Емир Кустурица (фото: Tanjug / Dimitrije Goll)

Режисер Емир Кустурица изјавио је да планира да сними филм о монголском владару Џингис-кану.

– Имам идеју да снимим филм о Џингис-кану. Велики филм о томе какав је човјек којег нису вољели ни овдје, ни на Западу – рекао је Кустурица новинарима током Међународног филмског фестивала „Херој и вријеме“ у Железноводску.

Према његовим ријечима, филм ће бити снимљен по књизи киргистанског и руског писца Чингиза Ајтматова.

– Имам одличну књигу Чингиза Ајтматова. Врло доброг писца. Мислим да ће филм бити спреман за наредни фестивал – нагласио је Кустурица.

Он каже да једна од сцена може бити снимљена на Кавказу.

– Имам сцену када Џингис-кан прилази ријеци, гдје мора да чека док она замрзне како би је прешао. Сада размишљам гдје да снимим ту сцену – на Кавказу или у Сибиру – рекао је Кустурица.

Међународни фестивал „Херој и вријеме“ се одржава од 25. маја до 2. јуна у Железноводску и другим околним градовима Кавказа.

Кустурица је најавио и турнеју своје музичке групе „The no smoking orchestra“ од Бреста до Камчатке, која ће почети 1. новембра, пренио је Спутњик.

Чланак ЧОВЈЕК КОЈЕГ НИСУ ВОЉЕЛИ НИ ОВДЈЕ НИ НА ЗАПАДУ: Кустурица планира да сними филм о Џингис-кану се појављује прво на ИСКРА.

Прослављени српски режисер Емир Кустурица на данашњи дан 1995. године добио је „Златну палму“ за филм „Подземље“ на Филмском фестивалу у Кану.

Филм „Подземље“, познат и по називу „Била једном једна земља“, био је српски кандидат за награду „Оскар“ за најбољи филм ван енлеског говорног подручја за 1995. годину.

Британски филмски институт је 2017. године процијенио да је „Подземље“ најбољи филм на Балкану, а одлучено је да се, осим биоскопске верзије на ДВД-у изда и дужа верзија тог филма, као и мини ТВ серија.

Емир Кустурица је двоструки добитник „Златне палме“. Осим за „Подземље“, ову награду је добио 1985. године и за филм „Отац на службеном путу“.

Чланак БИЛА ЈЕДНОМ ЈЕДНА ЗЕМЉА: Навршило се 24 године од Кустуричиног тријумфа у Кану се појављује прво на ИСКРА.

Отац на службеном путу (фото: imdb.com)

На данашњи дан 1985. године филм „Отац на службеном путу“ Емира Кустурице освојио је Златну палму на Канском фестивалу – била је то прва Палма у историји југословенске кинематографије.

Овај филм /сценарио Абдулах Сидран и Емир Кустурица/, у којем су главне улоге играли Предраг Мики Манојловић, Мирјана Карановић и Морено Дебартоли, проглашен је најбољим остварењем Канског фестивала према мишљењу жирија, којем је предсједавао велики филмски синеаста Милош Форман.

Прије и послије тога, филмски аутори из, иначе одличне, филмске продукције бивше Југославије, нису испјели да освоје још неку „Златну палму“, мада јој је 1967. године био близу Александар Петровић са филмом „Скупљачи перја“.

Али, из никада до краја необјашњених побуда, на том фестивалу није додијељена Златна палма, па је Петровић освојио само Велики гран-при жирија, као највећу награду која је тада додијељена.

Кустурица ће још једном освојити Златну палму, и то десет година касније / 1995/ за „Андерграунд“ /сценарио Душан Ковачевић и Емир Кустурица/, у којем главне улоге играју Предраг Мики Манојловић, Лазар Ристовски и Мирјана Јоковић.

У вријеме Југославије Кустурица је у Кану 1989. године добио и признање за најбољу режију за филм „Дом за вјешање“ /сценарио Горан Михић/, са Давором Дујмовићем, Бором Тодоровићем, Љубицом Аџовић у главним улогама.

Кустурица је у главном такмичарском програму Кана промовисао и филмове – „Живот је чудо“, „Завет“ и „Марадона“.

Један број филмских сајтова уврстио је „Андерграунд“ међу три најквалитетнија добитника канске Златне палме, уз „Прислушкивање“ Френсиса Форда Кополе и филм „Падре падроне“ Паола и Виторија Тавијанија.

Чланак НА ДАНАШЊИ ДАН, 1985. ГОДИНЕ: „Отац на службеном путу“ – једини из СФРЈ награђен Златном палмом се појављује прво на ИСКРА.

Шахназаров филм у Београду (Фото: РТРС/ Promo)

Чувени руски редитељ, сценариста и актуелни директор Мосфилма, Карен Шахназаров, у Београду представља филм „Убити по виђењу“, чији је продуцент.

Филм „Убити по виђењу“ бави се истинитим догађајем – хватањем једног од највећих терориста у историји Русије Шамила Башајева чије име је незнатно измијењено у филму у Шамил. Овај чеченски терориста одговоран је за бројне терористичке нападе на цивиле и герилске нападе на снаге безбејдности, као и опсаду Московског позоришта и талачку кризу у Беслану, која је потресла читав свијет. Сценарио је заснован на сјећањима директних учесника у сложеној операцији службе државне безбједности. Филм прати оперативца Егора (којег глуми Игор Петренко) у покушају ликвидације терористичког вође, саопштено је поводом српске премијере филма у Београду.

– То је једна врло шкакљива тема за нашу средину, у филму је мало промијењено презиме али наравно да се ради о Басајеву. Филм је сниман по реалном догађају и водило се рачуна о детаљима. Он се у Русији још увијек приказује и по мени је добро прошао – рекао је Шахназаров.

Навео је да је направљена и мини серија од четири епизоде која још није приказана у Русији.

– Надам се да ће бити приказана и у Србији – додао је славни Рус.

Шахназаров је нагласио да је филм продукцијски био веома захтјеван, због снимања у планинама и на неприступачном простору.

– У филму су глумили чеченски глумци, то је веома важан психолошки моменат јер показује да су на неки начин сагласни са оним што је приказано у филму. Тражили смо глумце по Чеченији и Кавказу и открили да тамо има сјајних глумаца. Мислим да је постојао извјестан изазов за чеченске глумце у овом филму. То је врло сложена и шкакљива тема за Кавказ и сама чињеница да су пристали да глуме у филму показује да се на Кавказу мијењају ствари – закључио је Шахназаров.

Директор највећег руског и европског студија за производњу филмова одржао је мастерклас будућим филмским радницима и професионалцима из области филмске режије и продукције у Југословенској кинотеци.

Чланак УБИТИ ПО ВИЂЕЊУ: Шахназаров у Београду представио филм о лову на Шамила Басајева се појављује прво на ИСКРА.

Фото: N1/Tanjug/AP Photo/Kirsty Wigglesworth

Бивши председник Уругваја Хосе Мухика постао је данас звезда 75. Међународног филмског фестивала у Венецији приказивањем документарног филма о њему редитеља Емира Кустурице.

„Нисам звезда“, рекао је Мухика на представљању филма и додао да је пристао да дође на Мостру само због „пријатеља Кустурице“.

„Мој свет није овде. Не знам да ли је бољи или гори, али је другачији“, рекао је Мухика, који је био председник Уругваја од 2010. до 2015. године.

Мухика, звани Пепе, познат је по изузетно скромном животу, а недавно је дао оставку на сенаторско место.

Рекао је да не жели никакну пензију на основу свог сенаторског стажа.

Познат је као „најсиромашнији председник на свету“.

Кустурица је рекао да је Мухику прву пут видео на имању како вози трактор.

„Рекли су ми – ово је председник, а ја сам одмах себи рекао – ово је мој човек“, рекао је Кустурица и додао да је од Мухике научио да председник може да буде извор инспирације.

