Фото: РТРС

Новац који се прикупи у џамијама Велике Британије користи се за финансирање терориста Исламске државе, а прање тог новца обавља се преко рачуна у БиХ, наводи британски „Дејли стар“.

Лист је објавио да је веома лако разоткрити сумњиве финансијске токове преко друштвених мрежа.

Новинару тог листа је путем чета речено да се донирани новац преко БиХ шаље милитантима на Блиски исток.

Њему је, наиме, речено да за донацију контактира извесног Ису Амрикија, који се на друштвеним мрежама представља под именима „HoneyNtea“ и „Wolf Raised“.

Када је то и учинио, Амрики му је рекао да се доста новца за ИД прикупи у џамијама Велике Британије.

Он је дао и савјет да се уплате врше директно преко мреже за трансфер новца Монеyграм у Босну и Херцеговину „јер је то најсигурнији начин“, пише „Дејли стар“.

Чланак ДЕЈЛИ СТАР: Прање новца за финансирање ИД преко рачуна у БиХ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Исламска држава сада представља највећу опасност, не само за Сирију, Ирак и Блиски исток, већ и за читав свет. Управо они који су створили ово слепо црево у Сирији и Ираку, лидери ИД, планирају да створе Велики исламски калифат

Они зато прете да ће потчинити Либан, Јордан, Северну Африку. Џихадисти ИД гледају ка Египту и Израелу, Авганистану и Пакистану, Ирану и Кавказу, стварајући тамо своје провинције — емирате. Шефови ових група имају велике финансијске могућности. Који су извори тих финансијских средстава?

Опасност коју представља терористичка формација која је сама себи наденула име Исламска држава, састоји се у идеологији базираној на мржњи према свему људском и практиковању терористичких метода, али и у томе да је лидерима ове формације пошло за руком да створе нешто попут квазидржаве, са свим уобичајеним атрибутима, укључујући и економску и финансијску делатност.

Према подацима стручњака, средином 2015. године Исламска држава је контролисала активе у висини од преко 2 билиона долара, а текући годишњи обрт износи 2,9 милијарди долара. Почетком ове године челници ИД су утврдили буџет од 2 милијарде долара, а очекују и суфицит од 250 милиона долара.

Одакле ове огромне суме тој квазидржави? Требало би рећи да су терористичке исламске групе које чине ИД већ оперисале веома значајним сумама. Првобитни капитал су лидери ИД добили отимајући банке, нафтне и гасне објекте, предузећа за добијање и прераду фосфата, производњу цемента, као и фосфорне киселине. Уз то, за разлику од многих акција Исламске државе које су биле снимљене и приказане широкој јавности, а током којих су на монструозне начине терористи убијали људе и уништавали различите материјалне вредности, све што је повезано са извориштима природних богатстава, средства за експлоатацију и транспорт није уништено. Радно стање економске инфраструктуре, као и радна места радника, остају нетакнути.

Други важан извор прихода за ИД је продаја жита. Према подацима УН, ирачке провинције Ниневија и Салах ад Дин, које се налазе под контролом ИД, најплодније су у читавој земљи. На њих отпада 30 одсто укупне производње пшенице у земљи, као и 40 одсто укупне производње јечма. У овим областима под контролом ИД налазе се и државна складишта пшенице, где се чува око милион тона. У Сирији милитанти ИД такође држе под контролом државна складишта пшенице.

Илегална препродаја свих количина које су произвела предузећа тренутно под контролом милитаната — а ту се мисли и на нафту, гас, житарице — врши се по цени значајно нижој од тржишне, што омогућава ИД да задржи по неколико десетина милијарди долара годишње.

Овде би морао да буде поменут и порез. Наиме, опорезивање физичких и правних лица на овим територијама доноси такође значајне приходе ИД. Опорезују се све телекомуникационе компаније, све банкарске услуге, социјална давања, плате запосленима, али и трговина украденим археолошким предметима. Овде би требало поменути и путарине, царине које плаћа сваки теретни камион који прелази границу Ирака са Јорданом и Сиријом, као и порез који се плаћа у име заштите немуслиманских општина. Сви ови намети доносе терористичкој организацији ИД око 360 милиона долара годишње.

Заједничка илегална делатност са другим међународним криминалним групама такође доноси новац. То је управо горепоменута незаконита трговина различитим предметима културног наслеђа, али и трговина људима. Међу киднапованима били су пословни људи, регионални политичари, свештеници, као и грађани страних држава. У последње време посебно радо тргују хришћанском децом, али и омладином других немуслиманских верских заједница. Према различитим проценама, приближно 10 милиона долара месечно слива се у касу ИД на тај начин.

