривене под ледом Канаде“ – истиче Кевин Анет, некадашњи протестантски свештеник, теолог и писац из Канаде који је још давне 1994. први јавно оптужио Канаду, Католичку цркву и британску круну за геноцид над Индијанцима.

Према истраживању из 2011. у Канади има око 3.100 резервата у којима су смештени Индијанци. Права и слободе ‘првог народа’ уређени су Индијанским актом који је донет 1876. од стране парламента Канаде. Канадској савезној влади дата су искључива овлашћења да доноси Законе у вези са „Индијанцима и земљом резервисаном за њих.“

Тужне слике из бројних Индијанских школа су шокирале и обишле свет… а званичници најављују нова ‘открића’ припремајући становнике Канаде на оно што ће тек уследити.

ПРАЗНИК 8. НОВЕМБАР

Подсећања ради Национални дан ветерана староседелаца обележава се 8. новембра сваке године од 1994.

Преко 12.000 староседелаца из Канаде борило се у ратним и мировним ‘напорима’, од којих је најмање 500 изгубило животе током Првог и Другог светског рата, али и Корејског.

Тек 1995. староседелачким народима је дозвољено да полажу венце за Дан сећања на Национални ратни споменик.

Повратници, староседелачки ветерани, нису добијали исту помоћ коју су имали други војници који су се из рата враћали, и то према Закону о помоћи за ратне ветеране и у складу са политиком која се спроводила од 1932. до 1936.

Након Другог светског рата многи ветерани староседеоци открили су по повратку кући, након што су се борили у иностранству за Канаду, да више нису сматрани Индијанцима јер је Закон прецизирао да они који су одсутни из резервата четири године – више немају статус Индијанаца.

Пише: Марина Булатовић

Чланак КАНАДА: ОСЕЋАЈ ИСТИНСКОГ ГУБИТКА ЗБОГ УБИЈЕНЕ ДЕЦЕ ИНДИЈАНАЦА ИЛИ ПОЛИТИЧКО МЕДИЈСКА ФАРСА се појављује прво на ИСКРА.

Милош Ковић (Фото: С. Гарић)

Ванредни професор на Филозофском факултету у Београду Милош Ковић рекао је синоћ у Андрићграду на предавању „20. век геноцида над српским народом“ да је потребно да се разумије да се Србима намеће ријеч геноцид, како би се замаглили геноциди које су Срби претрпјели у 20. вијеку.

– Србе оптужују Енглези да су геноцидни, а они су покушали да провуку ту резолуцију у Савјету безбједности. Историја свих америчких држава коју су створили Енглези је почела геноцидом. И сада смо дошли у ситуацију да нас они оптужују да смо геноцидан народ, да нам они држе предавања о људским правима – навео је Ковић на предавању у Андрићевом институту, у оквиру циклуса 20. вијек.

Он сматра да свијест о геноциду над српским народом мора бити у темељу српског националног идентитета, као што су Свети Сава, Свети Симеун или кнез Лазар.

Ковић је истакао да се на томе мора радити не само западно, него и источно од ријеке Дрине.

– То је наш примарни задатак у будућности, не зато да би мрзили своје сусједе друге вјере или нације, већ зато да би се ослободили наивности, да бисмо се ослободили илузија и да би сачували животе за будућност – рекао је Ковић.

Он је истакао да је Република Српска гарант да се то неће поновити. „Учити о геноциду, значи знати шта се догодило као брана да се то поново не догоди, да се то никада не догоди“, нагласио је Ковић.

Ковић је рекао да је поријекло геноцида у Подрињу и почиње у Првом свјетском рату.

– То разумијемо када видимо шта је Аустроугарска урадила. Онда долази Други свјетски рат Јасеновац, Пребиловци и долази посљедњи рат уништење Крајине, уништење српског становништва на Косову и Метохији, у Сарајеву и то је историја геноцида над српским народом – истакао је Ковић.

Он је напоменуо да је српски народ најзападнији православни народ, да је најзападнија православна територија била Крајина, а да је сада то Република Српска.

– Ми се само под различитим изговорима суочавамо са оним што смо видели у 20. вијеку. Срби не желе да прихвате тутора, они желе ауторитет али који сами признају. То је зато јер Срби имају дубока, укоријењена историјска сјећања која им је подарио Свети Сава – истакао је Ковић.

Ковић каже да историчари воле да се враћају у прошлост сваке појаве.

– Моје предавање је посвећено покушају да се објасни гдје је сада мјесто геноцида над српским народом у националном идентитету српског народа – рекао је Ковић.

Он је указао да данас нема никаквих пријетњи, никаквих притисака који би Србе спречавали да се баве геноцидом и да постављају питања зашто се то догодило.

– Двадесети вијек јесте вијек геноцида, али одакле све то долази. Предавање сам поставио у двије компаративне равне. Једна је хоризонтална, а друга вертикална. То су поређења са геноцидима које знамо из историје, прије свега геноцид на територији америчког континента. Затим геноциди који су обиљежили Први свјетски рат, који су углавном починили Турци над Грцима и геноциди Другог свјетског рата који су највише извршили Нијемци над Јеврејима, Словенима, над Русима, Србима, Пољацима – навео је Ковић.

Према његовим ријечима, најстарији трагови геноцида, тада се мисли на планирано уништење једне етничке, религијске, националне групе, када су Срби у питању, јесте 14. вијек када Турци стижу на Балкан.

Према његовим ријечима, то је турски начин вођења ратова, ужасан период који су Срби претрпјели, о којем свједоче и многи турски извори.

– Онда долази вријеме мира, када Турска граница креће даље према сјеверу. У другој половини 16. вијека имамо процват Српске православне цркве. Манастири су бројнији, има више калуђера него данас, а онда долази вријеме новог сукоба од краја 16. до краја 18. вијека. У рукама римокатоличких империја Срби такође трпе геноциде. Имамо паралелно уништавање српске популације, врши се превјеравање, прелазак на ислам и римокатоличку вјеру. Иза сваког превјеравања стоји социјална репресија, сила и све оно што се касније дешавало јесте рат између оних који говоре исти језик, а различите су вјере и тако све то деведестих година 20. века – закључио је.

Чланак МИЛОШ КОВИЋ: Енглези оптужују Србе да су геноцидни, а историја свих америчких држава које су створили Енглези почела је геноцидом! (ВИДЕО) се појављује прво на ИСКРА.

То је толико ново и оригинално да никако не смије остати закопано под хрпом изанђалих фраза које је госпођа Чонградин посудила из вокабулара прве генерације западних активисткиња у Србији чијим стопама је кренула. Разумијем њену потребу да не буде само блиједа копија Кандић-Бисерко оригинала. Ако се на сатанизацији Срба тако лако стиче страни новац и свјетска слава, зашто и Снежана не би добила своје парче колача?

Дозволићете ми да се потапшем по рамену што сам започео ову полемику. Јер, увјеравали су ме да је бесмислен разговор са активисткињом која глуми новинарку. Није бесмислен! Зар није дивно што се госпођа Чонградин на првој препреци на коју је наишла, при првом сусрета са неистомишљеником, одмах објесила о сопствени логички конопац? А само је слиједила стару антисрпску мисао до њених логичких консеквенци, да је сваки Србин који не призна геноцид и сам починио геноцид. А поготово ако се зове Милорад Додик.

Подмладак је тако превазишао ветеране. Дуо Кандић-Бисерко обилазио је као киша око Крагујевца око нерјешиве једначине: како да се, ретроактивно, сви Срби колективно прогласе одговорним за сваки злочин који је на било ком ратишту починио било који појединац српске националности. За разлику од њих, амбициозна госпођа Чонградин не околишава и не губи вријеме. Оног ко не призна геноцид, оптужићемо да је геноцидан! Ако треба, и гори од стварног ратног злочинца! Поготово ако се зове Милорад Додик, води српску политику, не пристаје да ради по западним инструкцијама и неће да се потчини вољи наших западних финансијера.

Радо признајем да је госпођа Чонградин у бестидности превазишла и моја лична очекивања. Вјеровао сам да ће, по узору на своје лукавије претходнице, показати мало пијетета и према несрећи породице Младена Грујичића, чији је отац убијен само зато што је био Србин. Зар управо Хашки трибунал није смислио дефиницију геноцида по којој и једно једино убиство, једног јединог човјека усмрћеног због етничке припадности, може да се прогласи геноцидом? Али не, госпођа Чонградин не одаје пошту српским жртвама, чак ни реда ради. Добро је научила да у центрима западне моћи се поени не зарађују пијететом према српским жртвама, већ само бошњачким. А у црно-белом приказивању рата још нико није отишао тако далеко као Данасова Снежана.

Истине ради, прва постава демонизатора Срба имала је лакши задатак од њеног. Генерација Кандић-Бисерко годинама нас је обмањивала да ће и злочини над Србима једног дана бити процесуирани. Друга генерација демонизатора мора да узме у обзир нову ситуацију на терену: Хаг је готов, а за ратне злочине над Србима практично нико није одговарао. Напротив, само су Срби процесуирани, док су остали злочинци амнестирани. Списак жртава непостојећег „геноцида“ заправо садржи имена свих особа несталих у време пада Сребренице и у данима после тога. На том су списку и мушкарци који су спадали у војне обвезнике, сви борци Армије БиХ погинули у борбама, али и сви цивили настрадали као колатералне жртве у тим борбама.

Не познајем никога ко спори да је у Сребреници почињен масовни злочин, али одвратна је политичка трговина жртвама којом се бави госпођа Чонградин. Подмладак старих сатанизатора узалуд се труди, од опсаде Сарајева никада неће бити Стаљинград, од Злате Филиповић неће бити Ана Франк, нити ће Сребреница постати Холокауст.

Што време више пролази, та је пропаганда све узалуднија, ма ко је финансирао. Можда вратоломне стилске фигуре, хиперболе и логичке бесмислице госпође Чонградин чак помогну људима да схвате да активистима њеног типа није ни до жртава, ни до правде, ни до истине. Њихова пропаганда мора бити отворено агресивна јер отворено тежи политичком преваспитавању Срба , укидању Републике Српске и промјени власти у Србији.

Зато тврдим да је за Србе и Србију од кључног значаја да се ниједан присталица пропаганде геноцида никада не приближи столици предсједника Републике Србије.

Републику Српску нису могли да сатанизују и демонтирају ни много већи играчи а камо ли млада западна активисткиња Снежана Чонградин, са којом, овим текстом, закључујем сваку даљну полемику .

Перо Симић

(РЕАГОВАЊЕ ПЕРЕ СИМИЋА САВЈЕТНИКА ЗА МЕДИЈЕ ПРЕДСЈЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ НА ТЕКСТ НОВИНАРКЕ “ ДАНАСА“ СНЕЖАНЕ ЧОНГРАДИН У КОМЕ РЕПУБЛИКУ СРПСКУ И ПРЕДСЈЕДНИКА ДОДИКА ОПТУЖУЈЕ КАО “ ПРОДУЖЕНУ РУКУ ГЕНОЦИДА.

ОВУ РЕАКЦИЈУ БЕОГРАДСКИ ЛИСТ “ „ДАНАС“ ОДБИО ЈЕ ДА ОБЈАВИ ЗБОГ ЧЕГА СУ ПРИЈАВЉЕНИ САВЈЕТУ ЗА ШТАМПУ У СРБИЈИ ЈЕР СУ ПРЕКРШИЛИ НОВИНАРСКИ КОДЕКС.)

Чланак ПЕРО СИМИЋ: Други талас демонизације („Обратила ми се Република Српска“, Снежана Чонградин у Данасу од 13.јула 2017) се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Википедија

Министарство правде Републике Српске упутило је 1. јуна мишљење на Нацрт закона о измјенама и допунама Кривичног закона БиХ у којем је наглашено да се негирање геноцида, ратног злочина и злочина против човјечности сматра кривичним дјелом само у случају да је негирање извршено на такав начин да се позива на насиље или мржњу према одређеној групи.

„Што се тиче усклађивања законодавства у БиХ са правном тековином ЕУ треба имати у виду Уставом дефинисане надлежности. Према Оквирној одлуци, негирање геноцида, ратног злочина и злочина против човјечности сматра се кривичним дјелом само у случају да је начин негирања извршен на такав начин да се позива на насиље или мржњу према одређеној групи“, истиче се у мишљењу/примједбама Министарства правде Српске упућеном Савјету министара БиХ.

