Француска позива свог амбасадора у Италији на консултације, након што се италијански потпредседник Владе Луиђи ди Мајо састао са Кристофом Шалонсоном, једним од лидера „Жутих прслука“.

„Француска и Италија имају исту историју, деле исту судбину. Оне су заједно градиле јединствену Европу и радиле у име мира. Француска је дубоко везана за те пријатељске односе који се виде у свим сферама и зближавају наше народе. Француско-италијанско пријатељство је као никад потребно за решавање задатака који су пред нама у 21. веку“, наводи се у саопштењу Министарства иностраних послова Француске.

Тамо се наводи да је „за неколико месеци Француска постала мета за понављање оптужби, неоснованих напада, нечувених изјава“.

Наводи се да Француска овакве нападе из Италије није видела још од Другог светског рата.

„Тако нешто се није десило од краја рата. Једна ствар су несугласице о неком поводу, а друга инструментализовање односа у изборне сврхе“, нагласили су у МИП-у Француске.

У саопштењу се наводи да „последњи случајеви мешања представљају недопустиву провокацију, они нарушавају поштовање демократског избора пријатељског народа“.

„У вези са таквом ситуацијом која је без преседана, француске власти су донеле одлуку да повуку амбасадора Француске у Италији на консултације. Француска позива Италију да ради на повратку односа заснованих на узајамном пријатељству и поштовању“, закључили су у Министарству.

Чланак ФРАНЦУСКА БЕСНА НА ИТАЛИЈУ: Нису нас овако напали још од Другог светског рата! се појављује прво на ИСКРА.

Преко 5.000 припадника безбедносних органа мобилисано је због предстојећих протеста „Жутих прслука“ у Паризу, а на улицама је распоређено и осам оклопних транспортера жандармерије, преносе француски медији.

Полиција је у касним поподневним сатима против демонстраната употребила сузавац и водене топове.

Како се наводи, ово је 10. недеља по реду да се у Паризу, али и у другим градовима Француске одржавају протести, који су углавном пропраћени сукобима демонстраната и полиције.

Оцењује се и да су мере безбедности у Паризу данас предузете сличне онима од 12. јануара.

Протести у Француској почели су 17. новембра, када су демонстранти захтевали да се не повећавају таксе на гориво, али незадовољство социјалном политиком француских власти резултирало је масовним протестима широм земље упркос најавама Париза да ће одређени захтеви бити узети у обзир.

Чланак ФРАНЦУСКА: Окршај полиције и „жутих прслука“ на улицама Париза се појављује прво на ИСКРА.

Француске обавештајне службе до сада нису успеле да открију умешаност Русије у организацију масовних протеста у Француској, пише „Журнал ду диманш“, позивајући се на неименоване изворе.

„До сада није откривена њихова (руских специјалних служби) умешаност у покрет (’жути прслуци‘)“, рекао је извор.

Он је нагласио да то није коначни резултат.

Раније је шеф француске дипломатије Жан Ив ле Дријан саопштио да је у току истрага о „умешаности“ Русије у организацију протеста у земљи.

У Кремљу су изјаве о умешаности Русије у те протесте назвали клеветом. Они су нагласили да су догађаји у Француској унутрашња ствар те земље.

Од средине новембра у Француској су у току протести грађана који су незадовољни због повећања цена бензина.

Чланак РЕЗУЛТАТ НИЈЕ КОНАЧАН: Француске обавештајне службе нису нашле Путина на улицама Париза се појављује прво на ИСКРА.

Председник Русије Владимир Путин очекује да ће односи Русије и Француске кренути путањом позитивног развоја, превазилазећи потешкоће и успостављајући инструменте сарадње.

„Постепено се обнављају нормални механизми сарадње, што даје разлог да верујемо да ћемо превладати све потешкоће са којима смо се суочавали раније и да ћемо кренути путем позитивног развоја вишестраних веза“, рекао је шеф руске државе у разговору са председником Француске Емануелом Макроном у Москви.

Пред почетак састанка, Путин је поклонио супрузи француског лидера Брижит Макрон букет цвећа и кратко поразговарао са њом.

Ово је други састанак Путина и Макрона у 2018. години: у мају су шефови двеју држава разговарали на маргинама Петербуршког међународног економског форума.

Очекује се да ће лидери разговарати и о резултатима самита НАТО-а, као и предстојећем састанку председника Русије и САД.

Чланак МОСКВА: Русија и Француска превазилазе све потешкоће се појављује прво на ИСКРА.

Француска компанија „Тотал“ купиће десет процената учешћа у пројекту ЛНГ-2 руског Новатека на Арктику, изјавио је директор Новатека Леонид Мајклсон, преноси Ројтерс.

Француски председник Емануел Макрон дошао је у Русију на економски форум у Санкт Петербургу, а уговор са „Тоталом“ потписан је током његове посете.

„Тотал“ већ има 20 одсто учешћа у „Новатеку“ и један је од партнера који развија први ЛНГ пројекат те компаније на Јамалу, заједно са кинеском компанијом ЦНПЦ и Фондом „Пут свиле“.

Овај други уговор за Арктик ЛНГ-2 могао би да буде финалзован у првој четвртини 2019. године, рекао је Мајклсон и додао да би сам пројекат могао да вреди око 25,5 милијарди долара. Одлука о вредности коначне инвестиције могла би да буде донета у другој половини наредне године.

Према речима директора „Новатека“, компанија „Тотал“ ће имати могућност да повећа своје учешће у пројекту за пет процената, али руска компанија планира да сачува свој удео од најмање 60 процената у пројекту ЛНГ-2.

„Тотал“ је недавно био приморан да поново размотри своје учешће у пројекту експлоатације поља Јужни Парс у Ирану, након што је амерички председник поново увео економске санкције тој блискоисточној земљи. Иако се та компанија још није повукла из овог пројекта, најавила је да ће морати то да учини уколико им америчке Федералне резерве не одобре изузеће из санкција.

Европска унија такође покушава да заштити своје компаније од санкција Ирану.

Руска ЛНГ индустрија није подложна овим санкцијама, које се фокусирају на конвенционалну нафту и гас, али, како је рекао извршни директор „Тотала“ Патрик Појане, „ништа није непробојно када је реч о санкцијама“.

Чланак ТРАМП НЕЋЕ БИТИ ЗАДОВОЉАН: Француски енергетски гигант улаже 25 милијарди долара у руски пројекат на Арктику се појављује прво на ИСКРА.

Француски председник Емануел Макрон истакао је по доласку у Белу кућу блиске везе између Француске и САД, а амерички председник Доналд Трамп захвалио је Макрону на „недавној одлучној акцији“ у Сирији.

„Америка за моју земљу представља бескрајне могућности“, рекао је Емануел Макрон, стојећи поред Доналда Трампа, преноси АП.

Француски председник је Трампу рекао и да Француска са САД дели „идеал слободе и мира“.

Макрон је подсетио да су се Французи борили заједно са Џорџом Вашингтоном током Америчке револуције, што је, како је навео, утемељило сарадњу између две земље.

Француски председник, за кога америчка агенција примећује да је у ближим односима са Трампом него многе његове европске колеге, рекао је и да Француска заједно са САД ради на изазовима као што су тероризам, Северна Кореја и Иран.

И Макрон и Трамп упутили су жеље за брз опоравак бившем председнику САД Џорџу Бушу старијем и изразили саосећање са канадским народом после „ужасне трагедије“ у Торонту, где је комби улетео међу пешаке усмртивши десет особа.

Трамп је похвалио улогу Француске и захвалио Макрону на „снажном пријатељству“ у одговору на хемијски напад у Сирији.

„Заједно с нашим британским пријатељима, САД и Француска недавно су предузели одлучну акцију као одговор на то што је сиријски режим користио хемијско оружје. Желим да лично захвалим председнику Макрону, француској војсци и француском народу на истрајном партнерству. Били су апсолутно невероватни. Пуно вам хвала, господине председниче“, поручио је Трамп.

Трамп је рекао и да је „дивно пријатељство“ које је развио са Макроном – сведочанство трајног савеза две земље.

За Макрона је приређен свечани дочек уз 500 припадника војске САД, а након интонирања химни обе земље, он је са Трампом прошао поред почасног строја.

Си-Ен-Ен, који уживо на сајту прати Макронову посету Трамповој председничкој резиденцији, наглашава да је и Макронова супруга одабрала белу одевну комбинацију, као и америчка прва дама.

