Фото: РТРС

У Русији ће у децембру бити отворен Центар форума словенских култура. Сваког мјесеца представиће се по једна земља.

У једној од четири националне библиотеке у Русији, у Библиотеци иностране литературе, у најужем старом дијелу Москве, идућег мјесеца биће отворен Културни центар Форума словенских култура који ће пружити велику шансу и за промоцију српских књига. Осим што ће бити смјештен у елитној библиотеци, Форум ће имати потпуну кадровску, логистичку и административну подршку ове значајне културне институције.

Библиотека иностране литературе је сједиште културних центара неколико десетина земаља из разних крајева свијета, од америчког Корнера преко Британског савјета, Француског института и Гете института, до културних центара Кине, Ирана, Турске. Ускоро ће им се придружити Културни центар Форума словенских култура са амбицијом да његове активности буду видљивије у Москви и уопште у културној јавности Русије, али да истовремено буде промотивна платформа за културе земаља које су укључене у активности Форума.

– Према првим замислима, током сљедеће године сваког мјесеца ће по једна словенска земља, па и Србија, бити у фокусу Културног центра Форума. Током тог мјесеца биће промовисане књиге и писци из те земље, као и други културни програми – каже за „Новости“ Гојко Божовић, главни уредник „Архипелага“.

– Отварање Центра одвија се у години када се обиљежава деценија од успостављања велике међународне едиције „100 словенских романа“, која је и најзначајнији пројекат Форума, у чијем ће центру бити смјештена и репрезентативна библиотека савремене књижевне продукције из словенских земаља.

На самом почетку из сваке земље чланице Форума наћи ће се минимално по 100 књига објављених у текућој години. „Архипелаг“, као српски издавач репрезентативне едиције словенских романа, прихватио је обавезу да до отварања Културног центра у Москви обезбиједи првих 100 књига из Србије за потребе ове библиотеке.

На отварању КЦ Форума словенских култура које је заказано за крај децембра, говориће Вадим Дуда, директор Библиотеке иностране литературе у Москви и Андреа Рихтер, директорка Форума словенских књига чије је, иначе, сједиште у Љубљани.

-Прије годину дана, током Међународног сајма књига у Москви, на ком је Србија била земља почасни гост, Народна библиотека Србије и Библиотека иностране литературе потписале су протокол о сарадњи који подразумијева и отварање Кутка српске књиге у Москви.

Како нам је рекао Ласло Блашковић, директор Народне библиотеке, овај пројекат ће сигурно бити остварен са можда малом измјеном. Наиме, у руској Библиотеци разматрају идеју да то буде кутак југословенских књига, што је за Народну библиотеку Србије такође веома прихватљиво.

Чланак РУСИЈА: Српска књига у Москви се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Премиjер Србиjе Aлександар Вучић поручио jе данас на отварању српско-албанског пословног форума у Нишу да су пословни људи и инвеститори из Aлбаниjе добродошли и да су им врата Владе Србиjе и српско тржиште широко отворени.

Вучић jе рекао да су Срби и Aлбанци два наjвећа народа на Балкану и да не треба да дозволе да им односе и будућност други уређуjу.

Две земље успеле су да изграде приjатељство, али да сада мораjу да раде на развиjању привредне сарадње и повећању трговнске размене, укзао jе премиjер Србиjе.

“Веома jе важно да се понашамо рационално. Без обзира на политичке разлике, успели смо да изградимо поверење, jер веруjем да желимо приjатељство“, рекао jе Вучић и истакао да две земље повезуjе и чињеница да jе EУ стратешко опредељење обе земље.

“Mислимо да унапређење односа са Aлбаниjом може само добро да доноси нашим грађанима, веруjем да jе то случаj и са Aбаниjом”, рекао jе Вучић,

Вучић jе захвалио привредницима из Србиjе и Aлбаниjе што су у великом броjу дошли на форум, наводећи да су и он и Рама били веома поносни што jе сала у коjоj се одржава форум пуна,

Навео jе и да jе срећан што се форум одржава у Нишу, на jугу и jугоистоку Србиjе, за коjи jе рекао да jе раскрисница путева и доброг бизниса и место коjе ће да представља средиште напретка и Србиjе и целог региона.

“Хвала свима коjи су дошли иако су знали, или не, да ли им то доноси одређене предности, jер су се борили с предрасудама и са jедне и са друге стране”, рекао jе Вучић.

