Фото: vostok.rs

Астрономи који трагају за Земљином двојницом открили су егзопланету која је досад најсличнија нашој, потенцијално стеновиту планету која кружи око своје звезде на истој раздаљини као Земља око Сунца, саопштила је данас Америчка космичка агенција.

Не само да се налази у „идеалној зони“, у којој је живот могућ јер није ни превише топла, ни превише хладна за воду у течном стању, већ њена звезда личи на „старију сестру“ нашег Сунца, навела је НАСА.

Другим речима, ова егзопланета, названа Кеплер 452б, која се налази на 1.400 светлосних година од нас, могла би да нам пружи увид у апокалиптичну будућност Земље, сматрају научници.

За откриће ове планете заслужан је космички телескоп Кеплер, вредан 600 милиона долара, који је лансиран 2009. године са задатком да открива нове светове, сличне нашем.

Фото: vostok.rs

„Кеплер 452б кружи око сличног Сунца као што је наше, али 1,5 милијарди година старије“, истиче НАСА у свом саопштењу.

Његова звезда је за четири процента масивнија и 10 одсто светлија од Сунца.

Уколико је, као што се научници надају, Кеплер 452б стеновита планета, онда је врло вероватно актер застрашујућег сценарија, будући да под утицајем врелине њене умируће звезде испаравају сва њена језера, мора и океани.

„Ако је Кеплер 452б заиста стеновита планета, из њеног положаја у односу на звезду би се могло закључити да она улази у фазу стаклене баште своје климатске историје“, казао је Даг Калдвел, истраживач са Института за истраживање ванземаљске интелигенције (СЕТИ).

Фото: vostok.rs

„Могуће је да растућа енергија њеног умирућег сунца загрева њену површину и доводи до испаравања њених океана. Водена пара би могла заувек да нестане са планете“, додао је он.

„У овом тренутку Кеплер 452б вероватно доживљава оно чиме ће се Земља суочити за више од милијарду година, када Сунце почне да стари и да буде светлије“, навео је Калдвел.

Кеплерова мисија лансирана је 2009. године са задатком да истражи Млечни пут у потрази за планетом на којој би живот био могућ. „Данас, након толико хиљада нових открића, астрономи су на прагу да пронађу нешто о чему је човечанство сањало хиљадама година — другу Земљу“, навела је данас НАСА најављујући откриће егзопланете Кеплер 452б.

Америчка космичка агенција је објавила и најновији каталог кандидата за егзопланете, у који је на досадашњих 4.175 небеских тела које је свемирски телескоп открио додато више 500 нових, потенцијалних планета.

„Каталог садржи наше прве анализе података које је Кеплер прикупио“, казао је Џефри Кафлин са Института СЕТИ.

Чланак У ЗОНИ У КОЈОЈ ЈЕ ЖИВОТ МОГУЋ: Откривена планета најсличнија Земљи се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Снимци највише опсерваторије на свету, у чилеанским Андима, изванредно детаљно показују галаксију 11.7 милијарди светлосних година удаљену од Земљe.

Астрономи из Европске јужне опсерваторије [ЕСО] у Чилеу су користили технику гравитационог сочива и виртуелни телескоп да би снимили незабележене снимке огромне галаксије.

Снимци галаксије назване СДП.81 направљени су у Европској јужној опсерваторији [ЕСО], која се налази на удаљеној Чахнантор висоравни у чилеанским Андима. „Atacama Large Millimeter Array“ (АЛМА) је систем телескопа који се састоји од 66 високопрецизних антена на растојању и до 16 километара.

Телескоп, такође познат као интерферометар, опремљен је антенама које раде усаглашено како би прикупилe светлост од ближих и удаљенијих објеката у свемиру. Они делују као велики виртуелни телескоп који је у стању да прави снимке у резолуцији до шест пута већој од оне добијене инфрацрвеном фреквенцијом свемирског телескопа Хабл.

Користећи АЛМА, астрономи су употребили технику гравитационог сочива и виртуелни телескоп за проучавање галаксије удаљене од Земље 11.7 милијарди светлосних година.

Фото: vostok.rs

Велика галаксија, лоцирана између СДП.81 и Земље, коришћена је од стране астронома као сочиво да уоче удаљеније тело; ова мања галаксија је увећала светло удаљене галаксије и изобличила га. Овај ефекат демонстрира „Ајнштајнов прстен“, који подразумева формирање гравитационог објектива који савија светлост објекта иза њега.

„Слика реконструисане галаксије је спектакуларна“, рекао је Роб Ајвисон, директор ЕСО за науку.

Реконструисана слика, која приказује далеку галаксију користећи софистициране моделе увећавајућег гравитационог сочива, открива фине структуре унутар прстена који никада није виђен раније. Неколико облака прашине унутар галаксије, за које се сматра да су џиновски хладни молекуларни облаци, родна су места звезда и планета.

Снимци откривају огромне облаке прашине у СДП.81, за које се сматра да су сачињени од хладног молекуларног гаса, од којег су формиране звезде и планете.

Астрономи сумњају да АЛМА није детектовала центар СДП.81 због присуства супермасивне црне рупе, 200-300 милиона пута масивније од Сунца, у мањој, ближој галаксији.

„АЛМА има огромно подручје прикупљања података, што је уз широк опсег антена и стабилну атмосферу изнад пустиње Атакама разлог изузетних детаља на обе слике и спектру. То значи да смо добили веома осетљива запажања, као и информације о томе како се различити делови галаксије крећу. Можемо проучавати и како се галаксије на другом крају Универзума спајају и стварају огроман број звезда“, објашњава Ајвисон.

Чланак ОПСЕРВАТОРИЈА У АНДИМА: Нова џиновска галаксија откривена на ивици Универзума се појављује прво на ИСКРА.