Куба обележава годишњицу смрти Фидела Кастра (Фото: РТРС)

Куба обележава прву годишњицу смрти револуционарног вође Фидела Кастра, у недељи када читава нација будно прати како се ближи крај политичког циклуса којим се окончава 60-годишња владавина браће Кастро.

Фидел, велика личност 20. века, који је изградио комунистичку државу на прагу САД, пркосећи њиховим напорима да га сруше, умро је прошлог 25. новембра у 90. години, преноси Ројтерс.

Икона Хладног рата већ је увелико био ван очију јавности, отприлике десет година, формално уступивши 2008. године власт свом млађем брату Раулу који је истакао да ће на власти бити два мандата заредом, а затим се повући.

Раула Кастра, како се наводи, требало би, према наводима стручњака, да наследи други човек владе Мигел Дијас-Канел, а он ће и после тога остати на челу Комунистичке партије Кубе до наредног партијског конгреса, 2021. године када ће имати 90 година.

Кубанци наводе да смрт Фидела није променила много у овој острвској држави.

Међутим, како се наводи, његова смрт је прошле године испраћена националном жалошћу која је трајала девет дана, а погребна поворка је његову урну носила три дана на путовању до коначног одредишта на истоку острва.

„Ја сам Фидел“ гласила је парола коју су Кубанци широм те државе узвикивали тако обећавајући да ће остати одани револуцији коју је Фидел повео 1959. и којом је збачен диктатор Батиста којег су САД подржавале.

Као што је и била његова жеља да би се избегао култ личности, на Куби не постоји никаква статуа у облику Фидела нити јавно место које је добило име по њему, а чак је и његов гроб само велика гранитна плоча на којој једноставно пише „Фидел“.

Ове недеље ће, према наводима државних медија, широм државе бити одржане свечаности у част Фиделу, а културне институције ће своје програме, као што су балетски наступи такође посветити сећању на кубанског вођу, преноси британска агенција.

Чланак ЖИВИ ЛЕГЕНДА: Годишњица смрти Фидела Кастра се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, AP Photo/ Mariela Castro

Ћерка Раула и нећака Фидела Кастра, Маријела Кастро, изјавила је данас да би се Куба могла изненадити особом која ће заменити њеног оца на месту председника.

Раул Кастро заменио је 2006. на месту председника свог брата Фидела, који је умро прошле године, а како се наводи, планира у фебруару наредне године да оде са власти, преноси АП.

Говорећи о том процесу, Маријела је казала да увек постоје изненађења.

„Понекад када се крећете у једном правцу изненада скренете поглед и кажете ’веома интересантно, нисам се фокусирао на ову особу‘“, рекла је Маријела Кастро, која је и адвокат за права хомосексуалаца и члан кубанске Скупштине.

Домаћи и страни посматрачи очекују да га на том месту замени први потпредседник Мигел Дијаз Канел (57).

Чланак ЋЕРКА РАУЛА КАСТРА: Нови председник можда изненади Кубу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/granma.cu

Кубанске оружане снаге данас су одале почаст Фиделу Кастру који је преминуо у новембру, током традиционалног војног дефилеа 2. јануара којим је обиљежена 58. годишњица револуције.

„Куба неће одустати од својих принципа… Нећемо никад заборавити своју историју и симболе независности“, изјавила је предсједница Федерације студената Џенифер Бело.

Послије војне смотре, одржан је „Марш народа“ у организацији кубанског предсједника Раула Кастра у знак сјећања на Фидела Кастра. На том скупу је било неколико хиљада људи.

Кубанска влада усвојила је 27. децембра закон којим се забрањује дизање споменика у част преминулом оцу Кубанске револуције Фиделу Кастру у складу са жељом бившег предсједника Кубе.

На сједници владе коју је предводио предсједник Кубе Раул Кастро усвојен је закон који забрањује употребу Кастровог имена за институције, паркове, јавна мјеста, улице или новчанице.

Раул Кастро је на изненађење многих Кубанаца рекао неколико сати прије Фиделове сахране да ће у складу с његовом вољом парламенту предложити закон којим се неће дозволити стварање култа личности Фидела Кастра.

Фидел Кастро преминуо је 25. новембра у 91. години. Сахрањен је на гробљу у граду Сантијаго де Куба гдје је око 60 година почела Кубанска револуција.

Извор:

Чланак СЕЋАЊЕ НА КОМАНДАНТА: Војном парадом у Хавани обиљежено 59 година од револуције се појављује прво на ИСКРА.

Фото: webtribune.rs

Кубански председник Раул Кастро најавио је да ће Куба забранити да се подижу споменици и улице називају по његовом преминулом брату и симболу револуције Фиделу Кастру, у складу са његовом жељом да се избегне култ личности.

Ово саопштење објављено је у суботу увече после седмице националне жалости због смрти Фидела Кастра, а уочи данашњег полагања урне с његовим пепелом у Сантијагу де Куби, преноси АП.

“Револуционарни вођа одбацивао је било какав облик култа личности, а у томе је остао одлучан и у последњим сатима живота, инсистирајући да се након његове смрти његово име никада не употреби за називе институција, улица, паркова и других јавних места, и да му никада не буду подигнуте бисте, статуе нити други облици почасти”, рекао је Раул Кастро у обраћању великом броју људи окупљених у Сантијагу.

Он је додао да ће кубански парламент на наредном заседању гласати о закону којим ће бити испуњене жеље његовог брата, који је преминуо прошле недеље у 90. години.

Урна с Фиделовим пепелом стигла је у Сантјаго де Кубу, где ће је положена у земљу поред маузолеја борца за кубанску независност Хосеа Мартија, после деветодневне жалости.

Посмртни остаци кубанског лидера Фидела Кастра положени су на приватној церемонији на гробљу у Сантјагу де Куби, колевци револуције чији је предводник био.

Сахрана је одржана након што су кубански званичници у последњем тренутку одустали од планова да се церемонија преноси уживо на телевизији на националном и међународном нивоу.

Новинарима међународних медија је забрањено присуство на сахрани, пренео је АП.

Чланак КАСТРОВА НАРЕДБА: Пре смрти Фидел је наредио да му се испуни једна жеља, ево шта… се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Посмртни остаци кубанског лидера Фидела Kастра положени су jутрос на приватноj церемониjи на гробљу у Сантjагу де Kуби, колевци револуциjе чиjи jе предводник био.

Сахрана jе одржана након што су кубански званичници у последњем тренутку одустали од планова да се церемониjа преноси уживо на телевизиjи на националном и међународном нивоу.

Новинарима међународних медиjа jе забрањено присуство на сахрани, пренео jе AП.

Поворка са посмртним остацима Kастра, коjи jе владао Kубом 50 година, напустила jе jутрос у 06.39 часова Tрг револуциjе у Сантjагу.

Поворка jе, после деветодневног одавања поште и масовних окупљања широм земље у част лидера преминулог 25. новембра у 90. години, прошла кроз масу од више хиљада Kубанаца коjи су изашли на улице да се опросте од свог револуционалног лидера, jављаjу агенциjе.

Из масе се чуло „Живео фидел“ и речи националне химне, док се возило у коме jе урна са пепелом кретало ка гробљу Санта Ифигениjа, где jе Kастро сахрањен, недалеко од маузолеjа у коjем почива хероj кубанске независности из 19. века, Хозе Mартин.

У тренутку када jе поворка стигла на гробље у 07:15 сати по локалном времену, у Сантjагу jе испаљен 21 плотун у фиделову част, наводи AП.

Председник Kубе Раул Kастро у суботу увече jе предводио масовни, завршни скуп у част свог брата на Tргу Револуциjе у Сантjагу, заклевши се пред његовим посмртним остацима да ће бранити братство и социjализам, пренео jе раниjе AфП.

Tакође jе наjавио да ће кубанска скупштина касниjе овог месеца усвоjити закон коjим ће, по фиделовоj жељи, бити забрањено да се улице називаjу по њему и да се у његову част подижу споменици, бисте и статуе.

