Г7 у Канади (Фото: Sputnik / AP Photo / Jesco Denzel)

Интернет расправља о једној од репортажних фотографија на којој фрау Меркел и председник Сједињених Америчких Држава „гутају очима једно другог“. Занимљиво је да се фотографија појавила на Инстаграму Ангеле Меркел са потписом „Спонтани састанак између два радна заседања“.

Корисници и новинари одмах су оценили комичне позе политичара. Тако се немачка канцеларка опасно надноси над америчким лидером који седи на столици испред ње, као дете које је направило неку пакост. У задњем плану је јапански премијер Шинзо Абе који изгледа као да му је досадно, са рукама прекрштеним преко груди.

Фотографија веома јасно показује Трампово понашање на самиту Г7 и реакцију на његово присуство и изјаве осталих чланова међународног клуба.

Страни медији нису пропустили ову прилику и бурно су реаговали својим саркастичним коментарима.

„Ако слика говори хиљаду речи, Ангела Меркел има шта да каже“, пише „Ју-Ес-Еј тудеј“.

Ни корисници мрежа нису остали без коментара.

​„Нико не проводи несрећнији викенд од Меркелове“, „Неколико тренутака пре него што је Меркелова рекла Трампу да су немачки командоси ослободили Меланију из Беле куће“, исмејали су их корисници Твитера.

Међутим, саветник Доналда Трампа Џон Болтон сматра да председник на овој фотографији изгледа застрашујуће и показује да му је „доста свега“.

„Још један Г7 када остале земље очекују да Америка увек буде њихова банка. Предсеник је данас био јасан. Више не“, написао је Џон Болтон.

​Кадар је већ постао мем — на интернету се појавило много смешних и апсурдних варијација на ову тему.

Чланак НЕСРЕЋНИ ВИКЕНД: Фотографија са самита Г7 узбуркала интернет се појављује прво на ИСКРА.

Борис Џонсон (Фото: Sputnik / AP Photo / PA)

Министар иностраних послова Велике Британије Борис Џонсон изјавио је да ће земље-чланице Групе 7 формирати специјално одељење за „изучавање понашања Русије“.

„Одлучили смо да формирамо групу на нивоу Г7 која ће се бавити катастрофалним руским понашањем“, рекао је Џонсон.

Он је то изјавио на маргинама министарског самита Г7 који се од 21. до 23. априла одржава у Торонту.

У Г7 улазе САД, Немачка, Јапан, Велика Британија, Француска, Италија и Канада.

Чланак ЏОНСОН: Г7 формира групу за изучавање понашања Русије се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, REUTERS/ Alessandro Bianchi

Протест против Г7 у Таормини на Сицилији прерасли су у сукоб с полицијом која је испалила сузавац на демонстранте.

До насиља је дошло кад су демонстранти наводно скренули са руте којом им је било допуштено да шетају и приближили се полицијском контролном пункту. Полиција је испалила сузавац да би растерала окупљене, међутим, облак сузавца се распршио врло брзо.

У једном тренутку колона демонстраната суочила се са кордоном полиције захтевајући слободан пролаз, позивајући се на слободу кретања.

Демонстранти су након што је испаљен сузавац формирали нову колону и поново пришли полицајцима узвикујући: „Сицилија се не плаши“.

После кошкања са полицијом, колона се окренула и кренула ка градској кући у Таормини.

Према процени италијанских медија, око 3.000 људи учествује у протестном маршу кога су забраниле власти.

Протест против Г7 организовало је неколико група различитих политичких ставова, укључујући анархисте, комунисте и ЛГБТ активисте. Застава Радничке партије Курдистана виђена је на протесту.

Чланак СИЦИЛИЈА: Сукоб полиције и демонстраната против Г7 се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

На састанку представника земаља групе Г7 дошло је до неочекиваног обрта: када су сви мислили да се за Русију спрема нови пакет санкција због подршке Башару ал Асаду, до договора о таквом кораку није дошло.

Министри спољних послова земаља Г7 тражили су заједнички језик о питању односа Русије према Сирији и њеном предсједнику, нарочито након хемијског напада који су наводно извршиле снаге сиријске војске. Шефови дипломатија су се сложили око тога да нема рјешења кризе са Асадом на власти, али не и о питању реакције на хемијски напад, а како преноси Би-Би-Си, неки министри су одбили да се сагласе  да се Русији и Сирији уведу нове санкције.