Не даjте другима да уређуjу односе Србиjе и Aлбаниjе

Премиjер Србиjе изjавио jе данас да су Aлбанци и Срби два наjвећа народа на Балкану, да од њих самих зависе њихови међусобни односи и будућност и да не треба да препусте ником другом да им те односе уређуjу.

„Билатерални односи наше две земље ће бити бољи, добро разумемо наше разлике, добро знамо да морамо да живимо jедни поред других, али и да морамо да усмеравамо нашу енергиjу на сарадњу. Свидело се то и Aлбанцима и Србима, или не, Срби и Aлбанци су два наjвећа народа на Балкана и од нас зависе наши односи“, рекао jе премиjер и нагласио:

„Немоjте да препуштамо другима да нам то уреде, сами можемо одговорниjе и боjе да то урадимо“, поручио jе Вучић.

Oн jе у Нишу, на Пословним форуму Србиjа-Aлбаниjа рекао да Aлбанци држе реч, да су добри пословни људи и да jе лично уверен да може корист из тога да се извуче за Србиjу.

„Добро радите са њима, наша сарадња jе добра за Aлбаниjу, али и за Србиjу и то jе моjа порука свима овде“, рекао jе Вучић.

Премиjер Србиjе jе такође нагласио да ће Србиjа, такође, имати много користи када буде изграђен ауто пут Београд-Пришитна, поручио привредницима да гледаjу у будућност.

„Kада изградимо таj ауто пут не можете ни да сањате колико jе то нама значаjно за развоj Tоплице, за Kуршумлиjу, Блаце, Житорађу, Прокупље… Зато питам вас привреднике коjа ће тада лука бити наjближа и зашто то да не искористимо и не урадимо нешто за нашу земљи. Гледаjте у будућност, одлично jе проучавати прошлост, али наjважниjе jе гледати и радити за будућност“, заклључио jе Вучић.

Вучић позвао албанске привреднике да улажу у Србиjу

Српски премиjер позвао jе данас албанске привреднике да улажу и послуjу у Србиjи уз поруку да ће им влада помоћи у сваком смилсу како би развили посао.

„Добро дошли сте у Србиjу „, рекао jе премиjер на пословном форуму Србиjе и Aлбаниjе у Нишу коjем присуствуjе и албански премиjер Eди рама.

Вучих jе навео да унапређење односа са Aлбаниjом значи и развоj економске сарадње али jе додао и да jе данашњи скуп доказ да Берлински процес итетако има смисла.

Oн jе додао да jе циљ да се заjеднички уради нешто да велики броj људи добиjе прилику за сопствено доказивање и напредак.

„Желим да кажем да модел привредног раста базиран на дубљоj интеграциjи са EУ jе свакако наjбољи модел за земље Западног балкана“ рекао jе Вучић коjи jе истакао да су инвестициjе и побољсање продуктивности наjбитниjи.

Kако jе додао, направљен jе одређени помак у трговинскоj размени две земље али jе оцxенио да jе трговинска размена од свега 102 милиона евра веома мала.

„Желимо да ту трговинску размену драматично увећамо“ рекао jе премиjер коjи jе рекао да су се сви су сумњичаво гледали пре две три године мислећи да они други не припадаjу њиховом друштву.

Oн jе поручио да jе регион западног Балкана место где можемо да остваруjемо привредни раст много већи него неке земље EУ.

Oн jе упозорио дна царинске и друге препреке у администрациjи коjе онемогућуjу ту бржу размену и додао да се на томе мора радити како не би заустављали прогрес.

Вуцицћ jе у обраћању поремиjеру Рами навео да су данас присутни у Нишу око 90 одсто наjважниjих и наjзнацаjниjих српских бизнисмена, људи коjи су заинтересовани за сарадњу и спремни и за улагање.

„Mоjа порука jе: добродошли сте у Србиjу. Врата Србиjе и врата Владе Србиjе су за вас широм отворена, помоћи ћемо, одговорити на свако ваше питање“ рекао jе премиjер Србиjе коjи им jе поручио и да истовремено охрабруjе и српске привреднике да улажу у Aлбаниjу.

A коjа ће нам лука бити ближа од Драча…

Kада буде направљен аутопут Ниш-Приштина, од Београда до Драча ће се стизати за само четири и по сата, а српски привредници имати добру везу са албанским лукама, рекао jе премиjер.

Вучић jе рекао да наша страна иде брже са радом на документциjи за проjекат дела тог аутопута него приштинска страна.

