(Научни скуп о Филипу Вишњићу) фото: С. Гарић

У организацији Одјељења за књижевност Андрићевог института данас ће, поводом обиљежавања 250 година од рођења српског гуслара и творца српских народних пјесама Филипа Вишњића, у Андрићграду бити одржан Научни скуп „Филип Вишњић – пјесник и бесједник“.

Скуп је посвећен Вишњићу, „сликару епохе“, у чијим се пјесмама, писао је Јован Деретић, осјећа „неодољивост народне снаге, незадрживост превратничког, револуционарног замаха, који као вихор руши све препреке пред собом“, саопштили су организатори.

На скупу ће учествовати потпредсједник Академије наука и умјетности Републике Српске Љубомир Зуковић, директор Библиотеке Српске академије наука и уметности Миро Вуксановић, потпредсједник Матице српске Миодраг Матицки, професор Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Саша Кнежевић, професор Филозофског факултета Универзитета у Приштини Валентина Питулић, професор Филолошког факултета Универзитета у Београду Бошко Сувајџић и професор Филолошког факултета Универзитета у Бањалуци Јеленка Пандуревић.

Уводну бесједу одржаће академик Вуксановић о теми „Кључне ријечи Филипа Вишњића“. Након уводне бесједе, академик Зуковић говориће о теми „Филип Вишњић, пјесник и пјевач“, потом ће академик Матицки одржати предавање о теми „Епски бесједник Филип Вишњић“ и професор Кнежевић – „Вишњићеве пјесме о двобојима“.

Након тога, Питулићева ће говорити о теми „Митолошко и хришћанско у пјевању Филипа Вишњића“, Сувајџић – „Вишњић и Библија“, а Пандуревићева ће одржати предавање о теми „Вишњићева епска парадигма и нематеријално културно насљеђе“.

Филип Вишњић /1767-1834/ један је од најпознатијих српских гуслара и твораца српских народних пјесама.

Чланак 250 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА: У Анрићграду научни скуп о Филипу Вишњићу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

У Народној библиотеци „Филип Вишњић“ у Бијељини у четвртак, 10. септембра, биће одржано књижевно вече посвећено недавно преминулом слависти и угледном компаратисти Драгану Недељковићу.

Недељковић је био редовни члан Европске академије наука и умјетности са сједиштем у Паризу и један је од ријетких српских научника који је стекао оба француска доктората, универзитетски и државни.

Универзитетску докторску тезу „Ромен Ролан и Стефан Цвајг“ одбранио је у Стразбуру, а државни докторат је бранио у Бордоу, код славног Роберта Ескарпија.

Матични универзитет му је био у Београду, а као професор по позиву предавао је на Сорбони, Бордоу и Стразбуру.

– Његова неуморна радна енергија и неисцрпни стваралачки елан оставили су за професором Недељковићем импозантно научно, есејистичко и списатељско дјело – наводи се у најави књижевне вечери коју организује Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ Бијељина.

Животни пут Недељковића води од завичајне Руме, преко Београда и великих француских универзитета у Стразбуру и Бордоу, до Сорбоне, гдје је студирао Француску и упоредну књижевност, те Нансија, гдје је завршио плодну и богату каријеру као шеф Департмана за славистику и проглашен за професора емеритуса.

Недељковићеве колеге истичу да је српска култура у Недељковићу имала велико име и сјајног представника хуманистичке интелигенције, консеквентно ангажованог интелектуалца и борца за хуманистичке вриједности.

Недељковић је оставио је на десетине монографија и научне студије из руске и западноевропске књижевности.

Из „Просвјете“ подсјећају да је Недељковић много пута боравио у Бијељини као гост Народне библиотеке „Филип Вишњић“ гдје је држао бесједе за памћење и трајно задужио интелектуалну и читалачку публику у овом граду.

Био је и један од најугледнијих сарадника часописа „Српска вила“.

Књижевно вече посвећено недавно преминулом Недељковићу најављено је за 19.00 часова.

Чланак БИЈЕЉИНА: Књижевно вече посвећено Драгану Недељковићу се појављује прво на ИСКРА.