Нове санкције посебно је заговарао Борис Џонсон, британски шеф дипломатије, али су се томе успротивиле његове колеге из Њемачке и Италије, наводи извор близак британској влади, и додаје да опција санкција остаје на столу, али да данашњи исход састанка представља шамар Џонсону.

На крају је договорено да се свака одлука о потенцијалним санкцијама одлаже након темељне истраге о нападу хемијским оружјем у Идлибу и не пронађу „чврсти и необориви докази“.

Италијански шеф дипломатије Анђелино Алфано рекао је да је састанак Г7 групе протекао „успјешно“.

– Русија не смије бити сатјерана у ћошак због Сирије – рекао је Алфано.

Министри Турске, Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата, Јордана и Катара допутовали су на самит Г7 само неколико сати прије него што америчких државни секретар Рекс Тилерсон кренио у прву посјету Москви.

Јапански званичници такође вјерују да Русија „може да одигра кључну улогу“.

Са друге стране, Британија и Канада су већ најавиле да би санкције против Русије могле да се повећају ако Москва настави да подржава Асада.

Чланак ПРОПАО ПЛАН БОРИСА ЏОНСОНА: Г7 одбиле санкције Русији и Сирији се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

На крају састанка министара иностраних послова Г7 у Хирошими изражена је потреба за новом Владом у Сирији. Русија је више пута наглашавала да рјешавање кризе у Сирији без Башара ел Асада нема смисла.

Шефови спољнополитичког ресора земаља „велике седморке“ потврдили су свој став који рјешавање ситуације у Сирији повезује са одласком предсједника Башара ел Асада са власти, наводи се у њиховом завршном саопштењу у Хирошими.

Учесници састанка су позвали читаву међународну заједницу да се придржава резолуције Савјета безбједности УН под бројем 2254 и 2268, између осталог о брзом, безбједном и непристрасном приступу хуманитарној помоћи за све стране којима је она потребна у Сирији. Министри су притом увјеравали да 2раде на дугорочној и стабилној постконфликтној стабилизацији и обнови Сирије“.

„Седморка“ је озбиљно забринута због закључка Организације за забрану хемијског оружја да је хемијско оружје употребљавано током 2015. године у Сирији.

„Наглашавамо важност откривања и кажњавања криваца за то“, указано је у заједничком саопштењу са састанка Г7.

Ове недјеље у Женеви почиње још један у низу рунда међусируијских преговора, а једно од питања које изазива несугласице је судбина сиријског предсједника Башара Асада. Дио сиријске опозиције и земаља Запада инсистира на његовом одласку са власти. Друге тачке мишљења се придржава умјерена опозиција и представници Русије.

Чланак СТАРА ПРИЧА: Г7 за одлазак Асада се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Премиjер Jапана Шинзо Aбе, коjи тренутно председава групом Г7, изjавио jе да жели да врати руског председника Владимира Путина „у клуб“ како би се Mосква укључила у решавање низа криза на Блиском истоку.

„Нама jе потребан конструктиван ангажман Русиjе“, навео jе Aбе у заjедничком интервjуу за „фаjненшнал таjмс“ и економски лист „Никеи“, коjи jе обjављен данас.

Oн jе, том приликом, изразио жељу да оде у посету Mоскви или да позове руског председника у Tокио на разговор истакавши да jе диjалог са Русиjом и Путином „веома важан“, преноси AфП.

Премиjер Jапана jе, такође, у интервjуу позвао међународну заjедницу да „подигне глас“ против изградње вештачких острва, коjу Kина спроводи у Jужном кинеском мору.

Aбе jе раниjе овог месеца рекао да jе потребно да се одржи самит са Путином како би се решио териториjални спор због четири острва коjе jе Русиjа заузела 1945. године, а због кога две земље никада нису потписале мировни споразум.

Jапански премиjер такође jе проучио да jе веома важно да Русиjа има конструктивну улогу у борби против тероризма и кризе у Ирану и Сириjи.

Након што jе Mосква избачена из групе Г8 због анексиjе Kрима, у оквиру групе Г7 окупљени су министри финансиjа Велике Британиjе, Kанаде, француске, Немачке, Италиjе и СAД.

Чланак AБЕ: Вратити Mоскву у Г7 због криза на Блиском истоку се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Руски председник Владимир Путин изјавио је данас током посете Италији да његова земља тренутно „нема никакве односе” са Групом седам индустријски најразвијенијих светских привреда (Г7), коју чине Италија, Француска, Немачка, Британија, САД, Јапан и Канада.