“Tаj аутопут jе значаjан за цео таj део Србиjе, за све четири општине у топличком региону, цео нишавски регион. Kада направимо таj аутопут из Београда до Tиране и Драча ће се стизати за четири и по сата, па вас онда питам, поштовани српски привредници, коjа ће лука да вам буде наjближа, зашто то да не искористимо и не урадимо нешто за себе и своjу земљу”, нагласио jе Вучић.

Oн jе рекао да jе то поглед у будућност и позвао српске привреднике да гледаjу у будућност.

“Добро jе анализирати садашњост, одлицно jе проучавати прошлост, али наjвазњи jе живети и радити за будуцност. Живели добри односи између Србиjе и Aлбаниjе”, поручио jе Вучић.

Tо jе први велики скуп српских и албанских привредника коjи треба да дорпинесе приближавању српске и албанске пословне заjеднице.

На форуму ће говорити и директорка Светске банке за Западни Балкан Eлен Голдстин.

Домаћини форума су председник Привредне коморе Србиjе (ПKС) Mарко Чадеж и председник асоциjациjе Бизнис Aлбаниjа Луан Брегази.

Након пленарног дела форума предвиђени су билатерални сусрети привредника, током коjих ће представници пословних заjедница Србиjе и Aлбаниjе разговарати о конкретним пословима и заjедничким проjектима.

На форуму учествуjу компаниjе из сектора прехрамбене индустриjе, трговине, електро и машинске, грађевинске, хемиjске, металопрерађивачке и дрвне индустриjе, као и из области туризма и хотелиjерства, телекомуникациjа.

Oчекуjе се да ће на скупу бити потписан Mеморандум о разумевању за оснивање Aлбанско-српске трговинско-индустриjске коморе, са седиштем у Tирани.

форум се одржава у Нишу, где ће наредних дана бити седиште Владе Србиjе.

Чланак ВУЧИЋ АЛБАНСКИМ ПРИВРЕДНИЦИМА: Добродошли сте у Србиjу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Европа иде у катастрофалном правцу, тренутно је у току ремилитаризација коју нисмо видели ни за време Хладног рата, сматра Вили Вимер, бивши потпредседник ОЕБС-а.

„То није оно што смо очекивали од ЕУ. И није јасно зашто би Русија требало да сноси последице свега тога — то није проблем Русије, него пре свега Брисела. Тема овог форума је нова економска реалност. Реалност је таква да смо одустали од уобичајеног модела сарадње. Уложили смо велике напоре како би Русија постала чланица СТО, организације која се залаже за примат економије, а не војних сукоба. И када је ова интеграција почела да доноси прве резултате, против Русије су биле уведене санкције“, изјавио је Вимер на Петербуршком међународном економском форуму.

Вимер сматра да би се требало вратити принципима Пореске повеље за нову Европу из 1990. године, која, како каже, даје приоритет трговини, а не међусобним претњама тенковима.

„Мислим да постоји само један разлог зашто су ове санкције биле уведене: САД не жели да ЕУ тргује са Русијом. Значи, није проблем у Русији, него у Вашингтону“, закључио је Вимер.

Ибер Ведрин, бивши шеф француске дипломатије, тврди да су и у време напетости, упркос различитим ставовима поводом ситуације у Украјини, увек постојали европски политичари који су се залагали за наставак дијалога са Русијом.

„Мислим да ове године има још више европских земаља, као што је Италија, које сматрају да би упркос несугласицама ипак требало да се састајемо на највишем нивоу и да разматрамо проблеме. Осим тога, економски форуми попут петербуршког дају великим предузетницима могућност да се састану са утицајним политичарима. То је веома добро, и то је оно што је фалило Русији раније“, рекао је Ведрин.

Љанг Синђуен, извршни директор кинеске инвестиционе компаније „Фосун интернешенел лимитед“, сматра да у догледној будућности нема разлога за бригу када је реч о руској инвестиционој клими.

„У последње две-три године уложили смо неколико стотина милијарди долара у Русију, пре свега у сферу здравства и рекреације. Планирамо да улажемо у развој туризма на Криму, на језеру Бајкал и у другим руским регионима. Русија је веома лепа земља па ће кинески туристи са задовољством и даље путовати у њу. Неопходно је улагати у развој туристичке инфраструктуре, и на тај начин ће Русија привући велики број туриста а то ће се позитивно одразити на економији“, закључује Синђуен.