Наводи се да је ово прва државна посета коју је Трамп уприличио у Белој кући и да су, поред председника и прве даме, Макронове дочекали и потпредседник САД Мајк Пенс и шеф Трамповог кабинета Џон Кели, чиме су, по оцени америчке телевизије, сцену испред Беле куће учинили грандиозном.

Макрон је, иначе, Трампу на поклон донео садницу храста, као симбол трајности пријатељства две земља, а садницу су заједно засадили у комплексу Беле куће.

Вечерас Трамп за Макронове организује вечеру у Белој кући, прву свечану вечеру за неког државника откад је дошао на власт, а за јеловник и све остале појединости побринула се лично његова супруга Меланија.

Чланак МАКРОН: Исти идеали Француске и САД се појављује прво на ИСКРА.

Министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров назвао је „колонијалном позицијом“ позив председника Француске Емануела Макрона Сједињеним Америчким Државама да не повлаче своје снаге из Сирије чак и након уништења свих терориста, наводи се у саопштењу Министарства иностраних послова Русије.

„Брину нас планови о будућности Сирије које излажу западне колеге. Чуо сам да је недавно председник Француске Емануел Макрон позвао САД да не повлаче војску из Сирије, чак и када последњи терориста буде убијен и истеран са територије те земље… То је нека врста колонијалног става“, изјавио је Лавров током званичне посете Кини.

Он је навео да ће Москва тражити објашњење од француских партнера шта су они конкретно мислили.

Раније је Макрон изјавио да Француска и њени савезници треба да остану у Сирији и након уништења терористичке организације ДАЕШ како се не би дозволило јачање утицаја Ирана и како би „градили нову Сирију“.

Чланак ЛАВРОВ: Француска у Сирији види колонију се појављује прво на ИСКРА.

Француски председник Емануел Макрон изјавио је за „Фокс њуз“, уочи сутрашњег доласка у тродневну посету САД, да са шефом Беле куће има „веома посебан однос“ јер су обојица политички „неукротиви“ пошто „нису део класичног политичког система“, а повезује их борба против тероризма и „приврженост слободи и миру“.

Макрон је најавио и да ће приликом посете од Конгреса САД затражити подршку како би се окончао утицај „диктатора и отпадничких држава“.

„Ми имамо веома посебан однос зато што смо обојица вероватно они који су неукротиви у системима обе стране. Мислим да је избор председника Трампа био неочекиван у вашој земљи, а вероватно је мој избор био неочекиван у мојој земљи. А ми нисмо део класичног политичког система“, казао је Макрон.

„Фокс њуз“ наводи да ће главни део његове посете, којом се слави 250 година америчко-француских односа, бити званична вечера у Белој кући коју ће Трамп приредити Макрону. Сајт „Политико“ наводи да ће председник Француске бити први страни државник који ће вечерати у Трамповој резиденцији од доласка на власт председника САД.

„Веома смо привржени истим вредностима, посебно слободи и миру. Мислим да САД данас треба да играју веома снажну улогу у корист мира у различитим регионима света, а посебно на Блиском истоку“, навео је Макрон.

Америчка телевизија наводи да је за сутра планирано да прва дама САД Меланија Трамп приреди приватну вечеру за Макрона и његову супругу Брижит у Маунт Вернону, поседу првог председника САД Џорџа Вашингтона, на обали реке Потомак у Вирџинији.

Бела кућа је саопштила да је локација одабрана као подсетник на „јединствени статус“ Француске као првог савезника Америке.

Чланак ТРАМПОВ ЗАМЕНИК: Макрон у америчкој мисији против „диктатора и отпадничких држава“ се појављује прво на ИСКРА.

САД, Француска и њихови савезници морају да остану у Сирији и након што терористичка организација ДАЕШ буде поражена, како не би допустили јачање утицаја Ирана и како би изградили нову Сирију, изјавио је француски председник Емануел Макрон.

„Чак и после завршетка рата против ДАЕШ-а, све земље региона, укључујући САД, Француску, па чак и Русију, морају да остану у Сирији како би створиле нову земљу. Међутим, главну реч ће свакако водити сиријски народ“, рекао је он у интервјуу за „Фокс њуз“.

Макрон је додао и да ће, у случају да све те земље напусте Сирију у политичком смислу, целокупна ситуација бити препуштена Ирану и сиријском председнику Башару ел Асаду, који ће изазвати нови рат и створити неке нове терористе.

„Наш излазак из Сирије омогућиће Ирану да се учврсти у Сирији“, закључио је Макрон.

Француски председник је нешто раније рекао да је управо он наговорио америчког лидера Доналда Трампа да не треба да напушта Сирију, будући да је он претходно рекао да ће америчке снаге изаћи из те блискоисточне земље и препустити другим силама да доврше посао.

Чланак МАКРОН: Остајемо да створимо „нову Сирију“ се појављује прво на ИСКРА.

Председник Француске Емануел Макрон изјавио је да Европска унија не треба да прихвати ниједну нову чланицу све док се тај блок дубље не интегрише и не спроведе темељне реформе.

Чланак ЗАОКРЕТ: Француска против уласка Балкана у ЕУ се појављује прво на ИСКРА.

Одговор Русије на америчке санкције одразиће се и на Француску, Велику Британију и остале земље које имају „одређени став“ према Сирији, изјавио је заменик шефа Комитета Државне думе Русије за међународне послове Алексеј Чепа.

Чланак РУСИЈА: Одговор на америчке санкције одразиће се и на Лондон и Париз се појављује прво на ИСКРА.

Тровање бившег руског обавештајца Сергеја Скрипаља у Солсберију су могле да изведу специјалне службе САД, Израела или Велике Британије, рекао је француски генерал Доминик Делаверд.

Чланак ФРАНЦУСКИ ГЕНЕРАЛ: Само три државе могле су да отрују Скрипаља — због Сирије се појављује прво на ИСКРА.

Амбасада Русије у Паризу упутила је Министарству спољних послова Француске ноту са списком од десет питања која се тичу „случаја Скрипаљ“, саопштио је руски дипломатски ресор.

„Амбасада Русије у Паризу упутила је Министарству спољних послова Француске ноту са списком питања француској страни о ’случају Скрипаљ‘, исфабрикованом против Русије“, наводи се у саопштењу.

Између осталог, Москву интересује „да ли Француска поседује контролне узорке отровне супстанце ’новичок‘ или неке њему сличне“, као и „да ли се у Француској производе узорци отровне супстанце овог типа или њој сличне, и ако да — с којим циљем“.

Русија очекује одговор на питање „на основу којих доказа су француски стручњаци извукли закључак о употреби борбеног отрова типа ’новичок‘ или њему сличног“.

Осим тога, Министарство иностраних послова Русије би желело да зна „којим експертским знањем располаже Француска у области проучавања борбеног отрова овог типа или њему сличног“ и „на основу којих доказа су француски стручњаци установили ’руски карактер‘ порекла супстанце која је употребљена у Солсберију“.

Чланак МОСКВА ПИТА ПАРИЗ: Производите ли ви „новичок“? се појављује прво на ИСКРА.

Почетком 21. века је био све очигледнији „повратак историје“, сматра француски историчар Андре Ропер. Са њом су се вратили заборављени модели и проблеми: Турска, опчињена својом прошлошћу враћа се Османској империји, Индија „машта о старој величини“ на рачун хиндуизма, док се Русија враћа царизму и славенофилији.

Путинова Русија се враћа коренима…

„Зашто су толико погрешили политиколози који су нам пре 25 година – после распада СССР – саопштили да ће се либерална демократија проширити на читав свет? Зато што нису предвидели повратак историје“, тврди историчар Андре Ропер у интервјуу француском „Експресу“.

У сваком људском друштву постоји културни код који се временом ствара. Какво год да је било мешање различитих култура, постоје одређене основе, вештине и приступи који периодично испливавају и који су међусобно различити.

„Повратак Историје“ се посебно види почетком 21 века. Осим повратка религиозности и еволуције кинеске политике, могу се лако наћи и други примери, пише Ропер.

Русија Владимира Путина се враћа својим вишевековним коренима – царизму и славенофилству.

„Зар не личе модели председника Русије и императора Николаја Првог, чија је девиза била: Православље, самодржавље и народност“, пита историчар.

Вертикала власти, однос према Руској православној цркви, величање „руске нације“ и непријатељство према Западу праве Путина наследником идеологије која има дубоке историјске корене.