„Немамо никакве односе са Г7. А какве односе уопште можемо да имамо?”, истакао је Путин на заједничкој конференцији за штампу у Милану са италијанским премијером Матеом Ренцијем.

Он је додао да је Русија представљала алтернативни став док је била чланица Г8, али су друге светске силе тада закључиле да им више није потребно алтернативно стајалиште, пренео је Ројтерс.

„Уколико наши партнери желе, ми можемо да развијамо односе са било којом чланицом Г7 на билатералној бази”, истакао је Путин, додавши да је Г7 неформални клуб и да Русија наставља са чланством у другим, ширим, организацијама, попут Г20.

Русија је 2014. године искључена из Г8 због своје улоге у украјинској кризи.

Путин је у Милану такође рекао да је за окончање сукоба на истоку Украјине између проруских и украјинских снага кључна потпуна примена споразума о прекиду ватре, постигнутог у фебруару.

Званична Москва одбацује оптужбе да је одговорна за неуспех у примени примирја, истичући да власти у Кијеву не испуњавају своје обавезе преузете договором постигнутим у Минску.

Чланак ПУТИН: Русија нема никакве односе са Г7 се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Амерички председник Барак Обама најавио је додатне санкције против Русије после самита Г7 у Баварској.

Група седам (Г7) разговарала је током самита о могућем увођењу додатних санкција против Русије због њене наводне умешаности у украјинску кризу, изјавио је амерички председник на конференцији за новинаре.

Лидери Г7 састали су се на дводневном самиту у недељу на којем су разговарали о разним темама, укључујући и климатске промене и санкције против Русије.

Немачка канцеларка Ангела Меркел изјавила је новинарима да санкције против Русије нису биле доминантна тема разговора.

„Било је дискусија о додатним корацима које можда треба да предузмемо, ако Русија посредством сепаратиста појача агресију унутар саме Украјине“, рекао је Обама. „Ти разговори се одвијају на техничком нивоу, али још не на политичком“.

Обама је рекао да су санкције болне за руску економију.

Лидери Г7 навели су у заједничком саопштењу „да трајање санкција треба да буде јасно повезано са потпуним спровођењем споразума из Минска и поштовањем суверенитета Украјине“.

„Наша је жеља да не морамо да предузимамо додатне кораке“, закључио је Обама.

Чланак ПРЕТЊА: Обама обећава додатне санкције против Русије се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Барак Обама је први председник једне велике државе који се поноси тиме што је нанео штету другом народу, а да није са њим у рату, изјавила је заменица директората Департмана за информисање и штампу Министарства спољних послова Русије Марија Захарова.

Председник Сједињених Америчких Држава је раније на прес-конференцији на крају самита Г7 у Немачкој изјавио да одсуство Русије са самита већ другу годину заредом доказује пораст њене изолације.

„Први пут видим председника велике државе, који се сматра цивилизованим, да се искрено поноси тиме што је нанео штету другом народу, а да са њим није у рату. Не искључујем да је то због недостатка могућности да се поноси тиме што је урадио нешто добро неком народу“, написала је Захарова на својој страници на Фејсбуку.

Ако председник САД сматра да Русију треба казнити за кршење међународног права, онда треба да почне од сопствене државе, сматра Захарова. Пре него што америчка економија „оде у парампарчад“ настојањима председника Обаме, према речима представнице руског министарства, он „може почети са прогоном својих савезника из различитих незаконитих међународних коалиција, на чијем је челу Вашингтон, за кршење свих могућих закона“

„Бомбардовање Југославије, погибија стотине хиљада Ирачана, антисиријска кампања која је довела до појаве Исламске државе, рушење државности у Либији и умешаност у унутрашње послове десетина држава у читавом свету — интересантно, од чега почети?“, закључила је Захарова.

Чланак РУСИЈА: Ако Обама сматра да Русију треба казнити онда треба да почну од себе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/АФП

Зашто да се Г7 замара расправом о Украјини, ако су се Ангела Меркел и Барак Обама „сложили се да би трајање санкција Русији требало да буде јасно повезано са њеним потпуним испуњењем споразума из Минска и поштовањем суверенитета Украјине“.

На брифингу у Минхену објављена је резолуција Групе седам о раду управо завршеног самита. У њој се говори да су лидери „седморке“ спремни да уведу и нове мере ограничења Русији због ситуације у Украјини. Додаје се, између осталог, и да нове мере треба да „повећају цену коју Русија мора да плати, ако то њени поступци буду захтевали“.