„Mного сам тужна што смо изгубили оца“, каже Mарта Лоида, 36-годишња професорка универзитета коjа jе седела на земљи држећи слику фидела Kастра после Рауловог говора.

Чланак СAНTJAГO ДE KУБA: Kастро сахрањен на приватноj церемониjи се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Урна са пепелом кубанског лидера Фидела Кастра, која је прије четири дана кренула из Хаване, стигла је до коначног почивалишта у град Сантјаго де Куба.

Поворка са урном Кастра прешла је скоро 900 километара до града у коме је прије више од 60 година почела Кубанска револуција.

Пут којим јепрошла поворка са урном је подсјећање на пут који су Кастро и његове присталице прешле након што су побиједиле снаге диктатора Фулхенсија Батисте 1959. године.

Револуционари предвођени Кастром прешли су овај пут и ушли у кубанску пријестоницу 8. јануара.

Процесију су дочекале стотине хиљада Кубанаца који су изашли на улице да се опросте од вође Кубанске револуције.

Фидел Кастро умро је 25. новембра у 90. години.

Вечерас ће бити одржан комеморативни скуп који ће предводити Раул Кастро, актуелни предсједник и брат Фидела Кастра.

Посмртни остаци Фидела Кастра биће сахрањени сутра чиме ће се завршити деветодневна жалост за некадашњим предсједником, који је управљао земљом више од 50 година.

Чланак ЗБОГОМ КОМАНДАНТЕ: Урна са пепелом Фидела Кастра стигла у Сантјаго де Кубу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Урна са пепелом кремираних остатака преминулог вође кубанске револуције Фидела Кастра, стигла је нешто после поноћи у Санта Клару и унета у комплекс са маузолејом и музејом посвећеном Ернесту „Че“ Гевари, чиме је уприличен симболичан сусрет два некадашња саборца.

То је, после дводневног одавања поште преминулом Кастру у Хавани, прва станица на његовом последњем пропутовању кроз Кубу, пре сахране која ће бити одржана 4. децембра у Сантијагу де Куби на истоку земље, преноси АФП.

„Ово је историјски сусрет два команданта који су променили историју Кубе и човечанства“, каже Агниер Санчес, 33-годишњи медицински техничар.

Тужни плес уз гитару изведен је испред огромне статуе Че Геваре када је „поворка слободе“ застала на трећини свог пута дугог 950 километара кроз острво, са урном прекривеном кубанском заставом.

Кастро је упознао Че Гевару 1955. док је био у егзилу у Мексику, а млади лекар се придружио Фиделу и његовом брату Раулу на броду који их је одвео на Кубу годину дана касније, подсећа француска агенција.

Че Гевара је однео победу у кључној бици у Санта Клари 1958. и био на високим положајима у влади, али је 1966. повео герилску експедицију у Боливији, где је ухапсен и погубљен годину 1967, а његови остаци су три деценије касније пренети у Санта Клару.

Конвој са урном његовог саборца Фидела Кастра ће, после паузе у Санта Клари, током дана наставити пут кроз друге градове.

Стотине хиљада Кубанаца са заставама у рукама стајали су јуче у Хавани дуж улица како би упутили последњи поздрав великом лидеру, узвикујући „Ја сам Фидел!“, док је војни џип са урном пролазио поред њих, кренувши победничком трасом којом је и Кастрова герила ишла 1959. славећи пораз над диктатором Фулхенсијом Батистом кога су подржавале САД.

Куба је прогласила деветодневну жалост након што је Фидел Кастро преминуо у петак увече у 90. години.

Чланак СИМБОЛИЧКИ СУСРЕТ: Кастрова урна у маузолеју Че Геваре се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС, Фонет

Фидел Кастро, лидер кубанске револуције и једна од најупечатљивијих личности 20. века, преминуо је у 91. години живота. Он је говорио да Куба „никада неће обуставити борбу за мир и благостање свих људи“, сматрао је да живот без идеја ништа не вреди и до својих последњих дана је био идол левичарских идеологија у целом свету. Како је он сам говорио, ако би се на Олимпијским играма награђивала способност преживљавања, он би освојио златну медаљу.

У Русији је однос према Фиделу Кастру увек био врло позитиван, тако да је вест о његовој смрти ожалостила многе грађане Русије. Људи остављају цвеће испред резиденције амбасадора Кубе. Председник РФ Владимир Путин рекао је да је Фидел Кастро „симбол целе епохе у новијој светској историји“. „Слободна и независна Куба коју су изградили он и његови саборци постала је утицајна чланица међународне заједнице и послужила као надахнуће многим земљама и народима“, каже се у телеграму председника Русије упућеном народу и властима Кубе.

Човек који је променио свет

„Кастро припада плејади Великих, који су променили свет“, написао је на Твитеру сенатор Алексеј Пушков, председник Комисије Савета Федерације (горњег дома руског парламента) за медијску политику и односе са медијима. Он је на Твитеру међу првима у Русији изјавио саучешће, а затим додао: „Кастро је доказао да се може 55 година трпети притисак и економски рат од стране САД, и опстати. И ево, сада већ председник Aмерике одлази у посету Хавани, а не обрнуто“.

Кубански револуционар је био морални ауторитет човечанства – тако га карактерише лидер Комунистичке партије РФ Генадиј Зјуганов. „Отишао је један од великана политике, државник и човек који је утемељио моралну политику, тј. политику која је пре свега мислила на судбину обичног човека, достојну живота трудбеника и срећног света“, рекао је он.

Кастро је оставио „веома дубок траг у историји читавог човечанства“, рекао је Михаил Горбачов. Фидел је опстао и учврстио своју земљу у време „најжешће америчке блокаде, у време огромног притиска на њега, и ипак је извео своју земљу из те блокаде на пут самосталног независног развоја“, истакао је Горбачов.

Премијер Русије Дмитриј Медведев је на Фејсбуку написао како је са Фиделом разговарао телефоном у августу ове године када је кубански револуционар славио 90. рођендан. „Он се живо интересовао за све што се догађа у свету, у Русији, и до последњег тренутка је имао бистар ум и био је веома добро информисан“, написао је премијер.

Лидер Либерално-демократске партије Русије Владимир Жириновски рекао је за Фидела Кастра да је то „пример чврстине и неустрашивости“, и године у којима је Куба била под његовим руководством „остаће запамћене“. Он је уједно изјавио да ће „кроз 5-10 година Куба ући у нормалан режим средње развијених земаља, као већина других земаља у Латинској Америци“.

Руски медији увелико евоцирају успомене на великог револуционара. Познати водитељ Сергеј Бриљов, који је рођен на Куби и кога је кубански „коменданте“ носио на рукама, приказао је у суботњој емисији сцену у којој млади Фидел Кастро 1979. године на путу за Њујорк, на заседање Генералне скупштине УН, откопчава мундир и показује пред камерама да испод одела нема панцир, додавши да њега штити његов морал и најавивши да ће и у Њујорку бити без панцира. Бриљов уједно наводи да је организовано неколико стотина неуспешних атентата на кубанског револуционара, те да је ЦИА скинула печат државне тајне са многих атентата, тако да се они сада могу реконструисати до детаља.

Чак и ако се СССР распадне…

Наравно, у руском сегменту интернета се уз мало напора могу пронаћи и негативна мишљења о кубанском државнику, углавном у блоговима представника маргиналних прозападних либералних кругова. Тако је, на пример, извесни блогер Иља Варламов још у октобру, дакле пре Кастрове смрти, писао: „Кастро је упропастио сопствену земљу, и некада изузетно богат регион је довео до стања најсиромашнијих афричких земаља. Куби још увек треба дотурати лекове и намирнице. Нема нормалне мобилне везе и интернета, људи раде за ситнину и једина њихова срећа је да нешто украду“. Или, рецимо, економиста Сергеј Гурјанов, који је емигрирао из Русије, заједљиво коментарише чињеницу да је Русија великодушно опростила Куби дуг од 31,7 милијарди долара. „То је исто као кад би неко опростио Русији 412 милијарди долара, али таквих будала нема“, каже он.

