Фото: З. Шапоњић

Уочи Нове године „Руска реч“ је сумирала резултате фото-конкурса „Русија: Тренутак који се памти“.

Победник конкурса је Зоран Шапоњић, уредник портала „Искра“ (Андрићград). Својим фотографијама Зоран је успео да „улови“ и пренесе сву разноликост Русије. „Фотографије су настале пре десетак година приликом незаборавног, дивног путовања на Бајкалско језеро“, написао нам је Зоран. Честитамо победнику и објављујемо његове фотографије! Редакција „Руске речи„ се топло захваљује свим учесницима фото-конкурса и жели срећне новогодишње и божићне празнике!

http://ruskarec.ru/arts/2016/12/30/ruska-rech-objavljuje-ime-pobednika-foto-konkursa_672241

Чланак БЕОГРАД: Зоран Шапоњић, победник фото-конкурса „Руске речи“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Wikimedija.rs /autor Čedomir Žarković

Фотографија Чедомира Жарковића, која приказује бигрене каде Стопића пећине на Златибору, проглашена је најљепшом свјетском слободном фотографијом заштићеног природног добра за 2016. годину на међународном фото-конкурсу Викимедије „Вики воли Земљу“, саопштила је данас Викимедија Србије.

Побједничка плакета ће Жарковићу бити уручена 30. новембра у Туристичкој организацији Србије, уз присуство представника Викимедије Србије, Завода за заштиту природе Србије и Туристичке организације Србије.

Побједник ће бити награђен путем у Монтреал, на Викимедијину највећу конференцију Викиманија, која ће бити одржана од 9. до 13. августа 2017. године.

Поред првог места, фотографија која је побиједила на такмичењу у Србији – Кањон Раче, аутора Владимира Мијаиловића освојила је 15. мјесто на листи најљепших свјетских фотографија под слободном лиценцом на међународном фото-конкурсу Викимедије „Вики воли Земљу“.

Девет чланова интернационалног жирија бирало је најљепше од 270 фотографија које су побиједиле у 26 земаља и УНЕСКО пројекту УНЕСКО Биосфере.

Фотографија Чедомира Жарковића изабрана је за најљепши приказ заштићеног природног добра са објашњењем да, поред атрактивности и динамичности, има изузетну енциклопедијску вриједност.

Стопића пећина се налази на десној страни клисуре Приштавице, у близини села Рожанство, а дуга је 2.000 метара са висином свода од читавих 50 метара.

Посједује пећинске украсе јединствене љепоте, а посебна занимљивост су бигрене „каде“, удубљења оивичена каменим зидовима у којима се накупља вода, а која се прелива у виду јединствених каскада.

На улазу у пећину је водопад рјеечице Понор која се сурвава у Стопића пећину и нестаје у њеним дубинама.

– На конкурсу у Србији ова фотографија је добила похвалу, али нисам очекивао да ће на свјетском нивоу ући у ужи избор, а посебно да ће избити на прво мјесто. С обзиром да се фотографијом бавим из хобија, и да је ово први фото конкурс на који сам се пријавио, ово је велики успјех и велика награда за мене – рекао је Жарковић.

Предсједник Викимедије Србије Филип Маљковић изразио је велико задовољство овом побједом, посебно оцјеном жирија о енциклопедијској вриједности фотографије.

– Након три године реализације овог фото-конкурса у Србији и скоро 4.000 слободних фотографија које смо прикупили, ову побједу сматрамо признањем за активности сакупљања слободног садржаја за највећу свјетску енциклопедију. Ово је врло лијеп поклон за 11. рођендан Викимедије Србије – каже Маљковић.

Пројекат „Вики воли Земљу“ почела је Википедија на украјинском језику 2013. године, да би се врло брзо проширио на остале земље гдје постоје огранци задужбине Викимедија.

Циљ пројекта је, с једне стране, фотографисати под слободном лиценцом што више природних споменика, а са друге стране допринијети повећању јавне свијести о очувању природе.

У Србији се ово наградно такмичење организује од 2014. године, али је ове године оборен рекорд прикупљањем скоро 2.000 фотографија.