На дневном реду Г7 били су разговори о Ирану, Грчкој, о глобалном отопљавању, правима жена, о еболи, претњама радикалних исламиста… Али главна тема ипак је била Украјина.

Пред почетак самита агенција Ројтерс је јавила, позивајући се на дипломатске изворе, да ће лидери „седморке“ неформално разговарати о продужењу европских санкција Русији, док формална одлука припада министрима спољних послова ЕУ, који ће се у Бриселу састати касније овог месеца.

Шетња уз пиво у Баварској

Ако је неко помислио да је то значило да ће лидери седам економски најјачих земаља света озбиљно дискутовати о решавању украјинске кризе — грдно се преварио. Да се колеге из Француске, Велике Британије, Јапана, Италије и Канаде не би превише мучиле размишљањем и тражењем најбоље варијанте, унапред су се састали они који себе сматрају господарима света и своје ставове сервирали као „саопштење Беле куће“.

Ангела Меркел и Барак Обама разговарали су о актуелној кризи у Украјини „и сложили се да би трајање санкција Русији требало да буде јасно повезано са њеним потпуним испуњењем споразума из Минска и поштовањем суверенитета Украјине“, каже се у саопштењу.

Дакле, немојте ни о чему да мислите, шетајте по Баварској, пијте пиво, а ми смо већ донели одлуку. Наравно да ни Европа неће морати да троши време на дискусију о сврсисходности санкција (тамо већ одавно у њих не верују), све је и за њих већ „неформално“ решено: санкције Русији су — заувек! И много је поштеније да се не ограничавају временски, јер сваки пут кад дође време за укидање или (продужавање) — букне нови сукоб у Украјини, људи гину, а онда, кад се санкције продуже, почну колико-толико да се поштују Мински споразуми.

Вечне санкције

Премијер Канаде имао је и свој „амандман“ на договор два лидера — док је Путин на власти, Русија се неће вратити Групу седам.

Санкције Русији уведене су пре годину дана, али ограничења за сарадњу с њом — готово да су увек постојала. Они који боље памте, сетиће се трајања Џексон-Вениковог амандмана којим је 1974. године Америка увела ограничења Совјетском Савезу зато што није било дозвољено Јеврејима да напусте земљу. Иако од 1985. године сви грађани СССР-а (а потом и Русије) имају слободу кретања, па и емиграције, па се огроман број Јевреја несметано населио у Израелу, Џексон-Веников амандман је наставио да важи све до 2012. Занимљиво је да су истом одлуком прихваћена нова ограничења под новим именом — Закон Магнитског. Потом су дошле санкције. Не треба се чудити ако истовремено са укидањем санкција (кад-тад то ће се догодити) буде донет неки нови закон, или амандман који ће имати исту или сличну функцију.

Ко профитира од санкција?

Услов свих услов — „потпуно испуњење Минских споразума“ Русија једноставно не може да испуни, просто зато што главни актери не желе да се то догоди. Рат у Украјини је потребан да би се формално оправдао покушај изолације Русије.

И мада Кремљ шаље помирљиве изјаве и труди се да верује у здрав разум уједињене Европе, која трпи и те какве губитке, и њени званичници све чешће говоре о потреби сарадње са Русијом, Обама је одлучан — Москва треба да плати што већу цену за Крим.

Треба га разумети — за разлику од Европе, Америка на санкцијама профитира. И то двоструко — с једне стране њени бизнисмени настављају без икаквих препрека сарадњу са Русијом, а с друге плаши Европу несташицом руског гаса и тако трасира пут за продају свог плавог горива — једног дана, кад буде спремна. А дотле — треба се само сетити шта је Викторија Нуланд рекла кад је заједно са америчким абасадором у Украјини формирала револуционарну владу „ј…ш ЕУ“.

Чланак ЕВРОПА ТРПИ, АМЕРИКА ПРОФИТИРА: Санкције Путину су – заувек се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Шеф комитета Државне думе за међународне послове Алексеј Пушков сматра да ће БДП земаља БРИКС-а (Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужноафричке Републике) ускоро превазићи привредне показатеље земаља „Велике седморке“.

„Било је доста скептицизма на Западу на рачун БРИКС-а. Скептици су посрамљени: ускоро ће БРИКС по БДП-у превазићи Г7“, написао је политичар на Твитеру.