У Веницији је у току Мостра, која траје до 8. септембра, када ће бити додељен Златни лав.

Чланак НОВИ ФИЛМ ЕМИРА КУСТУРИЦЕ НА МОСТРИ: „Најсиромашнији председник“ звезда фестивала у Венецији се појављује прво на ИСКРА.

Емир Кустурица (фото: vosto.rs/ РИА Новости / Рамиль Ситдиков )

Емир Кустурица појавиће се као глумац у филму „Балканска међа“, чији је продуцент Милош Биковић.

Биковић и његова продуцентска кућа „Архангел студио“ тренутно завршава рад на филму „Балканска међа“, који говори о операцији руске војске при заузимању аеродрома „Слатина“ у Приштини. Премијера филма планирана је за почетак идуће године. Глумац је ексклузивно открио за Спутњик да ће једну од улога у његовом продуцентском остварењу тумачити и славни редитељ Емир Кустурица.

„Јуче нам се на снимању придружио Емир Кустурица који ће тумачити једну малу улогу. За мене је то велика част што је човек таквог калибра дошао да својим присуством и учешћем подржи филм. И заиста ме то много радује. То показује његову величину не само као уметника него и као човека, што се одазвао једној младој продуцентској кући, младим колегама и што нас је подржао. Неизмерно сам му због тога захвалан“, изјавио је Биковић за Спутњик.

Чланак „БАЛКАНСКА МЕЂА“: Кустурица глуми у Биковићевом филму се појављује прво на ИСКРА.

Фото: pukmedia.com

Церемонију доделе Оскара, награда америчке Академије филмских уметности и наука, пратило је 26,5 милиона гледалаца, што је рекордно низак број.

То је први пут да је церемонију Оскара гледало мање од 30 милиона људи, наводи агенција Асошијетед прес.

Додела Оскара је често најгледанији шоу-програм на телевизији, после Супербоула, али то није био случај ове године, наводи АП и додаје да је прошлог месеца церемонију отварања Зимских олимпијских игара у Пјонгчангу пратило 27,8 милиона гледалаца.

Број људи који гледају телевизију се генерално смањује, али гледаност доделе Оскара је често повезана са популарношћу филмова у такмичарској категорији, али то не говори много о филму „The Shape of Water“ (Облик воде), који је добио награду за најбољи филм, наводи америчка агенција.

Додела Оскара је забележила ниску гледаност и 2008. године када је награда за најбољи филм припала остварењу „No Country For Old Men“.

Прошле године је свечану доделу Оскара пратило 33 милиона гледалаца.

Чланак ДОДЕЛА ОСКАРА: Рекордно ниска гледаност се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Глобална телевизија RT премијерно је емитовала филм о повезаности Холивуда са CIA,FBI и Пентагоном.

Филм се појавио по називом „Тајни задаци Холивуда“, а његов аутор је Шон Стоун – син познатог режисера Оливера Стоуна.

И славни режисер је учествовао у снимањима.

Филм Стоуна Млађег одговара на питања: ко од холивудских глумаца сарађује са CIA, сценарији коликог броја америчких блокбастера су били мењани под притиском тајних служби САД, под којим загонетним околностима је погинуо познати амерички филмски сценариста?

Први део филма разоткрива везе које постоје између филмске индустрије САД, њихових политичара и тајних служби.

Стоун Млађи у филму тврди да се хиљаде холивудских сценарија подвргава цензури. Наглашава да је та судбина задесила и познате филмове Операција „Арго“, „Произведено у Америци“, „Црни јастреб“ и „Немогућа мисија 3“.

На листи цензурисаних је и био и телевизијски шоу о куварима. У филму се тврди да га је „редиговао директно Пентагон“.

Стоун Млађи открива и шта повезује Обамину кћерку Малију и продуцента Харвија Вајнштајна којег пола женског Холивуда оптужује за силовања и сексуалне насртаје, а такође са Хилари Клинтон и Кети Пери, а шта министра финансија САД Стивена Мнучина са филмовима о људима Икс и „Аватаром“.

Кључно у првом делу филма је ипак својеврсна истрага о нестанку 1997-ме америчког сценаристе Герија Девора. Он је, наиме, ишчезао чим завршио рад на сценарију о правим разлозима војног упада САД у Панаму. Касније је био пронађен мртав и са одсеченим шакама.

У филму Деворова супруга објашњава због чега истрагу о његовој смрти сматра симулираном.

У другом делу филма се открива шта је повезивало тајне службе и Џона Форда, Мерилин Монро, Волта Дизнија и Џимија Стјуарта. Још се осветљава деловање унутар Холивуда организоване групе педофила, открива како је FBI познате музичаре навлачио на наркотике и како су тајне лабораторије училе да управљају људским страховима преко филмова „Психо“ (Алфреда Хичкока) и „Паклена поморанџа“ (Стенлија Кјубрик).

Чланак ХИЉАДЕ СЦЕНАРИЈА ПОДВРГНУТО ЦЕНЗУРИ: Филм „Тајни задаци Холивуда“ открива везе филмске индустрије САД са специјалним службама се појављује прво на ИСКРА.

(Милош Биковић) Фото: РТРС/mc.rs

Један од најгледанијих руских филмова у историји – „Лед“ Олега Трофима, са српским глумцем Милошем Биковићем, Аглајом Тарасовом и Александром Петровом у главним улогама, сутра стиже у наше биоскопе. Ова емотивна и истинита прича о девојци којој је љубав помогла да устане из инвалидских колица и постане шампион света у клизању, у Русији обара све рекорде гледаности.

– „Лед“ је филм који говори о односу између амбиције, љубави и среће и о томе да је потребно, у правилним пропорцијама, свој живот расподелити између та три стремљења – каже, за „Новости“, Милош Биковић, са којим смо у понедељак разговарали док је на београдском аеродрому чекао лет за Москву.

Честа путовања, авиони, хотели, постали су Биковићева свакодневица, али умор је цена коју плаћа као један од најтраженијих младих глумаца и у Србији и у Русији.

Последњи у низу хитова – „Лед“, до сада је зарадио више од милијарду рубаља, али то сигурно није крај, јер се ова романтична прича тек спрема да освоји светско тржиште.

– „Лед“ је био најгледанији филм у Русији првог дана приказивања. Буквално су морали да затворе благајне јер су све карте биле распродате. Протеклог викенда премијерно је приказан у Кини, такође у рекордном броју биоскопа – открива Биковић.

Разнолике филмске улоге које је до сада тумачио захтевале су и различите припреме. Наш саговорник ипак признаје да му је због тренинга клизања на леду рад на последњем филму био најтежи.

– Сваки лик има свој развојни пут, али сада сам, осим стандардне психолошке анализе, морао да научим и покрете на леду, начин размишљања људи који се баве уметничким клизањем. Хтео сам да мој лик не буде само антихерој који утиче на несрећу главне јунакиње већ да га разумемо и као човека – објашњава Биковић.

О његовој популарности у Русији сведочи и податак да је 1. марта премијеру имао још један филм са Биковићем у главној улози. Реч је о фантастичној авантури/трилеру „Изван границе реалности“, у којој српски глумац игра раме уз раме са шпанском звездом Антониом Бандерасом.

За улогу пљачкаша казина с натприродним моћима Биковић је већ добио и своју прву награду – за откриће године, на фестивалу Лос Анђелес – Италија. На наше питање да ли се то спрема да освоји и америчко тржиште, Биковић скромно одговара: „Има времена, видећемо.“

ЈЕЛИСАВЕТА НА БИНИ

Због свог претрпаног радног календара, Биковић није могао да буде у Лос Анђелесу и лично прими признање за откриће године.

– Уместо мене ову награду примила је моја пријатељица и колегиница Јелисавета Орашанин Теодосић – каже Биковић.