Чланак СВЈЕТСКИ ЖИРИ: Фотографија из Србије најљепша на свијету се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг, Twиттер@РеалJоеСоуза

Сириjски председник Башар ал Aсад jе рекао да jе слика петогодишњег дечака прекривеног прашином и обливеног крвљу у унутрашњости амбулантног возила снимљена на ратишту Сириjе – „фалсификована“.
Aсад jе то рекао у интервjуу за шваjцарску тв мрежу СРФ , преноси AП.
Oн jе додао да планирана пауза у борбама у Aлепу на северу Сириjе представља важан корак „али ниjе довољна“.
Aсад jе такође навео да цивили желе да напусте таj град али им „терористи“ не дозвољаваjу.
Aсад jе, између осталог, одбацио тврдње да jе ратни злочинац, и ниjе прихватио критике америчког државног секретара Џона Kериjа.

Чланак AСАД: Слика окрвављеног дечака jе фалсификат се појављује прво на ИСКРА.

Фото: С. Гарић

Академик Матија Бећковић отворио је данас у Андрићграду изложбу „Српски манастири и цркве на Косову и Метохији – умјетничка фотографија“, аутора Александра Радоша.
Бећковић је истакао да овдје није ријеч о фотографијама већ о иконама српских светиња на косовској земљи, да све то дјелује нестварно и да посматрач није сигуран да ли је на небу или на земљи.

„У Србији је доскора постојао само један фотоапарат, донио га је један Бугарин. Тим апаратом, колико год пута је шкљоцнуо, овјековјечио је неког од великих Срба и без њега не бисмо знали како су изгледали Његош, Вук Караџић и остали српски јунаци“, навео је Бећковић.

Он је истакао да је Емир Кустурица учинио могућим све што је до јуче изгледало немогуће.

Директор Андрићевог института Емир Кустурица рекао је да ова изложба остварује свој смисао на тргу који носи име Петра Петровића Његоша и испред цркве Светог Лазара.

Кустурица је истакао да се фотографија доводи у везу са документом, али да је у овом случају нешто веће од тога, што се емоционално може изразити.

„То је комбинација свјетла, боје и онога што у народу постоји као избор аутора, а то су косовске светиње“, навео је Кустурица.

Он каже да је веома видљиво да су све ове фотографије настале као жеља да се уоквири нешто што вриједи и што је изузетно значајно.

Фото: С. Гарић

Аутор изложбе Александар Радош рекао је да је изложен један дио снимака, али да све то не би било могуће без Архива Србије којем дугује велику захвалност.

Директор Архива Србије Мирослав Перишић рекао је Срни да је Радош у више наврата боравио на Космету, гдје је направио серију фотографија православних богомоља.

„Реч је о значајној изложби која је до сада била организована у Трсту, у порти Цркве Светог Спиридона где је видело око 150.000 људи, и у Београду. Посетиоци првог Сајма књиге у Андрићграду, све вријеме трајања ове манифестације имаће прилику да погледају 26 изложених експоната“, истакао је Перишић.

Он је нагласио да је Радош створио јединствену и драгоцјену збирку умјетничке, али и документарне фотографије.

„Његове фотографије имају посебну симболику, у што ће се уверити и посетиоци изложбе у Андрићграду. Неке од фотографија су рађене ујутру, неке поподне, у предвечерје. Све представљају савршено умеће уметничког фотографа Радоша. Фотографије имају посебну снагу и симболику, а свака од њих носи и снажну поруку“, истакао је Перишић.

Изложба је отворена у оквиру Сајма књиге, који се одржава у Андрићграду и трајаће до 10. јула.

Чланак АНДРИЋГРАД: Отворена изложба „Српске цркве и манастири на Косову и Метохији“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика, А. Васиљевић

Председник Србије Томислав Николић приредио је приватну вечеру у част председника Кине Си Ђинпинга и том приликом му уручио до сада необјављену фотографију господина Си Џонгсуна, оца садашњег председника НР Кине.

Како је саопштила Служба за сарадњу с меијима председника Србије, фотографија је снимљена 1986. године, када је Си Џонгсун предводио делегацију Комунистичке партије Кине на 13. конгресу Савеза комуниста Југославије.

У посвети председник Николић је написао: „Знам да сте на свог оца поносни и да тугујете за њим, као и ја за својим. И он би данас био поносан на Вас”, преноси Танјуг.