БРИКС је савез пет држава: Бразила, Русија, Индија, Кина и Јужноафричке Републике (до укључивања ЈАР 2011. године — БРИК). Савез је основан у јуну 2006. године, а први званични самит је одржан у јуну 2009. године у Јекатеринбургу. Од тада се сусрети на високом нивоу одржавају сваке године. Последњи самит је одржан у Бразилу. Председавање БРИКС-у је 1. априла ове године преузела Русија.

Чланак ПУШКОВ: БРИКС ускоро јачи од „Велике седморке“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/АП

Лидери Г7 упозорили су данас да су спремни да пооштре санкције Москви због њене улоге у украјинској кризи, у тренутку када ескалација насиља на истоку Украјине буди страхове да је мировни споразум на путу да пропадне, а Грчкој су поручили да јој истиче вршчеме за постизање споразума о позајмици.

С друге стране, у саопштењу објављеном по завршетку дводневног самита одржаног у баварским Алпима, лидери Г7 наводе да ће повући санкције Русији уколико мировни споразум буде спроведен, али и да „остају спремни да предузму даље рестриктивне мјере како би Русија платила још већу циену уколико њене акције буду то изискивале“, преноси АФП.

Затварајући самит лидера седам индустријски најразвијених земаља света, Њемачка канцеларка Ангела Меркел упозорила је Грчку да тој земљи није остало још много времена да обезбиједи споразум којим ће одблокирати милијарде евра спасоносних средстава.

„Није остало још много времена. Морамо напорно на томе да радимо“, рекла је она.

Меркел је, износећи закључке самита, рекла да је Г7 посвећен ограничавању пораста просјечних глобалних температура на два Целзијусова степена, у поређењу са нивоима прије индустријализације, преноси Ројтерс.

Према њеним ријечима, водеће индустријске земље су, такође, обећале да до 2010. године сакупе 100 милијарди долара из приватних и јавних ресурса за финансирање напора на пољу ублажавања климатских промјена.

Дводневни скуп је одржан у баварском суперлуксузном дворцу Елмау, недалеко од Гармиш-Партенкирхена.

На самиту су уз домаћина њемачку канцеларку Ангелу Меркел учествовали премијери Италије, Јапана, Канаде и Велике Британије – Матео Ренци, Шинзо Абе, Стивен Харпер и Дејвид Камерон, као и предсједници САД и Француске – Барак Обама и Франсоа Оланд, и представници Европске уније Доналд Туск и Жан-Клод Јункер.

Теме самита су биле спољна, безбједносна и развојна политика, заштита мора и природних ресурса, болести сиромаштва, трговински стандарди, јачање положаја жена и сигурност у снабдијевању енергијом.

Обама увјерен у пораз „ИД“

Амерички предсједник Барак Обама изјавио је да је увјерен да ће екстремисти Исламске државе бити истиснути из Ирака и да ће на крају бити поражени, али да је за то потребно вријеме.

У Ираку и даље постоје велики проблеми, рекао је Обама и поручио да ће успјех против екстремиста зависити од тога колико ће ефикасна бити међународна коалиција која подржава ирачког премијера Хајдера Абадија.

Обама је ово изјавио током сусрета са ирачким премијером на маргинама самита Г7 у Њемачкој, пренијеле су агенције.

Предсједник САД је нагласио да је „апсолутно увјерен у успјех“ ако међународна коалиција буде подржала Абадија и ако Багдад буде имао владу која представља све заједнице.

Абади је, такође, рекао да је увјерен у побједу и захвалио Обами и лидерима Г7 на подршци.

Самит Г7 одржава се у баварском суперлуксузном дворцу Елмау, поред варошице Клаис недалеко од Гармиш-Партенкирхена.

Бан: Опасно кршење права у борби против тероризма

Генерални секретар Уједињених нација Бан Ки-мун, упозорио је свјетске лидере на могућност да борба против тероризма не успије, ако у њој не буду поштована основна права.

Бан је на самиту рекао да ће можда бити потребне безбједносне мјере, па чак и војне акције, у борби против насилних екстремиста.

Међутим, генерални секретар УН упозорио је да „ако се борба против тероризма води занемарујући владавину закона и кршећи основна људска права – што је чест случај – неће само издати вриједности које треба да сачува, већ још горе, може да прошири насилни екстремизам“.

Бан је нагласио и да, уколико су мета у борби против тероризма цијеле мањинске заједнице, у њима долази до ширења огорчености, радикализма и екстремизма.

Чланак Г7: Москви пријете још оштрије санкције, Грчкој истиче вријеме се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Демонстранти су поседали на пут који води до луксузног хотела у ком ће данас бити одржан самит Групе 7, принудивши лидере Г7 да до одредишта дођу хеликоптером, саопштили су безбедносни званичници.

