Фото: РТРС

Флоријан Бибер, аустријски експерт за Балкан и професор Универзитета у Грацу, изјавио је да је црногорски премијер Мило Ђукановић измислио државни удар како би се одржао на власти.

Бибер наводи да је хапшење „српских терориста“ на дан избора веома сумњив инцидент, као и да не вјерује да су дијелови опозиције покушали да организују оружану побуну.

– Независна истрага тог случаја би најбоље објаснила шта се заиста десило – рекао је аустријски експерт за „Ало“.

Он не вјерује да би напета ситуација у црној Гори могла изазвати оружани конфликт на Балкану и додаје да ЕУ неће прихватити у своје чланство Црну Гору и Косово све док се на њиховом челу налазе проблематични лидери попут Мила Ђукановића и Хашима Тачија.

– Нема ризика од оружаних сукоба. Хапшење које се десило на дан избора је вјероватно режирано, али чак и да није, нема озбиљних играча који би довели до насиља. Насиље се није десило ни 1999, када је било опасних тензија и озбиљних могућности да се то деси, па према томе нема разлога ни сада – навео је Бибер.

Он је рекао да Ђукановић говори како подржава улазак у ЕУ, али је његова посвећеност реформама врло проблематична.

– ЕУ пажљиво гледа какве су реформе у реалности и мало је вјероватно да ће прихватити ту његвоу фасаду. То би значило да постоји независно судство које би се борило против организованог криминала и корупције и тако даље, а то се вјероватно неће десити док је он на власти – изјавио је професор из Граца.

Бибер је навео да се са пријемом земље коју води Мило Ђукановић не би сложиле све чланице ЕУ, „што важи и за друге у региону, од Вучића до Тачија“.

– Резултати избора показују да Ђукановић губи подршку, а ако опозиција остане подијељена, моћи ће да влада и дуже. Вјерујем да ће се касније повући са позиције премијера, што је једном урадио, али је питање да ли би са те позиције могао да контролише странку и владу – рекао је он.

Чланак АУСТРИЈСКИ ЕКСПЕРТ: Државни удар у Црној Гори режирала је власт се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Професор Универзитета у Грацу Флоријан Бибер оценио је данас да је изборни процес у Црној Гори далеко од демократског модела и да постоје озбиљни недостаци у начину на који се том земљом управља, упозоривши да ће, ако садашња гарнитура остане на власти у наредне четири године, разочарање у Црној Гори и даље расти.

Овај стручњак за Западни Балкан каже за портал „Јуропеан Вестерн Балканс“ да неки људи посвећени реформама сматрају успехом резултат парламентарних избора одржаних у недељу у Црној Гори, у смислу да је изборе добила партија посвећена евроатлантским интеграцијама, али он указује на известан парадокс који у томе види.

„Истовремено, проблем је у томе што је та влада пре свега мотивисана останком на власти и сопственим интересима, већ 25 година“, истиче Бибер, одговарајући на питање шта би вероватно формирање владе на челу са ДПС-ом Мила Ђукановића значило за евроатлантске интеграције земље с једне стране, и изгледе за демократизацију с друге стране.

Бибер, који је и члан Саветодавне групе Балкан у Европи (БиЕПАГ), изражава уверење да „свако ко се мало боље загледа у црногорску владу и политику зна да је то далеко од демократије“.

„Постоје озбиљне мане, не само у начину на који се том земљом влада, већ и у изборном процесу, са контролом партије над државом и тако даље. То је далеко од демократског модела“, оцењује он.

Овај експерт за Западни Балкан страхује да ће, ако се досадашња влада задржи још четири године, разочарање наставити да расте у Црној Гори и да био то на известан начин могло да смањи ентузијазам у погледу чланства у ЕУ и НАТО пошто се сматра да оба та блока толеришу ту врсту режима и саучествују са њим.

То, наводи Бибер, олакшава и чињеница да је део опозиције критичкије настројен према ЕУ и НАТО.

Професор Универзитета у Грацу је и мишљења да Ђукановићева влада јача на основу поларизовања, „поделе на „мање зло“ које они представљају и „веће зло“ које представља опозиција“.

„То је веома деструктивна динамика, која не слути на добро за демократију у тој земљи“, упозорава овај стручњак.

Према његовим речима, Црна Гора ће се формално придружити НАТО-у, али у једном тренутку неће моћи да се приближи Европској унији чије ће државе чланице изразити извесну резервисаност у погледу начина на који се том земљом управља.

„Не видим да ће се Црна Гора придружити ЕУ са Милом Ђукановићем као премијером, а то ће пре или касније постати проблем“, закључује Бибер, додајући да би посвећеност европским интеграцијама у земљи могла да опадне пре свега зато што људи то виде само као „фасаду иза које се крије суштински клептократска и поулауторитарна владавина“.

