Фото: РТРС

Како модификовано сјеме улази у Србију, како се узгаја и користи? Илегалном сојом хране товљенике и продају индустрији, каже Ђорђе Бугарин, секретар Удружења пољопривредних и прехрамбених производа Привредне коморе Војводине.

Свињске шницле, које потичу од товљеника храњених ГМ сојом, завршавају у тањирима у домаћинставима у Србији. Сељаци такве свиње продају на мало, по селима, али и кланицама које од њих откупљују живу стоку. Како је контрола сточне хране слаба, то може да прође. Грађани Србије не могу чак ни да знају да ли су животиње чије се месо увози јеле ГМ храну или не.

– Кланице од сељака, који гаје ГМ соју, такве свиње откупљују и ништа не контролишу. И свиње које увозимо сигурно су храњене генетски модификованом сојом или кукурузом, а да то нико не провјерава. Такви људи не размишљају много о посљедицама. Објективних испитивања о утицају ГМО на човјека нема, јер се избјегавају независни истраживачи – каже Бугарин.

А, илегални пут сјемена ГМ соје изгледа прилично једноставно. Како објашњава Бугарин, у Румунији има много овог сјемена, па се претпоставља да из тих крајева долази. Он се уноси у гепецима аутомобила.

– Од 50 килограма ГМ соје када се посије, за наредну годину остане 1.000 килограма сјемена ове биљке – прича Бугарин. – Тона сјемена довољна је за седам до осам хектара земље. Она се из године у годину умножава, а такву соју користе за сопствене потребе. На откупним мјестима то не може да прође, јер она није прихватљива и дозвољена, а строго се контролише.

Када се заврши жетва, а соја остане неоткривена, узгајивачи је обрађују термички, у малим машинама које се називају екструдери, објашњава Бугарин. Температуре су ту високе, меље се зрно и све се претвара у пуномасни сојин гриз. То је храна којом онда тове свиње, а у неким приликама даје се и живини.

– Сојин гриз није погодан за веће категорије свиња – каже Бугарин. – То штетно дјелује на животиње, јер се повећава масноћа, а не меснатост. Како се код нас товљеници продају на „живој ваги“, а не на клању, та масноћа нема утицаја на продају. Свиња храњена ГМ сојом улази у ланац исхране човјека.

У Министарству пољопривреде тврде да Фитосанитарна инспекција контролише усјеве на територији Србије, док је посебна пажња посвећена провјери недозвољеног уношења и гајења ГМ биљака.

Парцеле под сојом биће контролисане коришћењем протеинских тест трака за брзу детекцију ГМ биљака – објашњавају у инспекцији. – У случају позитивних резултата, биће узети узорци ради званичне лабораторијске потврде ГМ биљака. Одређују се и ГПС координате на основу којих се утврђују тачни геодетски подаци и власништво над њивом. Сви усјеви гдје се утврди ГМ биљка уништавају се, а против власника се покрећу казнене мјере.

Храна за животиње која се увози у Србију, а у свом саставу садржи соју, кукуруз, кромпир, уљању репицу, узоркује се и испитује на присуство ГМО. Такође, адаптирана млијека, нека готова јела или производи од меса, који у свом саставу садрже сировине које могу бити од генетички модификованих организама, могу да се контролишу на ГМО. Не постоје поуздани тестови којима се може утврдити да ли је нека животиња храњена ГМ сојом, само на основу резултата лабораторијских испитивања.

Чланак КОГА ЈЕ БРИГА ЗА ПОСЉЕДИЦЕ: Илегалном сојом хране товљенике, ГМ месо на нашој трпези се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Само у прошлој години у Србији је пронађено 45 њива са генетски модификованом сојом. Боља зарада и мања улагања главни су разлози због којих се српски сељак одлучује да илегално гаји овакве усеве. Стручњаци упозоравају да њих здравствена страна не интересује много, јер месо животиња товљених таквом храном неће дати својој породици, већ ће продати. Да су мачванске, банатске и сремске оранице на мети ГМ соје, где се највише она и узгаја, потврдио нам је и Ђорђе Бугарин, секретар Удружења пољопривредних и прехрамбених производа Привредне коморе Војводине.

– Очигледно да се све засејане површине недовољно контролишу, а биљке не уништавају у току вегетације – прича Бугарин. – Генетски модификовано семе пореклом је са страних подручја и није легално ушло у Србију. Може да дође неким превозним средством и да се и не примети. Почетне количине не морају да буду велике, јер је за хектар земље потребно свега стотинак килограма. Тада на четвртини хектара умноже семе за следећу сетву. Тако се ГМО соја, кроз године репродукује и увећава.