Чланак ИЗНЕНАЂЕЊЕ ЗА УВАЖЕНОГ ГОСТА: Николић Сију Ђинпингу поклонио фотографију Си Џонгсуна се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Танјуг

Српски полицајац и мађарска сниматељка су лице и наличје ситуације са избјеглицама у Европи, рекао је премијер Србије Александар Вучић током гостовања на РТС-у.

„Има тога и у Србији“, рекао је Вучић, мислећи на оне који су против избјеглица. „Има оних који говоре да су угрожени у Србији. Чиме? Ти људи су учинили два кривична дела. Њих 130.000. Код нас Срба је то 50 пута израженије. Да нису отели нешто“, упитао је премијер.

Према његовим ријечима, у току дана 5.540 избјеглица је ушло у Србију.

„Поноћ им је понуђена, неки су је прихватили, неки нису желели. Они имају те своје руте и желе да се држе заједно. Не можете некога да терате и да га присивљавате. Плаше се шта нека држава може да предузме против њих. Имају лоших искуства на путу до Србије“, додао је Вучић.

Након тога премијер је навео да је њемачка канцеларка Ангела Меркел, „која представља Европу, задовољна понашањем Србије“.

„Пре 20 година имали смо избегле из Крајине и Хрватске. Исти људи који су тада говорили да то нису наши људи и данас говоре о овим другим људима, који додуше нису Срби. Они који су тада дочекивали избеглице и сада их дочекују“, истакао је он.

Како каже, то је нормално „јер су Срби увијек кукали“.

„Од Првог српског устанка 1804. године ми смо кукали. Када је кнез Милош почео да наплаћује порезе питали смо га – па зар нисмо због тога отерали Турке. Нисмо били задовољни ни краљем Петром, ни краљем Александром“, навео је Вучић.

Нијемци ће одржати реч, поновио је Вучић, додајући да ће два прва поглавља у преговорима са ЕУ бити отворена прије краја године.

„Ја се ни не хвалим тиме, ми смо своје одрадили. Међутим, Срби воле да имају утисак, и то негативан. Шта смо то умели да похвалимо, а да нема оно ‘али'“, рекао је премијер.

На питање о ЗСО Вучић је рекао да је остао само статут, да ће то бити тешки преговори и да тамо нема „ништа ни лијепо, ни лако“.

Такође, премијер је на питање о коментару на најаве Албанаца о формирању Заједнице албанских општине у општинама Прешево, Бујановац и Медвеђа, рекао да у Медвеђи живи шест до седам посто Албанаца, али „да их они цртају на папиру“.

„Тамо су избори у недељу, тамо је већинско српско становнишво. Видећемо да ли ће победити Рама, Тачи, ДС или СНС, СПС и остали у коалицији“, навео је Вучић.

Наставићемо са политиком помирења

Премијер Србије Александар Вучић најавио је да ће Србија наставити са политиком економске и политичке сарадње, јер је Србији прије свега потребна стабилност у региону.

Он је, гостујући у емисији „Око“ на РТС-у, рекао да је вјеровао да сви људи желе да размишљају о будућности, али је видио да су неки људи схватили помирење као потребу за понижење Срба.

Вучић је указао на резолуцију која није прошла у Савјету безбједности УН о геноциду у Сребреници, што, како је додао, није побједа Србије, али по „први пут није била ни наш пораз“.

Да је прошла та резолуција, нагласио је, Срби би били једини у свијету који су геноцид починили по резолуцији УН.

Он је подсјетио у том контексту на понашање турског премијера Ахмета Давутоглуа у Сребреници, који га је више пута звао на комеморацију, али му је тамо окретао леђа.

„Ја сам џентлменски трпео сваку врсту понижења, али нисам желео да сагнем главу. У муслиманском свету је највећа срамота је када вас камењем оборе на земљу. Када сам чуо ‘Алаху Екбер’ са свих страна, знао сам шта ће се десити. Очекивао сам најгоре могуће. Људи из обезбеђења спуштали су главу махинално, ја ниједног тренутка нисам. Био сам спреман на најгори могући сценарио, али сам држао до образа Србије и мислим да сам успео да га сачувам“, истакао је он.

Према његовим ријечима, тада је увидио да су неки људи схватили помирење као потребу за понижење Срба.

„То сам разумео и за председника турске владе, са којим сам имао многе разговоре пре тога и имаћу и у будућности, али је то сада другачије у односу на оно како је било“, поручио је Вучић.