Иста паралела се може применити и на Турску Реџепа Тајипа Ердогана која је очарана Османском империјом, као и на Индију Нарендра Модија који машта о повратку старе величине помоћу хиндуизма, да не говоримо о Египту где више од једног века постоји једновлашц́е, истиче француски историчар Ропер.

Чланак ФРАНЦУСКИ ИСТОРИЧАР О 21. ВЕКУ: Велики повратак царске Русије и Османског царства се појављује прво на ИСКРА.

Француска је пријатељ Србије, а пријатељи говоре истину, да неће бити интеграције Србије у Европску унију (ЕУ) без споразума о Косову.

То је изјавио је у интервјуу ФоНету француски амбасадор у Београду Фредерик Мондолони и поручио да би требало искористити то што је Балкан у првој половини ове године „високо на дневном реду“ ЕУ.

Мондолони је као веома значајан оценио сусрет председника Француске Емануела Макрона и председника Србије Александра Вучића у Паризу током климатског самита и истакао да је важно да се председници упознају и уважавају, „што је овде случај“.

То ће дати нови импулс билатералним односима, рекао је Мондолони, уз напомену да се ради на Макроновој посети Србији. Макрон је у начелу потврдио своју посету, која би, надамо се, била реализована у 2018. години.

Према речима Мондолонија, то би било важно симболички, јер се у њој обележава 100. годишњица завршетка Првог светског рата, у којем су Србија и Француска, као партнери, раме уз раме, извојевали победу, да би се створила Европа мира, стабилности и демократије.

Председник Макрон је позвао све своје колеге да 11. новембра дођу на прославу у Париз, што је веома важно и за Србију, рекао је Мондолони, истичући да Француска, осим подсећања на заједничку прошлост, са Србијом жели да гради и будућност.

Француска жели да развија своје у Првом светском рату утемељене односе са Србијом, као фактором стабилности у региони, и од давнина својим главним партнером на Западном Балкану, предочио је Мондолони.

Желимо на значајан начин да обележимо то пријатељство. Био бих пресрећан када би отварање обновљеног споменика на Калемегдану могло да се оствари у присуству двојице председника, истакао је Мондолони.

Он је поручио да Француска, „без икаквог двоумљења, 200 одсто“ подржава настојање Србије да постане чланица ЕУ и да јој помаже да за то оствари неопходне услове.

Француска је пријатељ Србије, а међу пријатељима се говори истина. Дакле, мислим да председник Вучић и Влада Србије знају, а знам да српски народ такође зна, да неће бити интеграције Србије у ЕУ без споразума о Косову, напоменуо је Мондолони.

Он је објаснио да регионална стабилност мора да се очува, да се изгради трајни мир и да се испуне услови за пријем, а то је поглавље 35 у преговорима са ЕУ.

За нас је бриселски договор из 2013. веома значајан, али је потребно да га Београд и Приштина примене, истакао је француски амбасадор, који зна да је Србија много тога урадила.

Треба ићи до краја логиком наставка дијалога са Приштином, рекао је Мондолони, који је поздравио и унутрашњи дијалог у Србији да би се чуло мишљење свих страна о тој теми.

Знам да је било предвиђено предузимање значајних корака, што је сада поремећено гнусним убиством Оливера Ивановића, рекао је Мондолони, који жели да се дијалог са Приштином настави што је пре могуће.

То је више од услова. Српски народ не би требало да реши питање Косова да би задовољио ЕУ, већ ради сопствене будућности, како би мир владао у региону, да би се одвијале економске активности и да наша и ваша деца могу да кажу да су авети прошлости иза нас, истакао је Мондолони.

Биће још тешкоћа и тензија, „али не дозволимо да се авети прошлости врате у регион“, рекао је он и напоменуо да је Француска одлучна да помогне Србији да то превазиђе.

Наглашавајући да је пут ка ЕУ тежак и дуг процес, да су неки напори учињени, али да је потребно учинити и друге, Мондолони је рекао да се, од доласка у Београд, срео и да је јасно и искрено разговарао са председником Вучићем, премијерком Аном Брнабић и министарком за европске интеграције Јадранком Јоксимовић.

Много треба учинити на економском плану да би привреда Србије била још динамичнија и достигла ниво раста у ЕУ, као и у домену политике, али и у областима правосуђа, владавине права, борбе против корупције, независности медија и слободе изражавања, до чега нам је веома стало, и у томе желимо да помогнемо, прецизирао је Мондолони.

Не дајемо лекције. Француска је са својим партнерима ту да помогне пријатељској земљи да се прикључи великој европској породици, објаснио је Мондолони.

Он је напоменуо да је Француска једног државног службеника ставила на располагање Србији и да он ради при Министарству европских интеграција, као и да ће ускоро доћи још један, као помоћ у административним реформама.

Поводом најава да би Србија до 2025. године могла постати чланица ЕУ, Мондолони сматра да је добро фиксирати датум, јер се тиме фиксира хоризонт, али да су важније реформе и пут који би до тада требало прећи.

Србија не би требало да се обесхрабри. Велика већина становништва жели пријем у ЕУ, иако се ту и тамо то доводи у питање. Дакле, хоризонт је на видику, Србија је добродошла, али услови морају да се испуне, указао је амбасадор Француске.

У наредних шест месеци, Балкан и Србија ће бити значајне теме на агенди ЕУ, која не заборавља Србију. Предвиђено је доношење стратегије ЕУ за Србију и Црну Гору, у току бугарског председавања је планиран у мају и самит ЕУ-Западни Балкан, илустровао је Мондолони и нагласио да би требало искористити предстојеће „балканске месеце“.

Упитан зашто је Париз у децембру био међу онима који били против отварања и трећег из пакета припремљених поглавља у преговорима Србије са ЕУ, он је поновио да се „пријатељу каже истина“ и објаснио да је потребно учинити додатне напоре у областима које су за Француску приоритет – управљању, владавини права, демократији и борби против корупције.

Ми смо били за отварање два поглавља, то је добро, то показује да се процес наставља, да је правац добар, да напредујемо. Знате, могло је да се не отвори ниједно поглавље, а отворили смо два, каже Мондолони.

Француска је веома привржена слободи штампе и изражавања и много пута је о томе разговарано са српским властима, пренео је он и оценио значајним разговор који је председник Вучић имао са делегацијом Европске федерације новинара, јер то води политици смиривања и зрелости.

Француски амбасадор је, као нетачне, одбацио тврдње да ЕУ, зарад решавања питања Косова, затвара очи пред кршењима демократије у Србији.

То није тачно, то је погрешно, та једначина је погрешно постављена. Унија жели и једно и друго – жели решење проблема Косова и стабилност. Нисам сигуран да можемо доћи до зреле демократије без решавања регионалних сукоба. Једно и друго иду заједно, и не желимо да тргујемо – стабилност против демократије.

То уопште није начин нашег рада и то не чинимо. Уосталом, много смо говорили о поглављима 23 и 24, искрено о томе разговарамо и са Владом Србије. Дакле, ми желимо регионалну стабилност и демократију, то не би требало супротстављати, то иде заједно, изричит је Мондолони.

Упитан да ли би Србија, због интеграција у ЕУ, требало да одустане од својих пријатељских односа са Русијом, он је одговорио одречно и додао да и ЕУ и Француска имају добре односе са Москвом, те да је председник Владимир Путин био прошле године у посети у Версају, а ове године је предвиђена је и посета Русији председника Републике Француске.

Србија је пријатељска суверена земља, која има суверено право да има добре односе са Русијом и то је у интересу мира и стабилности, оценио је Мондолони, али и подсетио да сама Србија истиче чланство у ЕУ као свој приотеитни циљ.

То значи да мора да има на уму Правне тековине ЕУ на политичком, економском, културном и другим плановима, па и на дипломатском плану. У тренутку када се Србија буде прикључивала ЕУ, биће потребно да се прикључи и циљевима заједничке спољне политике ЕУ, али ће тада, као члан Клуба, моћи о томе да се изјасни, изјавио је Мондолони.

Он је подсетио и на многобројне француске пројекте и инвестиције у Србији, као и на недавни договор о концесији коју ће компанија Венси ерпор добити за београдски аеродром Никола Тесла.

То је значајан пројекат, који ће донети добробит Француској, али и Србији, јер ће се развијати аеродром. Желимо да направимо „регионални хаб“, да београдски аеродром постане главни у региону, прецизирао је Мондолони и додао да у Србији постоје и друге значајне француске инвестиције.