Заиста, Русија је опростила Куби 90% дуга. Још када је Михаил Горбачов посетио Кубу 1989. године, Фидел Кастро му је рекао да „таква перестројка“ није потребна Куби, и последњег руководиоца СССР-а испратио је следећим речима: „Чак и ако се сутра или неког другог дана пробудимо са новошћу да се у СССР-у догодила велика социјална пометња, па чак и ако се пробудимо са вешћу да се СССР распао (а надамо се да се то никада неће догодити), чак и у тим условима ће Куба и кубанска револуција наставити борбу и пружати отпор“. Фидел Кастро је остао веран својим речима, а СССР се заиста распао. Последња руска војна база на Куби укинута је 2002. године.

Увек ће бити оних који кажу да је Фидел Кастро био „крвави диктатор“, као и оних који га доживљавају као „великог борца против америчког империјализма“, као што постоје различита мишљења о Јосифу Стаљину и Ивану Грозном, истиче лист „Коммерсант“. На судском процесу поводом јуриша на касарну Монкада, када је осуђен на 15 година затвора, Кастро је изјавио: „Историја ће ме оправдати“. „То је касније постала крилатица, али десет година након тога постало је јасно да неће сви оправдати Фидела Кастра, и да ће његових присталица и противника бити увек, чак и када Куба постане типична (или скоро типична) карипска земља“, пише „Коммерсант“.

Па ипак, најважније Фиделово наслеђе је изграђивање „модела независне самосталне спољне политике Кубе истиче латиноамериканиста, професор Санктпетербуршког државног универзитета Виктор Хејфец. Друго његово наслеђе, ауторитарни политички режим, није оно чиме ће се поносити чак и многе његове присталице. „Кубанска економија је остала монокултурна. Власти и поред свих напора нису успеле то да превазиђу. Куба јесте опстала, али тешко да је баш то био циљ“, сматра Хејфец.

Јекатерина Синељшчикова,
Руска реч

Чланак ФИДЕЛ КАСТРО – ПРИМЕР ЧВРСТИНЕ И НЕУСТРАШИВОСТИ: Русија о кубанском лидеру се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Кубанска обавештајна служба тврди да је од 1959. године, више од 600 пута покушан атентат на Фидела Кастра, као и да иза многих покушаја стоји америчка обавештајна служба ЦИА, преносе данас британски медији.

Бивши шеф обезбедења председника Кубе Фабијан Ескаланте о томе је написао књигу 2006. године под називом „638 начина да се убије Кастро“, на основу које је снимљен документарни филм на каналу 4.

Још од комунистичке револуције на Куби 1959. године, америчка влада је имала „идеолошки конфликт“ са ауторитарном владом на највећем карипском острву.

Познат је неуспели покушај контрареволуције у Заливу свиња, али о другим методама ЦИА да свргне Кастра се не зна много.

Један од најбизарнијих планираних метода био је убризгавање токсина у једну од Фиделових цигара, са којима се редовно фотографисао.

Међу комичне покушаје спада и план да Кастро остане без своје препознатљиве браде, тачније да учине да му некако отпадне, што би могло, како се веровало, драстицно да смањи његову популарност у народу.

Документи из периода док је председник САД био Бил Клинтон указују да је било предложено цак да се експлозив сакрије у неку шкољку, јер је Кастро био страствени ронилац, или да се његово ронилачко одело натопи хемикалијом од које ће зарадити кожну болест.

На дан када је убијен Џон Кенеди, ЦИА је потенцијалном атентатору на кубанског председника дала пенкало са отровом.

Тада се, према писању медија, један од пребеглих Кубанаца у Паризу састао да оперативцем ЦИА који му је предао пенкало са скривеним шприцом, а које је требало да буде употребљено по повратку Кубанца на Острво.

Како се наводи и бивша Фиделова љубавница је такође била умешана у планове да се елиминише „непријатељ демократије“, како су називали Кастра.

Међутим, отровна пилула која јој је дата као оружје, наводно се истопила у тегли хладног крема у којој ју је крила.

ЦИА је стално смишљала нове технике да убије Кастра, попут стављања бактериолошког отрова на његове марамице, чај или кафу, али тај покушај је пропао јер нису успели да направе отров који се разлаже у води.

Затим, пре 16 година, у Панами је постављено 90 килограма експлозива испод подијума на којем је требало да држи говор, али атентат је осујетило његово обезбеђење.

Што се тиче мање комплексних начина, „класично“ ангажовање снајпериста и чланова мафије као извршилаца је такоде било обухваћено планом.

С друге стране, било је и оних који су покушавали да убеде свет да је Кастро заправо мртав годинама и да се у јавности појављују његови двојници, а британски „Индипендент“ је причу о атентатима завршио закључком да ће оперативцима ЦИА бити досадно сада када је Ел Команданте и званично мртав, преноси РТС.

Фидел Кастро умро је на Куби, у ноћи између петка и суботе у 90. години живота.

Чланак ЛОНДОН: ЦИА више од 600 пута покушала да убије Кастра се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг/АП

На Куби је почела деветодневна жалост поводом смрти револуционарног вође Фидела Кастра, на Универзитету у Хавани на којем је он студирао стотине студената вичу „Ја сам Фидел“, продаја алкохола је забрањена, заставе су постављене на пола копља и отказани су сви концерти.
Ројтерс наводи да би масовни митинзи у част Кастра, који је преминуо у петак у 90. години, требало да се одрже на Тргу револуције у кубанској престоници, као и у граду Сантијаго на истоку земље.

Агенција наводи да су новине на острву на којем живи 11 милиона људи одштампане црним мастилом у знак жалости због Кастрове смрти, уместо уобичајеног црвеног које је обележје званичног дневног листа кубанске Комунистичке партије „Гренма“ и плавог мастила листа комунистичке омладине „Бунтовна омладине“.

„Нисмо били само сиромашни. Живели смо у беди. Онда је дошао Фидел и револуција. Он ми је дао осећај да сам човек. Све му дугујем“, каже 60-годишњи Рафаел Урбај, који се сећа како је рану младост провео на острву удаљеном од кубанске обале на којем нису имали пијаћу воду.

Ројтерс наводи да није примећено појачано присуство војске или полиције.

Чланак КУБА: Почела деветодневна жалост, стотине студената узвикују „Ја сам Кастро“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ Алексей Никольский

Председник Русије Владимир Путин позвао је телефоном председника Државног савета и Савета министара Кубе Раула Кастра и изразио му саучешће поводом смрти лидера кубанске револуције Фидела Кастра, саопштио је Кремљ.

Путин је навео да је Фидел Кастро био „упечатљив политичар, патриота који је безрезервно служио својој земљи, стекавши љубав кубанског народа и поштовање међународне заједнице“.

Председник Русије је, такође, истакао велики допринос Кастра у успостављању пријатељства и стратешког партнерства Русије и Кубе. Раул Кастро је руском председнику рекао да Куба неће мењати политику усмерену на даљи тазвој свестране сарадње с Русијом, наведено је у саопштењу.

Чланак РАУЛ КАСТРО: Куба остаје усмерена на развијање сарадње с Русијом се појављује прво на ИСКРА.