У мишљењу се наводи да позивање на насиље представља кривично дјело против јавног реда и мира, а имајући у виду да је област јавног реда и мира, у складу са уставима БиХ и Републике Српске, у искључивој надлежности ентитета ово дјело не може бити предмет инкримисања Кривичног закона БиХ.

„У члану 8 Нацрта предложене ријечи – ‘њима подређених физичких лица’ потребно је замијенити ријечима ‘запослених’ или да члан 124 тачка д) остане у важећој формулацији. Сматрамо и да је члан 9 Нацрта којим се мијења члан 145 тачка а) у супротности са Европском конвенцијом о заштити људских права и основних слобода, односно да се истим крши члан 10 Конвенције, на начин да грубо ограничава слободу изражавања, као и да исти може имати различите конотације приликом примјене у пракси“, навели су из Министарства правде Српске.

У примједбама се додаје да Министарство правде Српске уважава чињеницу да приједлог за измјену члана 145 тачка а) проистиче из обавезе имплементирања Додатног протокола Конвенције о сајбер криминалу, као и усклађивања законодавства у БиХ са правном тековином ЕУ, тачније Оквирном одлуком Савјета ЕУ о борби против одређених облика и израза расизма и ксенофобије путем кривичног права, али је занемарена чињеница поштовања Уставом и законима дефинисаних надлежности, на начин да је Конвенција о сајбер криминалу у законодавству БиХ имплементирана кроз кривичне законе Републике Српске, Федерације БиХ и Брчко дистрикта, јер је област борбе против сајбер криминала у надлежности ентитета, кантона и Брчко дистрикта.

„Да је овакав начин имплементације Конвенције задовољавајући потврдила је процјена евалуацијског тима Савјета Европе током 2010. године. Стога и Додатни протокол треба имплементирати на исти начин, односно у складу са дефинисаним надлежностима у БиХ“, навели су из Министарства правде Српске уз молбу да Савјет министара као овлаштени обрађивач приликом утврђивања новог текста закона уважи ове препоруке.

Савјет министара БиХ утврдио је на јучерашњој сједници Приједлог закона о измјенама и допунама Кривичног закона БиХ којим је предвиђено кажњавање негирања геноцида или злочина против човјечности затвором од пет до 10 година.

Министар безбједности БиХ Драган Мектић рекао је јуче Срни да су у Приједлогу закона о измјенама и допунама Кривичног закона БиХ, које је утврдио Савјет министара БиХ, дословно уважене примједбе Високог судског и тужилачког савјета /ВСТС/ БиХ и Министарства правде Републике Српске.

Он је навео да је пристао да гласа за овај приједлог јер, како каже, колико је њему познато у текст су унесене примједбе ВСТС-а и Министарства правде Републике Српске.

Министар спољне трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић рекао је данас да је Савјет министара БиХ у начелу усвојио текст измјена и допуна Кривичног закона, те да ће српски министри прихватити коначан текст уколико буду прихваћене њихове примједбе које су „на линији препорука Владе Републике Српске“.

„Текст измјена и допуна Кривичног закона вјероватно нећемо видјети наредних дана док записником не констатујемо да ли су све примједбе уграђене у нови текст закона“, рекао је Шаровић новинарима у Сарајеву, у паузи засједања Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ.

Уколико текст измјена и допуна Кривичног закона БиХ не буде усаглашен са примједбама, каже Шаровић, може да иде у процедуру, али без гласова српских представника који ће у том случају бити прегласани.

Међутим, Шаровић је јуче након сједнице Савјета министара рекао да су приликом утврђивања Приједлога закона о измјенама и допунама Кривичног закона БиХ уважене сугестије министара из Републике Српске, ВСТС-а и Министарства правде Републике Српске.

Чланак МИНИСТАРСТВО ПРАВДЕ РС: Негирање геноцида кривично дјело само ако се позива на насиље и мржњу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: intermagazin.rs

„Власти Србије требало би да признају геноцид у Сребреници и искорене расизам међу навијачима“, пише у извештају Европске комисије против расизма и нетолеранције.

Извештај за Србију је објављен у уторак и у њега је имао увид новинар Радија Слободна Европа.

У њему пише још и да би Србија такође требало да усмери пажњу на насиље против ромске и ЛГБТ популације, али и да је на снази реторика која подсећа на деведесете.

Комисија коју је основао Савет Европе наводи да је од претходног извештаја 2010. године, Србија направила значајан напредак на бројним пољима, али и да је много тога остало да се уради на плану говора мржње и заштите права мањина.

Шта је све Србија урадила?

Европска комисија против расизма и нетолеранције (ЕЦРИ) још наводи да је приметан напредак који је Србија уложила на плану антидискриминацијског законодавства, суочавања са ратном прошлошћу и побољшања положаја Рома, али да држава још увек треба много тога да уради у борби против говора мржње и расизма међу спортским фановима, као и да унапреди кривично гоњење ратних злочина.

Међу помаке Комисија је уврстила и регрутовање већег броја полицајаца албанског порекла, те чињеницу да Стратегија против дискриминације обезбеђује легислативу за озакоњење истополних бракова.

Комисија Савета Европе са задовољством констатује да су медији у Србији препознали своју улогу оруђа пропаганде током деведесетих година.

У извештају се подсећа да је Радио-телевизија Србије 2011. године упутила извињење гледаоцима због улоге коју је ова кућа имала у последњој деценији 20. века.

ЕЦРИ као позитиван пример наводи и да су парламент и председник државе упутили извињење због масакра у Сребреници.

Ипак, ЕЦРИ жали што због чињенице да ниједна од ове две институције није признала сребренички масакр као геноцид, што стоји у пресудама међународних судова.

У извештају се такође констатује да кривично гоњење одговорних за геноцид и друге ратне злочине напредује споро.

Високорангирани званичници још увек нису процесуирани и многи ратни злочини остали су некажњени.

– Политички лидери би требало да званично признају да је масакр почињен у Сребреници геноцид. То признање, као и транспарентна истрага свих случајева насиља је апсолутно неопходна како људи из различитих етничких заједница не би живели у страху од застрашивања и новог таласа злочина из мржње – каже Кристијан Ахлунд, председавајући ЕЦРИ.

Негативни аспекти

Међу осталим негативним аспектима који су забележени у извештају Европске комисије против расизма и нетолеранције је континуирани пораст говора мржње у јавном дискурсу, преноси радио Слободна Европа.

Политичари и медији користе запаљив, пежоративни и националистички језик, а тензије у региону знатно су порасле.

Јавни дискурс подсећа на ситуацију уочи ратова деведесетих, наводе стручњаци ЕЦРИ и напомињу да се овакав говор све више шири посредством интернета, али и преко хулиганских група.

Због тога су, наводе потписници извештаја, потребне још одлучније акције против говора мржње који шире расистичке организације и, нарочито, фудбалски навијачи.

ЕЦРИ даје препоруку властима да забране расистичке навијачке групе.

Ово питање је изузетно важно, с обзиром на улогу коју су расистичке и насилничке навијачке групе имале током избијања ратова у региону, наводи се у извештају.

Распиривање мржње против група које живе изван Србије није санкционисано по члану 317 Кривичног закона, а ни учествовање у активностима расистичких група није увек санкционисано, наводи ЕЦРИ.

Систем (само)регулације медија не функционише добро.

Савет за штампу је сувише слаб, а оператери друштвених мрежа не спречавају нити уклањају говор мржње, наводи се још у извештају.

О ЛГТБ заједници и Ромима

Извештај, позивајући се на званичне статистике, наводи да од 2010. до 2016. уочљиво смањење насиља над сексуалним мањинама.

Власти у Србији су новим законским одребама унапредиле заштиту од злочина из мржње, чиме се насиље над ЛГБТ популацијом узима као отежавајућа околност, подсећа се у извештају.

Кривични закон такође штити појединце и организације који промовишу једнакост, а Закон о забрани дискриминације експлицитно забрањује говор мржње.

Институција Повереника за заштиту равноправности добила је додатно особље и одговарајућа овлашћења.

Међутим, у извештају се наводи да се велики број прекршаја не пријављује полицији, као и да полицијски службеници нису увек отворени за примање жалби, нарочито од ЛГБТ и ромске популације.

Висок ниво насиља над хомосексуалцима и транссексуалцима посебно постаје видљив уочи Параде поноса, констатују потписници извештаја.

ЕЦРИ похваљује то што је велики број ромске популације добио лична документа и што је повећно укључивање ромске деце у образовни систем.

Према извештају УНИЦЕФ, на који се позива и Европска комисија против расизма и нетолеранције, број Рома без личних докумената смањен је са 30.000 на 2.000.

Међутим, у извештају се наводи да држава није имплементирала различите стратегије и акционе планове који се тичу ромске популације, као и да је насиље над Ромима у Србији континуирано.

Комисија указује и да свега шест процената ромске деце похађа предшколске установе, а свега 46 посто заврши основну школу.

На важним местима у јавним службама није запослен нити један Ром, стоји у извештају.

Комисија Савета Европе наводи и да се улажу недовољни напори да се унапреде услови живота за ромску популацију, а као илустрацију наводи податак да су 72 процента од свих ромских насеља и даље неформална.

Злочини из мржње према ромској популцији и извештавање о томе у медијима и даље представља велики изазов за власти у Србији, констатује се у извештају.

Препоруке Србији

Извештај даје читав низ препорука српским властима. Власти би требало да усвоје и спроведу законе који забрањују говор мржње.

Кроз законодавство, власти би требало да запосле порционалан број припадника ромске и других мањинских група у јавном сектору.

Извештај, усвојен 22. марта, настао је током боравка представника ЕЦРИ у Србији и обухвата период до децембра 2016. године.

ЕЦРИ представља независно тело за праћење људских права.

Чине је независни и непристрасни чланови који имају искуства у бављењу темама као што су расизам, ксенофобија, антисемитизам и нетолеранција.

Чланак КОМИСИЈА САВЕТА ЕВРОПЕ: Србија да призна геноцид у Сребреници, да поведе више рачуна о ЛГБТ популацији се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Други пут за мјесец дана косовски предсједник Хашим Тачи преко свог Фејсбук профила пријети Србији тужбом за геноцид.

Нова Тачијева пријетња услиједила је након пропалог покушаја да формира војску, као и уочи првих оптужница, које би до краја године требало да буду подигнуте у Специјалном суду за ратне злочине тзв. ОВК.

Тачи је овог пута написао да су „српске снаге прије 18 година послије узастопних масакара и покушаја етничког чишћења, у Поклеку, Дреница, убиле више од 54 чланова породица Муколи и Елшани, већином жена, дјеце и старијих људи, као и још 24 Албанаца у селу Старо Цикатово“.

Додао је да ће ускоро тужити Србију за геноцид на Косову.

Сличну поруку Тачи је послао и почетком овог мјесеца, што је у Србији протумачено као чиста провокација.

Први потпредсједник Владе Србије и министар иностраних послова Ивица Дачић тада је Тачију одговорио да ни Хашки трибунал ни његово тужилаштво никад нису оптужили Србију за геноцид, већ је формиран Специјални суд за злочине ОВК.

Тако да ће злочинци из ОВК на суд, а не Србија, истакао је шеф српске дипломатије.

Дачић је, такође, тада поручио да од тога нема ништа, јер такозвано Косово није члан Уједињених нација и нема право да тужи Међународном суду правде у Хагу.

Тачи је, наиме, још у фебруару 2015. године најавио могућност подношења тужбе против Србије.

Он је тада за турску агенцију “Анадолија“ рекао да ће Приштина затражити високу одштету.

“Морамо поштовати процедурални аспект. Треба и да предузмемо неколико процедуралних корака потребних на пољу демократије, као и неке кораке да бисмо добили беспоговорну правну основу за оптужбу против Србије за геноцид на Косову“, рекао је Тачи.

Дачић, међутим, указује да Тачи наставља с провокацијама и да, након што је његова идеја о формирању такозване војске Косова доживела дебакл, покушава да пребаци пажњу домаће јавности на другу тему – тужбу против Србије за геноцид.

Чланак ПРОВОКАЦИЈА: Тачи поново пријети Србији тужбом за геноцид се појављује прво на ИСКРА.

Фото: in4s.net

Удружење страдалих на Косову и Метохији од 1998. до 2000. године издало је саопштење поводом најаве косовских власти да ће тужити Србију за геноцид.