Према његовим речима, Француска са Србијом остварује 90 одсто размене у региону, у Србији је више од 100 француских фирми, које запошљавају око 11 хиљада људи, а идеја је да се то увећа и да се ради по систему да сви добијају.

Иако не жели да звучи превише оптимистично о пројекту београдског метроа, Мондолони се нада да би, попут концесије за аеродом, када су се „звезде добро поређале“, то у наредним годинама могло да се догоди и са пројектом метроа.

Говорећи о компликованом међународном пејзажу, будућности ЕУ и потреби њене трансформације, Мондолони је истакао значај немачко француског партнерства, које је било кључно и за оснивање ЕУ, па је нормално да и сада помогне да се нађе пут за будућност.

Нисмо сами у жељи да то буде једна снажна Европа, рекао је Мондолони, напомињући да је то амбиција председника Макрона.

На питање о томе да ли је за „Сједињене Европске Државе“ или „Европу у више брзина“, он је одговорио да је решење негде између, јер је ЕУ једна посебна политичка конструкција.

Не желимо нестанак суверенитета нација и у том погледу би и српски народ требало да буде уверен да ће Србија, када уђе у ЕУ, остати Србија, и да ће српски народ имати и даље своју судбину у својим рукама, истакао је Мондолони.

Али исто тако, у појединим областима морамо да радимо заједно, као и да можемо да напредујемо у мањим групама, додао је он, помињући еврозону и шенгенски споразум, а можда ће то бити случај и са одбраном, јер Француска сматра да би европска одбрана требало да буде активнија, снажнија и значајнија у очувању стабилности на Континенту.

Нисмо за наднационалну Европу, али ни за Европу која не чини ништа, нагласио је Мондолони и закључио да ће Србија, када постане чланица Клуба, и о томе моћи да изнесе своје мишљење.

Чланак ФРАНЦУСКИ АМБАСАДОР ПОРУЧИО ВУЧИЋУ: Зна се шта Србија треба да уради! се појављује прво на ИСКРА.

Жеља Париза да сазове хитну седницу СБ УН о ситуацији у Сирији одразиће се на односе са Анкаром, саопштио је телевизији Си-Ен-Ен Турк министар иностраних послова Турске Мевлут Чавушоглу током посете Ираку.

„Кажу да Француска жели да сазове хитну седницу СБ УН. У том случају, ми ћемо сматрати да Француска стоји на страни терориста. То ће се одразити на наше односе“, рекао је Чавушоглу.

Он је рекао и да „свако ко је против операције у Африну подржава терористе“.

Раније је министар спољних послова Француске Жан-Ив ле Дријан саопштио да Француска тражи сазивање ванредне седнице Савета безбедности УН због ситуације у Сирији.

Додајмо да је и шеф немачке дипломатије Зигмар Габријел саопштио да војна конфронтација Турске и Курда на северу Сирије може имати непредвидљиве последице.

​У суботу је Генералштаб Турске објавио почетак операције „Маслинова гранчица“ против курдских формација у сиријској области Африн. Генералштаб је навео да су у операцију укључена 72 авиона, који су погодили 108 од 113 планираних циљева. Касније је премијер Турске Бинали Јилдирим изјавио да би копнена операција у Африну могла да почне у недељу.

Чланак ТУРСКА ФРАНЦУСКОЈ: Ко није са нама – против нас је се појављује прво на ИСКРА.

ОВЕ године навршиће се тачно две деценије откако је бивши француски мајор Пјер-Анри Бинел (66), као шеф кабинета француског представника при Северноатлантској алијанси, генералу Јовану Милановићу, из људских побуда, доставио план могућих НАТО циљева у нашој земљи, покушавајући да спречи бомбардовање. Напад је својим деловањем одложио, а суд у Паризу га је због шпијунаже ражаловао и осудио на пет година затвора, од чега три условно. Из ћелије је, са скраћеном казном, изашао уздигнуте главе на пролеће 2002. године, напустио је војску и почео да ради као геометар.

Срби нису заборавили француског мајора. Пре пет година, тадашњи председник Томислав Николић га је одликовао златном медаљом за храброст „Милош Обилић“. Мало касније, пут за Пландиште на Трешњи, у питорескном крајолику тридесетак километара од Београда, добио је, личном иницијативом неколицине мештана, његово име.

– Искрено, нисам знао да су по мени назвали једну улицу у Србији. Први пут то сада чујем од вас. То је заиста лепа вест. Веома сам поносан због тога. Хвала тим људима. Све што долази од српског народа мени је врло драго и прија ми – каже Бинел, у разговору за „Новости“.

Јесте да је од срца, али назив је, ипак, засад незваничан.

– И овако је готово превише! А и боље је тако, јер имена улица, у принципу, званично не дају за живота. Зато, нека што дуже остане овако! Волео бих да имам копију те уличне табле. Окачио бих је на зид у свом стану, поред драгих сувенира које сам већ донео из Србије.

Срби вас воле и поштују вас. Да ли сте очекивали да вам „доделе“ и улицу?

– Када сам боравио у Србији пре 15 година због промоције моје књиге „Ратни злочини НАТО“, отишао сам и у Косовску Митровицу. Имао сам тада прилику да посетим један манастир у коме је била и школа. Учитељица ме је препознала, окупила је ђаке, загрлила ме и захвалила ми. Тада сам схватио колико је људима овде био значајан мој гест. Али ја сам само урадио оно што је требало да урадим. Ништа више или мање од тога.

Житељи Трешње с нестрпљењем чекају да вас угосте у „вашој“ улици…

– У овом тренутку, нажалост, тешко могу да се одазовем позиву. Негујем мајку која је у поодмаклим годинама. Иначе, радо бих дошао. Надам се да ће ми се указати прилика да поново посетим Београд. Када сам у њему боравио 2003, било је то прелепо искуство. Обожавам тај град и целу Србију. Где год сам био, дивно су ме дочекали.

Немате више проблема због тога што сте урадили?

– Власти су то одавно заборавиле. Ствари се мењају. Људи све више схватају да су их лагали у вези с много чим. Па, тако, и у вези с ратом у бившој Југославији. Французи сада имају других брига. Живот је све тежи. Такође, Француска је тренутно ангажована у серији ратних зона, па је јавност усредсређена на друга поднебља. Југословенска ствар није заборављена, али је стара прича.

Чиме се сада бавите?

– Уживам са унуцима и радим у својој башти. Кад плевим повртњак, сетим се Срба из околине Сарајева који су у двориштима гајили поврће да би се прехранили. Распоредили су ме тамо када је НАТО дошао због примене Дејтонског споразума. Тада сам заиста схватио реалност тог рата. Када сам дошао, најпре сам био у хрватској зони, у Кисељаку. Затим сам отишао у Сарајево, у Илиџу и на Пале. Том приликом сам стварно упознао Србе. Доживео сам на лицу места то што је међународна заједница хтела да уради вашем народу.

Нисте знали шта вас чека када сте полазили у мисију?

– Грађански рат је страшан, јер у њему учествују људи који се познају, који су заједно ишли у фабрику на посао, а онда почели да се убијају због ствари које су их превазилазиле. У то време, у Француској нисмо говорили о Србима већ о Југославији. Историјски и породично, за нас је то био Балкан, Први светски рат и давно француско-српско пријатељство. А пријатељ са Србима сам постао пре свега зато што су у тако тешким временима, после грађанског рата, увек држали дату реч, били поносни и часни.

На крају, хрватски државни врх је у Хагу означен као учесник у злочиначком подухвату у Босни…

– То сам увек говорио и о томе стално сведочио. Хрвати су извели етничко чишћење када су протерали Србе из Крајине. Али за то нису оптужени. Многи од нас официра, не само Французи, били су потпуно свесни чињенице да проблеми које ћемо имати у примени Дејтонског споразума неће долазити од стране Срба, већ од других.

Хашки суд је коначно затворио врата…

– У сваком случају, тај трибунал за мене није имао никакав значај. Што се мене тиче, није ни требало да буде отворен. Да би постојао међународни кривични суд, мора да постоји и међународна правда. А ње нема. Дуго времена смо присуствовали толиким пресудама у којима су систематски углавном осуђивали оне које није требало – Србе. На крају су бар морали да признају да су и Хрвати чинили злочине. А то су пре свега радили они и Алија Изетбеговић.

Бомбардовали су Србију због Косова, што сте ви покушали да осујетите, а сада када Каталонија покушава да се одвоји, у Бриселу, где сте службовали, томе се противе. Како гледате на те двоструке аршине?