Различите „хуманитарне“ исламске организације, разбацане по читавом свету, а посебно оне које симпатишу ИД, спонзоришу ову терористичку организацију. Осим тога, радо своје прилоге дају и арапски милијардери који се слажу са доктрином ИД.

Из свега реченог може се закључити да се против ове глобалне опасности мора борити првенствено рушењем финансијског система ИД, уништавањем путева илегалне трговине и затварањем свих канала токова новчаних средстава.

Чланак ОБРЋУ МИЛИЈАРДЕ ДОЛАРА: Одакле потиче финансирање Исламске државе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: mistralbg.com

Док надлежне институције истражују ко су особе из БиХ које су имале скривене тајне рачуне у швајцарској пословници британске банке ХСБЦ, која је профитирала послујући с трговцима оружјем, све је више оних који поручују да у самом срцу Сарајева постоји озбиљнији проблем који је потребно испитати, а о којем се годинама ћути.

Надлежне институције у БиХ, првенствено Агенција за истраге и заштиту БиХ (Сипа), уназад неколико дана настоје да открију којих је то седам клијената у овој банци на девет рачуна држало 4,3 милиона долара, од чега се највећи појединачни рачун односи на 3,8 милиона долара.

У Пореској управи РС рекли су како од самог почетка прате аферу, додајући да су поводом тога одмах реаговали. У Пореској управи Федерације БиХ пак немају податке о тајним рачунима и наводе како нису упознати с информацијама које су се појавиле у тој афери, али да су спремни да реагују. Напомињу како нису добили никакву информацију од надлежних агенција БиХ. У Сипи тврде како прате објаве у медијима и прикупљају обавештајна сазнања с циљем провере навода, док у Тужилаштву БиХ о овом случају не могу давати никакве податке.

Међутим, оно што многи оцењују као далеко озбиљнији проблем, а о чему су медији у БиХ недавно писали, јесу наводи да су Босанска, Вакуфска и Депозитна банка, које су основали Саудијци Јасин ел Кади и Шафик Ајади – иначе повезани с тероризмом – учествовале у финансирању тероризма у БиХ. То је наведено у извештају једне стране обавештајно-безбедносне службе који је, по писању медија, међу осталим документима, бивши потпредседник ФБиХ Мирсад Кебо недавно предао Тужилаштву БиХ.

„Банке су обезбедиле финансијску помоћ за неколико организација које служе као фасада Ал Каиде у БиХ. То су Мувафак фондејшн, Харамеин исламик фондејшн и Сауди хај комишн фор рилиф БиХ. Неке од њих је Влада САД већ означила као специјалне глобалне терористе”, објавили су медији, позивајући се на извештај страних служби из августа 2003. Према тим наводима, Вакуфска банка 2002. пријавила је капитал од око осам милиона који је исте године порастао на 28 милиона евра. Агенција за банкарство ФБиХ је у августу 2002. одобрила интеграцију Вакуфске и Депозитне банке.

„Међу акционарима Вакуфске банке су и Фондација ’Бошњаци Мостар’ и ’Ријасет Исламске заједнице’, а њихов удео износи 18 и 11 одсто. Обе фондације примају донације из иностранства, посебно из Саудијске Арабије, а иза тога стоји проповедник у сарајевској џамији Краља Фахда. Кади и Ајади у Депозитној и Вакуфској банци су, уз финансијско залеђе фирме ’Махмал инвестмент’, годинама обезбеђивали финансије исламским хуманитарним и терористичким организацијама које су деловале у БиХ”, навели су медији делове извештаја.

Истакнуто је да је чак и бошњачка тајна служба АИД 2002. констатовала да су те банке преко хуманитарне организације Харамеин финансирале Ал Каиду. Кебо је потврдио да су међу 1.000 страница документације о почињеним ратним злочинима, које је доставио тужилаштву, и докази о малверзацијама у вези с хуманитарном помоћи која је стизала у БиХ.

Амерички професор и аналитичар Данијел Сервер изјавио је како надлежни у БиХ морају да предузму све како би биле блокиране финансијске трансакције којима се на тлу БиХ помажу особе које се на ратиштима у Сирији и Ираку боре на страни терориста. Сервер је поручио да у вези с овим мора постојати консензус у БиХ.

Џон Коен, бивши координатор за борбу против тероризма у Одељењу за унутрашњу сигурност САД и професор на Универзитету Ратгерс, указујући на значај процеса у Америци против оптужених имиграната из БиХ, констатовао је да, „ако сте спремни да прикупљате и шаљете новац да бисте помагали борце у Сирији, онда ћете бити спремни да посегнете за оружјем и код куће изведете напад”.

Чланак ФИНАНСИЈЕРИ ТЕРОРИЗМА У БИХ: Зид ћутања око тајних банкарских рачуна се појављује прво на ИСКРА.