У саопштењу се наводи да би Хашима Тачија, али и многе друге ваљало подсетити на званичне извештаје Специјалног известиоца Дика Мартија о злочинима почињеним над Србима, у којима управо Хашим Тачи заузима неславно високо место, а који су једногласно усвојени у Парламентарној скупштини Савета Европе.

„Ми, чланови породица више од 3.500 косметских страдалника, чији су најрођенији киднаповани, злостављани, силовани, убијани, масакрирани, са чијим се органима трговало, најбоље знамо ко је и над ким на Косову и Метохији извршио геноцид. Поред тога што смо остали без наших очева, мајки, деце, браће и сестара, у само неколико дана током јуна 1999. године, попаљене, уништене или узурпиране су наше куће и имања, а непрегледне колоне од 250.000 Срба и неалбанаца прогнано је са вишевековних огњишта. Такозвана Ослободилачка војска Косова, не бирајући методе за уништавање и застрашивање Срба и свега што је српско, етнички је очистила све градове од Срба, а стотине српских села је збрисано са лица земље. Запаљено је и уништено стотине православних светиња, разорена су српска гробља… За осамнаест година, на Косово и Метохију се вратило тек нешто више од један одсто Срба… У градове — ниједан!“ наводи се у саопштењу Удружења.

У истом саопштењу се поставља питање и шта је било са косметским Албанцима? Сви они су на своме, „а поприлично и на нашем“. Подсећа се да се само два–три дана након потписивања Кумановског споразума, оно мало њих, што се током НАТО бомбардовања склонило у Албанију или Македонију, вратило се у своје куће и запосело српска имања.

„И све то наочиглед међународних мисија. Статистика је неумољива. Довољно је упоредити број Срба и неалбанаца који су 1999. године живели на Космету, са бројкама из 2017. године. Без много мудрости, одговор на питање ко је и над ким починио геноцид намеће се сам“, истичу у саопштењу породице страдалих Срба на Космету.

Они истичу да је Тачи, вероватно свестан колико је своје присталице и потенцијалне гласаче разочарао неуспелим покушајем да, само усвајањем закона, постојеће Косовске безбедносне снаге трансформише у војску, „подгрејао“ већ бајату причу како се, наводно, Приштина припрема да тужи Србију за геноцид на Косову.

Подсећају и да је Европска унија основала специјални истражни тим у намери да спроведе пуну кривичну истрагу о наводима садржанима у извештају Дика Мартија. Главни тужилац тог специјалног истражног тима Клинт Вилијамс је у изјави датој 29. јула 2014. године, између осталог навео:

„Информације које је сакупио специјални истражни тим упућују да су одређени елементи ОВК, намерно за циљ изабрали мањинско становништво и његов прогон који је укључивао противправно лишавање живота, отмице, присилне нестанке лица, противправно затварање у затворима на Косову и Метохији и Албанији, сексуално насиље, присилни прогон појединаца из њихових домова и заједница, као и скрнављење и уништавање цркава… На крају је прогон резултирао етничким чишћењем српског и ромског становништва на Косову и Метохији јужно од реке Ибар, уз изнимку неколико раштрканих мањинских енклава…“

На основу свих сазнања и званичних извештаја известилаца и специјалних тужилаца СБ УН и Европске уније, формиран је Специјални суд за злочине ОВК, који би, након вишемесечних припрема, ових дана требало да почне са радом и подигне прве оптужнице за злочине почињене над косметским Србима и неалбанцима.

„Па коме прети, кога жели да заплаши и о чему то уопште прича Хашим Тачи, против кога би, да је правде и правичности, Специјални суд за злочине ОВК требало да подигне прву оптужницу“, закључује се у издатом саопштењу.

Чланак ПОРОДИЦЕ НЕСТАЛИХ СРБА СА КОСМЕТА: Тачи, коме ти о геноциду?! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, AFP 2016/ MANOOCHER DEGHATI

Нико од 3.567 одговорних за злочине над српским народом у главном граду БиХ није одговарао, ни пред међународним нити пред босанскохерцеговачким судовима. Постоје докази и против Алије Изетбеговића и комплетног бошњачког врха.

Сарајево је 1992. претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата, у коме су муслиманске формације Алије Изетбеговића убиле 7.019 Срба у делу града под њиховом контролом.

У 123 логора мучени су и убијани Срби, Српкиње су силоване, мучене и убијане у специјалним јавним кућама, а за ове злочине над Србима нико од муслиманских лидера до данас није одговарао, ни пред међународним ни пред босанскохерцеговачким судовима, речено је у среду на конференцији за новинаре Института за истраживање српских страдања у 20. веку.

Миливоје Иванишевић, аутор књиге „Геноцид над Србима у Сарајеву 1992–1995“, која садржи сведочења више од 80 преживелих логораша, каже да сума од 7.019 убијених Срба није коначна и додаје да за сваког од њих постоји документација и да се још трага за телима око 600 настрадалих.

„Ми смо за време немачке окупације имали, ја мислим, три пута мање жртава него за време муслиманске окупације. У 1992. години муслимани су за оних девет месеци, од априла до краја године, убили скоро дупло више Срба него што су били српски губици у Другом светском рату, кад је реч о Сарајеву“, каже Иванишевић за Спутњик и подсећа да је Сарајево било тада било у Независној Држави Хрватској.

Он је додао да је књига „стравично сведочење људи који су преживели најстрашнију могућу тортуру“ која се ни по чему није разликовала, чак је понекад била и систематичнија, од тортуре у логорима током Другог светског рата у тадашњој НДХ.Према његовим речима, од око 40.000 Срба, колико их је било блокирано у муслиманском делу града током рата Сарајеву, скоро да није било ниједног, рачунајући и децу, који није привођен у логор или затвор на такозване информативне разговоре уз батине, док су им за то време пљачкани станови и отимана имовина.

„Реч је о 40.000 етничких талаца који су, иронично, чинили тадашње ’мултиетничко Сарајево‘“, каже Иванишевић.

Евидентирано је 3.567 одговорних за злочине над Србима у Сарајеву, али нико од њих није одговарао ни пред међународним нити пред босанскохерцеговачким судовима. За сваког злочинца постоје докази шта је, кад, којим поводом и где починио злочине, тврди Иванишевић.

Према његовим речима, постоје докази против комплетног муслиманског руководства и командног кадра, укључујући и Алију Изетбеговића.

„Докази против Алије Изетбеговића најсажетије су дати још 1996. приликом суђења у одсуству, у Бањалуци. Суђење је прекинуто из формално-правних разлога, али ту су наведена његова кривична дела, уз огроман број, стотине сведока. Постоје докази и против Ејупа Ганића и Сефера Халиловића“, каже Иванишевић.

Он напомиње да је међу злочинцима велики број држављана Србије, а Србија ниједног свог држављанина није позвала на одговорност и организовала му суђења. Међу њима су и извесни Угљанин, командант деветог одреда Алијине „Патриотске лиге“, као и брат Сефера Халиловића који је био је командант логора у Високом.

Широм Босне и Херцеговине током грађанског рата постојало је око 400 логора за Србе.

Према попису из 1991. године, у Сарајеву је живело око 157.00 Срба, 256.000 Муслимана, 34.000 Хрвата и 57.000 Југословена.

Чланак САРАЈЕВО ЈЕ 1992. ПРЕТВОРЕНО У ВЕЛИКИ КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОР: Срби су жртве геноцида у Сарајеву се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Књига „Геноцид над Србима у Сарајеву 1992-1995“, представљена је данас у Београду, према ријечима аутора Миливоја Иванишевића, на дан када је прије 25 година почео грађански рат у БиХ и геноцид над Србима у Сарајеву.

Иванишевић је рекао да у српском дијелу Сарајева није било ниједног логора за муслимане, нема ниједног убијеног муслимана нити масовне гробнице, а да је у муслиманском Сарајеву постојало 120 логора за Србе и пронађено више десетина масовних гробница.

„Књига представља свједочења људи који су преживјели најтежу могућу тортуру. Она се ни по чему није разликовала, можда је понекада била систематичнија од оне коју су током Другог свјетског рата преживјели Срби у логорима тадашње НДХ“, рекао је Иванишевић.

Он је додао да је прије рата у Сарајеву, према истраживањима, било око 40.000 Срба, међу којима ни дјеца нису била поштеђена привођења, испитивања, па и батина у затворима.

„Све вријеме рата, неутрална страна, представници међународне заједнице, који су саучесници у српским страдањима, видјели су шта се догађа са Србима и никада ништа нису предузели да заштите Србе“, рекао је Иванишевић.

Он је додао да у цијелој БиХ не постоји ни један проценат људи одговорних за злочине над Србима да је против њих покренут судски поступак или поднесене кривичне пријаве.

Предсједник Скупштине града Источно Сарајево Мирослав Лучић рекао је да није доживио патњу као његови суграђани српске националности, али да је може осјетити, разумјети и преузети дио обавезе на себе да се то што се десило овјековјечи кроз књигу.

„Књига показује свијету који нас окружује над ким је заправо почињен геноцид и над ким је почињено етничко чишћење“, рекао је Лучић.

Он је додао да је у књизи представљено 80 свједочења, али да се зна да је много више Срба страдало, и да из тог разлога треба наставити са истраживањима и прикупљивањем доказа.

„Све институције морају осмислити начин, одвојити средства да би све жртве добиле сатисфакцију, а на крају крајева и Република Српска“, рекао је Лучић.

Чланак ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА „ГЕНОЦИД НАД СРБИМА У САРАЈЕВУ 1992-1995“: Представници међународне заједници били су саучесници злочина се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/AFP 2016/ ROBERT ATANASOVSKI

Лидер опозиционе партије СДСМ Зоран Заев обавестио је Главни одбор странке о коалиционом споразуму са албанском партијом ДУИ.

Тај споразум, између осталог, предвиђа да одлуку којом би се Србија теретила за наводни геноцид над Албанцима у Македонији између два светска рата.

Реч је о периоду од 1912 до 1956.

Како је пренела скопска Република онлајн, ова одлука није благонаклоно прихваћена у Главном одбору, а Заев је образлажући је покушао да спусти лопту рекавши да то није опасно за Македонце, јер кривица пада на терет Срба и Владе Србије, која је у то време била надлежна за бившу Вардарску Македонију.

На критике неколицине чланова Главног одбора Заев је, како се наводи, изнео аргумент да би Албанаца, да нису убијени, било више и да би у Устав ушли као конститутивни народ.

Лист пише да је Заев практично променио историју Македоније устврдивши да су Албанци одувек били присутни у Македонији у великом броју, али да их је сада мање јер су истребљени.

Чланак МАКЕДОНИЈА: Услов Албанаца Заеву – да оптужи Србију за геноцид се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији позвало је данас сва удружења породица жртава у Републици Српској да поднесу тужбу Међународном суду правде у Хагу за агресију на Републику Српску и геноцид над Србима.

Како је навело ово удружење из Београда, „у противном, пријети опасност да /лидер СДА/ Бакир Изетбеговић, уз подршку Запада, оствари намјеру да уништи Републику Српску“.

„Ако српска удружења породица жртава из Републике Српске одмах упуте тужбу, можда она неће бити усвојена, али ће, убеђени смо, и приватна тужба Бакира Изетбеговићева бити одбачена“, саопштило је ово удружење.

У саопштењу се истиче да о геноциду довољно говоре масакри у Добровољачкој улици и цијелом Сарајеву, над војницима у колони ЈНА у Тузли, као и „геноцид над Србима у Братунцу, Кравици, Сребреници…“.

Ово удружење истиче да су управо „зелене беретке“ и муџахедини извршили агресију и геноцид над Србима у БиХ током деведесетих година 20. вијека.

„Циљ Бакира Изетбеговића је да доврши оно што је његов отац желео и започео – да уништи Републику Српску и отме српску земљу. Истичемо да је тадашњи командант `зелених беретки` Алија Изетбеговић позвао муџахедине, како би извршили геноцид над Србима. Главни починиоци агресије на Републику Српску и геноцида над Србима су `генерали` Насер Орић, Атиф Дудаковић, Ејуп Ганић…“, наводи се у саопштењу.

Како су поручили из Удружења породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији, „свијет мора да зна да и српске мајке жртава из Братунца и Кравице подједнако жале као муслиманске мајке Сребренице, али да српске мајке нису дочекале правду“.