– Каталонија треба да остане у Шпанији, као што и Косово треба да буде у Србији. Косово је Србија још од битке на Косову пољу. Немам пуно респекта према ономе што раде у Бриселу. Брисел политички не постоји. То је заједница трговаца и продаваца. ЕУ није ни федерација ни конфедерација, већ група земаља удружених из економских разлога. Став Брисела ми зато не значи много. Грађани земаља чланица су далеко од одлука које се тамо доносе. Брисел заузима различите ставове по питању Косова и Каталоније зато што је под утицајем Америке.

Како то да неко ко је толико пропатио због једног народа воли тај народ?

– Патио сам јер волим тај народ, а волим тај народ зато што је храбар и поносан. Поштујем га. Наравно, било је то тешко искуство за моју породицу и мене, али српски народ је то заслужио. И ако ми се укаже прилика да једнога дана поново дођем у Србију, и посетим Трешњу, потанко ћу о томе причати с мојим домаћинима.

ЧУЈЕМ СЕ СА МИЛОМ

ОДРЖАВАТЕ ли познанство с неким из Србије?

– Тренутно немам редовних контаката. Чујем се, понекад, са Ивом Батајем и његовом супругом Милом Алечковић. Размењујемо поруке углавном за годишњицу бомбардовања.

ПИТОМАЦ „СЕН СИРА“

ПЈЕР-АНРИ Бинел је питомац славне Војне академије „Сен Сир“. У војну службу је ступио 1973. године и обављао је посебне обавештајне задатке при копненим јединицама. Учествовао је и у рату у Персијском заливу, са одличним знањем арапског и енглеског језика.

Чланак ФРАНЦУСКИ МАЈОР ПЈЕР БИНЕЛ: Не кајем се што сам због Србије завршио у затвору! се појављује прво на ИСКРА.

У руским школама се све више пажње посвећује патриотском одгоју деце, пише француски Ле Фигаро. Војне песме, филмови и празници су постали познати део школског живота.

Иако у деце војне и патриотске теме обично узрокују занос, не баш сви родитељи и наставници подупиру такве иницијативе, пише француски лист, који критизира руски образовни програм.

“У руским се школама међу ученицима све више пажње посвећује образовању ватреним патриотизмом“, пише Ле Фигаро.

Описујући вече у типичној руској музичкој школи, лист скреће позорност на тему дечјег наступа у којем деца певају песме о “змајевима у Америци и Европи, док се у позадини приказују патриотски исечци”.

“Нико или готово нико у Русији не размишља о пропитивању тих уобичајених породичних вечери”, пише аутор чланка Пјер Аврил, дописник из Москве.

Пјер Аврил, описује развој патриотског програма образовања од 2016. до 2020. године, дизајниран да се деци и младима усади сећање на “поносна херојска дела њихових очева и дедова. За овај је програм у Русији издвојено 1,66 милијарди рубаља.

“Припрема се и Закон о начелима државне политике у сфери патриотског одгоја, с циљем да грађани схвате потребу за заштитом домовине и важност обуке у војном року”, пише француски новинар.

Међутим, Пјер Аврилл је пронашао Русе који не одобравају такве иницијативе, које с времена на вријеме доводе до сукоба између родитеља и школског водства.

Француски новинар као пример наводи један случај, када је мајка једног ученика одбила суделовати у колективној фотографији у војној одори с репликом оружја у рукама.

“Родитељи тврде да би се школа требала прије свега требала бавити поучавањем науке, а не певањем патриотских песама. Но, након размишљања, они пуштају да све иде својим током и не сукобљавају се с државом”, Аврил цитира мишљење активиста независног синдиката “Учитељ”, Андреја Демидова.

Независног синдикат “Учитељ” је мали опозициони либерални синдикат, који је на изборима за московску управу у септембру (рујну) подржао избор Јулија Галинине из странке “Јабука”, која је од 2006. део Савеза либерала и демократа за Европу.

Према речима француског новинара, патриотска мобилизација руских школа је само пола иницијативе актуалне владе. Остатак иницијатива и патриотских догађаја сами организују директори школа, наставници и локални званичници.

У исто време, руска деца су одушевљена таквим догађајима, пише Пјер Аврил,.

Према једном од наставника историје у Москви, деца показују интерес за војну службу и сањају да студирају на војним академијама и установама.

Други омиљени празник руске деце је 9. мај.

“Данас, као у време Комсомола, школе суделују у процесији под именом “Бесмртни пук“, пише Ле Фигаро, што је иницијатива раширена у Русији и целом свијету, када се 9. маја (свибња), на Дан побједе над нацифашизмом, на улицама могу видети реке људи са сликама својих очева, дедова и прадедова који су се борили или погинули у Другом светском рату.

Међутим, марш Бесмртног пука је иницијатива која нема везе са Советским Савезом и раније се одржавала неколико пута у неколико градова, а прва је забиљежена 1966. године, када су ученици једне школе у Новосибирску прошли улицама града с фотографијама бораца Црвене армије из Другог светског рата. Марш је 1999. одржан чак и у Израелу, али се као масовна организирана акција под тим именом почела проводити 2012. године 2015. је марш “Бесмртни пук” одржана је у 1150 градова и насеља, највећим дијелом у Русији и још 16 светских земаља. 2016. године је марширала у 42 светске земље у којима су, осим Русије, потомци одали почаст њиховим дедовима, чак и прадедовима који су се борили.

“Међу новим судеоницима марша је и Владимир Путин, комадант оружаних снага, који се види на снимци уз децу у униформама”, пише Ле Фигаро. Подсетимо да се деца на тај дан облаче у историјске униформе Црвене армије из ’40-их година прошлог века.

Чланак ФРАНЦУСКИ ЛЕ ФИГАРО КРИТИКУЈЕ: Руси у школама уче децу да воле своју земљу се појављује прво на ИСКРА.

У перспективи, оно што део олигархија у ЕУ, али и не само у ЕУ, жели, јесте стварање једног новог пола моћи. Европска војска је почетни корак у стварању европске федералне државе, што желе Француска и Немачка.

Чланак ОВО СЕ НЕЋЕ СВИДЕТИ САД И БРИТАНИЈИ: Берлин и Париз од данас стварају војску Европе се појављује прво на ИСКРА.

Француска и Русија имају несугласице око ситуације у Украјини, али се слажу по питањима климатске политике, изјавио је председник Француске Емануел Макрон.

„О Украјини имамо апсолутно неслагање са Владимиром Путином“, истакао је Макрон.

Без обзира на све, Француска је „покренула дијалог са Русијом између цивилних друштава“, рекао је француски председник говорећи о састанку са руским лидером који је одржан у Версају крајем маја.

„Такође имамо питања у којима се посебно слажемо, конкретно о политици у области климе“, навео је Макрон.

Он је додао да постоји заједнички напредак у вези са сиријским питањем. „Уколико ми Владимир Путин помогне да кренемо напред (у питањима хемијског оружја и хуманитарним споразумима), моћи ћемо да дођемо до тачке приближавања“, нагласио је Макрон.

Чланак МАКРОН: Имамо апсолутно неслагање са Путином по питању Украјине се појављује прво на ИСКРА.

Више него бурна седница Савета безбедности УН посвећена Косово је иза нас. Осим читаве тираде напада од стране представнице приштинских власти у САД Вљоре Читаку, амбасадори САД, Велике Британије и Француске још једном су се заложила за укидање мисије УНМИК на Косову. Томе се снажно супроставио шеф српске дипломатије Ивица Дачић, коме су снажну подршку пружили стални представници Русије и Кине у светској органзацији.

Читаку је као и на ранијим седницама затражила окончање мисије УН на Косову, наводећи да се новац потрошен на УНМИК може „боље потрошити“, као и да не постоји потреба за редовним тромесечним заседањем СБ УН о Косову.

На њен захтев наслонили су се представници западних земаља, сталних чланица Савета безбедности УН, који су инсистирали да се постепено смањи, а потом и укине Мисија УН на Косову и да се „прореде“ седнице посвећене раду и извештајима УНМИК-а и ситуацији на Косову.

Предлог је образлаган аргументима да су ствари са Косовом сада јасне, те да се његова будућност решава у оквиру дијалога, којем посредује ЕУ.

Представница САД Мишел Сајсон рекла је да је Мисија УН на Косову „изгубила разлог постојања“, а британски амбасадор Мајкл Рајкрофт је био потпуно јасан:

– Време је да се Мисија смањи, ситуација на Косову да не буде више тема. “Линије на мапи“ су повучене, фиксиране су и неће се мењати – рекао је Рајкрофт.