Полиција је блокирала демонстранте који се налазе на путу који води из места Гармиш-Партенкирхен, спречивши их да приђу ближе хотелу „Шлос Елмау“ где ће се састати лидери Г7, пренео је Ројтерс.

Баварска полиција је саопштила да је на путу седело 12 демонстраната, а након разговора са полицијом њих седам се добровољно удаљило, док су полицајци морали да одвуку преосталих пет.

Немачка канцеларка Ангела Меркел поздравиће лидере Британије, Канаде, Француске, Јапана, Италије, САД и ЕУ на самиту на којем ће фокус, како се очекује, бити на питањима као што су климатске промене, немири на Блиском истоку и пораст насиља у Украјини, наводи Ројтерс.

Више од 22.000 полицајаца је ангажовано на обезбеђивању самита, како би осигурали да више стотина демонстраната распоређених на другим путевима око хотела не приђу тој локацији.

Чланак ПРОТЕСТИ СЕ ШИРЕ: Демонстранти блокирали пут до хотела где се одржава самит Г7 се појављује прво на ИСКРА.

Фото: picture alliance/Peter Kneffel

Хиљаде људи демонстрирало је данас у њемачком граду Гармиш Партенкирхену против састанка лидера групе седам најразвијених држава, који сутра почиње у оближњем луксузном хотелу Дворац Елмау.

Демонстранти су се окупили код жељезничке станице у овом граду носећи транспаренте на којима је писало „Г7 иди до ђавола! Волим Путина“.

У полицији наводе да се окупило 2.000 људи, док организатори тврде да се окупило двоструко више.

Демонстранти су провоцирали полицајце, којих је било више него демонстраната, али није било насиља.

Више од 17.000 полицајаца обезбјеђиваће дводневни самит Групе седам индустријски најразвијених земаља свијета који почиње сутра.

Лидери САД, Британије, Канаде, Италије, Француске, Јапана и Њемачке ће на састанку, којим ће предсједавати њемачка канцеларка Ангела Меркел, размотрити низ питања – од садашњег стања глобалне економије, преко тероризма и сиромаштва до климатских промјена.

Меркелова ће се ујутру прво састати с америчким предсједником Бараком Обамом, а потом ће се лидери Г7 састати у Дворцу Елмау, који је окружен јаким полицијским снагама.

Самит седам најмоћнијих држава свијета биће трећи на коме неће присуствовати руски предсједник Владимир Путин који је искључен из бившег формата Г8 након што је 2014. године Русија припојила Крим.

Ирачки премијер Хаидер ал Абади и лидери пет афричких држава, међу којима предсједник Туниса Беџи Саид Есебси и Нигерије Мухамад Бухари придружиће се другог дана учесницима самита.

ЕУ ће на самиту представљати предсједник Европске комисије Жан Клод Јункер и предсједник Европског савјета Доналд Туск.

Чланак ДЕМОНСТРАНТИ: Г7 иди до ђавола! Волим Путина! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Изгледа да Канада пати од синдрома „малог пса“. Харпер режи на Русију, обећавајући да јој неће дозволити да се врати у Г7; у међувремену треба објаснити одакле Канади место у групи земаља са највећом економском моћи.

Канада не треба да буде члан групе Г7, рекао је Алексеј Пушков, шеф Комитета за међународне послове руске Државне думе.

„Уместо што спекулише која земља треба да буде чланица Г7, канадском премијеру би било боље да схвати да Канади тамо није место: нити због њеног БДП-а нити због утицаја који има у свету“, написао је Пушков на свом твитер профилу.

Пушков је додао да међу земљама чланицама Г7, нису заступљене највеће светске економије као што су Кина, Индија, Русија и Бразил (прва, трећа, шеста и седма највећа светска економска сила на основу БДП-а).

Са друге стране, Канада, која је на 15. месту, јесте чланица Г7 и ту је доспела на мала врата, рекао је Пушков.

Канадски премијер Стивен Харпер је у петак рекао да се снажно противи повратку Русије у Г7, докле год је Владимир Путин њен председник.

„Не мислим да је Русији место у Г7 док је Владимир Путин њен председник“, рекао је Харпер у интервјуу за АП.

За разлику од Харпера, други, далеко значајнији чланови Г7, разумеју да је учешће Русије у овој групи круцијално за међународну политику и економију.