Он је указао да ће Србија наставити да води политику сарадње и улагања у будућност, те ће увијек разговарати са највишим представницима Хрватске, због економије.

„Због тога и инисистирам на аутопуту Ниш – Приштина, и једва чекам да склонимо физичке баријере са административне линије, да сви дођу и троше новац у Србији. Када треба да градимо аутопут, они који то иначе чине, више не вичу ‘Косово је Србија'“, указао је Вучић.

Премијер је нагласио да је политика Србије економска и политичка сарадња, што је најпотребније земљи.

Захваљујући тој стабилности и мјерама владе, Србија ће идуће године имати привредни раст од два одсто, дефицит низак као сада, и имаће прилику да буде најуспјешнија 2017. када ће раст ићи на три одсто, навео је он.

„Нисмо мала економијиа и код нас није лако постићи раст, већ су потребни озбиљни помаци“, нагласио је он.

Чланак ВУЧИЋ: Српски полицајац и мађарска сниматељка лице и наличје Европе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТС

Новинарка Би-Би-Сија Менвин Рана поставила је на „Твитер“ фотографију на којој се види како се припадник српске полиције понаша према дечаку, избеглици из Сирије.

На фотографију коју је објавила новинарка Радија 4 Би-Би-Сија види се како полицајац држи у наручју сиријског дечака и игра се са њим.

„Сиријци су изненађени понашањем српске полиције. Србија је прво место где се према њима опходе као да нису животиње“, написала је новинарка на Твитеру.

Објављена фотографија брзо се раширила интернетом, па је Рана објавила још неколико фотографија.

Чланак А ОНИ НЕКА ПОГЛЕДАЈУ ИМАЈУ ЛИ ОБРАЗА: Људско лице српске полиције се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Бивши хрватски ратни командант у Осијеку Бранимир Главаш, који је осуђен на осам година затвора због злочина над српским цивилима, фотографисао се са флашом вина на којој је лик нацистичког вође Адолфа Хитлера.

Главаш се недавно фотографисао испод слике усташког вође Анте Павелића, а на својој „Фејсбук“ страници написао је да је „нацистичка свастика непоновљиво дизајнерско савршенство које се икада појавило у историји свјетских политичких странака или историјских свјетских политичких поредака“, јављају хрватски медији.

Након што је Уставни суд Хрватске у јануару укинуо правоснажну пресуду Врховног суда од осам година затвора, на снази је остала пресуда загребачког Жупанијског суда, којом је због ратног злочина у Осијеку, Главаш неправоснажно осуђен на 10 година затвора.

Чланак ХВАЛИ НАЦИСТИЧКЕ СИМБОЛЕ: Главаш позирао испред флаше с Хитлеровим ликом се појављује прво на ИСКРА.

У петак, 26. јуна у 14:30 на Тргу Републике у Београду, Српски сабор Заветници организоваће изложбу фотографија највећих британских геноцида током историје.

– Позивамо грађане да посете изложбу којом желимо да укажемо на неке од најсвирепијих ратних злочина који су почињени током британске хегемонистичке и колонијалне политике.

Циљ изложбе је да се се укаже на вишевековну геноцидну политику Велике Британије која и данас живи широм света. Српски сабор Заветници поштује све невине жртве свих народа и вероисповести.

Ми желимо да подсетимо оне, који данас заговарају доношење Резолуције којом се српски народ неправедно осуђује за геноцид, да још увек нису пребројане све жртве њихове геноцидне политике кроз историју – стоји у саопштењу Српског сабора Заветници.

Изложба ће бити постављена до 18 часова.

Чланак БЕОГРАД: Данас изложба фотографија највећих британских геноцида кроз историј се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Једна фотографија, настала 1944. године у Кнежици код Козарске Дубице, заувијек је постала симбол антифашистичке борбе и херојства народа Козаре и Поткозарја. Ријеч је о фотографији мајке Милице Тепић, која дјецу спасава фашистичког терора и злочина, бјежећи и скривајући се планином Козаром и њеним обронцима.

Фотографију је овјековјечио ратни репортер Жорж Скригин. Седам деценија касније, пронашли смо тадашњег двогодишњег дјечака Бранка Тепића, којег је мајка бјежећи носила на леђима, водећи сестру Драгицу за руку. Судбина је хтјела да му ова фотографија на неки начин одреди будућност „вјечитог избјеглице“.