Чланак ПЕТЕРБУРШКИ ФОРУМ: Европа иде у катастрофалном правцу се појављује прво на ИСКРА.

У Москви је јуче одржан велики међународни Форум „Россотрудничества“ – „Улога народне дипломатије у развоју међународне хуманитарне сарадње“ на коме је учествовало више од 500 водећих експерата, новинара, политиколога, делатника културе, представника државне власти Русије, чланова парламената, представника друштвених организација из више од 55 земаља света. На позив руководства „Россотрудничества“, Федералне агенције Министарства иностраних послова Русије за за сарадњу са дијаспором, за међународну друштвену сарадњу, на Форуму у Москви учествовао је и уредник „Искре“ Зоран Шапоњић.

На пленарној седници Форума која је одржана јуче у Москви, госте, учеснике, поздравила је руководилац „Россотруничества“ госпођа Љубов Николаевна Глебова која је у свом говору истакла значај ове организације у јачању међународних односа, сарадње у хуманитарној области, ширењу утицаја Русије и промоцији руске културе, уметности, науке у свету.

Поред гостију из света, на Форуму су учествовали и водећи руски уметници, културни радници.

На Форуму је учествовала и драматург и селектор „Кустендорфа“ Дуња Кустурица, која је учесницима пленарног заседања говорила о својим идејама и погледима на деколонизацију културе у свету. Она је за свој рад на овом пољу, награђена специјалном дипломом „Россотрудничества“.

Одржано је и више тематских конференција на којима је било речи о улози Русије у глобалном систему међународних односа, изазовима савременог света. Културни делатници из више земаља света посетили су Бољшој татар, разговарали су о промоцији руске културе у свету, а имали су прилику да иза сцене виде како се припрема једна од представа овог, једног од најпознатијих светских театара.

Специјалисти у области руског језика и културе разговарали су у Централној библиотеци Гогоља у Москви о популаризацији руског језика и руског образовања у свету.

Новинари, гости Форума “Россотрудничества“ посетили су Агенцију МИА „Росија севодња“ где су разговарали о улози медија у развоју међународне хумантиране сарадње, о развоју новинарства у различитим земљама, а са руководством агенције новинари су разменили мишљења и о слици Русије у страним медијима данас.

Организатори скупа закључили су да је Форум постао одличан пример примене јавне дипломатије, на коме су преставници раличитих земаља ујединили идеје међусобног разумевања, сарадње, упрокос политичким и економски разликама и границама.

Форум у Москви завршен је свечаним пријемом за учеснике из иностранства у Министарству иностраних послова Руске Федерације.

„Искра“ се посебно захваљује Руском дому у Београду на великој помоћи у организацији нашег учешћа на овом међународном Форуму.

Чланак „ИСКРА“ НА ФОРУМУ „РОССОТРУДНИЧЕСТВА“ У МОСКВИ: Народна дипломатија, сарадња и разумевање се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

У Москви ће у наредна два дана бити одржан седми годишњи ВТБ капитал инвестициони форум „Русија зове!“ коме ће присуствовати и предсједник Руске Федерације Владимир Путин.

Руски предсједник традиоционално присуствује пленарној сједници и даје уводно излагање на инвестиоционом форуму. Дневни ред форума укључује и бројне панел сједнице на којима учествују владини званичници, те директори великих међународних корпорација и водећих руских предузећа.

Форум „Русија зове!“, у организацији ВТБ међународне групације банака и финансијских компанија, јединствен је догађај глобалних размјера који окупља креаторе политике, инвеститоре и пословне личности с циљем промоције дијалога и стратешких инвестиција у руску привреду.

Разговори на високом нивоу на форуму помажу стварању услова који ће омогућити руским компанијама да наставе са успјешним пословањем на глобалним тржиштима, те да поставе темеље мултионицаналним компанијама да инвестирају у Русији.

Форум подржава и развој међусобних односа земаља с циљем промовисања Русије као кључног глобалног финансијског и економског центра.

Теме на форуму се бирају сваке године тако да рефлектују водеће трендове у глобалној економији. У низу других пословних и инвестиоционих питања, делегати са претходних форума су расправљали о економском развоју Русије, трендовима дуговања и једнакостима тржишта капитала, те стратегијама за убрзање регионалног развоја.

Прошлогодишњи форум је постигао велики успјех и остварена је велика посјећеност – више од 2.000 делегата, укључујући 500 инвеститора из Русије, Европе, САД, Азије, Блиског истока и Африке.