Фото: М. Цветковић

Поводом смрти Фидела Кастра, вође кубанске револуције, чувеног „ел командантеа“, „Искра“ ексклузивно објављује текст Емира Кустурице о кубанском борцу, светионику слободних:

– Да није било Фидела Кастра данас би и у Патагонији говорили енглески, рекао ми је у Хавани Габријел Гарсија Маркес! Било је то у вријеме када су Клинтонови примали покојног Габа на вечере и када су, како ми је он рекао из Бијеле куће, хтјели да поправљају односе с Кубом. Какав тријумф мислио сам, Америка жели да поправља односе са малим острвом. Десило се то тек осам година касније када је Обама стигао и покушао да загрли Раула, а овај му на очиглед чтавог свијета брже-боље скинуо руку са рамена. Колико год треба имати резерве према таквим намјерама, мислим да је Кастрова Куба била за Амере изузетак. Људина која је стајала на челу, комаданте Кастро, преживио је више од петсто атентата. Како онда није могло да га уважавају чак и ови што су хтјели да га ликвидирају. Није никада изневјерио народ а његов народ, када изузмемо брод на којег је натоварио лопове и послао их у Мајами, стајао је увијек иза њега. Како је почео тако је и завршио. Да не спомињемо како је савладавао кризе, на који начин свијет, када су, највише послије пораза СССР-а, један за другим мали народи кренули низбрдицом.Тада је читав свијет шапутао како ће Куба пропасти чим Кастро умре. Увијек сам одмахивао главом, као што и сада знам да Раулова Куба неће бити ништа мање од социјалистичке Кубе. Острво је то! И још нешто што не може бити а да није најјачи аргумент код народа, Фидел и Свети Сава су имали једну сличност. Обојица су удобан живот и комфор замијенили за живот који је, усљед таквих идеја учинио да се право на исхрану, право на живот не може замијенити за живот под диктатом хуманитарног права, под којим много малих народа издише. Није он само учинио оно што каже Маркес за одбрану хиспаника у Сјеверној и Латинској Америци.Он је за све нас био и остао светионик узвишених – пише Кустурица, сећајући се Кастра.

Чланак КУСТУРИЦА: За све нас, Фидел је био и остао светионик узвишених, човјек који никада није изневјерио свој народ! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Министар рада Александар Вулин имао је привлегију да се сретне са Фиделом Кастром на светском конгресу o борби против тероризма, где је био једини представник Србије.

Вулин за Спутњик каже да је Кастро и тада говорио о Србији и да се посебно јавио нашој делегацији.

„Заиста сам се лепо осећао у том тренутку када је вођа кубанске револуције посебно издвојио Србију испред свих и рекао да смо ми пример слободе и храброг народа. Сећам се да је тада говорио око два сата, а онда је рекао ’Због вас страних делегата мораћу да скратим‘ и онда је говорио још ’само‘ сат и по. Дакле, наш сусрет је био кратак, али имао сама ту привилегију и част да га сретнем“, рекао је Вулин за Спутњик.

Према речима министра Вулина, смрћу Фидела завршио се 20. век, јер је он био један од највећих вођа 20. века и вођа борбе за слободу свих малих народа. Фиделов сан је сан сваког слободног човека и сваког слободног народа и доказ да борба малих народа може да инспирише читав свет.

Фидел Кастро је, наглашава Вулин, био велики пријатељ Србије и до последњег тренутка свог живота није подсећао какав је велики злочин учињен над Србијом НАТО бомбардовањем.

„Недостајаће нам. Где год је био Фидел Кастро, ми смо знали да имамо пријатеља и да ће имати неко да говори за нас“, наводи Вулин.

Чланак ПРИМЕР СЛОБОДЕ И ХРАБРОГ НАРОДА: Овако је Фидел говорио о Србима се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Постоjи могућност да jедна улица у Mоскви добиjе назив по данас преминулом револуционарном кубанском вођи Фиделу Kастру, изjавио jе шеф москвовске градске управе задужен за развоj града Владимир Жидкин.

„Улице назване по познатим људима – режисеру Aндреjу Tарковском, сликару Борису Kустодиjеву, писцу Mигелу Сервантесу, сликару Диjегу Веласкезу поjавиће се на мапи Mоскве, а могуће jе да и jедна улица понесе назив по Kастру, историjскоj личности коjа jе годинама била приjатељ ШСР и Русиjе“, рекао jе он, преноси Tас с.

Бивши кубански председник преминуо jе у 90. години после вишегодишње болести, а на Kуби jе проглашена деветодневна жалост.

Чланак ШЕФ МОСКВОВСКЕ ГРАДСКЕ УПРАВЕ: Mогућа улица са именом Kастра се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/АФП

Фидел Кастро је у животу најмање био комуниста, како га данас на западу поимају, а највише борац за слободу своје земље и континента са кога је потекао.

Шта рећи и написати о Фиделу Кастру, а да то већ није написано и речено? О његовом животу је и он сам толико говорио, као ретко који политички лидер. Заиста, живот Фидела Кастра толико је познат, готово до најситнијих детаља. За разлику од других светских лидера, Кастро никада није крио чињенице из своје биографије, било да су позитивне, било да су негативне.

Већина светске јавности данас Кастра поима као лидера једне од последњих комунистичких диктатура на свету. Овакво поимање карактеристично је за земље Запада.

Међутим, Кастро је много више од тога. Мало ко би у фотографијама са суђења Фиделу Кастру и његовом брату и садашњем кубанском председнику Раулу из 1953, препознао Фидела Кастра из времена после кубанске револуције.

Тада, свега неколико година пре него што ће доћи на власт, Кастро је још увек био узорни син кубанског плантажера шећерне трске, углађени адвокат сјајне таласасте, уназад зачешљане косе, са танким брчићима и у свиленом оделу.

Те године је, 26. јула, млади кубански адвокат Фидел Кастро повео неуспели напад на касарну Монкада у граду Сантјаго да Куба. Годину дана раније, Фулгенсио Батиста, који је ведрио и облачио кубанским политичким небом од 1933, завео је диктатуру, а адвокат Кастро га је тужио суду уз захтев да буде осуђен на 100 година затвора. Пошто је захтев био игнорисан, Кастро се одлучио за напад на Монкаду.

За Батисту и његово окружење био је то почетак и крај политичке каријере младог двадесетседмогодишњег адвоката Кастра. За Кастра и његове саборце, био је то почетак револуције.

Иако осуђен на 15 година робије, Кастро је из затвора пуштен 1955, у оквиру опште амнестије политичких затвореника. Он тада одлази у Мексико, где окупља групу сабораца и оснива покрет „26. јул“. У Мексику му се придружује аргентински лекар Ернесто Че Гевара, који ће својим левичарским идејама утицати на младог кубанског националисту.

Годину дана касније, 2. децембра 1956, бродом „Гранма“ Кастро, са 82 саборца, искрцава се на Куби. Батистине трупе им праве заседу, убијају већину побуњеника, али језгро покрета са Кастром на челу успева да избегне погибију и склања се на планину Сијера Маестра.

Борба против Батисте траје три године и на Нову 1959. Кастрове трупе тријумфално улазе у Хавану. За те три године Кастро формулише свој политички програм, који уз национализам и антиамериканизам добија и трећу компоненту — комунизам.

У исто време, Кастро и саборци постају иконичке фигуре западне поп културе. Побуњеник против система који је оковао Латинску Америку скоро 200 година, у коме је овај континент схватан као унутрашње двориште САД, а којим су владали богати латифундисти, док су целокупну индустрију у својим рукама држале америчке корпорације, Кастро се, својим имиџом, идеално уклопио у побуну младих на Западу, надолазећу епоху рокенрола, хипи, антиратног, феминистичког и еколошког покрета.

Пошто су већину опреме изгубили у бродолому који је „Гранма“ доживела пред искрцавање и у заседи коју су им поставиле Батистине трупе, Кастро и његови саборци нису имали чиме да брију браде, те су их усвојили као део имиџа.

Дугих брада и коса, у изгужваним униформама без ознака, постали су модне иконе младих широм света и одударали су од до тада важећих стереотипа за Латиноамериканце, по правилу уредно обучене у кицошка одела.

Њихов имиџ, настао из нужде, постао је редовна „униформа“ студената и интелектуалаца широм света.

Кастровој легенди допринело је и његово понашање, неконвенционално у односу на друге светске лидере. Униформу никада није скидао; увек је наглашавао солидарност са свим обесправљеним људима. Тако је, када је први пут присуствовао заседању Генералне скупштине УН, закупио хотел у црначком делу Њујорка, Харлему.