Чланак УДРУЖЕЊЕ ПОРОДИЦА ОТЕТИХ НА КИМ: У Српској да поднесу тужбу за геноцид над Србима се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/AFP 2016/ Visar Kryeziu

Недавна посета Вилијама Вокeра, бившег шефа Косoвске верификационе мисије на Косову и режисера „Рачка“, није била случајна. Сведочио је о масовном убиству албанских цивила од стране српске војске и полиције, али и Срба, грађана КиМ. Приштина не може да тужи Србију јер није чланица УН.

Списак са именима 57 Срба који су наводно починили ратне злочине на Косову и Метохији над албанским цивилима у Ђаковици, Рачку, Дреници, а за којима је косовско Специјално тужилаштво издало налоге за хапшење, део је ширег плана Хашима Тачија који није одустао од замисли да Србију тужи за — геноцид.

Наиме, како Спутњик сазнаје од извора блиских Приштини, недавна посета Вилијама Вокера, бившег шефа Косовске верификационе мисије на Косову, није била случајна. Вокер је том приликом у својству сведока дао изјаву пред косовским судом, где је посведочио о масовном убиству албанских цивила од стране српске војске и полиције, али и Срба, грађана Космета.

Ово је смо врх леденог брега јер главни актери против којих је Приштина припремила оптужнице које нису обелодањене, јесу генерали, официри и командати српске војске и полиције који су током рата на Косову командовали операцијама. И ту није крај.

Приштина, наиме, намерава да подигне оптужнице по командној одговорности, које сежу до одговорних у Београду. У том поступку користиће све хашке пресуде изречене Србима, а циљ јој је и да доказе које је суд у Хагу прикупио у процесу против Слободана Милошевића употреби у правном контексту како би поткрепила своје тврдње — да су наредбе за ликвидирање албанских цивила стизале из Београда.

Извор Спутњика тврди да је Приштина ангажовала тим правних стручњака и да ће Специјални суд за злочине почињене на Косову искористити као „одскочну даску“ за своје намере.

„Оснивање суда се ослања на извештај Дика Мартија и на злочине које је починила терористичка ОВК над Србима, али се у самом имену Суда не помиње експлицитно ОВК, већ се зове Специјални суд за ратне злочине почињене на Косову и Метохији. То значи да није искључено да би се и оптужбе против Срба могле наћи на том суду. Јер суд се декларисао за ратне злочине почињене на Косову, што, дакле, оставља могућност да се на том суду нађу и Срби“, тврди наш саговорник.

Исти саговорник, међутим, каже да Косово сâмо не би могло да тужи Србију за геноцид, јер није чланица УН, али додаје да се „разматра могућност да то уместо Косова уради држава Албанија“.

Дејан Мировић, професор међународног права из Косовске Митровице, каже за Спутњик да је немогуће судити мртвом човеку који је умро неосуђен, али додаје да је могуће да се све Хашке пресуде против српских војних и полицијских званичника употребе. Он подсећа да је Међународни суд правде изразито антисрпски, и као пример наводи да је својевремено прихватио босанску тужбу у којој се разматра наводни геноцид над Мађарима у Војводини, што по њему само говори да је све могуће.

„Ево где је опасност. Наши генерали су осуђени у Међународном кривичном суду за бившу Југославију. Ту мислим на Лазаревића, Павковића и тако даље. Пошто Међународни суд правде преузима пресуде тог суда, Приштина може на то да се позове“, каже он.

Он као још једн пример наводи и да је Међународни суд правде својевремено пресудио да Србија не може да тужи земље НАТО-а јер 1999. није била чланица УН. Али, када је нас тужила Босна и када смо изнели приговор да нисмо били чланица УН, они су рекли да то нема везе. Мировић напомиње да Приштина самостално не може овако нешто да уради, посебно не Хашим Тачи, „који је криминалац и коме вероватно помаже неко са стране“.

Он такође сматра да би лако могло да се деси да се Албанија нађе као заступник Косова пред међународним судовима.

Већина српских политичара на Косову верује да је објављивање ових спискова нови притисак на Србе, што због Рамуша Хардинаја што због непристанка Срба да дају свој глас за формирање Војске Косова.

Са овим се слаже и адвокат Небојша Влајић, који је за Танјуг рекао да је циљ оптужница застрашивање српске заједнице на Косову и расељених Срба.

„Нисам изненађен наводима да постоје оптужнице против Срба, јер се такве истраге и воде тајно. То раде сви тужиоци на свету, истрагу спроводе тајно, не обавештавају окривљене јер не желе да им дају предност и могућност да евентуално ометају истрагу, доказе, утичу на сведоке, побегну или буду недоступни“, рекао је Влајић.

Он је навео да су то генерални разлози, али и да на Косову постоје и специфични разлози за подизање таквих оптужница.

„Специфични разлози су да се застрашује и у страху држи читав један народ, да се отежа повратак расељених лица, јер нико не сме да се врати уколико има разлога да верује да се против њега води неки тајни поступак, као и да се спречи слободно кретање људи“, истакао је Влајић.

Чланак ВОКЕР НИЈЕ СЛУЧАЈНО БИО НА КОСОВУ: Албанија у Тачијево име тужи Србију за геноцид се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Говор Бакира Изетбеговића са презентације пројекта „Геноцид над Бошњацима 1992-1995“, у оквиру кога се, између осталог, наводи да је у Приједору почињен геноцид, што ниједна правосудна институција није потврдила, налази се на веб страници Предсједништва БиХ. Да ли је то став те институције, нигдје се не наводи.

На истој презентацији огласио се и реис Хуесин Кавазовић, индиректно оптуживши Милорада Додика и Драгана Човића да раде на растурању БиХ и против Бошњака.

Изетбеговић данас најављује и наставак борбе за оспоравање 9. јануара као Дана РС.

Шта ради пробошњачки говор на званичној веб страници институције свих конститутивних народа – није познато.

„Геноцид над Бошњацима“, пројекат и књига коју је иницирао Алија Изетбеговић, а спровешће његов син, ни једном рјечју не спомиње злочине над друга два народа.

На листу геноцида које ниједан суд није установио, додали су и Приједор.

„Како је могуће да се људи масовно упусте у мучење и убијање невиних цивила, жена, дјеце. Дио тог одговора садржан је у завршној ријечи тужиоца Алена Тигера на суђењу Ратку Младићу. Тужилац Тигер износи бездушне, али рационалне разлоге за геноцид над Бошњацима Приједора. Он каже да је геноцид био дио општег циља, организовано настојање да се Босна демографски преобликује. Геноцид је постао средство да би се постигло трајно одстрањивање несрба са жељених територија“, наводи се на страници Предсједништва БиХ.

Шта се десило Србима из Сарајева и остатка Федерације, који су спали на тек покоји проценат, Изетбеговић није поменуо.

На све се надовезао и исламски врховни вођа у БиХ. Умјесто мирних порука, човјек који је навијао да се спријече Власи да дођу на власт у Сребреници, подсјећа да Бошњацима увијек срећу квари, како каже, тандем – Србин и Хрват, алудирајући на Милорада Додика и Драгана Човића.

„Присјетимо се да су увијек ту двојица, та убитачна комбинација која се циклично пјављује као утвара из прошлости: Цветковић-Мачек, Туђман и Милошевић, Караџић и Бобан, и они које данас гледамо ( Додик – Човић (оп.при.)“, каже Хусеин Кавазовић, поглавар Исламске вјерске заједнице у БиХ.

Негирање злочина почињених над Србима и Хрватима, као и инсистирање на једностраној причи, према којој су та два народа дошла однекуд у БиХ и напала Бошњаке, није нова у Сарајеву, сматрају стручњаци.

„Притисци из Сарајева су константни, они не престају, зато што су они себе убиједили у једну пропаганду коју су водили за вријеме рата и сада су ту пропаганду наметнули као истину. Треба се против тога борити чињеницама и истином каква јесте била од ’90. на овамо“, сматра политиколог Велизар Антић.

Политика која долази из Сарајева је непринципијелна, каже Велизар Антић, јер су за себе резервисали опцију самоопредјељивања, а другима је бране.

Такође, сматра његов колега, Саша Аулић, лицемјерно је и то што Српску оптужују за сепаратизам, а заправо су они почели све процесе који су само довели до реакција из Републике Српске, као што је Дан Републике.

„Управо они којима су уста пуна БиХ, који се декларишу као бх. патриоте, они сваким тим чином напада на РС и Србе, доводе у питање БиХ као цјеловиту државу“, напомиње Аулић.

Да се све више прст упире у оног другог као кривца за све, показује све оштрија реторика у БиХ.

Ако се тако настави и заједничке институције се буду користиле за промоцију личних и страначких политика, онда би на званичној страници Предсједништва БиХ, осим избора језика једног од три конститутивна народа, могла да се нађе и опција о избору истине по истом основу – шта се тачно десило у БиХ током рата, верзије српска, хрватска и бошњачка.

Чланак НОВЕ ПРОВОКАЦИЈЕ ИЗЕТБЕГОВИЋА: Радикални ставови и на сајту Предсједништва БиХ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Закон о негирању геноцида који је донијела Скупштина Србије, не односи се на пресуде Хашког трбинунала, већ само на пресуде домаћих и Међународног кривичног суда, саопштила је министарка правде Србије.

У јавности се ипак спекулише да је закон донесен под притиском међународне заједнице која је циљала на забрану негирања пресуда о геноциду у Сребреници.

Ограђивањем на само пресуде Међунарнодног кривичног суда, грађани Србије одговараће тако само за негирање геноцида у јединој пресуди коју је тај суд икада донио – у Конгу!

У јавности се спекулише да је Закон резултат притиска Запада, а образложење да су то европске обавезе, исти је изговор, којим су у Федерацији БиХ „прогурали“ Закон о негирању геноцида у Сребреници, кажу правници. И успут је, тврде, потпуно нетачано…

Адвокат Зденко Томановић истиче да то, прије свега, није европска обавеза, јер оквирна одлука Савјета Европе није обавезна ни за чланове ЕУ, а камоли за оне који нису у ЕУ.

Можда није обавеза, кажу аналитичари, али није први пут да је Србија због притисака морала отићи корак даље од многих чланица ЕУ. Међутим, закон је упакован тако да ничему не служи, да би се избјегао један домаћи проблем, звани Сребреница.

Аналитичар Драгомир Анђелковић каже да је упакован тако да се се не може односити на Сребреницу, али постоји опасност да буде основа за неку сљедећу инстанцу, да се прогура закон и о Сребреници, ако до тога дође, то ће бити велика политичка битка.

У Међународни кривични суд не вјерују ни они који су га стварали. САД је повукла потпис, недавно и Русија. Грађани у Србији ће тако бити једни од ријетких који ће ићи у затвор ако негирају геноцид у Конгу.

Томановић објашњава „тако да овдје можете да негирате холокауст колико хоћете, али ћете у затвор због Конга“.

Ако закон о забрани негирања геноцида из пресуда Хашког трибунала једном дође на дневни ред у Скупштину Србије, аналитичари наводе, да тако нешто не би прошло без велике политичке борбе.

Чланак СРБИЈА: Јавност се пита шта ће забранити Закон о негирању геноцида се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Јул је за Србе, али и Бошњаке који заиста живе у Сребреници, најтежи месец у години. Почиње „канонадом“ из Сарајева о наводном српском геноциду почињеном 1995. Затим се оглашава „наш“ градоначелник Ћамил Дураковић с провокацијама усмереним према српском народу, а непосредно пред бошњачко обележавање догађаја следи марш хиљада муслимана територијом општине, трагом пробоја њихове 28. дивизије. Иду кроз српска села, изазивају становништво, а дешавало се и да за њима горе стогови сена. Полиција РС, која обезбеђује ову колону, немоћна је. Нема право да их претреса како не би „озледили осећања“ Бошњака – овако, у најкраћим цртама, муслиманско обележавање наводног геноцида у источној Босни описује Младен Грујичић, српски кандидат за градоначелника Сребрeнице на изборима заказаним за октобар ове године.

Сребреница је град који се и у свету препознаје по наводном српском генциду.

– То је наметнута прича и пашће кад-тад. Ниједан Србин и већина Бошњака који овде живе не верују у хашку фарсу. Бошњаке који говоре о томе да геноцида није било проглашавају чак лудим…

Градоначелник Дураковић и НВО „Мајке Сребренице“ су готово заштитни знак ваше општине.

– Господин Дураковић је човек који је у минулих шест година нанео огромну штету свима. Он живи у Сребреници, али у граду, међу људима, нема га. Исти је случај и са Удружењем „Мајке Сребренице“. Мали број ових жена живи у нашој средини. Финансирају се из буџета Федерације и њихово деловање је искључиво у служби политике Сарајева.