Немачка канцеларка Ангела Меркел изјавила је да Русија остаје значајан међународни фактор, а учесници предстојећег самита Г7 разговараће о томе на који начин ће Русија у будућности узети учешће у тој групи.

Учешће Руске Федерације у Г7 је суспендовано у марту 2014. године, због наводне умешаности Москве у конфликт у Украјини.

Одсуство највећих светских економија, укључујући Русију и остале чланице БРИКС групације, изазвало је свеопшту критику Г7 и поставило питање њеног легитимитета. Захваљујући садашњем формату групе, у њој нису заступљене најбрже растуће светске економије и најмногољудније земље, чиме им је ускраћено учешће у решавању бројних глобалних питања.

Чланак ПУШКОВ: Канада је безначајна да би била у Г7 се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Канадски премијер Стивен Харпер изјавио је да Русији не би требало дозволити да се врати у групу Г7 све док је њен предсједник Владимир Путин.

Харпер је у интервјуу агенцији АП рекао да очекује да Г7 неће више никада дозволити Путину да се врати у ту групу. Како наводи америчка агенција, Харпер је ово изјавио уочи његове посјете Украјини и одласку на састанак Г7 у Њемачкој.

Канадски премијер је додао да Русија већ дуже времена чини да њено учешће у групи седам индустријски најбогатијих земаља нема основа. Према његовим ријечима, немогуће је и да дође до постизања консензуса унутар Г7 о повратку Русије у ту организацију.

Министар спољних послова Њемачке Франк-Валтер Штајнмајер не дијели, међутим, мишљење канадског премијера. Шеф њемачке дипломатије сматра да европски политичари не могу бити заинтересовани да Г8 остане у формату Г7, јер је међународној заједници потребна Русија.

„Нама је Русија потребна за рјешавање замрзнутих сукоба, како у нашем европском региону, тако и у Сирији, Ираку, Либији, и око иранског нуклеарног програма“, рекао је шеф њемачке дипломатије у интервјуу немачком листу „Ноје оснабрикер цајтунг“.

Замјеник шефа руске дипломатије Сергеј Рјабков изјавио је у четвртак да Русија никад није напустила Групу 8 (Г7 и Русија), па нема разлога ни да тражи да се у њу врати.

„Нисмо тражили тако нешто. Искрено, не молимо (да се вратимо), на првом мјесту зато што Русија никад није напустила Г8. Наши партнери из Г8 су ти који су прошле године напустили руско предсједавање. То је била њихова суверена одлука. Ми не кршимо ничији суверенитет“, рекао је Рјабков за Тас с.

Сусрет шефова држава или влада Г7 биће одржан овог мјесеца у баварском дворцу Елмау.

Чланак ХАРПЕР: Г7 без Русије све док је Путин њен предсједник се појављује прво на ИСКРА.

Фото: picture alliance/Peter Kneffel

Бивши секретар Министарства одбране Њемачке /1988-1992/ Вили Вимер оцјењује да је одлука „Г7“ да не позове Русију на самит у Баварској „знак конфронтације или чак рата“.

„Г7 је на тај начин послала погрешан сигнал да улази у сукоб са Русијом“ – сматра Вимер.

„Када се лидери `Г7` буду састали у Баварској, тамо би требало да видимо и руског предсједника. Самит без њега је сигнал конфронтације, па чак и рата“, наводи Вимер за руске медије

Самит „Г7“, 41. по реду, биће одржан у баварском замку „Елмау“, у близини Минхена, од 7. до 8. јуна.

Њемачка је преузела предсједавање „Г7“ у јуну прошле године.

Вимер је један у низу њемачких политичара који су критиковали одлуку „Г7“ да не позове руског предсједника Владимира Путина на самит.

Прије њега, огласили су се биши канцелари Хелмут Шмит и Герхард Шредер, који сматрају да је то погрешна одлука, јер ЕУ више треба Русија, него што Русији треба ЕУ.

„Г8“ је била група највећих свјетских економија, којој се Русија придружила 2008. године.

Русија је требало да буде домаћин самита у Сочију 2014. године, међутим САД и лидери ЕУ одбили су да оду на тај састанак, наводећи као разлог кризу у Украјини.

Они су се затим састали у Бриселу у смањеном формату као „Г7“, без званичника Русије.

Чланак ВИМЕР: Г7 без Путина, то је порука рата се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Иако су немачки привредници затражили да руски председник Владимир Путин буде позван на самит Г7, аналитичари сматрају да је то мало вероватно због оштре позиције САД и Канаде. Према њиховим речима, самит у баварском замку Елмау за Русију сада није приоритет. Москви је важан састанак шефова држава БРИКС-а и ШОС-а у Уфи.