Легенди о њему доприносила је и енергија коју је имао. Никада није презао да засуче рукаве и да оде на њиву како би секао шећерну трску, а ни бављење спортом му није било страно.

Чувене су његове фотографије како игра бејзбол, на Куби национални спорт, или како игра голф са својим сарадницима. Голф ту има посебну симболику, као спорт резервисан за богате, чиме га је на неки начин „отео“ од привилегованих класа.

Међутим, оно што је најважније у његовом имиџу јесте победнички менталитет који је целог живота гајио. Не само што је знао како да победи, знао је и како да победу сачува.

Не само што је победио Батисту, победио је и Американце у Заливу свиња 1961, а исте године, када је дозволио СССР-у да инсталира нуклеарне ракете на Куби, показао је да је спреман на све како би очувао независност свог острва. ЦИА је покушала да га убије преко 600 пута, али чинило се да је вођа кубанске револуције бесмртан.

Осим што је имао енергије напретек, Кастро је био изузетно образован, међутим, није само репродуковао оно што је научио, већ је формулисао свој посебни, оригинални поглед на свет. Због тога су се светски познати интелектуалци отимали да се сретну са њим. Опчинио је знањем и шармом Ернеста Хемингвеја, Жан-Пола Сартра и многе друге интелектуалце.

Кастров поглед на свет био је и званична идеологија Кубе којом је владао. Била је то компилација национализма, антиамериканизма и комунизма. Кубански комунизам није, осим као инспирацију, преузимао моделе из тада владајућих комунистичких земаља, СССР-а или Кине.

Амбициозан какав је био, Кастро је желео да остане упамћен не као пуки подражавалац већ као човек који је осмислио и у дело спровео оригиналан концепт комунистичког уређења, подобног за поднебље у коме се Куба налази.

Кубански комунизам био је по многим својствима оригиналан у односу на европске и азијске моделе. На Куби атеизам никада није постао званична религија, нити су забрањиване масонске ложе.

Кастро се такође никада није одрекао интернационализма. Своје идеје ширио је по свету, ако је било потребно и војним интервенцијама, као у Анголи и Етиопији, или мирним путем.

Његовим идејама напајани су револуционарни покрети у Средњој Америци, од којих је успеха имао онај сандинистички у Никарагви, али и новији политички покрети у Венецуели, Боливији, Бразилу, Аргентини, Еквадору, Парагвају и Уругвају.

У медијима су се већ појавиле анализе какву је Кубу Кастро оставио иза себе и шта ће се са тим острвом дешавати у будућности. Међутим, Кастрова историјска улога није у томе да ли је Куба за његово време економски просперирала или је пропала, колико има писмених и да ли је здравство бесплатно или не.

Оно што је Фидел Кастро урадио, први, јесте да је пробудио Латинску Америку, до њега учмалу у жабокречину политичке и економске корупције, беде и апатије.

До Кастра, Латинска Америка је она из Маркесовог романа „Сто година самоће“, од Кастра тај континент почиње да се буди. Парадокс је да буђење није извршио Кастро сам, нити Че Гевара, већ млађе генерације латиноамеричких политичара које су усвојиле његове идеје, попут покојног венецуеланског председника Уга Чавеза, бившег бразилског председника Луле да Силве или бивше аргентинске председнице Кристине Киршнер.

Они су усвојили ону идеју слободе коју је Кастро први развио на латиноамеричком континенту, јер ако Латинској Америци нешто фали, фали јој слобода. Са слободом долази и толико жељени економски просперитет.

Чланак БОРАЦ: У Латинској Америци слобода се каже Фидел се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/АП

Прес-служба Кремља је саопштила да је руски председник Владимир Путин изразио саучешће народу и Влади Кубе због смрти вође кубанске револуције Фидела Кастра.

„Изражавам Вама и читавом кубанском народу најдубље саучешће због смрти лидера кубанске револуције, Вашега брата Фидела Кастра. Име овог изузетног државника се с правом сматра симболом целе епохе у најновијој историји. Слободна и независна Куба коју су изградили он и његови саборци постала је утицајни члан међународне заједнице и послужила као инспиративан пример многим земљама и народима“, наводи се у телеграму руског председника.

Путин је истакао огроман допринос Фидела Кастра у успостављању и развоју руско-кубанских односа и тесне стратешке сарадње у свим областима, назвавши кубанског лидера „искреним и поузданим пријатељем Русије“.

„Тај јаки и мудри човек је увек уверено гледао у будућност. Он је оличење високог идеала политичара, грађанина и патриоте, искрено увереног у исправност ствари којој је посветио цео свој живот. Сећања на њега ће увек бити у срцима грађана Русије“, закључио је руски председник.

Фидел Кастро је преминуо је синоћ у 22.29 по локалном времену у 90. години живота, саопштио је на државној телевизији његов брат кубански лидер Раул Кастро. Сахрана ће бити одржана 4. децембра у његовом родном граду Сантјаго де Куба. Фидел Кастро, кубански револуционар и политичар, рођен је 13. августа 1926. године. Од децембра 1976. године, у наредних 30 година био је председник Државног савета и Савета министара Кубе, као и главни командант Револуционарних оружаних снага и председник Савета за националну одбрану земље.

Чланак САУЧЕШЋЕ ПУТИНА КУБАНСКОМ НАРОДУ: Кастро је симбол целе епохе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Председник Владе Србије Александар Вучић је, поводом смрти Фидела Кастра, упутио телеграм саучешћа председнику Државног савета и Савета министара Републике Кубе Раулу Кастру, у којем се истиче да ће Србија увек високо ценити слободарски дух којим је Фидел Кастро бранио суверенитет своје земље.

„Веома ме је ожалостила вест о смрти Фидела Кастра, дугогодишњег лидера Републике Кубе. Кроз његов живот и рад, као једне од најупечатљивијих светских државничких фигура двадесетог века, одсликава се највећи део историје Ваше земље“, навео је премијер Вучић у телеграму.

Кастровом смрћу завршава се једна снажна политичка ера, а „Србија ће увек високо ценити слободарски дух којим је Фидел бранио суверенитет своје земље, да би Кубу, како је говорио, вратио Кубанцима“, наводи се у телеграму.

„У име Владе Србије и своје име упућујем искрено саучешће Вама и народу Кубе“, пише у телеграму премијера Вучића.

Председница Народне скупштине Србије Маја Гојковић упутила је телеграм саучешћа председнику Националне скупштине Народне власти Кубе Хуану Естебану Ласо Хернандесу.

Гојковићева је, у име Народне скупштине Републике Србије и у своје име, упутила изразе искреног саучешћа поводом смрти Фидела Кастра, „државника чија је политичка фигура оставила препознатљив траг и обележила једну читаву епоху“.

„Вест о одласку овог човека и лидера примила сам са жалошћу, али сам дубоко уверена да његово непоколебљиво залагање за остварење слободарске визије и одбрану суверенитета Кубе представља не само наслеђе његовог народа, већ и живу инспирацију за људе широм света. Молим Вас да породици Фидела Кастра и народу Кубе у овом тешком тренутку пренесете изразе дубоког саучешћа“, навела Гојковић у телеграму саучешћа, саопштио је Кабинет председнице парламента.

Председник Покрета социјалиста Александар Вулин истакао је у телеграму саучешћа да је смрћу Фидела Кастра отишао последњи велики вођа 20 века.

Вулин је напоменуо да је Фидел Кастро био пријатељ Србије, пријатељ сваког слободног народа, и да је „био са нама када су падале бомбе и до последњег тренутка није престао да подсећа свет на злочин учињен према Србији“.

„Својим животом Фидел Кастро је доказао да борба за слободу малих народа може да инспирише и покрене. Свет је остао без човека чија реч се слушала и чији сан о друштву равноправних и слободних је био и јесте сан сваког слободног човека. Другачији, праведнији свет је могућ ако наставимо да живимо Фиделов сан. Хаста сиемпре комаданте“, наведено је у телеграму Вулина, саопштио је Покрет социјалиста.