* У Београду, Дураковића ипак сматрају пријатељем Срба…

– Он прича час једно час друго, мада ми који живимо у Сребреници тачно знамо шта мисли о нашем народу. Прошле године је прво звао српске политичаре да дођу на џеназу, да би потом забранио Вучићу долазак док се из затвора у Швајцарској не ослободи Насер Орић. Када је српски премијер дошао, једва је преживео линч, а ни до данас није откривено ко је организовао ту срамоту. Сада му је Вучић непожељан.

* Шта је с пројектима за које је Србија уплатила милионе евра Сребреници?

– Влада Србије је уплатила два милиона евра, а милион евра је нестало још пре ребаланса буџета општине. Ни запослени у општини не могу да вам одговоре на питање где је тај новац. А када су у питању пројекти и уплата још три милиона евра из Београда, мислим да ће до тог тренутка много воде протећи Дрином. Општински челници су кандидовали, рецимо, изградњу обданишта, иако имамо обданиште у добром стању, направљено пре рата за град од 40.000 људи. У Сребреници данас живи 5.000 људи, и нема потреба за новом зградом. Саобраћајница коју је требало поново правити јесте оштећена не неким деловима, али нама није потребан нови пут него санација постојећег коловоза. Када је у питању мост до једног од села, то место има заобилазницу и пут, а мост је кандидован јер би се са њега могло боље пецати?! Да буде још горе, ови пројекти су послати Влади Србије пре него што смо ми у Скупштини општине уопште разговарали о томе шта нам је потребно.

* Афере с новцем нису ништа ново у Сребреници…

– Пре две године, у Тужилаштву БиХ покренут је поступак утврђивања шта се догодило с више од милијарду долара које су из света као донације ушле у тзв. сребреничке пројекте. Паре су уплаћиване од донатора из иностранства и нетрагом су нестале. Наводно су утрошене у пројекте помоћи жртвама трауме, за ресоцијализују и томе слично… Афера је отворена и одмах затворена. Шта је било с тим новцем – не зна се.

* Сребреница је добила музејску поставку геноцида у Поточарима?

– Вероватно је и у тај „споменик српској геноцидности“ отишао део новца. У том комплексу ради десетак људи и они овде важе за грађане с највишим примањима.

* Како Сребреница дочекује 21. годину од краја рата?

– Веровали или не, ми смо једина варош у БиХ која нема своју пекару већ домаћинства хлеб месе код куће. Месару смо добили пре неколико месеци, и надамо се да ће се на рафовима ускоро наћи и свињетина. Имамо четири кафића, два ресторана, Дом културе, који је мртав. У први разред смо уписали око 40 ђака, а средњу школа похађа 450 ученика.

* Како предвиђате да ће протећи сутрашње бошњачко обележавање годишњице злочина?

– Биће ваљда у миру. Сваке године овде се сјати до 10.000 људи од којих многи добијају дневнице за то. Нико од Срба неће доћи, иако је увек била присутна делегација РС. Долазили су и многи српски званичници са испруженом руком. Ове године, због бруке и срамоте коју су направили с дочеком српског премијера, нас тамо бити неће. И, веома је важно: у Сребреници нема међунационалних свађа и тензија. Срби и повратници Бошњаци овде годинама нису изменили ружну реч. Наша деца у истим клупама пазе да једно друго не увреде. Када дође 11. јул и бошњачка џеназа, сви претрнемо и молимо се Богу и Алаху да све прође како треба.

УЛЕПШАВАЊЕ БИОГРАФИЈЕ ДУРАКОВИЋА

* Откуд ви као дипломирани технолог у политици?

– Дете сам Сребренице. Мој отац Драгољуб погинуо је овде 24. маја 1992. Имао сам тада десет година. Вратио сам се пошто сам завршио факултет, и од 2008. активан сам у овдашњем Удружењу српских жртава рата. Предајем у средњој школи, а политичку подршку ми дају представници свих српских партија и удружења.

* Одлучили сте да победите Дураковића…

– Шале се ови моји да ћу од октобра бити Ћамил уместо Ћамила. Немам против њега лично ништа, али Дураковићева биографија је прошла кроз доста медијског „фотошопа“ пре него што је сервирана јавности. „Прошао је са колоном 28. дивизије, а потом је отишао у Америку, где је завршио факултет и вратио се у родни град“ – то је званична верзија. Ми који живимо овде памтимо га по томе што се појавио 2007. на шаторском протесту пред Парламетом БиХ у Сарајеву тражећи да се Сребреница одвоји од РС.

У Братунцу обележено страдање Срба

Полагањем венаца на спомен-крст и парастосом на градском гробљу у Братунцу обележен је Дан страдања Срба у Подрињу. Председник Републике Српске Милорад Додик нагласио је да на обележавању Дана страдања Срба у Братунцу нема представника међународне заједнице, као и да ће за два дана сви да похрле у Сребреницу, јер за њих постоји само једно страдање.

Додик је нагласио да су Срби у Босни током рата бранили државу и да нису желели ништа осим мира.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин рекао је да су у великим светским државама црне мараме мајки Братунца мање вредне пажње и извињења од белих марама мајки из Сребренице. Министар је подсетио да су пре годину дана у Сребреници покушали да убију премијера Вучића и желели да уз име наше деце уграде реч геноцид.

Председник Српске народне партије Ненад Поповић je рекао да сећања на ужасне злочине над Србима у Братунцу и околини морају постати део не само нашег колективног памћења, већ и сећања читаве Европе.

Од априла 1992. до јануара 1993. године у нападима муслиманских снага из Сребренице уништено је и разорено на десетине српских села, а масакрирано је и убијено око 3.500 српских цивила.

Чланак МЛАДЕН ГРУЈИЧИЋ: Доста је наметања геноцида! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/АФП

Резолуциjа немачког парламента коjом се убиjање Jермена од стране отоманских снага у Првом светском рату признаjе као геноцид „нема никакву вредност“ и неће променити став Tурске по том питању, изjавио jе данас турски председник Реџеп Tаjип Eрдоган.

Oн jе упитао како немачки званичници могу да погледаjу у очи турске званичнике након таквог гласања Бундестага у четвртак, коjе jе навело Aнкару да повуче свог амбасадора из Берлина и упозори на додатне последице, пренела jе агенциjа AфП.

Eрдоган jе, међутим, истакао да jе прерано да се говори о економским мерама против Немачке.

Oн jе додао и да спор са Берлином не треба да представља фактор коjи ће утицати на шире односе Tурске са Eвропском униjом, признавши да за Tурску не би било добро да „делуjе из мржње“.

„Oдлука коjу jе донео немачки парламент нема баш никакву вредност“, рекао jе Eрдоган током свог пута у Aфрику, пренела jе турска штампа.

„Наш став по питању 1915. године jе добро познат и оваква одлука неће променити наше мишљење о нашоj историjи. Aли они су превидели чињеницу да ризикуjу да изгубе приjатеља попут Tурске“, навео jе турски председник.

Немачки Бундестаг jе у четвртак скоро jедногласно усвоjио резолуциjу коjим се масовно убиjање Jермена у Oсманлиjском царству назива геноцидом, упркос оштрим реаговањима из Aнкаре због усваjања те резолуциjе.

Eрдоган jе такође изразио разочарење понашањем немачке канцеларке Aнгеле Mеркел, коjа се ниjе укључивала у дебату око спорне резолуциjе, и рекао како би више волео да се Mеркелова укључила у ту дебату и „дала своj глас“.

„Сад се питам како ће, након такве одлуке, немачки званичници моћи да погледаjу у очи мене лично и нашег премиjера Бинали Jилдирима“, истакао jе Eрдоган.

Чланак EРДОГАН: Немачка резолуциjа о геноциду нема никакву вредност се појављује прво на ИСКРА.

Фото: intermagazin.rs

Коментаришући резолуцију коју је донео немачки Бундестаг којом се масакр над Јерменима у Османлијској империји карактерише као геноцид, турски министар правде Бекир Боздаг је подсетио на холокауст који је извела нацистичка Немачка.

Чланак ЖЕСТОК ОДГОВОР ТУРСКЕ НЕМАЧКОЈ: Спаљивали Јевреје у пећима, а нас оптужују за геноцид! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Потјерница за бившим вођом ОВК Хашимом Тачијем издата је због геноцида, а будући да кривично гоњење за то кривично дјело не застарјева, потјерница је још на снази, потврђено је Срни из српског Тужилаштва за ратне злочине.

„Наредба за расписивање потернице за окривљеним Хашимом Тачијем издата је 8. марта 2002. године, а извршена је 15. априла 2002. године од стране МУП-а Републике Србије. Потерница за окривљеним Хашимом Тачијем издата је за кривично дело геноцид из члана 141 Кривичног законика СРЈ, чије кривично гоњење не застарева, те је потјерница и даље на снази“, наводи се у писаном одговору из српског Тужилаштва за ратне злочине, који је потписао руководилац у овом тужилаштву Милан Петровић.

Хашим Тачи протеклог викенда боравио је у Сарајево на самит „Брдо-Бриони“, али упркос међународној потјерници, БиХ га није ухапсила.

Директор Полиције Републике Српске Гојко Васић потврдио је тада да потјерница за Тачијем постоји и да за њу знају и у МУП-у Српске и Федерације БиХ, на шта му је министар безбједности у Савјету министара БиХ Драган Мектић одговорио да „говори неистине“ и да за Тачијем не постоји Интерполова потјерница.

Васић је рекао да је Интерпол дао препоруку да се Тачи не хапси, али та препорука није обавезујућа.

Мектић тврди да је потјерница за Тачијем у бази Интерпола брисана 2009. и послије тога је нема.

– Ја не знам какву базу података има Гојко Васић, ко се налази у тој бази и кога он може да хапси или не може – изјавио је Мектић прије два дана.

Руководилац у српском Тужилаштву за ратне злочине Милан Петровић раније је рекао да у Тачијевом случају није дошло до црвене потјернице, по којој би морао да буде ухапшен у било којој земљи на кугли земаљској, па без ње свака држава поступа према сопственом нахођењу.

– То, дакле, значи да би он и у некој другој држави, осим наше /Србије/, могао бити приведен – истакао је Петровић.

Тачи је 1997. био осуђен, у одсуству, пред Окружним судом у Приштини на 10 година затвора због кривичног дјела тероризма, а касније су подизане и друге оптужнице.

Лидер терористичке ОВК је 2003. године био ухапшен у Будимпешти, али је послије неколико часова пуштен на слободу.

Приведен је по налогу југословенских власти из 1997. године. Београд је тада добио информацију да је за његово ослобађање интервенисао шеф Унмика Михаел Штајнер.

Чланак СРБИЈА ГА ОПТУЖУЈЕ ЗА ГЕНОЦИД: Потјерница за Хашимом Тачијем постоји се појављује прво на ИСКРА.

Фото: bloomberg.com

Немачки посланици усвоjили су данас готово jедногласно резолуциjу коjом се турски масакр над Jерменима признаjе као геноцид.

Резолуциjа, под називом „Сећање на геноцид над Jерменима и другим хришћанским народима 1915. и 1916. године“, усвоjена jе уз подршку свих партиjа у парламенту.

Tоком гласања jе само jедан посланик био уздржан а jедан против.

Oна jе усвоjена упркос упозорењима Tурске да ће то нарушити односе две земље, навео jе AфП.

Oтвараjући дебату председник Бундестага Норберт Ламерт jе рекао да jе данашња влада Tурске ниjе одговорна за оваj догађаj из прошлости, али да jесте „одговорна за оно што ће се десити у будућности“.

„Видели смо да искрен и самокритичан однос према прошлости не угрожава односе са другим земљама, већ да jе заправо предуслов за разумевање, помирење и сарадњу“, рекао jе Ламерт.

Немачка канцеларка Aнгела Mеркел подржава став своjе Демохришћанске униjе (ЦДУ) да турски масакр над Jерменима треба назвати геноцидом, али ниjе присуствовала седници Бундестага.

Седници нису присуствовали ни вицеканцелар Зигмар Габриjел ни шеф дипломатиjе франк-Валтер Штаjнмаjер, а била су присутна само три министра немачке владе.

Резолуциjа, коjу су предложили владаjућа немачка левичарско-десничарска коалициjа и опозициони Зелени, у тексту садржи и спорну реч „геноцид“.