Чувена фотографија настала је у Кнежици прије 71 годину, када је ратни репортер Жорж Скригин срео напаћену Милицу Тепић из дубичког Комленца, која је бјежећи од усташа и осталих фашиста, спасавала своју нејач. Кријући се у шуми, бјежећи од покоља и логора, на леђима је носила двогодишњег сина Бранка, а за руку водила двије године старију кћерку Драгицу. Њен син Бранко данас има 73 године.

Бранко сада каже да су „самим чудом остали живи јер тешко је и замислити да неко може и зими и љети и дању и ноћу бити на Козари, под буквом и да преживи“. Његова мајка је, каже, „имала још већи проблем јер је са собом имала дјецу.“

„Спавали смо у шуми, она је вјероватно направила неку заштиту од грања да ту спавамо“, каже Бранко.

Фотографија Жоржа Скригина обишла је свијет и постала симбол антифашистичке борбе напаћеног народа Козаре. Одредила је каснију Бранкову судбину „вјечитог избјеглице“. Након „Олује“ морао је да исели из Хрватске, у којој је живио и радио.

Након што је његова породица у Сиску остала без трособног стана, отишла је на Банију гдје је имала викендицу. Тамо су били до 1995. године, односно до „Олује“, а онда су отишли у Градишку.

Бранков отац на почетку Другог свјетског рата објешен је међу петнаестак партизана у центру Козарске Дубице, а мајка Милица умрла је 1949. године. Њега и сестру Драгицу, које је такође умрла, отхранио је ујак.

Овај „вјечити избјеглица“ данас живи на Банији. И даље нема личну карту Републике Хрватске. Има пет унука и нада се да њих никада неће задесити његова судбина.

Чланак СИМБОЛ АНТИФАШИСТИЧКЕ БОРБЕ: Бранко Тепић, дјечак са чувене фотографије Жоржа Скригина, 71 годину послије (ВИДЕО) се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Блиц

Фотографија девојчице са хлебом која чучи у руинираној фабричкој хали донела је европско признање младој уметници Александри Костић (25) из Ниша.

Жири је одлучио да због Александрине фотографије са којом се пријавила на конкурс „Оур футуре ис он тхе табле“ она буде међу девет од 200 аутора који су позвани у седиште Европске уније у Брисел.

– Желела сам да снимим такву фотографију јер се у Србији хлеб много једе сваког дана. И то највише они који немају много пара јер је хлеб најјефтинија храна. Многа деца из мањинских заједница, као девојчица на слици, живе у сиромаштву и породице једва могу да им пруже тај хлеб. Деца за њих јесу будућност, али се свакодневно суочавају са проблемима како да их одгаје. Тешко је да та будућност расте, напредује и буде весела без испуњења основних потреба – прича млада уметница.

Фото: Блиц

Она не скрива одушевљење боравком у Бриселу.

– Била сам на манифестацији „ЕУ девелопмент даyс“. Упознала сам и дружила се са осталим финалистима из Индије, Вијетнама, Колумбије, Уганде, Тринидада и Тобага, Индонезије, Авганистана. Наше фотографије биле су изложене током целе манифестације. Око 5.000 посетилаца је гласало и моја девојчица са хлебом је добила 27 одсто гласова. То ми је донело прву награду, изложбу фотографија у Милану. Приказаћу сет фотографија у којем је и награђена. Добила сам и одличан фотоапарат ”канон” – пресрећна је Нишлијка.

Фото: Блиц

Она препричава да је у Бриселу упознала и срела веома важне људе, као што су Кофи Анан, Федерика Могерини, Бан Ки Мун… Као победница имала је пријем код европског комесара Невена Мимице.

Иако је завршила мастер студија графичког дизајна на Факултету уметности и на факултету имала фотографију као обавезан предмет, ова млада Нишлијка се за свет фотографије заинтересовала тек пре три-четити године.

– Заволела сам фотографију и све ми је привлачније да свет посматрам кроз објектив. Посебно волим портрете и уличну фотографију. Трудим се да све моје фотографије имају причу – вели Костићева.

Чланак ПРИЗНАЊЕ: Фотографија Нишлијке Александре Костић најбоља у Европи се појављује прво на ИСКРА.