Чланак МИЛОШ БИКОВИЋ: Испит положио на леду се појављује прво на ИСКРА.

Милош Биковић (фото: vostok.rs/ kinopoisk.ru / Russia beyond)

У остварењу које ће српски глумац и продуцирати Никола Тесла се бори против завојевача из паралелне реалности.

Према сценарију филма генијални научник и проналазач Никола Тесла крајем 19. века открива начин да се пребаци у паралелни свет, по много чему сличан нашем, али технолошки на далеко вишем нивоу. Проналазач се среће са тајном организацијом из паралене стварности и сазнаје да се на нашу планету спрема инвазија. Тесла у том тренутку улази у борбу против моћног и опасног непријатеља.

Милошу Биковићу који је тренутно у жижи јавности као тумач главне улоге у руском филму „Лед“, поново је намењена главна рола, Николе Тесле, а појављује се и као аутор идеје за филм. Редитељ ће бити Александар Богусловски са којим је Милош већ сарађивао, играјући у његовом авантуристичком филму са елементима трилера, мистике и романтике „Изван граница реалности“ главну улогу, варалице који окупља групу људи са натприродним способностима како би опљачкали казино. Партнер му је славни Антонио Бандерас.

„Тесла“ је замишљен као велики међународни пројекат са буџетом од 15 милиона долара, а у продукцију ће се поред руске и америчке компаније (Kinodanz и AMBI Media Group), које стоје и иза филма Изван граница реалности, укључити и кућа Милоша Биковића и Миодрага Радоњића Archangel Studios.

Филм ће се снимати уз подршку српског Министарства културе. Поред тога руска продуцентска кућа Kinodanz фокусирана на производњу висококвалитетних акционих, авантуристичких и научно-фантастичних филмова намерава да у Србији отвори студио компјутерске графике. Почетак снимања „Тесле“ планиран је за идућу годину.

Чланак МОСКВА: Милош Биковић игра Николу Теслу у новом филму руског редитеља се појављује прво на ИСКРА.

Пројекција филма ће се наредних дана одржати у Мајамију и другим америчким градовима, наводи „Српска телевизија из Америке“.

Борис Малагурски и овај филм добили су велику подршку у Чикагу а сама тема, прича и кадрови српских манастира на Косову и Метохији гледаоце нису оставили без коментара. Како каже аутор, филм је важан зато што треба свету да покаже шта се заправо дешава са српским наслеђем на Косову и Метохији.

Чланак АМЕРИКАНЦИ ВИДЕЛИ ИСТИНУ О КОСОВУ: Дечани су исто што и Палмира (видео) се појављује прво на ИСКРА.

(Филм „Стаљинова смрт“) Фото: РТРС, jutarnji.hr

Приказивање француско-британског филма „Стаљинова смрт“ у Русији отказано је због „увредљивости и пропагнаде“, односно због, како сматрају филмски радници и политичари, исмијавања оних који су побиједили нацистичку војску – Јосифа Висарионовича Стаљина и официра Црвене армије.

Руско Министарство културе отказало је приказивање ове комедије на захтјев филмских радника и познатих личности који су погледали филм.

Они су затражили забрану приказивања, јер филм „удара на руске државне симболе“.

„Захтијевамо да спроведете додатно судско вјештачење и у међувремену повучете дозволу за приказивање филма“, пише двадесетак руских јавних личности, међу којима су и режисер Никита Михалков и Ера Жукова, кћи совјетског генерала Георгија Жукова.

Филм Арманда Јанучија, који је био забрањен за особе млађе од 18 година, на комичан начин прича о борби Стаљинових најближих сарадника за власт након његове смрти 1953. године.

Министар културе Русије Владимир Медински оцјењује да се филм може тумачити као „увредљиво исмијавање совјетске прошлости, земље која је побиједила фашизам, совјетске војске и обичних људи, па и жртава стаљинизма“.

Критикован је и избор времена изласка филма – само седам дана прије прославе 75 година совјетске побједе у Стаљинграду над нацистичком Њемачком.

Потписници петиције сматрају да је тај пропагандни филм увреда за све који су погинули и који су преживјели Стаљинградску битку.

„Не само Стаљин, него и сви његови маршали, па и сам Жуков, приказани су као малоумни, иако су побиједили у рату“, истиче један од потписника Павел Пожигајло, члан савјетодавног вијећа Министарства културе.

Чувени руски режисер Никита Михалков сматра да овакви филмови не би требало да долазе у Русију, а они који купују слична остварења не би требало ни да раде у тој земљи.

Михалков је аутор филма о стаљинизму „Варљиво сунце“, за који је 1994. године добио Велики гран-при на Канском фестивалу.

Чланак РУСИЈА: Отказано приказивање француско-енглеског филма „Стаљинова смрт“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Раде Прелић

У свом интервјуу за Искру, овогодишњи специјални гост Кустендорфа, велики италијански редитељ Паоло Сорентино, причао је о Мећавнику, филму, писању, Емиру Кустурици и многим другим стварима које се тичу уметности, чији је он, свакако, репрезентативни представник.

С обзиром на то да сте били гост на овом фестивалу и 2014. године, какве утиске носите са овог места? Можете ли нам рећи нешто више о вашем доживљају фестивала и самог Мећавника?

– О овом фестивалу и овом месту мислим све најбоље. Град је заиста предиван, па се управо тако и осећам кад год дођем. Потпуно је невероватан осећај кад вас овде позове лично Емир Кустурица. Још као двадесетогодишњак сам био заљубљен у његове филмове и ни у најлуђим сновима нисам замишљао да ћу икада имати било какав однос са Емиром, а данас смо пријатељи. То је још један од разлога зашто се увек обрадујем њему, његовим позивима и доласцима овде. Он је један од ретких генијалаца у историји филма.

Да ли сте видели други град, од камена, једини подигнут у славу писца, а чији је творац, опет, Емир?

– Нажалост не, али сад кад сам од вас за њега чуо, имам велику жељу да га посетим.

Да ли је Мећавник најбољи доказ да се не живи само за уметност, већ и да је могуће живети у уметности?

– То је фантастично питање и велика идеја. Свака вам част на томе! Сматрам да је то питање на које би пре Емир требало да одговори, јер је ово његов град и он у њему живи. Ако се он осећа као да живи у уметности, онда је у питању један од најсрећнијих људи на свету.

Фото: Раде Прелић

Како је Ватикан реаговао на серију „Млади папа“?

– У почетку, Ватикан је реаговао тишином. По мом мишљењу и тишина је реакција. Та тишина је очекивана, јер су они заиста мудри и треба им времена да дају званично мишљење о нечему. Снага Ватикана је у тој тишини. Тек пре неколико месеци, заузели су став који је позитиван. Рекли су да је моје виђење односа човека према религији заиста искрено. Стога, у питању је закаснела, али позитивна реакција.

Како је Џад Лоу реаговао на вест да желите да баш он игра главну улогу у овој серији?

– Џад Лоу није био мој први избор за ту улогу, али се показао као најбољи. Што се тиче његове реакције, био је врло узбуђен, истински поласкан и фасциниран идејом да игра једну тако захтевну улогу.

Поред филма, бавите се и писањем. Шта вам је драже од та два вида уметности и у којем од процеса више уживате?

– Писање је процес који заиста волим и у којем искрено уживам, што, после оволико година, не могу рећи за режирање, тј. за процес настанка филма. Наравно, више новца се заради филмом, и то је један од разлога зашто се бавим филмом. Опет кажем – један од разлога, јер није и најважнији, али своју срећу налазим у писању. Када пишем, поред тога што то чиним у самоћи, а самоћу волим, кроз то писање могу да оживим све своје сулуде идеје, што филм не може да ми омогући. Филм је ограничен разним стварима, од монтаже до музике и светла.