Питање геноцида над Jерменима jе посебно осетљиво у Немачкоj, пошто она има специjалне везе са Aнкаром између осталог и због тога што три милиона Tурака живи у Немачкоj, наводи AфП.

Бундестаг jе о резолуциjи гласао у осетљивом тренутку када jе Aнкара потребна Немачкоj и EУ како би се зауставио прилив миграната, док су тензиjе високе поводом низа питања, укључуjући људска права.

Tурски премиjер Бинали Jилдирим изjавио jе данас уочи гласања у Бундестагу да ће оно ће бити „тест приjатељства“ између Берлина и Aнкаре.

„Резолуциjа ће бити прави тест приjатељства“ два народа, истакао jе Jилдирим,  наводећи да би било ирационално да jе немачки парламент одобри, пренеле су агенциjе.

Jермени тврде да jе милион и по Jермена убиjено између 1915. и 1917. када се Oсманлиjско царство распадало, док модерна Tурска ту тврдњу одбацуjе.

Више од 20 земаља, међу коjима су француска и Русиjа, признале су геноцид над Jерменима.

Немачка се тако придружила 27 земаља коjе су већ раниjе признале масакр над Jерменима као геноцид.

Tурска владаjућа странка: Oзбиљно нарушени односи с Берлином

Портпарол турске владаjуће Партиjе правде и развоjа Jасин Aктаj каже да jе резолуциjа немачких посланика, коjом се убиjање Jермена из 1915. коjе су починиле отоманске снаге проглашава „геноцидом“, озбиљно нарушила односе између Берлина и Aнкаре.

Роjтерс преноси да jе Aктаj то изjавио коментаришући у живом преносу на турскоj телевизиjи то што jе немачки Бундестаг данас уз огромну већину гласова подржао резолуциjу коjу ова агенциjа назива симболичном.

„Tурска владаjућа Партиjа правде и развоjа планира да турском парламенту изнесе декларациjу против овог гласања“, навео jе извор из ове странке Роjтерсу.

Ламерт: Mноги посланици добиjали претње због резолуциjе

Mноги немачки посланици добиjали су претње због намере да подрже резолуциjу коjом се турски масакр над Jерменима признаjе као геноцид, изjавио jе данас председник Бундестага Норберт Ламерт.

Oн jе у Бундестагу, коjи jе данас усвоjио скоро jедногласно резолуциjу о геноциду над Jерменима, рекао да су претње добиjали нарочито „колеге турског порекла па чак и претње да ће бити убиjени“, преноси Шпигел.

„Наравно, прихватамо сваку критику, али jасно jе и да су претње чиjи jе циљ да се опструише слободе изражавања мишљења у Немачкоj неприхватљиве“, нагласио jе он.

„Нећемо им дозволити да нас уплаше“, поручио jе председник немачког Бундестага.

Jермениjа поздравља немачку резолуциjу о геноциду

Jермениjа jе данас поздравила одлуку немачког парламента да усвоjи резолуциjу коjом се турски масакр над Jерменима признаjе као геноцид.

Jерменски министар спољних послова Eдвард Налбандиjан похвалио jе ту одлуку као „драгоцен допринос Немачке не само међународном признању и осуди геноцида над Jерменима, већ и универзалноj борби за спречавање геноцида, злочина против човечности“, пренео jе AфП.

Немачки посланици усвоjили су данас готово jедногласно резолуциjу под називом „Сећање на геноцид над Jерменима и другим хришћанским народима 1915. и 1916. године“.

Чланак НЕМАЧКИ УДАРАЦ ТУРСКОЈ: Усвоjена резолуциjа – турски масакр над Jерменима геноцид се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, Pixabay

Немачки посланици гласаће данас о резолуциjи коjом се турски масакр над Jерменима признаjе као геноцид.

Oчекуjе се да ће резолуциjа, под називом „Сећање на геноцид над Jерменима и другим хришћанским народима 1915. и 1916. године“, бити усвоjена упркос упозорењима Tурске да ће то нарушити односе две земље, навео jе AфП.

Немачка канцеларка Aнгела Mеркел подржава став своjе Демохришћанске униjе (ЦДУ) да турски масакр над Jерменима треба назвати геноцидом, али неће присуствовати седници Бундестага на коjоj ће се гласати о тоj резолуциjи.

„Рекла ми jе да jе уз своjу парламентарну групу“, изjавила jе портпаролка канцеларке Kристиjане Вирц одговараjући на питање новинара да ли jе Mеркелова сигнализирала своjу сагласност са резолуциjом о „геноциду“ над Jерменима на састанку странке данас.

Mеркелова, међутим, неће присуствовати гласању о резолуциjи у

Бундестагу због званичних обавеза, додала jе она.

Резолуциjа, коjу су предложили владаjућа немачка левичарско-десничарска коалициjа и опозициони Зелени, у тексту садржи и спорну реч „геноцид“.

Питање геноцида над Jерменима jе посебно осетљиво у Немачкоj, пошто она има специjалне везе са Aнкаром између осталог и због тога што три милиона Tурака живи у Немачкоj, наводи AфП.

Бундестаг о резолуциjи гласа у осетљивом тренутку када jе Aнкара потребна Немачкоj и EУ како би се зауставио прилив миграната, док су тензиjе високе поводом низа питања, укључуjућхи људска права.

Jермени тврде да jе милион и по Jермена убиjено између 1915. и 1917. када се Oсманлиjско царство распадало, док модерна Tурска ту тврдњу одбацуjе.

Више од 20 земаља, међу коjима су француска и Русиjа, признале су геноцид над Jерменима.

Jилдирим: Гласање у Берлину о резулуциjи тест приjатељства

Tурски премиjер Бинали Jилдирим изjавио jе данас да ће гласање у немачком Бундестагу о резолуциjи коjом се турски масакр над Jерменима признаjе као геноцид бити „тест приjатељства“ између Берлина и Aнкаре.

„Резолуциjа ће бити прави тест приjатељства“ два народа, истакао jе Jилдирим, наводећи да би било ирационално да jе немачки парламент одобри, пренеле су агенциjе.

Jилдирим jе ово рекао у обраћању званичницима своjе владаjуће Партиjе правде и развоjа.

Oчекуjе се да ће резолуциjа, под називом „Сећање на геноцид над Jерменима и другим хришћанским народима 1915. и 1916. године“, бити усвоjена упркос упозорењима Tурске да ће то нарушити односе две земље, оценила jе француска агенциjа.

Немачка канцеларка Aнгела Mеркел подржава став своjе Демохришћанске униjе (ЦДУ) да турски масакр над Jерменима треба назвати геноцидом, али неће присуствовати седници Бундестага на коjоj ће се гласати о тоj резолуциjи.

Резолуциjа, коjу су предложили владаjућа немачка левичарско-десничарска коалициjа и опозициони Зелени, у тексту садржи и спорну реч „геноцид“.

Питање геноцида над Jерменима jе посебно осетљиво у Немачкоj, пошто она има специjалне везе са Aнкаром између осталог и због тога што три милиона Tурака живи у Немачкоj.

Бундестаг о резолуциjи гласа у осетљивом тренутку када jе Aнкара потребна Немачкоj и EУ како би се зауставио прилив миграната, док су тензиjе високе поводом низа питања, укључуjућхи људска права.

Jермени тврде да jе милион и по Jермена убиjено између 1915. и 1917. када се Oсманлиjско царство распадало, док модерна Tурска ту тврдњу одбацуjе.

Више од 20 земаља, међу коjима су француска и Русиjа, признале су геноцид над Jерменима.

Чланак НЕМАЧКА: Гласање о геноциду Tурака над Jерменима се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vidovdan.org

У колумни коју је за сарајевски портал Vijesti.ba написао бивши реис ул улема у БиХ, Мустафа Церић, изрекао је разочарење и критике на рачун српског члана председништва БиХ Младена Иванића који је јуче опет осудио срамотну изјаву актуелног реис ул улеме Хусеина Кавазовића да ,,не треба дозволити да влах буде на челу Сребренице“.

Младен Иванић је рекао са потпуним правом да је изјава реиса Кавазовића за апсолутну осуду и она је у контексту превеликог укључивања верских лидера у политику и то на врло погрешан начин, додавши да је ,, Кавазовић је том изјавом подијелио и даље удаљио Бошњаке од Срба и увриједио Србе,,.

Но занимљиво је да у свом писаном обраћању Иванићу бивши реис Мустафа Церић открива како му се актуелни српски члан председништва БиХ Младен Иванић својевремено додворавао дисквалификујући Србе и признавајући геноцид (Да ли је то чинио јер има „дугове“ према муслиманским круговима чији су му гласови помогли и да постане члан председништва БиХ?)

,,Сећаш се, био си ми рекао да за тебе нема изненађења. Након геноцида све ти је јасно. Ништа те од негатора (мисли на негаторе српског „геноцида“) више не чуди. Најмање њихова глупост и грубост..“ Церић даље открива како га је Иванић својевремено данима уверавао ,,да је српски интелектуалац првог реда, који није опијен српским национализмом и шовинизмом,, , и да је он у ствари, ,,европски политичар који се не бави махалским причама већ државним пословима,,.

На крају своје колумне у Иванића разочарани некадашњи реис Мустафа Церић тврди да је Иванић био ,,нека разумна мера и наша нада да се српска политика ослобађа варварства према Босни и њеним аутентичним старосједиоцима.“

Жалосно је што код Срба са обе стране Дрине, а нарочито у Београду имамо то вечито правдање и додворавање другима, чак и када су у питању најбруталније и неистините оптужбе према сопственом народу. Иванић на жалост није први ни једини, имамо много Иванића за које важи она да „кад Србин хоће да буде објактиван он стане на страну непријатеља“. Политички мазохизам код Срба је појава какве има мало у ком народу и која захтева озбиљно проучавање и лечење. Један од лекова је и понављање истина којом се разобличавају такве појаве полтронства и нискости.

Текст у коме се Церић обраћа Иванићу можете погледати на линку ОВДЕ.

Чланак ЖЕЉКО ИЊАЦ: Српски мазохизам или како је Младен Иванић признао реису Церићу геноцид се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Gettyimages

Турска Влада позвала је данас Њемачку да не класификује кампању коју је Отоманско царство водило за депортацију и убиства Јермена као геноцид.

Упозорење Анкаре објављено је нешто мање од мјесец дана прије него што ће Бундестаг водити дискусију о овој теми.

Њемачка Влада гласаће 2. јуна да ли ће званично осудити расељавање и убиство Јермена као „геноцид“.

Јерменија и још 20 земаља сматрају да су почињена убиства геноцид, што Турска оспорава.

Према претпоставкама историчара, између 800.000 до 1,5 милиона хрићшанске мањине убијено је током масакра 1915. године.

Чланак УПОЗОРЕЊЕ: Анкара позива Берлин да не прогласи „геноцид“ над Јерменима се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Директор београдског Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић сматра да треба покренути питање геноцида Хрватске над Србима.

„Срби, њихова држава и Црква морају то да учине у име мученика Јасеновца и својих страдалих предака“, истиче Иванишевић за Срну, наводећи да је за четири године постојања НДХ убијено 53 одсто српске популације, а у БиХ /која је била дио НДХ/ – 45 одсто.

Иванишевић оцјењује да су Хрвати своју државу „обилато користили за геноцидне походе и уништење свега што је српско и православно, од културних и црквених добара до грађана“.

„То се коначно потврдило и 1991-1995. године кад је та модерна профашистичка творевина поновила злочине из претходног рата и доба своје претходне државности. Коначно су се августа 1995. године прогоном Срба у акцији `Олуја` ослободили огромне масе не само Срба, већ и антифашиста“, сматра Иванишевић.

Он оцјењује да се по обиму и суровости злочина „мала Хрватска изједначује са геноцидом Турске над, такође, православним јерменским народом у Првом светском рату“ и наводи да је много деценија прошло док се Европа није упознала о размјерама злочина и осудила турски геноцид над Јерменима.

Иванишевић оцјењује да је Хрватска данас поново држава малог броја антифашиста и великог броја духовних, вјерских и идејних потомака оних који су том државом владали у вријеме великог геноцида над српским народом 1941-1945. године.

Он напомиње да губици српске нације током Другог свјетског рата у НДХ нису у прошлости били чест предмет интересовања јавности и, вјероватно, због тога никада нису довољно јасно и прецизно исказани.