Чланак ФЛОРИЈАН БИБЕР: Избори у Црној Гори далеко од демократије се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Аустријски експерт за Балкан и директор Центра за јужноевропске студије Универзитета у Грацу, Флоријан Бибер, у интервјуу за Танјуг, између осталог, коментарисао је односе Србије и Русије: „Није ми јасно који је интерес Србије у тим односима, поред псеудосентименталних“.

По његовим речима, у интересу Србије је да буде чланица ЕУ, те му нису јасни разлози тежње ка тешњој сарадњи са једном земљом у којој, како каже, влада диктатура, која је окупирала делове суседних држава и која веома мало економски нуди.

Не знамо да ли је господин Бибер очекивао одговор од Србије за своју паушалну оцену, али није на одмет подсетити га да је Србија суверена држава бар онолико колико и Аустрија. А можда и мало више, јер (још увек, за разлику од Беча) не мора слепо да слуша Брисел. И Србија има право на свој избор, на свој пут. Он за сада јесте пут ка ЕУ, али нема потребе да нам га било ко још забибери. Нема потребе да нам ико говори шта нам је интерес, да нас брани од нас самих (што истини за вољу, понекад и добро дође), одређује правац којим треба да идемо… Поготову што се све чешће чини да тај пут нема краја.

Господин Бибер тврди да је ЕУ у великом проблему. Помиње мигрантску кризу са којом Европа није могла се да се избори, помиње „кризу демократије“ у Мађарској и Пољској, чије власти минирају и подривају „демократске институције“. С друге стране, власник истраживачког центра Стратфор Џорџ Фридман оцењује да институције ЕУ све више личе на музеје — оне су отворене за посету и настављају да функционишу, иако немају никакву битну улогу“. И док истовремено Аустрија ограничава дејство шенгенског споразума, Бибер нам објашњава да је наш једини интерес улазак у Европу. Мало контрадикторно, зар не? Врата су закључали, а ипак позивају госте.

Аустријски експерт тврди да је Русија земља у којој влада диктатура, а не сећа се да су сви страни посматрачи последње изборе у Русији оценили као „најдемократскије изборе икада одржане у тој земљи“. Говори о окупирању туђих територија, а Крим је припојен Русији на најдемократскији начин, по свим правилима Међунардног права, без опаљеног метка и бачене бомбе, уз вољу народа исказану на референдуму. Откад се то зове „окупација“?

Да помогнемо господину Биберу, нећемо се враћати у далеку прошлост (а могли бисмо), већ ћемо га подсетити на оно што је НАТО урадио нама 1999. године. Тада је та, сада „закључана“, Европа са САД на челу одлучила да подржи албанске сепаратисте и бомбама заспе тадашњу Југославију. Да, правим бомбама, од којих су гинули цивили, деца од 3 године, уништавани цивилни објекти, поред „регуларних“ војних. Спаљени манастири и порушене цркве. Убијени новинари јавног сервиса, на свом радном месту. Окупиран је део територије, око којег су постављени војни пунктови, а на њој направљена највећа америчка војна база после Вијетнамског рата. И све то без дозволе и сагласности највишег међународног тела Савета безбедности УН. А сада се свим средствима Европа и САД труде да тој освојеној територији, одакле је за време бомбардовања избегло преко 200.000 неалбанаца, додели статус суверене државе. Е, то се зове окупација туђе територије. Без редеферендума, без воље локалног становништва, под бомбама НАТО авиона и мецима терориста, откинут је део територије једне суверене, самосталне и међународно признате земље. То наши западни „пријатељи“ са Запада, па ни Бибер, нису назвали окупацијом. Русија јесте.

О такозваним „псеудосентименталним“ односима Србије са Русијом и не вреди трошити речи. Да ли је то руски вето у УН да спречи да будућа поколења Срба буду жигосана као припадници геноцидног народа? Да ли је помоћ у Унеску да нам не отму наше манстире псеудосентименталност? О спасавању људи и деце за време поплава у Обреновцу, или о давном подвигу Романових да и не говоримо.

Занимљиво је позабавити се и Биберовом тезом да Русија „мало нуди економски“. Како и зашто онда аустријски порески обвезници плаћају Канцеларију за економске односе са Руском Федерацијом у којој 519 људи прима плату? Зашто се, поред Мађарске, Француске, Италије, Кипра, Словачке и Чешке, и Аустрија залаже за хитно укидање санкција Русији? Мора да је то зато што Русија мало нуди економски. Цела Европа прича о губицима које Русија има због уведених санкција, а добро знамо сви да је то штап са два краја и да трпе обе стране. Зашто нико од Западних политичара не каже свом народу колико они губе? Колико је то милијарди евра? Да ли би после тих објављивања и даље имали подршку својих народа? Да, баш делује да је Русија економски мало нуди.