Чланак ВУЧИЋ: Србија ће увек ценити слободарски дух Фидела Кастра се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг/АП

Преминули лидер кубанске револуциjе Фидел Kастро последњи пут се у jавности поjавио у априлу ове године, у завршници конгреса Kомунистичке партиjе Kубе, а тада jе поручио да ће „ускоро бити као и сви остали jер свима jедном куцне час“, али да ће идеjе кубанских комуниста остати живе, преноси данас AП.

„Ускоро ћу напунити 90 година. Ускоро ћу бити као сви остали. Свима ће нам jедном куцнути час, али идеjе кубанских комуниста ће остати као доказ да на овоj планети да, ако радите са жаром и достоjанством, могу да донесу материjална и културна добра коjа су потребна људским бићима и да се за њих треба борити и никада од тога не одустати“, рекао jе тада фидел Kастро.

Kастрово обраћање током његовог последњег, али и наjдужег jавног поjављивања после више година, клицањем jе поздравило скоро 1.000 делегата колико их jе било присутно на конгресу.

Харизматични „Eл Kоманданте“, како су га Kубанци звали, између осталог jе био познат и по свом говорништву при чему jе вишесатним говорима дизао на ноге кубански народ, али се и оштро супротстављао Западу, а говорио jе увек истим тоналитетом и са истим жаром, и свуда био праћен громогласним аплаузом.

„Oсудите ме. Ниjе важно. Историjа ће ме ослободити греха“, поручио jе тако 16. октобра 1953, на суђењу за побуњенички напад кубанских револуционара.

Након триjумфа револуциjе, 1. jануара 1959, рекао jе да га власт не занима нити намерава да jе преузме.

„Све што ћу учинити jесте да обезбедим да жртве толиких моjих сународника не буду узалудне, шта год да ми будућност спрема“, истакао jе тада фидел Kастро.

За револуциjу jе говорио да „ниjе пут посут ружама, већ борба до смрти измеду будуцности и прошлости“.
Oбративши се радницима и пољопривредницима у априлу 1961, рекао jе да jе кубанска револуциjа социjалистичка и демократска револуциjа скрушених, са скрушенима и за скрушене.

„Данас нас боли ако су Kубанци гладни, ако немаjу лекара, ако кубанска деца пате или су необразована, или ако кубанска породица нема кров над главом. Tо нас боли чак и ако се не ради о нашем брату, сину или оцу. Зашто не бисмо осетили исту бол и ако водимо да анголско дете иде гладно, пати, ако га убиjу или измасакрираjу“, рекао jе фидел марта 1977. кубанском цивилном и воjном особљу у Луанди у Aнголи.

Tри године касниjе, на конгресу Kомунистичке партиjе Kубе, поручио jе да се Kуба не противи проналажењу решења за своjа историjска разилажења са СAД, али да „нико не би требало да очекуjе да Kуба промени своj став или да одступи од своjих принципа“.

„Kуба jесте и биће социjалистичка. Kуба jесте и биће приjатељ Совjетског Савеза и свих социjалистичких држава“, нагласио jе тада.

Kада га jе кубански парламент изабрао за шести мандат председника Државног савета, обећао jе Kубанцима да ће бити уз њих, ако то желе, све док осећа да може бити од користи, ни минут мање и ни секунду више.

„Сада схватам да ми судбина ниjе да се одмарам до краjа живота“, закључио jе тада.

A када jе 2010. говорио о болести коjа га jе задесила четири године раниjе, рекао jе: „Био сам на вратима смрти, али ћу се вратити“.

Чланак СВЕТИОНИК СЛОБОДНОГ СВЕТА: Поруке харизматичног „Eл Kомандантеа“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Преминули кубански лидер Фидел Кастро се последњи пут у јавности појавио у априлу ове године, на затварању когреса Комунистичке партије. Фидел је дочекан акламацијом готово 1.000 делегата присутних на конгресу на који нису били позвани страни медији, јавила је државна агенција АЦН.

Кастро је у говору на завршетку скупа рекао да ће скоро умрети и позвао чланове партије да помогну да његове идеје опстану, и тако на неки начин можда и најавио своју смрт.

„Ускоро ћу напунити 90 година“, рекао је Кастро, у свом најдужем јавном појављивању у више година.

„Ускоро ћу завршити као и сви други. Време ће доћи за све нас, али идеје кубанских комуниста ће остати као доказ да на овој планети, ако се ради са жаром и достојанством, могу да се произведу материјална и културна добра која су потребна људима, и потребно је да се без прекида боримо да то остваримо“, казао је он.

„Својим пријатељима у Латинској Америци и у свету треба да кажемо да ће кубански народ победити“, рекао је Фидел.
У конференцијској палати у Хавани делегати су се дигли на ноге и узвикивали „Фидел, Фидел“, чим се појавио на подијуму, преноси АЦН.

Кастро се претходно појавио у јавности 7. априла, први пут после дугог одсуствовања од девет месеци, када је у једној школи у Хавани говорио о позитивним странама кубанског школског система, а пре тога у јулу 2015.

Он је, међутим, до скоро редовно у свом дому прима лидере пријатељских земаља и државни медији су објављивали фотографије тих сусрета.

Чланак У ПОСЛЕДЊЕМ ГОВОРУ КАСТРО НАЈАВИО СВОЈУ СМРТ: Ускоро ћу завршити као и сви други… се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Вођа кубанске револуције Фидел Кастро преминуо је у 90-ој години живота, преноси АФП, позивајући се на његовог брата Раула Кастра. О Кастровој смрти објавила је и кубанска телевизија.

„Вођа кубанске револуције је преминуо вечерас у 22.29“, објавио је Раул Кастро на државној телевизији, преноси АФП. Он ће бити кремиран данас, рекао је брат револуционара.

„Кастро је био из плејаде Великих који су променили свет. Свет ће га се сећати“, написао је руски сенатор Алексеј Пушков на твитеру.

Фидел Кастро — кубански револуционар и политичар родио се 13. августа 1926. године. Од децембра 1976. године, у наредних 30 година био је председник Државног савета и Савета министара Кубе, као и главни командант Револуционарних оружаних снага и председник Савета за националну одбрану земље.

Након погоршања здравственог стања, 31. јула 2006. године Фидел Кастро је предао своје обавезе и надлежности свом брату Раулу Кастру.

Чланак ЗБОГОМ КОМАНДАНТЕ: Преминуо Фидел Кастро се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Бивши кубански лидер Фидел Кастро упозорио је међународну заједницу да не упућује Русији и Кини провокације које би те две земље могле подстаћи да употребе нуклеарно оружје.

Чланак КАСТРО: Не провоцирајте нуклеарне силе Русију и Кину се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ Сергей Гунеев

Председник Русије Владимир Путин честитао је бившем кубанском лидеру Фиделу Кастру 90. рођендан, истакавши његову посвећеност кубанском народу и улогу у развоју односа између званичне Хаване и Москве, саопштио је Кремљ.

Чланак МОСКВА: Путин честитао Кастру 90. рођендан се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Фидел Алехандро Кастро Руз, кубански револуционар, бивши генерални секретар Комунистичке партије Кубе, председник и премијер Кубе, кога Кубанци зову једноставно Фидел, данас пуни 90 година.

Са свих функција званично се повукао 2008, након што је тешко оболео, а власт је препустио свом брату Раулу.

Кубанска влада не припрема никакву велику прославу. Нема митинга, парада, нити посета страних државника поводом Кастровог рођендана.

Тим поводом, наиме, данас ће на Куби бити уприличене мање музичке свечаности и изложбе фотографија у Кастрову част, пренео је АП.

Највећи догађај највљен за данас је, према тој агенцији, наступ дечјих хорова.

Влада није саопштила ни да ли ће на тај дан да објави фотографије или видео снимак Кастра који се последњи пут у јавности појавио у априлу ове гоидне, на завршници конгреса Кубанске комунистичке партије.