Мајкл Кејн, Џејн Фонда, Харви Кајтел, Џад Лоу, Тони Сервило, Шон Пен, Франсес Мекдорманд… Постоји ли неки глумац са којим нисте радили, а да бисте желели?

– Са многима бих волео да радим. Желео бих да радим са Метјуом Меконахијем, Лајамом Нисоном и мојим фаворитом Бенисијом дел Тором. Жеља ми је да снимим филм са Џеком Николсоном, али се бојим да је касно за то. Покушао сам да убедим Џина Хекмена да радимо заједно, али то није било могуће, јер он не снима од 2008. године. У пензији је.

Да ли мислите да Оскар, као награда коју сте и ви добили, још увек има релевантност као пре четрдесет година?

– Заиста не знам. За мене лично, добијање Оскара је добра ствар у смислу престижа. Увек ће ме сматрати оскаровцем, а то помаже у реализацији неких будућих пројеката. Дефинитивно је корисно, а значај саме награде некад и сад не бих поредио. То што је корисно добити га је једина константа. Нажалост, када добијете Оскара, сви вас памте по томе, иако ваше целокупно дело превазилази тај један или два филма по којима вас, због Оскара, памте.

Да ли тренутну геополитичку ситуацију у свету треба искључиво схватити као нешто лоше, или би за уметнике било боље из тога извлачити материјал за неко уметничко дело?

– Нисам баш особа коју треба ово питати пошто ја волим да правим филмове о људским осећањима, јер без обзира на ситуацију у свету, осећања су увек иста. Некад интензивнија, некад умеренија. Из разлога што сам искључиво тумач осећања, ја не разумем ништа друго око себе.

Да ли сте познавалац српске кинематографије?

– Нажалост, у Италији, због лоше дистрибуције, нисмо у могућности да пратимо српску кинематографију. Тако да, гледао сам само Емирове филмове, а од свих њих ме највише очарава „Дом за вешање“.

Рекли сте да сте почели да режирате под утицајем Емира Кустурице. На који начин је он утицао на ваш рад и колико је он важан за историју европског и светског филма?

– Сматрам да је Емир Кустурица један од пет или шест најважнијих редитеља у историји европског филма, а и Европа је свет. Он је на нивоу Бергмана и Фелинија.

Чланак ИНТЕРВЈУ „ИСКРЕ“, ПАОЛО СОРЕНТИНО: Кустурица као Бергман и Фелини се појављује прво на ИСКРА.

Филм „Челичне ратнице, жене добровољци у Првом свјетском рату“ (Фото: ИН4С)

Филм „Челичне ратнице, жене добровољци у Првом свјетском рату“ посвећен женама херојима Великог рата које су се бориле на страни Срба против Аустроугарске и Њемачке биће представљен 15. јануара у шведском Филмском институту, као најновија шведска продукција за 2018. годину.

Премијера фима о женама – ратницама, од којих су многе дошле из разних земаља свијета а остале су уз Србе до ослобођења, биће уприличена за вријеме Фестивала Новог балканског филма од 15-18 фебруара у Стокхолму.

„Приликом предстаљања свих будућих премијера шведске продукције за 2018. годину уврштен је и овај филм који говори о нама и већим дијелом је на српском језику. А то није мала ствар. У години сећања на 100 година Великог рата, Швеђани промовишу филм о српском страдању“, истиче Јелена Мила, ауторка филма.

Дистрибуција „Челичних ратница“, у којем су главни протагонисти шведски глумци, почиње од 23. фебруара ове године. Премијера у Србији се очекује крајем фебруара. Музику за филм, која је рађена на основу говора мајора Гавриловића, компоновао је шведски хеви-метал бенд Сабатон.

Чланак НА СТРАНИ СРБА: Филм „Челичне ратнице, жене добровољци у Првом свјетском рату“ се појављује прво на ИСКРА.

фото: vostok.rs/kp.ru

Руска спортска драма „Пењање на врх”, која је посвећена победи кошаркашке репрезентације СССР-a над репрезентацијом САД-а у финалу Олимпијаде у Минхену 1972-ге године, постала је најгледанији домаћи филм у РФ.

До 13. јануара већ је зарадио 1,693 милијарди рубаља, претекавши „Последњег јунака” који је инкасирао 1,672 милијарде.

Иако се приказује мање од месец дана, „Пењање на врх” је са 6,63 милиона гледалаца са плаћеним улазницама већ на четвртом месту по броју продатих карата у биоскопима. Испред њега су само: „Иронија судбине. Наставак” са 8,87 милиона, „Последњи јунак” са 7,78 милиона и „Дневна патрола” са 7,41 милион.

У филму редитеља Антона Мегердичева играју Владимир Машков, Андреј Смољаков, Сергеј Гармаш, Марат Башаров, Викторија Толстојанова, Иван Колесњиков, Кирил Зајцев и други.

Улогу тренера репрезентације САД игра амерички глумац Џон Севиџ, вишеструки добитник „Оскара”.

„Пењање на врх” се врти око доласка на чело кошаркашке репрезетнације СССР.а новог тренера Владимира Гаранжина (игра га Машков) који има амбицију да победи „непобедиве Амере”.

Њему, за почетак, полази за руком да вирусом такве амбиције инфицира и репрезентативце које је одабрао.

Сценарио филма је написан према књизи славног Сергеја Белова која носи исти наслов, а објављена је 2010-те.

У филму је делом укључена и трагедија која се на тој Олимпијади догодила када су палестински терористи убили 11 олимпијаца Израела.

Гледаоци на почетку имајуу прилику да посматрају како Гаранжин бира фактички нови репрезентативни тим, како се одриче дотадашње традиције, а костур чине играчи ЦСКА.

Репрезентације САД и СССР стигле су до финала без пораза.

Исход финала се решава у три последње драматичне секунде…

Александра Белова игра Иван Колесњиков, Сергеја Белова – Кирил Зајцев, Модестаса Паулаускаса – Џејмс Тратас, Алжана Жармухамедова – Александар Рјаполов…

Руски министар културе Владимир Мединскии проценио је да ће филм пообарати још неке рекорде, јер протекле недеље је сваки други посетилац биоскопа широм Русије – гледао тај филм…

Чланак МОСКВА: Филм о победи кошаркаша СССР-а над САД-ом у финалу Олимпијаде у Минхену рекордер по заради у Русији се појављује прво на ИСКРА.

Легенда о Коловрату (Фото: intermagazin.rs)

Премијера „Легенде о Коловрату“ одржаће се 4. јануара у 20 часова у биоскопу „Синеплекс“ у тржном центру „Ушће“, након чега филм наставља биоскопски живот у региону.

Највећи продукцијски подухват руске кинематографије стиже на више од 30 екрана у Србији. Премијера „Легенде о Коловрату“ одржаће се 4. јануара у 20 часова у биоскопу „Синеплекс“ у тржном центру „Ушће“, након чега филм наставља биоскопски живот у региону. Специјални гост на премијери биће глумац Иља Малаков који у филму тумачи улогу Коловрата.

Малаков је члан Губерског позоришта у Москви, где је одиграо бројне улоге, а за ролу Коловрата изабран је међу више од 30 кандидата. Одушевљење филмом, али и самим Малаковим није крио ни председник Русије Владимир Путин.

Због великог интересовања првог човека Русије, организована је посебна претпремијера, након које је Путин честитао целој екипи на одличном филму.

„Филм је импресиван, дира у душу, имам утисак да ће људима бити занимљив. Идеја је одлична“, рекао је Путин и додао да му је млади Малаков нови омиљени глумац.

По слетању у Београд, Иља Малаков истакао је да је веома узбуђен због доласка у Београд и нестрпљив да чује утиске након београдске премијере.