Представница Француске је оценила да будућношћу Косова не треба више да се бави СБ УН, јер је то тема дијалога у којем посредује ЕУ.

И представник Јапана заложио се за смањење присуства УНМИК-а на Косову и за ређе одржавање седница у СБ УН.

Са друге стране, амбасадор Русије у УН Василиј Небензја успоритивио се таквим ставовима и истакао да „УНМИК остаје значајан инструмент за међународно праћење тамошње ситуације“.

Представник Кине је, такође, оценио да Савет безбедности УН треба да остане посвећен ситуацији на Косову и задржи посредничку улогу, и упозорио да „не треба понављати грешке из историје“

За Србију је веома важно да се тема Косова и Метохије задржи у фокусу Уједињених нација, односно Савета безбедности, рекао је после седнице СБ УН, шеф српске дипломатије Ивица Дачић.

– Видели сте да је на овој седници Савета безбедности неколико великих сила, а не само Приштина, тражило да се ова тема скине са дневног реда да се прореде састанци тј. да не буду на свака три месеца него на шест месеци, али оно што је још занимљивије јесте да су неке велике силе по први пут изнеле захтев да се укине мисија УНМИК-а на Косову и Метохији – истакао је Дачић.

Међутим, као што смо и ми сами рекли, у складу с Резолуцијом 1244, ова тема мора да се налази на дневном реду, навео је он.

Статус УНМИК-а је регулисан Резолуцијом 1244 и велики преседан би био да се та мисија повуче, каже за Телеграф.рс, извршни директор Центра за стратешке алтернативе Душан Пророковић.

– Уколико би таква одлука била донета на Савету безбедности УН то би био почетак измене Резолуције 1244 и то је јако опасно за нас – упозорио је Пророковић.

Ако тога нема, каже он, морају да се дефинишу нека нова правила по којима би УН третирале статус Косова.

– Тиме се отвара простор за пријем Косова у УН, јер сада је брана томе Резолуција 1244 и зато ми морамо да радимо на томе са Русијом и Кином да се то не деси – закључио је Пророковић.

Захтеве за престанак рада УНМИК-а, које уз Запад износи и Приштина, уз образложење да би тај новац могао боље да се потроши, директор Канцеларије за КиМ Марко Ðурић објашњава чињеницом да је једностано проглашење КиМ незаконито и да је зато њима потребно да се уклоне непријатни сведоци.

– УНМИК је непријатан сведок за све који крше међународно право, сведок илегалне сецесије наше јужне покрајине, погрома и злочина и свега што се дешава противно међународном праву – рекао је Ðурић.

На Косову и Метохији су у овом тренутку присутне и активне три међународне мисије – Уједињених нација ( УНМИК), НАТО савеза (Кфор) и Европске уније ( ЕУЛЕX), са различитим мандатом, саставом и – успехом.

Одмах након окончања сукоба у тој покрајини, 1999. године, успостављени су УНМИК и Кфор, а 2008. и ЕУЛЕX, и све, бар формално, делују у складу са Резолуцијом Савета безбедности УН 1244, која је била компромис САД, односно Запада, и Русије.

Чланак РУСИЈА И КИНА СТАЛЕ ИЗА СРБИЈЕ: Америка, Британија и Француска уједињено против Срба! се појављује прво на ИСКРА.

Украјински опозициони лист „Глас истине“, позивајући се на документе које су објавили представници организације „Викиликс“, објавио је да је председник Француске Емануел Макрон директно учествовао у организовању државног преврата у Украјини 2013. и 2014. године.

У фајловима се налазе подаци о једном броју европских организација које су давале активну подршку државном удару, наводи „Глас истине“.

У документима се наводи детаљна преписка штаба Емануела Макрона са Квентином Хејманом, председником НВО „Cosmopolitan Project Foundation“, активистом Социјалистичке партије и Евромајдана.

У децембру 2013. године (пред „усијане“ догађаје у Украјини) он пише: „Драги пријатељи, коначно смо у Кијеву! Можете пратити дешавања на ukraine-euromaidan.tumbl.com (линк у овом тренутку не ради)“.

На то су му Макронови људи одговорили: „Одличан посао, момци!“

Мао Пенину, градоначелник Париза, такође активно учествује у преписци:

„Захваљујем се на информацији и за извештај о ставу — нашем и свих оних који верују у демократију и солидарност будуће Европе, укључујући и у Кијеву.“

У другој преписци расправља се о току догађаја у Кијеву, укључујући и посету високог представника ЕУ за спољну политику Кетрин Ештон (подсећамо, из њеног разговора са министром спољних послова Естоније испливала је информација о везама снајпериста на Мајдану са опозицијом). Хејман се истовремено обраћа Мартину Шулцу са захтевом да контролише ситуацију са своје стране и све проследи Макроновом штабу.

Шулцев представник одговорио је буквално следеће:

„Могу да потврдим да председник Шулц посебну пажњу обраћа на ситуацију у тој земљи и прати грађанску мобилизацију и проевропске снаге које су се активирале у Кијеву и неким градовима у провинцији. Тај интерес није нов.“

Осим тога, према речима представника, уз Шулцову помоћ организована је посматрачка мисија Европског парламента на челу са Коксом и Квасњевским. Већ 7. јуна 2014. године, после Порошенкове инаугурације, Александар Квасњевски објавио је успешан завршетак мисије.

А у мају 2014. године, уочи избора у Украјини после државног преврата, Хејман пише:

„Мислим да не би требало и да не можемо да останемо без реакције. Остали смо овде од 23. априла до 25. маја, до избора, наравно, не зато што су председнички, него зато што се тичу основног питања које ми увек штитимо“.

У одговору штаб предлаже да објави позив француској омладини за информациону подршку и да организује састанак у Паризу на ту тему.

Узгред, годину дана касније, исти овај Хејман апеловао је штабу да подржи кампању за ослобађање пилота Надежде Савченко.

Чланак „ВИКИЛИКС“: Макрон учествовао у државном преврату у Украјини се појављује прво на ИСКРА.

Председник Чешке Милош Земан поручио је јуче председнику Француске Емануелу Макрону, поводом његових оптужби да нове чланице Европску унију третирају као самоуслугу, да узимају а без солидарности, да се и у самоуслузи роба плаћа а да Чешка плаћа тако што су дивиденде западних компанија у Чешкој веће од дотација које она добије из Брисела.

„Читао сам прилично занимљиви контра аргумент – да се и у самоуслузи плаћа. Другим речима, самоуслуга није ништа где добијамо нешто бесплатно. Као друго, поставимопитање: чиме плаћају средњоевропске и источноевропске државе?

Плаћају тиме што омогућују предузећима из „старе“ Европе да инвестирају и користе јефтину раднуснагу. Кад погледамо дивиденде које страна предузећа шаљу у фирме мајке у земљама западне Европе, оне су, бар у случају Чешке, веће него што добијамо у дотацијама од ЕУ“, казао је Земан у редовном интервјуу за алтернативни портал Парламентњи листи.

Милош Земан поново се заложио за расписивање референдум о „чегзиту“, с тим да је нагласио да би он гласао за то да Чешка не излази из Уније.

„Подозревам понекад да су грађани у просеку интелигентнији него што је просек чешкихполитичара. О таквим питањима требало би да одлучује онај ко је интелигентнији. Много пута сам рекао да јесам за тај референдум, али да бих гласао против изласка Чешке из ЕУ“, казао је Земан.

Чланак ЧЕШКИ ПРЕДСЕДНИК ФРАНЦУСКОМ ПРЕДСЕДНИКУ: ЕУ нам више узме него што нам да се појављује прво на ИСКРА.

Француски посланик у Европском парламенту Жан Лук Шафхаузер изјавио је да европски врх мора да оконча политику колективне казне за српски народ који је платио огромну цену у југословенској трагедији са хиљадама мртвих, несталих и избеглих.

– Европа мора да призна патње Срба и одговорност ЕУ у том рату и признавању једностраних декларација о независности Хрватске и Словеније. Хрватска нема право да прича о унутрашњим стварима у БиХ, поготово због етничког чишћења у Крајини 1995. године – нагласио је Шафхаузер, функционер Националног фронта.

Он је за Глас Српске оценио да је референдум о Дану Републике Српске право Републике Српске да посегне за свим легалним стварима у своју одбрану.