„Ускоро ћу бити као и сви други. Свима  нам једном дође час, али идеје кубанских комуниста ће и даље живети“, рекао је Кастро у завршници тог конгреса чиме је практично прогласио своју смрт.

Конгрес је тада, на предлог његовог брата, одлучио да радни век једног политичара не може бити дужи од 70 година старости, како би се отворио простор за млађе нараштаје.

Кастро је рођен 13. августа 1926. (према неким изворима – 1927) у месту Мајари на породичној плантажи шећерне трске, на којој је и сам радио са својим оцем.

Право је докторирао 1950. на Универзитету у Хавани.

Био је велики пријатељ са Ернестом Че Геваром.

Доласком на власт, Кастро је био веома непријатељски расположен према Сједињеним Америчким Државама, које су се пријатељски односиле према његовом предходнику Батисти и често се мешале у унутрашње послове Кубе док је он био на власти.

Након што је Кастрова влада национализовала рафинерије нафте, шећеране и погоне за производњу електричне енергије 1960. године Сједињење Америчке Државе су престале да купују кубански шећер и увеле економски ембарго према Куби.

САД су 1961. покушале уз помоћ кубанских избеглица да збаце Кастра с власти у инвазији на Залив свиња, али без успеха.

Можда и као последица те инвазије следила је Кастрова изјава у децембру 1961. године: „Ја сам марксиста-лењинста и остаћу то до своје смрти“.

Раних 1960-их, Кастро је отворено пригрлио комунизам и успоставио блиске везе са С С СР-ом примајући све већу совјетску војну и економску помоћ, што је допринело погоршању америчко-кубанских односа.

Када су Американци открили да је Совјетски Савез на Куби поставио своје балистичке пројектиле далеког домета и тиме практично имао целе Сједињене Државе „на длану“, тадашњи председник Џон Кенеди је увео поморску блокаду Кубе како би присилио совјетског лидера Никиту Хрушчова на повлачење совјетских пројектила с Кубе.

Савезништво Кастра  са С С СР-ом и допрема совјетских пројектила на Кубу 1962. свет је довела до руба нуклеарног рата.

Али је Куба након распада С С СР-а потонула у дубоку економску кризу.

Кастро је 1979. године изабран је за лидера Покрета несврстаних.

Тврдио је да је једини начин да се постигне економски раст очување једнопартијске државе, ограничавање приватног предузетништва и брзо утишавање политичких противника. А  једном приликом упитан када ће обријати браду и скинути војну одору одговорио је: „Када се оконча револуција“.

Готово да нема Кубанца који памти Кубу без Кастра. Многи верују да се његов брат Раул и данас често о битним питањима консултује са њим.

Многи, наиме, на Куби мисле да Фидел из сенке и даље врши утицај на свог брата Раула, који је позвао на реформе и „промену менталитета“ како би унапредио свој план о економском расту.

Његов брат Раул никада није достигао харизму Кастра који је остао снажан симбол.

Током своје власти од 1959. до 2006. пркосио је десеторици америчких председника.

Успоставио је комунистички режим пред вратима Сједињених Држава и наводно преживио 600 покушаја атентата.

Његов биограф Волкер Скиерка је рекао да је Кастро неопходан и као живући идеал и као идеално оправдање, „нарочито сада кад су затоплили односи с Америком“.

Чланак СИМБОЛ ОТПОРА: Фидел Кастро данас пуни 90 година се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Вођа кубанске револуције Фидел Кастро појавио се на затварању конгреса Комунистичке партије Кубе у Хавани. Дочекан је бурним аплаузом хиљаде делегата, којима је поручио да ће ускоро умрети и да треба да наставе да спроводе његове идеје.

„Ускоро пуним 90 година. Нисам никада о томе размишљао, нити је то резултат мојих напора. Реч је о чистој срећи. Ускоро ћу бити као и сви други. Свима ће нам доћи време, али идеје кубанских комуниста ће наставити да живе. Ово је можда последњи пут да вам се обраћам. Честитам свима, а посебно другу Раулу Кастру на изванредним напорима“, рекао је Фидел Кастро.

Уз њега је био и брат Раул Кастро, актуелни председник Кубе, који је најавио да ће и наредних пет година бити на челу Комунистичке партије.

Осамедесетдеветогодишњи Фидел Кастро последњих година се ретко појављује у јавности, а учестале су спекулације у светским медијима о његовом здравственом стању.

Чланак ФИДЕЛ КАСТРО: Ускоро ћу умрети, наставите револуцију се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Фидел Кастро родио се 13. августа, али ће ове године Празник рада, Први мај, бити посвећен обележавању његовог 90. рођендана, три и по месеца раније. Одлуку Радничке централе Кубе подржали су национални синдикати и она је јуче емитована на радију. То је прилика да се изразе признања „вођи историјске револуције и главном команданту Фиделу Кастру Русу”. У сваком радном колективу подсетиће се на његове револуционарне мисли и његову истрајну присну везу са радницима. Пролетери ће на дефилеима са разнобојним заставама и плакатама такође захтевати да се Куби врати „нелегално окупирана територија војне базе Гвантанамо”. Такође ће се захтевати престанак економске и финансијске блокаде коју су САД наметнуле Куби.

Није потребно да се добро познаје кубански комунистички дискурс да би се схватило шта се Вашингтону поручује са Острва, на коме је први пут после 88 година три дана боравио амерички председник. Кад је реч о комунистичким достигнућима и унутрашњем уређењу, ни садашњи шеф државе Раул (84) ни његов старији брат Фидел (89) не желе да учине никакав уступак америчкој администрацији. Обојица очекују од САД да у потпуности укину ембарго без икаквих додатних захтева. Раул Кастро се, упркос свом различитом стилу, потпуно слаже са Фиделом, кога, уосталом, званични медији и даље зову командантом. А командант је недељу дана после Обамине посете оштро осудио његов говор замерајући му што је занемарио кубанска комунистичка достигнућа, пренебрегао злочине које је починио Вашингтон према Куби и концентрисао се на слаткоречивост од које Кубанци умало нису добили инфаркт.

Да ли Кубанци још увек подржавају Фидела и Раула Кастра – или је Барак Обама успео својим шармом и харизмом да их потисне у сенку? Одговор на ово питање је потпуно различит у зависности од тога ко се пита.

Амерички медији позивају се на резултате истраживања које су сами наручили – и по њима у марту прошле године 80 одсто анкетираних Кубанаца имају врло повољну или донекле позитивну слику о америчком председнику. Далеко мање становника (47 одсто) позитивно оцењује Раула Кастра, док је само 44 одсто Кубанаца изразило наклоност према Фиделу. Неки конзервативни кругови у Америци сматрају да се Фидел намерно притајио за време Обамине посете и сачекао да прође недељу дана од његовог одласка, пре него што је осуо тираду на америчког председника. Наводно је хтео да помогне брату како би се односи што више поправили, а потом је и он морао да каже шта стварно мисли. Вашингтон такође сматра да је говор Барака Обаме задивио Кубу. Замерају Хавани што није уживо емитовала и заједничку конференцију за штампу, на којој су амерички новинари питали Раула Кастра око политичких затвореника, а он се није снашао.

Ако је судити по кубанским званичним медијима, многи новинари се слажу са ставом Фидела Кастра. Председник Америке нема право да држи „проповеди о капитализму” а да у обзир не узме шта је све постигла Куба у комунизму. Ту се пре свега истиче здравствено осигурање за све становнике, образовање, култура…

Неочекивано признање о „злочинима Америке према Куби у последњих 50 година” дошло је са америчког сајта „Салон”, који је познат по својим либералним становиштима у вези са америчком политиком.

Под насловом „Фидел Кастро је у праву Америка је чинила злочине на Куби”, аутор текста констатује да је лидер кубанске револуције био одвише благ у свом коментару поводом посете америчког председника. „Салон” у америчке злочине убраја насилну инвазију на Кубу када је страдало више стотина људи, више од 600 покушаја убиства кубанског руководства, „милијарде прикривених операција усмерених на изазивање глади и очаја, како би се свргла власт у Хавани”.