Када је реч о употреби сојиног „мутанта“, наш саговорник сматра да се оно користи у термичкој обради за исхрану стоке, и то у малим погонима, у којима се иначе, према подацима Привредне коморе Војводине, обради између 50 и 60 хиљада тона конвенционалне соје годишње.

– Србија је једина земља где је сојина сачма скупља од соје – прича Бугарин. – Произвођачима се не исплати да меркантилну соју продају фабрици и да онда узму сачму, јер за сто килограма ове житарице, када се све обрачуна, добију између 62 и 65 килограма сојине сачме. У малим домаћинствима они за ту количину соје добију 80 килограма сачме.

Бугарин наглашава да надлежне службе морају све да униште и да обаве комплетно уситњавање, како соја не би могла да се регенерише у току вегетације:

– Генетски модификовану соју сеју углавном пољопривредна газдинства која имају веће површине под овом житарицом. Тиме смањују трошкове, јер употребљавају тоталне хербициде, које производи компанија „Монсанто“. Те хемикалије уништавају све осим ГМ соју. Ратари имају мање трошкове. У току вегетације имају само једно прскање. Сељаци не размишљају о томе да ли је то штетно или не, већ гледају само да уштеде на расходима.

Наш саговорник каже да је пре неколико година било индиција, да је на 180 локација у Србији био посејан ГМ кукуруз. Никад није доказано, прича Бугарин, или је једноставно заташкано.

– То сам чуо од првог човека фирме која се бави производњом семена – тврди Бугарин. – Убрзо после тога он више није био на тој позицији. Постоји велики интерес страних семенских кућа да заузму наше тршиште. Прошле године је „Ратар“ из Новог Сада поново изгубио део колача, јер је опао извоз семена кукуруза за 25 одсто. Било је покушаја да се овај институт претвори у научни и комерцијални део, и да се приватизује. Заинтересован је био „Пионир“, и у том случају домаћа памет не би дошла до изражаја. Када постанете зависни од неког страног, изгубите суверенитет и у науци.

СТОЧНА ХРАНА

Сигурно да постоји уигран систем од сетве до крајњег производа за ГМ соју, јер је то све умрежено, сматра Ладислав Томић, председник Одбора за пољопривреду Скупштине Војводине.

– Претпостављам да је гајење такве културе јефтиније и тај ко то продаје мора да стимулише људе нижом ценом семена и хемије – каже Томић. – То се сигурно кроз неке сиве токове провлачи кроз фирме, и употребљава за исхрану стоке. Контрола сточне хране много је мања него она за људску употребу. Нико не контролоше шта је свиња јела.

КОНТРОЛА

Фитосанитарна инспекција Министарства пољопривреде контролише усеве соје на присуство генетске модификације и проверава ГМ соју на подручју Србије. Казне за прекршаје крећу се за пољопривредника од 30 до 50 хиљада динара, док компаније плаћају од 500.000 до три милиона динара: – Такве усеве уништавамо, а против власника се покрећу кривичне или прекршајне пријаве. – У присуству фитосанитарне инспекције тањирањем се уништава ГМ соја. Исто тако контролише се и производња семена соје код регистрованих произвођача. Свака пошиљка семена приликом увоза испитује се на генетску модификацију.

Чланак НЕЛЕГАЛНИ УСЕВИ: ГМ соја на нашим њивама се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Европска унија дала је земљама чланицама овлаштења да забране узгој генетски модификованих усјева, чак и ако их је претходно одобрила Европска агенција за безбједност хране.

Чланице ЕУ данас су одобриле пропис по коме националне владе могу да имају посљедњу ријеч о овом питању, што је противно многим иницијативама ЕУ, које подразумијевају заједнички став о политикама ЕУ.

Муте Шимпф , из групе „Пријатељи земље Европе“, рекла је да нови пропис представља „велику могућност за националне владе да затворе врата биотехничким усјевима у Европи“, пренио је АП.

Према новом пропису, владе ће ипак морати да консултују биотехничке компаније ако желе да забране одређени усјев.

Тип кукуруза – МОН 810 – једини је генетски модификован усјев који се комерцијално производи у ЕУ.

Шпанија је највећи узгајивач кукуруза МОН 810 у Европи са 137.000 хектара, саопштила је раније Европска комисија.

МОН 810 продаје амерички биотехнички гигант „Монсанто“, а овај кукуруз модификован је да буде отпоран на европске штетне инсекте.

Овај облик кукуруза забрањен је у Аустрији, Бугарској, Француској, Њемачкој, Грчкој, Мађарској и Луксембургу.

Чланак ЕУ: Државе могу да забране генетски модификоване усјеве се појављује прво на ИСКРА.