– Нико нема право да игнорише легитиман избор народа у Републици Српској. Увек је добро када влада да право гласа народу, а референдум је најбољи инструмент који му се може дати – сматра Шафхаузер.

Он је појаснио да европске институције не воле референдуме, ма где они били одржавани, изван граница ЕУ или у њима, било то у Британији, Мађарској, Украјини, Холандији или у Републици Српској.

– Они одбијају да прихвате право народа да бира своју судбину када је тај избор против такозваних ‘европских вриједности’ или против саме Уније – рекао је Шафхаузер.

Шафхаузер не мисли да је могуће да би руководство Српске могло да се суочи са санкцијама због референдума.

Он је поручио да ЕУ нема право да се меша у унутрашње ствари БиХ, а Српска има право да посегне за свим легалним стварима у својој одбрани.

Шафхаузер је рекао да у Европском парламенту већ има позитивних реакција на поштовање обавеза из реформске агенде у БиХ о путу ка ЕУ, али има доста гласова да буде поништен Дејтонски споразум, као и да БиХ буде централизована и на тај начин умањен пренос надлежности на ентитете, првенствено на Републику Српску.

Ево шта је француски посалник рекао о Косову и НАТО агресији на нашу земљу!!!

Чланак ФРАНЦУСКИ ПОСЛАНИК: Европа да престане са политиком колективног кажњавања Срба се појављује прво на ИСКРА.

Смјена предсједника Сирије Башара ел Асада више не представља приоритет у проналажењу рјешења за кризу у Сирији, изјавио је предсједник Француске Емануел Макрон.

Он је новинарима рекао да не види како Асадова смјена може да буде предуслов за било шта, због чињенице да не постоји нико ко би могао да постане Асадов легитимни насљедник.
„Приоритет у проналажењу рјешења за кризу у Сирији је борба против тероризма. Терористи су наши непријатељи и сви треба да се укључе у борбу против непријатеља, прије свих Русија“, нагласио је Макрон.

Макрон је истакао да је употреба хемијског оружја за њега нешто што прелази границу и да је Француска спремна да интервенише, чак и без подршке САД, уколико се испостави да је заиста употријебљено хемијско оружје у ваздушним нападима у Сирији, преноси ТАСС.

„Уколико постоји доказ да је употријебљено хемијско оружје и буде утврђено одакле је дошло, Француска ће одговорити ваздушним нападима не би ли уништила складишта хемијског оружја“, упозорио је Макрон.

Чланак МАКРОН: Асадова смјена није рјешење за кризу се појављује прво на ИСКРА.

У најновијој епизоди светског медијског рата, као да је желео да потврди да је овај рат заиста у току, нови председник Француске Емануел Макрон напао је приликом сусрета с председником Русије Владимиром Путином Спутњик и РТ, назвавши их „лажљивом пропагандом“, иако за ту своју тврдњу није ни покушао да понуди било какав аргумент.

Претходно му, наравно, нимало није засметала пропаганда коју су у његову корист уочи недавних избора спроводили „Фигаро“, „Монд“, магазин „Економист“ који је у власништву Ротшилдових, а сви су они, и не само они, директно позивали Французе да гласају за Макрона, и истовремено их застрашивали црним сценаријима који би наводно уследили ако би на председничким изборима победила Марин ле Пен. Али то је, ваљда, слободно новинарство како се у наше време доживљава на Западу.

„Нови Спутњик поредак“, чији су гости били Слободан Рељић, некадашњи главни уредник НИН-а, и публициста Љубомир Кљакић, анализирао је узроке „рата информацијама“, о коме управо ових дана, иза строго затворених врата, разговара западна политичка, финансијска и медијска елита окупљена у Билдерберг групи.

„Емануел Макрон је својим нападом на РТ и Спутњик начинио један симболички гест, с амбицијом да се легитимише као одлучан борац против ширења руског утицаја“, коментарише Љубомир Кљакић.

„Сама Макронова потреба да, на састанку с Путином, поред свих важних ствари о којима су разговарали, каже како му сметају РТ и Спутњик, говори о томе да му они стварно сметају“, указује Слободан Рељић. „После пораза који је Исток доживео у пропагандном сукобу током Хладног рата, сада смо дошли у ситуацију да француски председник мора, из једне крајње понижавајуће позиције, да призна моћ друге стране. Већ то сведочи о озбиљним, дубинским померањима која су у току на међународној сцени“.

„Хилари Клинтон је још пре више од годину дана врло нервозно изјавила да су Сједињене Државе изгубиле медијски рат са Русијом“, подсећа Кљакић.

„Пре неколико дана објављен је податак да је РТ превазишао две милијарде прегледа на свом каналу на Јутјубу. Све остале телевизије заједно немају толико… А треба имати у виду да је моћ Запада до сада почивала на финансијама, и на утицају на свест људи кроз медије“, објашњава Слободан Рељић.

У чему је тајна успеха двају руских медија на западном тржишту? „Тајна је“, каже Рељић, „у очајничкој потреби људи да сазнају истину. А кредибилитет западних медија је страшно опао, због свих лажи којима годинама засипају сопствену публику… Запад је јако добар у процењивању сопствених слабости, чак и ако то јавно не обзнањује. РТ и Спутњик угрожавају медијски монопол који је досад постојао“.

Објашњавајући разлоге због којих се и Билдерберг група сад бави „ратом информацијама“, како је ова тема формулисана у програму скупа, Љубомир Кљакић указује да је „борба за светско јавно мњење у центру пажње сваке политике већ веома дуго, откако су настали модерни медији. А са продором нових технологија та борба је, следствено, попримила заиста гигантске размере… Расправа у Билдерберг групи представља покушај да се опорави, придигне тај посустали информатички поредак којим се командује из Њујорка, Лондона, Берлина, како би се парирало несумњивом успеху РТ и Спутњика“.

Ипак, указује наш саговорник, „све ће те дискусије и покушаји бити јалови све док се не рехабилитује статус историјске и текуће истине, то јест, док не нестане тај раскорак између слике креиране у медијима и стварности у којој људи живе“.

Овогодишњем скупу Билдерберг групе присуствује и барем 15 представника светских медијских кућа, међу њима, узгред, и представници корпорација које поседују медије и у Србији, Матијас Дофнер из „Аксел Шпрингера“ и Дејвид Петреус, некадашњи директор ЦИА и први човек ККР-а, у чијем је власништву телевизија Н1.

Због састава овог скупа, али и зато што су сви његови учесници, заправо, саучесници у својеврсној завери ћутања која прати састанке Билдрберг групе (не објављује се ниједна реч која је тамо изговорена), поставља се питање да ли се медији, који су повезани с Билдерберг групом и сличним структурама, могу сматрати слободним и независним као што себе описују, или су они саставни део владајућег естаблишмента, такорећи његов одсек за пропаганду?

„Корпоративни медији представљају сервис те манипулативне политике, они служе да обезбеде пристанак јавности чак и на најстрашније ствари које се дешавају у светској политици“, недвосмислен је Љубомир Кљакић.

Слично ће и Слободан Рељић: „Данашња организација медија је таква да они више не могу да се сматрају слободним. Циљ штампе, када је настала, била је слобода, слободна расправа. А циљ нових медија је контрола. Али у међувремену су и други овладали методама пласирања информација, и зато је касно за ово што сада покушава Билдерберг група. Запад ме све више подсећа на Совјетски Савез пред слом. Као што је тада умрла комунистичка идеологија, сада присуствујемо крају либералне идеологије“.

Процес корпоративизације медијске индустрије најдаље је отишао у Сједињеним Државама, у којима свега шест великих корпорација поседује чак 90 одсто тамошњих медија. Какав то ефекат производи на медијске слободе у САД?

„Капитализам, по самој својој природи, тежи укрупњавању и монополизацији. Ми смо, у овом тренутку, на ивици да се управо то догоди“, напомиње Љубомир Кљакић. „Укрупњавање власништва над медијима, наравно, има погубне последице по јавну, друштвену свест у Сједињеним Државама, што се види, практично, на дневном нивоу“.

„Направљена је огромна, корпоративна инфраструктура у медијима, која је повезана с другим гранама привреде, и такав затворени систем делује као да га је јако тешко угрозити“, коментарише Слободан Рељић. „Али људско биће је тако саздано да не може без потребе за истином. Побуна у Америци, оличена у избору Доналда Трампа, представља побуну здравог разума, уз поруку: Не можемо више да трпимо то што нам радите. Тако да је врло вероватно да ће се овај систем сломити изнутра“.