Према његовим ријечима, скоро све што је до сада написано о хрватским злочинима, а написано је више стотина књига, углавном је концентрисано на јасеновачки концентрациони логор и злочине почињене у том стравичном људском мучилишту.

Међутим, каже Иванишевић, у тадашњој хрватској држави истребљење Срба се одвијало и изван тог логора, па је већ у љето 1941. године добило застрашујуће размјере – Срби су убијани, без обзира на узраст и пол, сваког дана и на сваком мјесту, у својим кућама и на послу, у православним храмовима и школама, на улицама, у логорима…

Он је илустровао обим тих злочина демографским показатељима и анализама најстаријег истраживача усташких злочина Животија Ђорђевића.

Према тим подацима, у веома кратком историјском раздобљу 1941-1945. године, за четири године постојања НДХ, у геноцидном походу против свега што је српско, забиљежен је стравичан губитак од огромних 1.207.000 лица српске националности, без Срема.

„У тој огромној маси су српски покојници из Јасеновца и свих логора и јама, из разорених и попаљених српских села и свих простора некадашње НДХ“, наводи Иванишевић.

Он напомиње да у самој Хрватској, такође у истом временском раздобљу, демографски губици српске нације износе 486.000 од укупно 913.000 Срба, који су се ту налазили 1941. године, што је више од половине или 53 процента српске популације која је живјела у Хрватској почетком Другог свјетског рата, 1941. године.

У БиХ, подсјећа Иванишевић, српски губици су у апсолутном износу знатно већи него у Хрватској и износе 721.000 од укупно 1.614.000 лица српске националности, који су 1941. године живјели у том дијелу НДХ, што за европске услове и Други свјетски рат износи огромних 45 процената.

„Ни једна нација или држава у Европи, у оба светска рата 20. века, изузев Јевреја у Другом, али не и у Првом светском рату, није имала толико високе људске губитке“, напомиње Иванишевић за Срну.

Он је подсјетио да су највеће проценте жртава у Другом свјетском рату регистровали Пољска – 20,4 одсто, СССР између 8,8 одсто и 12,9 одсто, Њемачка – 6,1 одсто, те Аустрија – 5 одсто.

Чланак ИВАНИШЕВИЋ: Покренути питање геноцида над Србима се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Википедија

Међународна комисија за утврђивање истине о Јасеновцу утврдила је да се Република Српска залаже да истина о јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома буде сачувана од заборава и да се садашње генерације упознају о геноциду почињеном над овим народима у Независној Држави Хрватској /НДХ/.Предсједник ове комисије Славољуб Живановић подсјетио је да је Народна скупштина Републике Српске усвојила Декларацију о геноциду НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом свјетском рату, те да се усвајање ове декларације налази и пред парламентом Србије.

Он је додао и да је Влада Републике Српске усвојила план и програм уређења и изградње меморијалног центра Доња Градина, али је констатовао да Јавна установа „Спомен-подручје Доња Градина“ још не сарађује довољно са Међународном комисијом, због чега су нетачни подаци о жртвама на таблама постављеним на том подручју.

„Комисија је утврдила да је у јасеновачком систему логора побијено више од 700.000 Срба, 23.000 Јевреја, а не 33.000 како пише, те 80.000 Рома. Међу жртвама било је 110.000 дјеце испод 14 година старости. Хрватска је била једина земља у свијету која је имала логор за истребљивање дјеце“, навео је Живановић на конференцији за новинаре након сједнице ове комисије.

Он је истакао да још увијек, нажалост, није почела изградња спомен-цркве у Доњој Градини, иако је камен темељац одавно постављен.

Представник Удружења „Јасеновац – Доња Градина“ Владимир Лукић указао је да многи стручњаци и умјетници у Хрватској умањују број жртава, не само у Јасеновцу и Доњој Градини, већ и на осталим стратиштима широм НДХ.

Он је изразио наду да ће са Јасеновцем, Доњом Градином, те другим стратиштима – од Сајмишта до Пребиловаца, бити упознате најмлађе генерације, јер је важна култура сјећања.

Потпредсједник Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу Ана Филимонова поручила је да православци не би смјели дозволити да не његују културу сјећања, те да прича о страдању мора бити дио образовног програма.

Она је упозорила да се нацизам поново јавља, прије свега, у Хрватској.

„Видимо опасну појаву по цијели свијет, а то је навирање нацизма, нацистичке, расистичке и шовинистичке идеологије. Таква су дешавања у Хрватској гдје пуном снагом иде реинкарнација усташке идеологије и питамо колико је корака остало до остварења те праксе“, рекла је Филимонова.

У Доњој Градини, код Козарске Дубице, сутра ће бити обиљежен Дан сјећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доња Градина.

Чланак МЕЂУНАРОДНА КОМИСИЈА ЗА УТВРЂИВАЊЕ ИСТИНЕ О ЈАСЕНОВЦУ: Српска се залаже да истина о геноциду у НДХ не буде заборављења се појављује прво на ИСКРА.

Фото: pravoslavie.ru

Обележавајући 101-годишњицу Геноцида над Јерменима, јерменски званичници су изјавили да ће Јераван наставити да ради на међународном признању Геноцида над Јерменима, и на обнови истине о турским злочином који је имао за последицу смрт преко милион и по цивила, и протеривање више од пола милиона људи.

Јерменска влада, с председником Сержом Саргсијаном и премијером Ховиком Абрахамијаном, окружена верским вођама и страним гостима, окупила се у меморијалном комплексу Цицернакаберд у Јеравану у недељу да би обележили 101-годишњицу Геноцида над Јерменима.

Геноцид над Јерменима је признало 25 земаља, међу којима и Русија. Пре сто година, заједно са Француском и Британијом, Русија је јасно назвала догађаје „злочином против човечности и цивилизације“.

Многобројне манифестације су одржане у Москви и у другим руским градовима да би се обележио овај тужни догађај, на којима је учествовала већина руске јерменске заједнице која броји три милиона људи.

Путин је овом приликом рекао да „међународна заједница мора учинити све што је могуће како би обезбедила да се ови трагични догађаји више не догађају, тако да људи могу живети у миру и хармонији, као и да не знају за ужасе који се јављају из верске нетрпељивости, агресивног национализма и ксенофобије“.

Информативна служба Српске Православне Цркве

Чланак ЈЕРЕВАН: Јерменија никад неће престати у настојањима да Турска призна геноцид се појављује прво на ИСКРА.

Фото: in4s.net

У цркви Свете Варваре у Горњој Сутвари и Михољској Превлаци данас је поменом обиљежена 101 година од геноцида над Јерменима у Отоманској империји. Поред представника Јерменске зајендице у Црној Гори, помену су присуствовали представници руског Балканског међународног центра, Демократске српске странке и бројни вјерници. Након помена Јерменска заједница у каноници је приредила трпезу љубави, на којој су служена јерменска национална јела. Јермени су у у грбаљском православном храму исписали свијећама бројеве 1915 и 101 у знак сјећања на годишњицу геноцида. Помен су служили грбаљски пароси Јован Рајак и Миајло Бацковић.

У својој бесједи, Миајло Бацковић је повезао судбину Јермена у Првом и Срба у Другом Свјетском рату. Он је истакао да су Јермени у својој историји имају сјећање над незапамћен геноцид у Турској, а Срби имају живо сјећање на Јасеновац.

„Хрвати и Турци умањују број жртава. Јерменима су одузели свету планину Арарат, а Србима свето Косово. И дан данас понавља се Нагорни Карабах, покушавају да угрозе нашу браћу Јермене преко Азербејџана. То не ради народ Азербејџана, већ Турци својим силом и оружјем. Прогон је прогон. Само мијења своје облике и своје оружје. Увијек ће Јермени сметати Турцима и увијек ће Срби у Хрватској сметати неким Хрватима. Сви Турци не мрзе све Јермени нити сви Хрвати мрзе све Србе, али нажалост послије толико година показало се да страдају Јермени и Срби, њихови домови, њихово имања и највише од свега њихово име. Није чудо што су наша браћа Јермени данас са нама као и сваке године. Они састрадавају са Христом као и ми. На истом смо крсту и на истом страдању“, истакао је Бацковић. Он је позвао на покајање Србе и Јермене. „Само онда кад буде опште покајање и јерменског и српског народа тада ћемо се вратити на наше Арарате и на наше Косово“, поручио је горњогрбаљски парох.

Гурген Закојан из Заједнице Јермена у Црној Гори каже да Јермени сваке године поменом у православним храмовима у Боки обиљежавају годишњицу геноцида свог народа у Отоманској империји 1915. године.

„1,5 милион наших сународника је тада страдало. Страдали су мушкарци, жене и дјеца. Ми се данас сјећамо и опомињемо на тај дан иако званична Турска негира да се то догодило“, каже Закојан додајући да у Црној Гори данас живи око 60 јерменских породица.

„Зато што нaс има мало, у заједници немамо предсједника. Одлучили смо да сви будемо први међу једнакима“, објашњава Закојан.

„На данашњи дан увијек позивамо на мир у свијету и прекид непријатељства међу народима. Нека наша браћа и сестре који су погинули прије 101 годину почивају у Царству небеском“, поручио је један од чланова јерменске заједнице, Артур Анесјан.

Предсједник Балканског центра међународне сарадње Виктор Колбановски јерменској заједници и грађанима Боке пренио је ријечи подршке партије „Јединствена Русија“ и Руске федерације.

„Постоји велики осјећај љубави међу нашим братским народима, Јерменима, српском народу у Црној Гори, Србима на Косову и Метохији, народу Сирије и другим народима који се боре за своју слободу и достојанство. Наша данашњи скуп је можда мали, али је свет јер се приређује у Грбљу, постојбини Светог Цара Лазара, оснивача небеске Србије. У вријеме вашег Косовског боја догодила се наша Куликовска битка са Светим Димитријем Донским са благословом Светог Сергеја Радоњешког. Можда смо мали, али заједничким снагама настављамо нашу вјековну борбу“, истакао је Колбановски.

Јерменску заједницу на помену у Грбљу поздравили су предсједница ДСС, Драгица Перовић, предсједник црквене општине Грбаљ Пеко Мазарак и предсједник тиватског ДСС, Дејан Рисанчић.

Помен поводом 101. годишњице геноцида над Јерменина јуче је приређен и у манастиру Михољска Превлака.

„Сваке године 24.априла организујемо помен жртвама геноцида Јермена у Отоманској империји. Захваљујемо се пријатељима из Црне Горе који се из године у годину сјећају тога дана. Имамо блиску историју обзиром да је и Црна Гора пет вјекова била под турском окупацијом. Драго нам је због подршке православних хришћана из Црне Горе. Подсјећам да су Јермени једни од најстаријих хришћанских народа. Примили смо хришћанство 301. године н.е. Морамо то да памтимо и његујемо хришћанску традицију, како се трагедија попут геноцида 1915. године не би десила нигдје у свијету“, рекла је предсједница удружења Јермена „Ани“, Ана Стивелбан Петросан. Она је како истиче потомак јерменског ратника који је са 300 сабораца дошао да помогне Црној Гори у Балканским ратовима. „Ваша историја доста личи на јерменску. Као и однос према породици, цркви, традицији. Ту је и ваша музика. У свему има сличности“, рекла је Петросан.

Поводом 101 годишњице страдања Јермена, у манастиру Михољска Превлака предавање је одржао криминолог Светислав Лутовац.

„У периоду од 1894. године до 1896. године Јермени су већ преживјели један егзодус од султана Абдула Хамида Другог. Претпоставља се да је тада страдало 300.000 до 400.000 Јермена. Почетком 20. вијека, током Првог свјетског рата у Турској власт преузимају младомуслимани. Тада се десила једна игра савезника који су покушали да Русију у рату разбију на више фронтова. Турска власт је намјеравала да Јермене који су подржавали хришћане и Русију допортују према Сирији и Месопотамији. На лицу мјеста су хапсили и убијали мушкарце, а жену, дјецу и старце су депортовали. Турци то зову „депортацијом“, међутим ријеч је о страшном геноциду, јер је у периоду од 1915. до 1923. године, убијено преко 1,5 Јермена“, објашњава Лутовац.

Помену Јерменима на Михољској Превлаци присуствовало је и десетак бајкера из Херцег Новог, чланова клуба „Вукови“.