Од свог оснивања, ВТБ групација активно дјелује на међународним тржиштима, играјући значајну улогу у подстицању страних инвестиција у руску привреду.

Инвестиоциони форуми „Русија зове!“ су се од 2009. године одржавали у Москви, Лондону и Њујорку.

Чланак МОСКВА: Почиње седми годишњи инвестициони форум „Русија зове“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Председник Владимир Путин срео се са учесницима руског омладинског форума „Територија смисла на Кљазми“ у Владимирској области, наводи агенција РИА Новости.

Форум, који се одржава од 13. јула до 28. августа, постао је место сусрета шест хиљада младих предавача, научника и магистара у области IT технологија. Одговарајући на њихова питања, руски председник је дао неколико важних изјава.

Између осталог, он сматра да Русија треба да претиче конкуренте на тржишту IT технологија ослањајући се на најбоље национално искуство

„Узимаћемо најбоље и кретаћемо се брже од наших конкурената“ – изјавио је шеф руске државе.

У развоју информационих технологије Русија, између осталог, треба да сарађује са земљама БРИКС, конкретно – са Кином и Индијом, уверен је Путин.

„Имамо све могућности да будемо на светском нивоу. Не треба никоме да будемо алтернатива… Ми знамо да можемо. И треба да се крећемо напред на основу онога што већ имамо“ – нагласио је руски председник.

Шеф руске државе је истакао да се Русија увек с правом поносила својом школом математике. „Али, пре свега, ми никада не треба да спавамо на ловорикама. Ми треба објективно да изанализирамо све што се догађа у најважнијим и перспективним гранама знања, науке, образовања, економије“ – нагласио је он.

Путин је упозорио своје саговорнике да не буду „умишљени, мислећи да имамо најбоље IT мозгове“. „Али, сигурно ту имамо конкурентне предности. И треба да их користимо“ – додао је он.

С тим у вези, Путин је саопштио да је за програме развоја IT технологија з Русији издвојено више од 600 милијарди рубаља (око 10 милијарди евра).

Руски председник уверава да ће држава помагати домаћим произвођачима високотехнолошких производа, укључујући произвођаче софтвера. То је неопходно, тим пре у садашњој међународној ситуацији, сматра Путин.

Одговарајући на питања учесника форума, шеф руске државе је апеловао да поводом Русије не користе реч „непријатељи“. „Хајде да говоримо о конкурентима, опонентима“ – позвао је Путин.

При том је признао: „Наравно, били смо сведоци да су наши конкуренти и опоненти користили своје предности, нашу непажњу и наивност, да користе савремене методе утицања за политичке циљеве, у оквиру политичке борбе“.

По мишљењу руског председника, „не ради се чак ни о ограничењима и санкцијама“.

Ради се о томе да ми своје програмске производе, такозвано „гвожђе“, треба да имплементирамо, по дефолту, за сопствени развој, ако желимо да будемо модерна земља, која има перспективу“ – нагласио је Путин.

По његовим речима, на развоју технологија се радило и раније, „не тако брзо како смо желели, али су санкције утицале на интензивирање рада“.

Шеф руске државе дотакао се теме заштите корисника интернета од непожељних утицаја. Он сматра да ограничења на интернету треба да буду минимална. „Не треба бранити да се нешто чита, гледа или слуша, већ треба сами да активно промовишемо наш став“ – додао је Владимир Путин.

Чланак ПУТИН: „Обрадоваћемо“ своје конкуренте претицањем у развоју IT-технологија се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Република Српска је нашла своје мјесто међу земљама учесницама 19. Међународног економског форума, оцијенио предсједник Додик у Санкт Петербургу

Трећег и посљедњег дана 19. Међународног економског форума у Санкт Петербургу сумирају се резултати виђеног, урађеног и договореног.

Форум је прилика да се много тога сазна о глобалним кретањима. Од погледа на кризе у Украјини и Сирији, преко санкција Ирану и источног односа према таквим актима, до формирања Евроазијске економске зоне, односа са Европском унијом и уопште економским кретањима у свијету.

Зато је било значајно да и Република Српска нађе своје мјесто на овом Форуму, како би прилагодила своја знања и оперативна дјеловања таквим процесима, изјавио је за РТРС предсједник Републике Српске Милорад Додик.

Чланак ДОДИК: Српска нашла мјесто на Форуму се појављује прво на ИСКРА.