Фото: popularresistance.org

Радиоактивни цезијум 134 из нуклеарне електране „Фукушима“ у Јапану, откривен је први пут на западној обали САД, као и у канадском лососу, саопштено је из „Вудс хол“ океанографског института.
У узорцима морске воде у близини америчке савезне државе Орегон пронађени су трагови цезијума 134, а истраживачи су изјавили да ниво пронађеног радиоактивног материјала у САД и Канади не представља опасност за људе или животну средину, преноси „Спутњик“.

Три реактора у нуклеарној термоелектрани „Фукушима“ оштећена су након земљотреса и цунамија који се догодио 11. марта 2011. године усљед чега је дошло до изливања радиоактивног материјала.

Чланак ОРЕГОН: Радиоактивни материјал из Фукушиме стигао до обале Америке се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, pixabay

У северном Јапану ситуација постаје све критичнија, пошто је област која окружује зону Фукушиме погођену нуклеарном катастрофом преплављена радиоактивним дивљим свињама, чија се популација драстично повећала током протекле четири године.

Како број животиња непрестано расте, крда дивљих вепрова разарају усеве на фармама у том подручју. Према извештају „Тајмса“, од нуклеарне катастрофе 2011. године, штета у пољопривреди коју праве свиње је удвостручена, и износи око 15 милиона долара. Свиње такође представљају и опасност за јавну безбедност. Према извештајима све је већи број напада бесних звери на локално становништво, пошто су улице постале прометније у протеклих неколико година.

Пошто свиње немају природне предаторе, локалне власти широм Јапана ангажују велика ловачка удружења ради задржавања популације под контролом. За три године, до 2014. године, број убијених свиња порастао је више од четири пута, са 3.000 на 13.000. Како преносе „Јомиури“ вести, влада у Фукушими нуди награде ловцима да би их „инспирисала“ у смањењу броја јединки. Међутим, упркос напорима, ефекат је ограничен, пошто се животиње репродукују веома брзо.

Научници са Фукушима универзитета за очување животне средине од радиоактивности, који су истраживали ширење радиоактивних материјала у области погођеној катастрофом, у потрази су за разлогом тако убрзаног размножавања ових животиња.

„Дивље свиње и ракуни су искористили евакуацију зоне, и настанили се у празним кућама у областима погођеним катастрофом, користећи их као јазбине и места за узгој младунаца“, рекао је еколог Окуда Кеитокунин за локални лист.

Додатни проблем је чињеница да у локалним градовима понестаје простора за одлагање лешева убијених животиња. У граду Нихонматсу, око 56 километара од електране Фукушима, три депоније, довољно велике да приме 600 свиња, наводно су скоро пуне, па локална самоуправа каже да је остала без резервне земље. Локални ловци су чак приморани да сахрањују лешеве свиња на својим поседима.

Власти су такође спаљивале убијене свиње у општинским пећима, али „спремање“ животињских лешева тежине 100 килограма за крематоријум није баш посао из снова, а ту је и недостатак кадрова способних за извршавање задатка.

Упркос томе што се свињско месо сматра посластицом у северном Јапану, месо дивљих свиња из области Фукушиме није погодно за људску исхрану јер садржи високе концентрације радиоактивних материја. У нормалним условима једна од најздравијих врста црвеног меса, врло богата протеинима, постала је нешто сасвим супротно од „здраве хране“, пошто дивље свиње, као и обично, једу корење, орахе, бобице и мање шумске животиње, али тамо где је највиши ниво радиоактивних падавина.

Радиоактивни елемент цезијум–137 је наводно откривен код животиња на нивоу 300 пута већем од дозвољеног за људску исхрану. Због тога локалне власти издају упозорења становницима у којима им сугеришу да се уздрже од једења свињског меса.

Не постоје званични докази да су свиње биле изложене радијацији, али студије су доказале утицај нуклеарне катастрофе на мање животиње, као што су пацови, па и на биљке. У областима високог зрачења, оштећење ДНК је такође откривено у глистама, а мутација раста идентификована је код оближњег дрвећа.

До данас још увек нема доказа о настанку генетских оштећења код људи који су изложени зрачењу у Фукушими. Студија Универзитета Стенфорд у Калифорнији је показала да око 130 људи може да умре због рака изазваног катастрофом, али се упркос томе сматра да је то прилично мала цифра у односу на број становника погођених нуклеарном радијацијом.

Чланак ФУКУШИМА: Радиоактивне свиње пустоше села се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Четири године од разорне катастрофе у нуклерној електрани Фукушима, а на Твитеру су освануле фотографије деформисаних бијелих рада.

Деформације су сличне онима на лептирима нађеним прошле године у Фукушими, при чему се у студији из 2014. наводи да су послије катастрофе код локалне популације лептира уочене промјене, као што су мања величина, спорији раст, висок степен смртности и морфолошки абнормалитети.

Чињеница је, међутим, да се оваква врста деформитета и природно јавља код ове врсте биљака, што доводи у сумњу претпоставку да су они посљедица зрачења. Осим тога, према истраживању из 2009, изгледи за појаву овакве мутације (тзв. фасцијација) под утицајем зрачења изузетно су мали код дивљих биљака.

Фасцијација је редак облик мутације који може да погоди стабло, корјен, цвет, а понекад и плод 100 врста васкуларних биљака широм свијета. Мутација се манифестује у пљоснатом, тракастом, избразданом и искривљеном облику, баш какав има и средишњи, жути, дио цвјета бијелих рада на слици.

Није јасно шта је изазвало мутацију, будући да она може бити посљедица генетских, хормонских, бактеријских, гљивичних, вирусних и еколошких утицаја. Осим тога, разлог не мора да буде исти у свим случајевима.

Према једној теорији, фасцијацију изазива хормонски поремећај, који може бити посљедица неке генетске мутације или да буде изазван бактеријама, гљивицама, вирусима, инсектима, а можда и зрачењем. То значи да ће се у неким случајевима мутација пренети на сљедећу генерацију, а у неким не.

Све док не буду тестирани конкретни узорци, нећемо знати да ли су мутиране бијеле рада у Насушиобари посљедица зрачења из нуклеарке Фукушима.

Чланак ЧЕТИРИ ГОДИНЕ ПОСЛЕ КАТСТРОФЕ: Мутирали цвјетови у Фукушими се појављује прво на ИСКРА.