Чланак ИМА ЛИ СРБИЈА ПРАВО НА ИЗБОР: Руска демократија и аустријски Бибер се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Блиц

Аустријски експерт за Балкан Флоријан Бибер оцењује да се регион нашšао у тешкој позицији, пошто је Европска унија у дубокој кризи, о чему сведочи и чињеница да није могла да управља изазовом какав је била избегличка криза, те је све пало на плећа земаља чланица.

Бибер у разговору за Тањуг о ситуацији у региону у политичком и безбедносном смислу на почетку године упозорава на кризу демократских процеса и могућност погоршšања регионалних односа.

“У региону, као и у појединим земљама чланицама, као што су Пољска и Мађарска, имамо озбиљну кризу демократије, у којој владајуће партије отворено или неформално минирају и подривају демократске институције“, кажžе Бибер, иначе директор Центра за јужноевропске студије Универзитета у Грацу.

Према његовим речима, „умањење демократије“ и јачање популистичких режима је ризик, пошто, како објаšњава, популистички режими манипулишу незадовољством грађана и често су против владавине права и заштите права оних који нису у већини.

– То може водити ка погоршању регионалних односа, од чега стрепим – истиче Бибер.

Он сматра да би ЕУ требало да буде у стању да поново успостави свој ауторитет, како повећањем своје кохезије међу чланицама, тако и у процесу проширења, укључујући отвореније противљење „ауторитарним теденцијама међу својим чланицама, али и на западном Балкану“.

– Избори у Македонији и Црној Гори биће битни пошто ће показати да ли ауторитарни режими могу да преживе или ће пружити простор за промене – рекао је Бибер.

Он је додао да га брине и могућност да Србија скрене са пута реформи и демократских институција, јер је влада „непријатељски расположена према критикама“, а многе западне владе, по његовом мишљењу, игноришу или нису довољно критичке према таквим тенденцијама.

На спекулације појединих медија у Србији да се Западу не свиђа чињеница да Србија у премијеру Александру Вучићу има превишšе јаког лидера, којег не можžе да контролишšе, он одговара да је то део конспиративних тонова, „понекад хистеричних“ многих медија, како он то види.

-Многе западне владе јасно подржавају српску владу и премијера Александра Вучића због дијалога са Косовом, а посебно и због конструктивних односа у региону – истиче Бибер и додаје да западне владе интересује шта једна влада чини по питањима од значаја.

– Ако су западне владе разочаране, оне ће то пренети, понекад И јавно, али, став да постоји било какво незадовољство владом Србије на Западу и да је то довољно значајно да се подстакне нека врста тајног слабљења владе јесте теорија завере – уверен је он.

На питање да ли Запад има интерес да се на поједине земље региона ослања и подрžава их виšе него друге, он је нагласио да различите државе следе различите политике које често коинцидирају и, када је реч о ЕУ И НАТО, оне јесу координисане:

„Док је по питању чланства у ЕУ већина политика јединствена, постоји велика разлика у пракси, што је Унија удаљенија“.

Јасно је, каžе, да су неке земље попут Србије и Хрватске економски важније него друге, као и да је у некима, попут Босне и Херцеговине, и на Косову ниво инвестиција међународних организација и актера посебно велики.

Када је реч о положају Србије, имајући у виду да је окружена НАТО, да иде ка ЕУ и жели да одржи тесне везе са Москвом, Бибер је рекао да му тесни односи са Москвом делују као „димна завеса“.

– Није јасно који је интерес Србије у тим односима, поред псеудо сентименталних – наводи Бибер.

Према његовим речима, у интересу Србије је да буде чланица ЕУ, те нису јасни разлози за тежњу за тешњим односима са једном земљом у којој, како оцењује, влада диктатура, која је окупирала делове суседних држава и која веома мало економски нуди.

-Мислим да српска влада Русију користи као адут према ЕУ, као неку врсту инструмента за дипломатско уцењивање – оценио је и додао да то сигурно не можžе бити добра стратегија.

– Западне владе засигурно нису срећне због тесних веза са Русијом, али ту је потребно направити разлику, јер нису ни све земље Запада једнако критичне према Москви – закључио је Бибер.

Чланак АУСТРИЈСКИ ЕКСПЕРТ ЗА БАЛКАН: Није јасно који су интереси Србије у односима са Русијом, осим псеудо сентименталних се појављује прво на ИСКРА.