Коментаришући припреме за снимање илма, Малаков је рекао: „Било је тешко, нарочито сцене борби, али и веома узбудљиво. Сваки дан мо тренирали месецима и за то време постали веома добар тим који се максимално посветио војим задацима. То је за мене било инспиративно и мислим да су то гледаоци препознали. Надам се да ће исто видети и публика у Србији“.

Филм Легенда о Коловрату, као највећи продукцијски подухват у руској кинематографији, до сада је у Русији погледало више од пет милиона људи.

У 13. веку монголске ратне хорде и њихов вођа Бату Кан контролисали су већину света. Како су се кретали ка Европи, Монголи су нападали преостале руске кнежевине које су им се нашле на путу.

Ипак, њихове планове квари тај мали одред снажних јунака на челу са мистериозним храбрим ратником, који им се супротставља. Режију потписују Џаник Фајзиев и дебитант Иван Шурковетски. Главне улоге тумаче Иља Малаков, Алексеј Серебријаков, Александр Илин.

Регионална права за овај филм има кућа „Фокс вижн“, а дистрибуцију за Србију и Црну Гору ради „Фејм солушнс“. Карте за сутрашњу премијеру филма су у продаји.

Чланак ВЕЛИКИ ПОДУХВАТ РУСКЕ КИНЕМАТОГРАФИЈЕ: Стиже „Легенда о Коловрату“, филм који је одушевио Путина се појављује прво на ИСКРА.

Ана Карењина и гроф Вронски (Фото:Sputnik/ Балабанов)

У Русији је почело снимање документарно-играног филма „Звјезда и смрт грофа Вронског – Српски гамбит“, кога је Лав Толстој описао као грофа Вронског у роману „Ана Карењина“, као и судбине многих познатих личности 19. вијека.

Филм је научно-популарни приказ биографије Николаја Николајевича Рајевског, унука чувеног генерала Рајевског, јунака рата против Наполеона и посебно Бородинске битке 1812. године, кога је Лав Толстој описао као грофа Вронског у роману „Ана Карењина“. Пуковник Рајевски је дошао 1876. године у Србију да учествује у рату против Турака и пао у бици код Горњег Адровца 20. августа 1876.

Његова ратна дјелатност и јуначка погибија биће приказани у једном ширем историјском контексту руског добровољачког покрета. Прије 140 година, тај покрет је захватио хиљаде држављана Руског Царства који су кренули да помогну српској браћи.

Истовремено, филм је осмишљен и као детаљна историјска истрага верзије о Рајевском као прототипу Вронског из „Ане Карењине“.

Поређење поузданих али мало познатих чињеница, људских судбина, карактера лика из романа и истините личности омогућиће ауторима филма да докажу истинитост ове верзије и да прикажу праву слику о погибији једне од најпознатијих личности свјетске књижевности.

Истрага обухвата истовремено више нивоа руске историје и културе XIX вијека: узроке руско-турског рата, руску дипломатију и тајне службе друге половине XIX вијека, словенофиле и њихове „безбједносне службе“, добровољачки покрет -циљеве и методе, ослободилачки покрет на Балкану и расположења у руском друштву. Анализа свега наведеног је пријеко потребна да би се схватио разлог руско-турског рата.

Филм ће постати својеврсни водич кроз судбине многих чувених личности епохе, као и свједок укрштања њихових путева.

Драматична стварност упоредо са генијалном фантазијом романа „Ана Карењина“ – о томе је филм „Звијезда и смрт грофа Вронског. Српски гамбит“.

У снимању филма ће се активно користити метод историјске реконструкције.

Планирано је и снимање на терену у Србији те приказивање ријетких историјских докумената из руских и српских архива. Покровитељи пројекта су министарства културе Русије и Србије, као и Руско историјско друштво и руски фонд Историја отаџбине.

Чланак МОСКВА: Срби и Руси снимају филм о Вронском се појављује прво на ИСКРА.

„Небо над Бјеловаром“ (Фото: РТРС)

У биоскопу „Доли Бел“ у Андрићграду вечерас је приказан документарни филм „Небо над Бјеловаром“ Недељка Лајшића који говори о херојском чину мајора ЈНА Милана Тепића и војника Стојадина Мирковића, који су погинули у Бјеловару у септембру 1991. године.

Аутор филма Недељко Лајшић рекао је да су овим филмом покушали да сачувају сјећање на хероја Милана Тепића.

„То је прича о патриотизму, о љубави према својој земљи“, додао је Лајшић.

Према његовим ријечима, мајор Тепић је један од ријетких који је одржао дату ријеч до краја, те је жртвујући свој живот показао како се воли и искрено брани своја земља.

Лајшић је напоменуо да идеја о филму траје десетак година, а да је реализација трајала двије године.

„Филм је приказан у десет градова, а прва премијера била је у Београду“, додао је Лајшић.

Предсједник Предсједништва Борачке организације Вишеград Милисав Васић рекао је да Борачка организација трећи пут приказује филм промовишући српске хероје.

„Ово је порука младим људима да поштују и цијене оне који су дали живот за Републику Српску“, додао је Васић.

Филм „Небо над Бјеловаром“ приказан је на иницијативу Борачке организације Вишеград поводом обиљежавања Међународног дана лица са инвалидитетом.

Мајор Југословенске народне армије Милан Тепић из Комленца у Козарској Дубици погинуо је 29. септембра 1991. године у бјеловарској касарни на Беденику, након што је дигао у ваздух војно складиште и себе, не желећи да препусти непријатељу оружје којим би убијао његове војнике.

Са њим је погинуо и војник Стојадин Мирковић, који је одбио Тепићево наређење да се повуче са осталим војницима од главног објекта.

Чланак ВИШЕГРАД: Приказан документарни филм „Небо над Бјеловаром“ се појављује прво на ИСКРА.

Пети Српски Филмски Фестивал у Чикагу почео је пројекцијом документарног филма „Обећање“, редитеља Жељка Мирковића и аутора и копродуцента Душана Гајића.

Документарац „Обећање“ приказан је почетком ове године и на Радио телевизији Србије, а доноси причу о несвакидашњем подухвату једне француске породице која се настанила у селу Рогљеву код Неготина, како би заједно са мјештанима производила органско вино за међународно тржиште.

Почетком прошлог вијека, село Рогљево је било необично просперитетно за једно удаљено село у источној Србији а вина из Неготинске крајине била су присутна на изложбама у Паризу, Лондону и Бордоу, трговина са Европом је цвјетала, али сто година касније главна одлика овог краја су сиромаштво и напуштеност.

Филм „Обећање“ приказан је ове године и на Међународном филмском фестивалу „Red Dirt“ у Охају, САД, као и у оквиру седмог издања Филмског фестивала „Queens world“, који се одржава на више локација. Чикашка публика прихватила је овај филм са одушевљењем и великим интересовањем.

Након „Обећања“ приказан је и нови филм Емира Кустурице „На Млечном Путу“ у којем главне улоге тумаче поред Емира Кустурице, Слобода Мићаловић и Моника Белучи. Филм је оставио снажан утисак код гледалаца, изненадио публику и изазвао доста емоција. Кустурицино дјело премијерно је приказано на филмском платну у оквиру 73. Међународног филмског фестивала у Венецији, на којем је освојио и признање „Млади златни лав“, а на нашим просторима премијерно је приказан почетком ове године на 10том Кустендорфу.

Поред ова два филма током наредних дана у оквиру Српског Филмског Фестивала у Чикагу ће се приказивати филмови: „Лутајућа Срца – архив емоција“, документарац о музичкој групи из Ниша која је била популарна 70тих година прошлог вијека, затим „Слепи Путник на Броду Лудака“, телевизијски филм у продукцији РТС-а и режији Горана Марковића, чија је радња смјештена у периоду Првог свјетског рата, односно у болници у којој последње дане живота проводи чувени српски књижевник Петар Кочић, а биће приказан и последњи филм Љубише Самарџића „Панта Реи“, који је прослављени српски глумац назвао „сажетим дијелом своје филмске и животне приче“.