Подсетимо, западне државе су се договориле да обуставе чланство Русије у Г8 после повратка Крима у састав РФ у марту 2014. године, али је према речима директора Источног комитета немачке економије Екхарда Кордеса, решавање многих међународних проблема немогуће без учешћа Москве.

На територији Русије ради више од 6.500 немачких фирми, али према речима политиколога Александра Рара, интересовање за ублажавање позиција према Русији нема само Немачка.

„И бизнисмени из Италије и других држава желе да се обнови дијалог због тога што страдају многе фирме које су годинама радиле на руском тржишту. Сада се оне плаше да ће изгубити позиције које су имале, а да ће на њихово место доћи фирме из Кине и других азијских држава“, истиче Рар за Спутњик.

Према његовом мишљењу „најглобалнија“ тема на самиту Г7 ће бити промена климе, иако, како каже, разматрање тог питања без учешћа највеће државе на свету делује чудно.

„Било како било, Русији самит у баварском замку Елмау, где ће се одржати самит Г7, сада није приоритет, већ су то састанци шефова држава БРИКС-а и ШОС-а који ће бити одржан у јулу у руском граду Уфи.

Дипломата и члан Руског савета за међународна питања Глеб Ивашенцев за Спутњик каже да је главни задатак самита у Уфи повећавање улоге „глобалног Истока“ у политичком и економском животу планете, подсећајући да државе БРИКС-а стварају четвртину глобалног БДП.

То што се самит пет водећих светских економија у развоју, према његовим речима, одржава у Русији, показује да је изолација државе празна прича.

„Планирамо велики заједнички програм у главним браншама светске економије — енергетици и информативној безбедности. Прошле године су државе БРИКС-а оформиле заједничку банку, која ће постати једна од водећих у свету“, рекао је он.

Ивашенцев објашњава да о ширењу БРИКС-а неће бити речи у Уфи, али сматра да се око ове организације ствара „гравитационо поље“.

Стручњак Московског државног института за међународне односе Игор Денисов, подсећа да Шангајска организација за сарадњу (ШОС), коју осим Русије и Кине чине Казахстан, Киргизија, Таџикистан и Узбекистан, осим традиционалних питања безбедности и борбе против тероризма и трговине дрогом, тражи и нове форме сарадње у области економије.

„Могуће је да ће организација решавати питања стварања алтернативне финансијске архитектуре. Није искључено ни стварање банке ШОС-а“, закључује стручњак.

Чланак МОСКВА: Русији БРИКС важнији од самита Г7 се појављује прво на ИСКРА.

Земље-учеснице Г7 разилазе се у мишљењима по питању санкција против Русије – ово је постало јасно током припрема за самит „седморке“, назначеног за јун. Неке земље су изразиле мишљење да ограничавајуће мере против РФ доносе више штете него користи.

„САД инсистирају на продужавању санкција, док Немачка и Јапан наглашавају важност дијалога са Москвом“, преноси агенција „Киодо“, позивајући се на извор у „седморци“.

Разилажење, према информацијама „Киодо“, појавила су се на одржаном у Берлину у децембру састанку „шерп“ – представника лидера Велике Британије, Италије, Канаде, САД, Француске, Немачке и Јапана. „Украјинска криза ће постати, како се очекује, важна тема предстојећег самита. У центру пажње ће се наћи питање: да ли ће „седморка“ усагласити акције против Русије, посебно, имајући у виду, да санкције ЕУ према Москви истичу у марту“, наводи агенција.

Према подацима извора „Киода“, САД су саопштиле на састанку у Берлину да „седморка“ треба да обезбеди кординацију акција током припрема за могуће увођење нових санкција и позвале на продужавање садашњих санкција према Русији.

Међутим, „Киодо“ наводи да „Јапан, који жели прогрес на територијалним преговорима са Русијом, и Немачка – велики увозник природног гаса из Русије, изразили су мекшу позицију. Представник Немачке, како се саопштава, изјавио је да постоје санкције које треба да остану, али постоје и неке које не треба продужавати. По његовим речима, Москва би могла да покаже гибкост, ако санкције буду ослабљене. Јапан, са своје стране, поред санкција, изјаснио се за наставак дијалога са Русијом.

Чланак САМИТ Г7 Од санкција Русији више штете него користи се појављује прво на ИСКРА.