И то би могло да се догоди поприлично брзо. „У јануару ове године је Петер Турчин, угледни руско-амерички историчар, специјалиста за културну еволуцију, упозорио да западни свет улази у период који ће бити веома кратак, до 2020, у коме ће се суочити са великим турбуленцијама, кризама, и да је потребна хитна и суштинска промена како би се спречило да се испоље најрадикалније манифестације те кризе. А таква промена је тешко замислива“, закључује Љубомир Кљакић.

Чланак РАТ: Запад иза затворених врата спрема нове битке, прве мете Спутњик и РТ се појављује прво на ИСКРА.

Француски новинари телевизије „ТВ5 Монд“ позитивно су оценили резултате састанка Емануела Макрона и Владимира Путина, рекавши да је „прошао тест“.

Они сматрају да нико од ових разговора није очекивао историјски пробој, али да је Макрон успео да покаже да може да буде прагматичан: да води дијалог са Русијом и истовремено задржи право да говори било шта.

На питање шта мисли о главном питању, да ли је Емануел Макрон имао успеха, новинар Етјен Ленард је рекао: „Ни Ви, Давиде, ни ја се обично не устручавамо да говоримо истину. Дакле, рећи ћемо: да, тест је углавном прошао.“

Новинар је додао да се „није очекивао историјски продор, циљ је био да се Владимиру Путину покаже поштовање“ и да му се саопште различите ствари, укључујући и непријатне и на тај начин се успоставе нови односи и нови однос снага. А друго питање је да ли ће овај нови приступ бити довољан да би се учинио напредак у питањима где Француска и Русија нису једини играчи, рекао је он.

На констатацију водитеља да је две недеље пре парламентарних избора такође био састанак са великим политичким улозима и питање да ли је у том смислу све испало добро, Етјен Ленард је рекао:

„Сећате ли се да су током изборне кампање неки говорили 39-годишњи младић неће имати потребну тежину пред Трампом и Путином. И ево, француски председник је демантовао њихове прогнозе. Његови противници: Франсоа Фијон, Марин ле Пен и сам Жан-Лик Меланшон, инсистирали су да је са Путином потребно да се води дијалог. А господин Макрон, који је током предизборне кампање говорио да Француска и Русија не деле исте вредности, показао је да може да буде прагматичан. Укратко говорећи, он није остварио никакву историјску победу, али је осигурао безбедност на граници.“

Чланак ФРАНЦУСКИ МЕДИЈИ: Макрон прошао Путинов тест се појављује прво на ИСКРА.

Руски и француски лидери присуствоваће великој изложби у краљевској палати поводом 300 година од првог путовања руског цара Петра Великог у Француску.

Путин ће послије боравка у Версају отићи у Париз, гдје ће обићи Руски културни и духовни центар који је отворен у октобру прошле године. Лидери ће у Версајском дворцу разговарати о јачању руско-француске политичкие, економске и културне сарадње, потом о ситуацији у Украјини, Сирији, Либији и на Корејском полуострву.

Путин и Макрон ће се послије разговора заједно обратити новинарима.

Чланак 300 ГОДИНА ПОСЛЕ ПЕТРА ВЕЛИКОГ: Путин допутовао у Француску се појављује прво на ИСКРА.

Председник Француске Емануел Макрон ће се у понедељак у Паризу састати са својим руским колегом Владимиром Путином, пише „Тајмс“.

Аутор чланка сматра да ће Макрон, упркос својој младости, вероватно бити озбиљан противник Путина, пошто је већ добио подршку западних партнера и показао да намерава да чврсто брани ставове који се не поклапају са виђењем Кремља.

Током планираног састанка новог председника Француске Емануела Макрона и руског лидера Владимира Путина у Версају „атмосфера ће бити величанствена, али расположење суморно“, пише аутор чланка Мајкл Шеридан.

Новинар наглашава да оба председника памте да се Путин надао победи једног од својих „пријатеља“ — лидера десничарског Националног фронта Марин ле Пен или конзервативца Франсоа Фијона. Међутим, ипак је победио 39-годишњи Макрон и он ће, судећи по свему, за 64-годишњег руског колегу бити „енергичан противник“, сматра Шеридан. Макрон је управо присуствовао самиту „Велике седморке“ и НАТО-а и успео да придобије подршку својих европских савезника да би се сада „одупро Путину по питању Сирије, Украјине и сајбер-напада“.

Председници ће у Паризу заједно погледати изложбу посвећену 300. годишњици успостављања дипломатских односа Русије и Француске, који су почели са посетом Петра Великог, истиче аутор. Међутим, тешко да ће Путин, упркос „мајсторском владању борилачким вештинама“ на састанку са Макроном поновити поступак руског цара који се пре 300 година упознао са француским краљем Лујем XV, који је у то време имао само седам година, ироничан је новинар „Тајмса“.

Руски извори сведоче да је цар, на изненађење присутних, подигао Луја на руке и гласно узвикнуо: „Свим срцем се надам да ће Ваше Величанство порасти велико и једног дана добро владати!“

Руска штампа Макрона назива кандидатом-атлантистом, који се не бави питањем успостављања односа са Русијом као приоритетом, мада се његова „забринутост“ због Кремља повећала због „клеветничке кампање“ која се против њега повела на друштвеним мрежама, као и због сајбер-напада на ресурсе његовог политичког покрета за који су оптужени „руски хакери повезани са обавештајном агенцијом те земље“, истиче Шеридан.

Осим тога, председници имају различита мишљења око Сирије која је некада била француска колонија: Паризу се не свиђа што Русија подржава председника Башара ел Асада, пише он. Према подацима француске стране, Макрон ће Путину рећи да је Француска одлучна да настави војне операције против ДАЕШ-а, али не подржава било какву умешаност Асада у решење сиријског сукоба, наводи се у чланку.Руски „пропагандисти“ који су прошле године „топло поздравили“ „брегзит“ и избор Доналда Трампа за председника САД, као „доказ незадовољства народа либерализмом западног модела“, у последње време почели су да позивају Макрона да задобије већу самосталност за Француску, наставља аутор.

Истовремено, ови позиви се очигледно неће чути — Макрон је већ показао приврженост Берлину, јер се одмах после избора састао са немачком канцеларком Ангелом Меркел, а осим тога, према речима извора „Тајмса“ у Министарству спољних послова Француске, слаже се са Берлином по питању да „анексија“ Крима од стране Русије и њене украјинске „авантуре“ подрива читав систем европске безбедности који је установљен након 1991. године.

„Русија за ЕУ има два плана“, цитира колумниста „Тајмса“ експерта за Русију са Универзитета у Рену и аутора књиге „Мреже Кремља у Француској“ Сесила Весјеа. „План А је да је натера да се повинује вољи Русије, а план Б — да је сломи. И управо то је разлог зашто Москва подржава десничаре“. „Међутим, Макрон за сада нема намеру да уступа“, сматра Шеридан.

„Мислим да ће нам само снага и јединство Европљана омогућити да одржимо прекопотребан отворени дијалог са Русијом“, изјавио је раније француски председник.

Чланак ФРАНЦУСКА: Суочавање дечака-председника са Путином Великим у Версају се појављује прво на ИСКРА.

Руски предсједник Владимир Путин допутоваће у понедјељак у посјету Француској гдје ће га у Версајској палати примити француски колега Емануел Макрон.

Тада ће бити обиљежена и 300. годишњица успостављања билатералних дипломатских односа.
Макрон је најавио да ће главна тема разговора бити Сирија додавши да је спреман да „сарађује са Русијом“ у циљу рјешавања сиријске кризе и додао да рат против тероризма треба интензивирати, преноси Тасс.

„Треба да се боримо против сваког облика финансијске подршке терористима“, рекао је Макрон на крају самита Г7 у Италији.
Јелисејска палата претходно је саопштила да ће Макрон примити Путина у Версају, резиденцији француских владара гдје ће бити отворена велика изложба поводом 300 годишњице од посјете руског цара Петра Великог Француској 1717. године.

„Изложба припремљена у сарадњи са Музејом Ермитаж у Санкт Петербургу обиљежиће 300 годишњицу успостављања дипломатских односа Француске и Русије“, саопштила је Јелисејска палата.

Чланак ПРЕДСЈЕДНИК РУСИЈЕ У ФРАНЦУСКОЈ: Путин у Версају, 300 година након Петра Великог се појављује прво на ИСКРА.