У завршници биће приказано и овогодишње остварење режисера Бојана Вулетића „Реквијем за Госпођу Ј“ са Мирјаном Карановић у главној улози, који је свјетску премијеру имао на Берлинском филмском фестивалу а премијеру у Србији на овогодишњем ФЕСТ-у.

Филм „Реквијем за госпођу Ј“ је српски кандидат за Оскара у категорији „Дугометражни играни филм на страном језику“. Гледаоци у Чикагу имаће прилике да погледају и филмове „Војна Академија 3“ и „Јесен Самураја“ романтична комедија за који сценарио потписује Димитрије Војнов а у режији Данила Бећковића.

Овогодишњи фестивал посвећен је великану српског глумишта Љубиши Самарџићу, саопштила је Српска Телевизија из Америке.

Чланак „НА МЛИЈЕЧНОМ ПУТУ“ У ЧИКАГУ: Филм оставио снажан утисак код гледалаца, изненадио публику и изазвао доста емоција се појављује прво на ИСКРА.

Милана Мајар (Фото: РТРС)

Документарни филм „С руба памети“ наше новинарке Милане Мајар, у продукције РТРС-а, освојио је прву награду „Златна Ника“ на Интернационалном фестивалу репортаже и медијa ИНТЕРФЕР у Београду.

Актуелност теме о рату у Сирији и несвакидашњи судар емоција и патриотизма одлике су филма „С руба памети”“ којем је ово већ седма награда ове године, али посебно значајна јер долази од стране новинарске струке.

– Управо зато ова награда и јесте посебна, јер доказује да новинарство, без обрзира на све околности у којима се налази, и даље опстаје и даје добре резултате – каже ауторка.

Стручни жири јасно је образложио свој избор за прву награду.

– Наш фестивал гаји једну врсту промоције репортаже, у смислу да она мора да буде актуелна и поткована новинарском храброшћу, што филм „С руба памети“ свакако јесте – каже Тамара Попов, директорка фестивала.

Филм Милане Мајар је прво документарно остварење из продукције РТРС-а које је урађено на арапском језику. Преведен је на пет свјетских језика и приказује се на фестивалима широм Европе, Америке и Азије.

Чланак 22. ИНТЕРФЕР: Филм „С руба памети“ награђен и у Београду се појављује прво на ИСКРА.

Брод: Прејмијера документарног филма (Фото: РТРС/СРНА)

Документарни филм „Од страдања до слободе Брода“, посвећен страдању Брођана, свирепим убиствима и мучењима Срба, премијерно је приказан у амфитеатру Средње школе „Никола Тесла“ у Броду, поводом 25 година од ослобођења ове општине.

Филм приказује вријеме у овој општини од 1991. до 7. октобра 1992. године када је ослобођена, рекао је Миле Савић, аутор филма.

„Нема довољно оваквих филмова који приказује шта се све дешавало српском народу на подручју БиХ“, навео је он.

Додао је да филм приказује почетак агресије Хрватске на Брод, као и свирепе злочине у Сијековцу. Људи у филму говоре шта су доживјели, а не шта су чули да се догодило, нагласио је аутор.

Савић је најавио снимање неколико документарних филмова који ће се бавити догађајима у Сијековцу, масовним гробницама и филму о ослобођењу Брода.

Предсједник Предсједништва Борачке организације општине Брод Зоран Видић рекао је да је овај филм приказан у оквиру свечане сједнице Борачке организације поводом дана ослобођења Брода.

„Приказивањем овог филма, приказује се истина о томе како је почео рат у БиХ“, истакао је Видић.

Он је подсјетио да је на подручју општине Брод постојало 10 логора, седам масовних гробница, као и да је заробљено више од 2.000 бораца и цивила.

„Морамо приказати како је на славан начин Војска Републике Српске ослободила Брод, направивши сјеверну границу Српске“, нагласио је Видић.

Начелник општине Брод Илија Јовичић рекао је да ће општина увијек подржати пројекте који су од значаја за очување историје.

„Данас славимо јер живимо у слободи, првенствено отвореном Броду“, истакао је Јовичић и поручио да Брођани не смију заборавити оне који су дали своје животе да би данас живјели у слободи.

Чланак ИСТИНА КАКО ЈЕ ПОЧЕО РАТ: Премијера филма „Од страдања до слободе Брода“ се појављује прво на ИСКРА.

(Емир Кустурица) Фото: М. Цветковић

Десети јубиларни Лесковачки интернационални фестивал филмске режије /ЛИФФЕ/ свечано је синоћ отворио редитељ Емир Кустурица, који је и овогодишњи лауреат Награде „Живојин Жика Павловић“ за афирмацију српске кинематографије у свијету.
Кустурица је седми добитник ове престижне награде, а досадашњи лауреати су Предраг Мики Манојловић, Раде Шербеџија, Драган Николић, Велимир Бата Живојиновић и Славко Штимац.

Градоначелник Лесковца Горан Цветановић, који је Кустурици уручио награду рекао је да и најпознатији свјетски редитељи не могу да се похвале да имају двије Златне палме у Кану, два Сребрна лава у Венецији, награде у Берлину, Москви, номинацију за Оскар, као што то може, како је оцијенио, „наш мајстор покретних слика“.

„Имао сам ту част да отворим први фестивал филмске режије, веровали смо у њега, и од самог почетка смо се трудили да град буде његов достојан партнер и да пружи сваку подршку. Значај и виталност фестивала доказивали смо из године у годину“, рекао је Цветановић.

Он је додао да је посебна част што овогодишњи фестивал отвара Емир Кустурица, што публика има прилику да види његов филм „На млијечном путу“, и што је управо он овогодишњи лауреат Награде „Живојин Павловић“, преносе „Вечерње новости“.

За прослављеног српског режисера награда има посебно мјесто, јер је, како каже, своју филмску поетику и естетику градио управо под утицајем овог великана „црног таласа“, од кога је много научио.

„Одговорно тврдим да је Жика Павловић био један од оних аутора, који су били најзначајнији у свијету филма. Те енциклопедије које се пишу, пишу се као историје, из неког центра којем одговара да један или други владајући укус има своје представнике, а ми можемо слободно да кажемо да се три, од укупно десет филмова, које је снимио Жика Павловић, сврставају у ред најбољих свјетских остварења“, навео је Кустурица.

Послије церемоније отварања фестивала, Кустурица је пред неколико хиљада посјетилаца са својим бендом „Но смокинг оркестра“ одржао концерт, први у Србији послије паузе од осам година.

ЛИФФЕ ове године има главни и такмичарски програм, програм „Ауторски печат“, те селекцију студентских филмова из региона.

До 23. септембра, од 16 филмова у главном програму, пред публиком ће бити чак седам премијерних пројекција.

Током фестивала публици ће се поклонити глумци Мира Бањац, Слобода Мићаловић, Бранко Цвејић, Бранислав Лечић, Зоран Цвијановић, Тихомир Станић и други, преносе „Вечерње новости“.

Чланак МАЈСТОР ПОКРЕТНИХ СЛИКА: Кустурици уручена награда „Живојин Павловић“ на Фестивалу филмске режије у Лесковцу се појављује прво на ИСКРА.

Управо објављена књига „Хришћанство и филм“ Владимира Коларића, у издању Отачника и Бернара, представља зборник одабраних ауторових текстова на широко постављену тему односа хришћанства и филма, која истраживање начине на које филм као уметност и медиј може да посредује религијске садржаје, односно да изрази хришћанско искуство Бога, човека и света.

Књига је подељена на два дела: у првом се налазе теоријски текстови на општије теме, а у другом прикази конкретних филмова, раније објављивани углавном у „Православљу“ и „Руском алманаху“.