Чланак ЈЕРМЕНИМА СУ ОДУЗЕЛИ АРАРАТ, СРБИМА КОСОВО: Сјећање на геноцид ујединило Јермене, Русе и Србе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг, С. Радовановић

Председник Председништва БиХ Бакир Изетбеговић наjавио jе данас да ће, ако буде нових елемената а на основу пресуде изречене ратном лидеру босанских Срба Радовану Kараџићу у Хашком трибуналу, БиХ покренути ревизиjу поступка по тужби против Србиjе за агресиjу геноцид.

Изетбеговић jе новинарима у Сараjеву рекао да се пресуда пажљиво анализира.

„Удубиће се у саму пресуду (Kараџићу) и њену садржину и видећемо има ли нових елемената. Aко их буде, нећемо бежати од тога. Нећемо под тепих гурати патњу кроз коjу су ови народи и ова земља прошли и покренућемо ревизиjу но потребан нам jе нови доказ“, казао jе Изетбеговић, пренела jе Хина.

Додао jе да би било наjбоље да Срби и Бошњаци пажљибо прочитаjу целу пресуду и да на основу судски потврђених чињеница покушаjу поправити узаjамне односе.

Хрватски члан Председништва БиХ Драган Човић изjавио jе да не веруjе да пресуда Kараџићу доноси претпоставке за ревизиjу пресуде по тужби БиХ против Србиjе.

Oценио jе да jе лоше то што се свака пресуда политизира а посебно се то односи на оне коjе доноси Хаашки трибунал.

Mеђународни суд правде jе у фебруару 2007. као неутемељену одбацио тужбу БиХ против СРJ, односно Србиjе за агресиjу и геноцид.

Tом jе пресудом уjедно остављена могућност БиХ да у року од десет година покрене поступак њене ревизиjе уколико у том раздобљу прикупи и поднесе нове доказе коjима би подупрла своjу тужбу.

Рок за покретање поступка ревизиjе истиче у фебруару 2017.

Професор Tибор Варади, међутим, тврди да у пресуди Kараџићу нема нових чињеница коjе би могле да се искористе као „окидач“ за покретање ревизиjе тог судског поступка БиХ против Београда.

„Kод многих у БиХ годинама преовладава уверење да спор против Србиjе треба обновити“, рекао jе Варади и додао:

„Ништа што стоjи у пресуди Kараџићу нема утицаjа на могућност да БиХ покрене ревизиjу поступка против Београда. Потврђено jе да jе у Сребреници било геноцида, што jе већ раниjе одлучио и MСП, уз констатациjу да се он не може приписати Србиjи. Tо што jе геноцид приписан Kараџићу, не значи да може да се припише Србиjи“.

Чланак ИЗЕТБЕГОВИЋ: БиХ разматра ревизиjу поступка против Србиjе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Сребреница је била злочин против човјечности, али не и геноцид, тврди бечки „Стандард“ поводом пресуде изречене некадашњем предсједнику Републике Српске Радовану Караџићу.

Угледни аустријски дневник у коментару, између осталог, подсјећа да је геноцид од 1948. као појам уведен у међународни закон и он означава посебне намјере уништавања једне националне, етничке, расне или вјерске заједнице.

„Сребреница је био стравичан масакр, ратни злочин, злочин против човјечности, али не и геноцид“, пише „Стандард“.

„Стандард“ закључује да за тај појам одговара за Холокауст, Стаљинове масовне депортације читавих народа, масовно убиство Јермена током Првог свјетског рата, као и убиство стотине хиљада припадника племена Тутси од стране Хутуа у Руанди 1994. године.

„Брутални осветнички акт не спада у ту категорију злочина“, наводи новинар „Стандарда“ Ерих Фрај у свом коментару.

Неко ко жели да избрише један народ не штеди све жене, констатује „Стандард“.

Дневник истиче да не постоји никакво оправдање за овај злочин, али не треба да се представља као нешто што није било, преносе медији.

„Судије у Хагу, приликом изрицања пресуде Караџићу, очигледно нису имали избора, јер је у ранијим пресудама за Сребреницу тај злочин дефинисан као геноцид“, констатује лист.

Чланак „СТАНДАРД“: У Сребреници није почињен геноцид се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Срна

Српско национално друштво Пребиловци затражило је од Владе и Скупштине Србије да се у овој години усвоји декларација о геноциду над српским народом у НДХ 1941–1945. године и о геноцидном етничком чишћењу над српским народом у Хрватској и у дијелу БиХ за вријеме рата 1991–1995. године, као и послије њега.

У образложењу за овакав захтјев наводи се да Србија има морални дуг и обавезу према жртвама свога народа и садашњим и будућим српским генерацијама да учини све да се успостави и трајно сачува сјећање на жртве геноцида, као што то чине јеврејски и јерменски народ.

„Почетак исправљања неправде према жртвама и спирање срамоте треба да буде званично усвајање декларације о геноциду у овој 2016. години, коју би требало посветити жртвама као 75. години од почетка геноцидног страдања Срба у НДХ, коју треба прогласити за геноцидну творевину“, наводи се у тексту.

У образложењу се наводи да на основу те декларације треба донијети и одговарајуће позитивне прописе који би обезбиједили поштовање жртава геноцида, успостављање културе сјећања на њих са јасним обавезама државе у томе.

„Свакако треба зауставити и даљи прогон ћирилице, јединог писма српског језика, која је била прва жртва окупационог режима Аустроугарске 1915. године и прва жртва геноцидног режима НДХ у априлу 1941. године“, наводи се у образложењу захтјева.

Истиче се да би требало, прије свега, обезбиједити да тема геноцида над Србима уђе у школске програме историје и општу културу сјећања, те да српске жртве геноцида добију свој посебан споменик у Београду.

Наводи се да би требало одредити посебан дан сјећања на Србе страдале у овом геноциду, а као приједлог се помиње почетак августа, како би се тиме спојило сјећање на Илиндански покољ и жртве „Олује“.

Ово удружење наводи да би Србија требало да дипломатски и материјално помогне да се обезбиједи поштовање жртава геноцида свога народа и на простору Хрватске и БиХ.

„Без успостављања културе сјећања на жртве геноцида ми се не можемо сматрати озбиљним народом и друштвом, нити можемо очекивати да са нас спадну притисци и уцјене који су довели да нас – жртве прогласе извршитељима геноцида“, наводи се у захтјеву.

Подсјећа се да је страдање српског народа у НДХ најтрауматичнији догађај у српској историји који има обиљежје геноцида – и по намјери, и по правним актима, и реторички кроз мржњу, и масовним, и појединачним свирепим убиствима Срба, и покатоличавањем, и присилним пресељавањем, чему је било изложено цјелокупно српско становништво на већем дијелу данашње територије Хрватске, цијеле БиХ и на подручју Срема.

„Сматрамо да су поменуте геноцидне радње спроведене над више од половине или над више од милион Срба у тој злочиначкој државној творевини“, наводи се у тексту, уз напомену да је геноцид у НДХ извршен и на Јеврејима и Ромима.

У тексту се напомиње, да су у НДХ почињена етничка масовна мучења, убиства, прогони и одвођења у концентрационе логоре, у којима је од Госпића, преко Јадовног, Пага, у личким и далматинским јамама, Јасеновцу убијено више од 600.000 Срба, а постојали су логори и за српске свештенике као Даница у Копривници, као и логори за дјецу – Јастребарско, Сисак, Ливно.

„Геноцид је оставио трајне и трагичне посљедице на српском народу, које ће се осјећати вековима – друштвене, државно-историјске, демографске, социјалне, привредне… Он остаје трајно и битно обиљежје српске историје и будућности“, наводи се у тексту.

Додаје се да је једна од најтежих посљедица овог геноцида и начин распада југословенске државе, 1991/1992. године, на штету српског народа, те оцјењује да је геноцидно етничко чишћење Срба са подручја Хрватске и дијела БиХ, у рату 1991-1995. године и послије тог рата, у узрочно-посљедичној вези са геноцидом у НДХ.

Оцјењује се да комунистичка власт није дозволила ексхумације и достојну сахрану српских жртава, као ни осталих жртава, из Другог свјетског рата и да на већини мјеста страдања нема спомен-обиљежја, а да су у току посљедњег рата она која су постојала у ФБиХ уништена намјерно, што је случај са Пребиловцима.

Чланак ДРУШТВО ПРЕБИЛОВЦИ: Скупштина Србије да усвоји декларацију о геноциду над Србима се појављује прво на ИСКРА.

Историчар Салих Селимовић, политиколог Мехмедалија Нухић и правник Амир Чамџић траже од руководства Србије да уклони посљедице „злочина геноцида“ и наводе низ примјера нарушавања основних људских права Срба у Хрватској.

Историчар Салих Селимовић, политиколог Мехмедалија Нухић и правник Амир Чамџић траже од државног врха Србије да покрене активности на уклањању посљедица злочина геноцида над Србима из Републике Српске Крајине.

Он упозоравају да ће и најмања немарност у вези са овим питањем скупо коштати српски народ.
У писму упућеном предсједнику Србије Томиславу Николићу, премијеру Александру Вучићу и предсједнику Скупштине Србије Маји Гојковић, они напомињу да је око 800.000 припадника српског православног народа прогнано из Републике Српске Крајине /зоне под заштитом УН/ и Хрватске од 1990. до 1995. године.
Подјећају да им је заплијењена сва покретна и непокретна имовина, те да су лишени основних људских права, међу којима и права на коришћење сопственог писма.

Они подсјећају да је Хрватска, противно међународном праву и повељама УН, укидала Србима сва права, почевши од 1990. године, када их је прогласила националном мањином иако су били државотворни народ у двонационалној федералној јединици Хрватској /република Хрвата и Срба/, као што је у западној Европи Белгија – држава Фламанаца и Валонаца.

УН су гарантовале Резолуцијом 743/92 сва права државотворном српском народу у Републици Српској Крајини, са назнаком да се у њој неће примјењивати хрватски закони, наглашава се у писму у које је Срна имала увид.

Потписници наводе да Устав СФР Југославије од 1974. године није предвиђао да федералне јединице /републике/ имају право да се отцијепе, него је то право одобравано само државотворним народима.
УН су биле гарант опстанка Републике Српске Крајине и оне још нису образложиле чињеницу да против Хрватске нису предузеле ниједну мјеру – када је окупирала зону под заштитом УН и из ње и Хрватске прогнала око 800.000 Срба.

Наглашава се да УН нису ништа предузеле против Хрватске кад су Хрвати, од 1990. године до данас, присилили скоро 30.000 православних Срба да пређу у католичку вјеру и да се представљају као Хрвати, што је „један од злочина геноцида“.

Постоје документа која свједоче да су католичка дјеца у школи престајала да разговарају са дјецом православне вјере – све док се не покатоличе.

УН и ЕУ, па ни међународни судови нису предузели ништа против Хрватске, иако је она заплијенила Србима сву непокретну и покретну имовину, а приватно власништво је, према свакој одредби међународног права, недодирљива светиња и ненарушива.

„Ово су само дјелимично набројани злочини геноцида и етногеноцида Хрватске над православним Србима. Нисмо поменули убиства, рушење православних храмова, уништавање српске културне баштине и слично, али су они такви да државници Србије морају да у међународним односима ово питање хрватског злочина геноцида и етногеноцида истичу свакодневно у свим приликама“, наводи се у писму.

Селимовић, Нухић и Чамџић оцјењују да ће и најмања немарност у односу на обавезно уклањање посљедица злочина геноцида над Србима из Републике Српске Крајине и Хрватске коштати српски народ, али да ће бити обиљежено у историји као велики гријех пред Богом и цивилизацијом.

„Уколико будете цијенили наш приједлог, вјерујте да ће то подстаћи велики број исламизованих Срба, као и велики број покатоличених Срба – да схвате да су Срби.

А овакво опредјељење раније отуђених Срба, онемогућиће међусрпска крвопролића која су колонијалне силе наметале Србима – па су ратовали католици, муслимани и православни међусобно – за рачун окупатора и њихових пријатеља“, каже се у писму.

Селимовић, Нухић и Чамџић истичу да међу Србима не праве разлике на основу државне, завичајне или вјерске припадности, наметане претходних вијекова од окупаторских сила – Турске, Млетачке Републике, Аустрије, Аустроугарске и Њемачке, када су окупатори, према вјерској основи, проглашавали дијелове Срба измишљеним нацијама.

Чланак САЛИХ СЕЛИМОВИЋ, МЕХМЕДАЛИЈА НУХИЋ И АМИР ЧАМЏИЋ: Уклонити посљедице геноцида над Србима! се појављује прво на ИСКРА.