Разматран је широк круг филмских аутора и феномена, од легендарне „Казабланке“, преко филмова Алексеја Балабанова, Павла Лунгина, Кена Лоуча, Емира Кустурице, независног српског филма, или једног од највећих српских редитеља – Ђорђа Кадијевића.

Књига сведочи о филму као уметности способној да изрази дубину човековог егзистенцијалног искуства, али и о хришћанству као увек живој вери.

Садржај:

Предговор

I

Религија и филм – Од Анрија Ажела ка могућности заснивања једне хришћанске естетике филма

Слика и страст – испитивање филма

„Филм је наша нечиста савест“

Филм и телесна лепота

Религија и помирење у филму „Исцељење“ Ивана Јовића

II

Фантастични реализам Алексеја Балабанова

Два филма Павла Лунгина

Посредовања – О филму „Исцељење“ Ивана Јовића

Са вером у Бога – Филм „Завештање“ Ивана Јовића

У раљама лудила – Филм „Унутра“ Мирка Абрлића и Јелене Марковић

О наказама и људима – Филм „Ја, Данијел Блејк“ Кена Лоуча

Нови живот – „На млечном путу“ Емира Кустурице

„Викинг“– Филм о Владимиру Кијевском и крштењу Русије

У љубави и истини – Кадијевић о Кадијевићу

О аутору

Владимир Коларић је теоретичар уметности и културе, прозни и драмски писац и преводилац. Дипломирао драматургију и докторирао теорију драмских уметности, медија и културе на Факултету драмских уметности Универзитета уметности у Београду. Одбранио је дисертацију на тему „Филм и књижевност: Трансформација књижевног текста Ф. М. Достојевског у филмовима Живојина Павловића“.

Делује као самостални истраживач и слободни уметник.

Чланак „ХРИШЋАНСТВО И ФИЛМ“: Књига Владимира Коларића о односу хришћанства и филма се појављује прво на ИСКРА.

Снимање филма о Алији Изетбеговићу (Фото: РТРС)

Турска серија о лику и дјелу Алије Изетбеговића снима се, између осталог, и на мјесту страдања и мучења сарајевских Срба – у Тарчину, у логору Силос. Тако се на мјесту гдје је било заробљено више од 600 српских цивила, снимају сцене које глорификују ратног лидера муслимана из БиХ. За организације из Републике Српске, проистекле из рата, ово је још само један начин провокације.

720 минута у шест епизода – тако су турски сценаристи, са турским глумцима замислили да представе живот Алије Изетбеговића. Сценарио, домаћој јавности непознат, писали су Турци под надзором својих историчара, а већ на представљању серије дало се закључити да стиже још једна једнострана историјска прича.

Доказују то и локације снимања – нарочито она у Тарчину, простору гдје се налазио “сарајевски Аушвиц” и оном за кога постоје свједочења да их је и главни лик серије за живота обилазио. 25 година касније, обилази их његов син, али овог пута на сету снимања серије баш о свом оцу.

“Читав његов живот је уствари био борба, отпор, борба са силама које су наоко изгледале далеко надмоћније у односу на њега. Међутим, нису биле надмоћне чим га нису сломиле”, рекао је Изетбеговић.

Нису сломиле њега, али јесу бројне недужне цивиле – њих 24 умрло је баш у логору “Силос” због посљедица физичког злостављања, пребијања, тортуре и мучења глађу. Сигурно је да се ове историјске чињенице у серији неће наћи, али зато сјећања чувају преживјели.

Винко Лале истиче да у 20. вијеку доживијети такве тортуре за људски ум просто несхватљиво.

“Кроз Силос у Тарчину прошло је преко 700 људи, 13 жена, једну су довели у седмом мјесецу трудноће и била је логору. Најмлађи логораш имао је 14, а најстраији 82 године”, прича Спасоје Ковачевић.

За логораше и организације проистекле из рата ово је јасна порука да политичко Сарајево не одустаје од идеје унитарне Босне и Херцеговине. Снимање на локацијама попут Тарчина и представљање приче по мјери само једног народа, сматрају у организацијама, неће донијети ништа добро по БиХ.

„Колико анимозитета имају према Србима гдје управо ових дана снимају серију о Алији Изетбеговићу у Тарчину, тамо гдје је он лично наредио да се отвори логор за Србе. Ово је фашистички потез од самог режисера, а поготово људи који то дозовљавају”, истакао је Бранислав Дукић, предсједник Савеза логораша Републике Српске.

Недељко Митровић, предсједник Републичке организације заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, нагласио је да је готово немогуће снимање оваквог једног филма који ће изазвати само дубље подјеле и неповјерење у Босну и Херцеговину.

Немогуће јесте, али у земљи апсурда попут БиХ, све је могуће. Још већи апсурд је то што ово није прва једнострана прича о ратној историји БиХ, и прича која се из прошлости враћа у времену када се, бар декларативно, сви залажу за мир и јединство, нарочито оно у погледу европске будућности.

Турски сценаристи своју очараност ликом и дјелом Алије Изетбеговића нису крили, али су очито заборавили да у Босни и Херцеговини и даље живе три народа.

Чланак САРАЈЕВО: Филм о Алији Изетбеговићу снимају у злогласном сарајевском логору за Србе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: М. Цветковић

Прослављени српски режисер Емир Кустурица рекао је да ће у наредне двије године радити у Кини, гдје ће снимати свој нови филм о љубави двоје младих, али да се не сели из Србије.

Он је потврдио да је са великом продуцентском кућом „Дрти манки“ /Диртy Монкеy/ потписао уговор о изради филма у Кини.

„Због тога је идеја о времену које ћу тамо провести тачна, али никако неће доћи до исељавања“, рекао је Кустурица за „Блиц“.

Он је навео да ће фестивали, као што су сајам књига у Андрићграду, Бољшој фестивал класичне музике, Јесењи позоришни фестивал, Кустендорф, наставити да раде, као и до сада.

„Са великим одушевљењем ћемо помагати младим ауторима и живјети утопију да је култура једино вриједно што је преостало у Европи помућених вриједности“, рекао је Кустурица.

Он је додао да не постоје никакви други разлози његовог одласка у Кину, осим рада на новом пројекту.

„Једини разлог мог одласка у Кину је филм. То је нови простор за мене, али истина је да ми је загарантовано уговором да ће филм бити дистрибуиран у 25.000 биоскопа“, рекао је Кустурица, напомињући да, поређења ради, Француска има 2.500 биоскопа.

Кустурица је рекао да ће филм, осим у Кини, бити сниман и у Француској и Италији, а ријеч је о љубавној причи у чијем су средишту двоје младих и њихова /не/могућа веза.

„То је занимљива љубавна пирча о младом човјеку који у Европи доживи ватрено крштење. Заљубљује се у једну дјевојку, чији отац покушава да направи посао у Марсељу. Када упадне у дугове, задужи се код неког зеленаша. У његову кћерку је заљубљен главни јунак“, испричао је Кустурица.

Пошто отац не може да врати дуг, додаје Кустурица, зеленаш му понуди да, умјесто новцем, дуг отплаћује властитом кћерком, што отац прихвати, али се убије, па његова кћерка чини све што мора, али је из чељусти мафије ослобађа њен младић.

„То је занимљива прича о моралу“, истакао је Кустурица, коме ће ово бити његов десети играни филм, а има и два документарца, од којих је најпознатији филм о Марадони.

Кустурица је у марту и априлу боравио у Кини, гдје је био гост на свечаном отварању Седмог филмског фестивала у Пекингу, када је открио да планира да сними филм у Кини.

Чланак КУЛТУРА ЈЕ ЈЕДИНО ВРИЈЕДНО ШТО ЈЕ ПРЕОСТАЛО: Кустурица снима нови филм у Кини се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ AFP 2017/ LOIC VENANCE

Филм украјинског редитеља Сергеја Лознице „Кротка“ изазвао је негативне реакције гледалаца на Канском филмском фестивалу, преноси „Кинопоиск“.

После прес-пројекције филма окупљени у сали „Дебиси“ почели су да звижде и вичу, док се аплауз практично није ни чуо, наводи портал.

„Кротка“ је произвољна интепретација истоимене новеле Фјодора Достојевског, која се бави животом зеленашице, али се радња дешава у савременој Русији. У филму се главној јунакињи враћа пошиљка коју је послала мужу у затвор. Она одлази тамо да види каква је његова судбина.

„Мој циљ био је да истражим митологију руског постсовјетског друштва, културни контекст, менталитет људи који насељавају ову надреалистичну земљу“, изјавио је режисер у интервјуу за часопис „Варајети“ убрзо након пројекције. Филм „Кротка“ снимљен је на руском језику.

„Чини ми се као да постоје две Русије, али код Звјагинцева је она некако жива, а овде је сасвим безнадежна“, преноси „Кинопоиск“ коментар једног од америчких новинара.

Седамдесети међународни филмски фестивал у Кану одржава се од 17. до 28. маја. Филм руског режисера Андреја Звјагинцева „Нељубав“, који учествује у главном такмичарском програму, добио је мноштво позитивних оцена критичара.

Чланак „ПРОЧИТАН“: У Кану извиждан филм украјинског редитеља о Русији се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Филм Дениса Бојића, „Лица Лафоре“ у продукцији РТРС-а документује судбину породице Гајић и њихову вишегодишњу надљудску борбу за проналазак лијека против Лафорине болести од које су обољеле њихове двије кћерке.

Породица из Републике Српске је највећим дијелом заслужна за проналазак лијека за једну од најтежих дјечјих болести на свијету. Податак да је рјешење планетарно важног проблема иницирано са ових простора, Републику Српску, БиХ али и читав регион смјешта у епицентар свијета науке и медицине.

Продукцијски захтјеван, филм је сниман у Републици Српској, Федерацији БиХ, Канади, Француској, Белгији, Србији, Хрватској. Ради се о тројезичном филму, радња се паралелно одвија на српском, француском и енглеском језику.

Радио-телевизија Републике Српске и Представништво Републике Српске у Србији организују београдску премијеру 25. маја у Југословенској кинотеци у 18 часова.

Специјални гост и рецезент филма је познати српски глумац Бранислав Лечић.

Чланак НАДЉУДСКА БОРБА: Премијера документарног филма „Лица Лафоре“ у Београду се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Документарни филм режисера Драгана Елчића под насловом „Радован – повик иза зидова тамнице“ који представља ексклузивну причу о првом предсједнику Републике Српске Радовану Караџићу биће данас приказан у Бањалуци.

Документарни филм „Радован – повик иза зидова тамнице“ биће приказан у амфитеатру бањалучког Правног факултета у организацији Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.
Филм говори о првом предсједнику Републике Српске Радовану Караџићу, његовим данима иза зидова хашке тамнице, скривању након подизања оптужнице и хапшењу, али и кључним догађајима у протеклом рату у БиХ, саопштено је из овог центра.

Елчић је раније изјавио да је најважније „што је основа за документарни филм, у трајању од 90 минута, настала из пера првог предсједника Републике Српске“.
Филм је рађен у продукцији Удружења „Част отаџбине“ из Београда.

Приказивање филма у Бањалуци заказано је за 18.00 часова, а улаз је слободан.

Истог дана, филм ће бити приказан у Источном Сарајеву и Гацку, а сутра у Бијељини.
Премијера филма је одржана 11. априла у београдском Центру „Сава“.

Чланак ПОВИК ИЗА ЗИДОВА ТАМНИЦЕ: Данас у Бањалуци приказивање филма о Радовану Караџићу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Стоун је рекао да су у филму представљени Путинови коментари који могу да објасне тачку гледишта Русије о којој Американци ништа не знају.

Амерички филмски редитељ Оливер Стоун открио је неколико детаља сижеа документарног филма о председнику Русије Владимиру Путину, истакавши да ће овај филм Американцима отворити очи за другачији поглед на свет.

„Филм отвара очи за поглед на свет који ми, Американци, не познајемо”, изјавио је редитељ у интервјуу за The Sydney Morning Herald, преноси „Взгляд”.

Према речима редитеља, нови филм ће говорити о ставовима Путина према дешавањима од времена када је он постао председник Русије 2000. године.

Стоун је истакао да се филмска екипа са председником Русије састала четири пута за две године.

Стоун је рекао да су у филму представљени Путинови коментари који могу да објасне тачку гледишта Русије о којој Американци ништа не знају.

Између осталог, редитеља је „са Путином првобитно разговарао о случају Едуарда Сноудена и тај део се налази у филму”.

Стоун је познат као редитељ који је снимао филмове на изазовне политичке теме, јунаци његових филмова били су председници САД Ричард Никсон, Џон Кенеди, Џорџ Буш-Млађи. 2016. године Стоун је завршио документарни филм „Украјина у пламену” о догађајима оз 2014. године. Приликом снимања тог филма он је разговарао са Путином, као и са бившим председником Украјине Виктором Јануковичем.

ruskarec.ru

Чланак ОТВОРИЋУ ОЧИ АМЕРИКАНЦИМА: Оливер Стоун о сижеу филма о Путину се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

У Градишци је синоћ приказан документарни филм „Слобода или смрт“ аутора Милана Пилиповића који представља потресно свједочење јединог живог логораша и учесника пробоја концентрационог логора Јасеновац, осамдесетдеветогодишњег Илије Ивановића из Горњих Подградаца.

Ивановић, који је присуствовао премијери филма, навео је да је у Јасеновац одведен са 13 година, провео у њему три године, девет мјесеци и неколико дана, побјегао из логора 22. априла, а кући дошао 28. априла 1945. године.

Тада, са шеснаест и по година, на вратима родне куће дочекала га је уплакана мајка и први пут је, како каже, спознао да се радост може исказати и јауком.

Ивановић је истакао да је у Јасеновцу у његовој групи имао 350 другова и вршњака, да је њих само 10 преживјело, а да је данас једино он жив, као „неки чудни примјерак“.

Иако је преживио страхоте Јасеновца, Ивановићева порука након премијере филма била је „да је љубав најјача на свијету“ и да једино она међу људима може да спријечи да се зло из Јасеновца никада и нигдје не понови.

Пилиповић је истакао да је снимање филма почео у јесен прошле године и да је због старости и лошег здравља главног лика страховао да неће успјети да заврши филм.

„Било је питање како добити од Илије ту причу. Међутим, након петнаестак минута разговора схватио сам да је његово сјећање веома јасно и упечатљиво и да је његова животна судбина готов филмски сценарио којим се можемо бавити и у документарном филму“, ракао је Пилиповић.

Он је нагласио да га је највише одушевио став Ивановића, који представља „ванвременску причу о судбини дјеце у свим ратовима“.

„Сматрам се богатијим за Илијину изјаву на позорници након премијере филма – да љубав све побјеђује, јер овакви филмови треба да допринесу развијању љубави међу људима и да осуде зло“, каже Пилиповић.

Он је додао да је Ивановић био учитељ, једно вријеме у подградачком крају, затим у Зеници, гдје је зарадио пензију, а да сада живи у родним Горњим Подградцима.

Премијери документарног филма „Слобода или смрт“ присуствовали су начелник општине Градишка Зоран Аџић, народни посланици Славко Дуњић, Милан Шврака и Перица Бундало, бројни представници локалне управе, установа и предузећа и грађани.

Чланак ГРАДИШКА: Премијерно приказан филм „Слобода или смрт“ се појављује прво на ИСКРА.