„Од 1959, када су револуционари свргли са власти брутални десничарски режим диктатора Фулгенсија Батисте, који су подржавале САД, Вашингтон је водио политику против Кубе, чије је право име, по било којој релевантној дефиницији, тероризам”, пише „Салон”, цитирајући речи Ноама Чомског који је америчку политику према Куби називао терористичком кампањом и „злочиначким терористичким ратом”.

На сличан начин у званичним кубанским медијима говори се о прошлости, за коју Обама каже да је треба оставити иза себе.

Мање се са обе стране помињу очекивања од Седмог конгреса КПК који почиње за две недеље, на коме ће већина делегата бити испод 60 година. То је знак да генерација револуционара одлази у пензију, што је најавио и Раул Кастро који се повлачи са дужности шефа државе 2018. године. Поједини млађи комунисти тражили су да се конгрес одложи јер се о документима није расправљало на широким кружоцима у бази. То се очигледно неће десити. Али организације дисидената представиле су своју платформу у Мадриду за следеће председничке изборе  2018. године. Они припремају кампању за промену изборних закона на Куби и траже да се за свако место кандидује више кандидата.

До тада, Фиделов рођендан славиће се и за Први мај, иако је рођен тек на крају лета. Уз то, по знацима из Хаване и Вашингтона, на делу је замрзавање отопљавања односа између две земље, док у САД не прођу избори.

Чланак ДЕВЕДЕСЕТИ РОЂЕНДАН КАСТРА: Нико као Фидел се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Писмо бившег, али утицајног, председника Кубе недељу дана после Обамине посете, даје, најблаже речено, нови тон пројекту отопљавања односа Америке са Кубом. Иако им Бела кућа не придаје велики значај, речи из Кастровог писма имају подршку у бази Комунистичке партије. Каква је будућност односа дојучерашњих непријатеља?

Приближавању са дојучерашњим непријатељем Фидел Кастро се није ни противио, али није му ни присуствовао. Своје ставове изнео је у гласилу Комунистичке партије Кубе – Гранма. Под насловом „Брат Обама“ поручује да Куби амерички поклони нису потребни.

„Обама је користио најмеденије речи: ‘време је да прошлост оставимо иза себе, време је да гледамо заједно у будућност, неће бити лако, биће потребно време, али можемо тај пут да пређемо заједно као пријатељи, суседи и породица.’ Сваком од нас прети опасност да добијемо инфаркт слушајући његове речи! Зар после безобзирног ембарга који смо издржали 60 година, свих оних који су погинули у нападима плаћеника на кубанске бродове и луке, авиона пуног путника дигнутог у ваздух, инвазије плаћеника и многих испољавања силе и насиља“, упитао је Фидел Кастро у чланку.

За Белу кућу Кастрове речи су само доказ великог значаја посете.

„Били смо врло задовољни начином на који је кубански народ примио председника Обаму, али и разговором који је имао са кубанским званичницима. Прилика је да разговарамо о додатним корацима за нормализацију односа. Председник Обама је јасно ставио до знања да је посвећеност Америке људским правима чврста као стена и да ту нема промена“, каже портпарол Беле куће Џош Ернест.

Могућим променама на Куби противи се база Комунистичке партије. Од лидера траже да се Конгрес планиран за април одржи тек после јавне дебате о плановима владе да настави тржишно оријентисане реформе на острву, наводи амерички Асошиејтед прес.

„Не желе да изгубе достигнућа кубанске револуције у којој су живели 60 година, где постоји бесплатно здравство, школство, не постоје велике неједнакости, нема екстремно богатих ни сиромашних, као у околним карипским земљицама где Американци долазе на луксузни туризам, а около је беда“, сматра новинарка Политике Зорана Шуваковић.

Током Обамине посете, верује Зорана Шуваковић, отопљавање односа Кубе и Сједињених Држава достигло је врхунац – али ће после писма старог револуционара уследити макар затишје.

Чланак КУБА ПОСЛЕ ОБАМЕ: Фидел Кастро и „хладни туш“ за Вашингтон се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Патријарх московски и цијеле Русије Кирил, састао се са бившим кубанским предсједником Фиделом Кастром у Хавани, рекао је портпарол Руске православне цркве отац Александар Волков.

На састанку који је одржан у Кастровој кући и који је трајао више од сат времена, патријарх и бивши кубански предсједник углавном су разговарали о међународним односима.

Патријарх Кирил је захвалио Кастру због подршке православној цркви на Куби, преносе РИА Новости.

Претходно се поглавар Руске православне цркве састао у Хавани са папом Фрањом, када су потписали заједничку декларацију, позивајући свјетске лидере да спријече „поптуно истребљење“ хришћана на Блиском истоку.

Патријарх Кирил је започео своје путовање по Латинској Америци 11. фебруара, гдје након Кубе треба да се заустави у Парагвају и Бразилу.

Патријарх би требало да се врати у Русију 22. фебруара.

Чланак ХАВАНА: Патријарх Кирил састао се са Фиделом Кастром се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Русиjа и Kина су земље коjе ће очувати светски мир и стабилност, будући да су искусиле сву муку рата против фашизма, написао jе бивши кубански лидер фидел Kастро у писму венецуеланском председнику Николасу Mадуру.

„И Русиjа и Kина познаjу светске проблеме много боље од Сjедињених Aмеричких Држава, а разлог jе то што су те земље морале да прођу кроз страшне ратове коjе им jе наметнуо слепи егоизам фашизма“, истакао jе Kастро, обjавио jе кубански лист „Гранма“.

Зато jе на Русиjи и Kини, имаjући у виду њихову традициjу и револуционарно искуство, да предузму наjвећи напор да се избегне рат и допринесе мирнодопском развоjу Венецуеле, Латинске Aмерике, Aзиjе и Aфрике“, истакао jе вођа кубанске револуциjе.

Kастро jе упозорио да нико данас више ниjе безбедан и обjасио да jе то зато што девет земаља поседуjе нуклеарно оружjе, а само jедна од њих – СAД – их заиста и користи, „као кад jе бацила две атомске бомбе на Jапан 1945. године, коjе су убиле стотине хиљада људи у само три дана“.

У писму фидел Kастро такође хвали председника Mадура, коjи jе признао резултате парламентарних избора одржаних у Венецуели прошле недеље, према коjима jе опозициjа освоjила двотрећинску већину, пренео jе саjт РT.

Oдноси између Kубе и Венецуеле су последњих година све бољи, па Kаракас продаjе Хавани нафту по повољноj цени и улаже у кубанску нафтну индустриjу, док Kуба заузврат помаже венецуеланском здравству слањем своjих лекара.

Чланак ФИДЕЛ КАСТРО: Русиjа и Kина ће очувати светски мир и стабилност се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Бивши кубански лидер Фидел Кастро обиљежио је данас 89. рођендан колумном у новинама у којој је поновио да САД Куби дугују милионе долара због штете нанијете вишедеценијским санкцијама.

Текст је објављен дан прије историјског догађаја у америчко-кубанским односима – подизања америчке заставе на обновљеној америчкој амбсасади у Хавани, коме ће присуствовати државни секретар Џон Кери. У међувремну, економски ембарго је још на снази, преноси АП.

До приближавања двије земље послије 54 године формалног прекида у дипломатском односима дошло је залагањем Фиделовог брата Раула који је преузео дужност предсједника Кубе послије здравствених тешкоћа које је Кастро имао 2006.године.

Фидел Кастро у колумни није директно поменуо обновљене односе, али је изнио неколико критика на рачун САД.

Он је рекао да Вашингтон дугује Куби одштету „која достиже више милиона долара“ за штету причињену ембаргом. Он је такође поново осудио одлуку САД да престану да мијењају доларе за злато 1971. године и навео да је тај потез учинио да долар постане мјерило вриједности валута.

Кастро је дошао на власт револуцијом 1959. године, а односи са САД су прекинути 1961. године.

Чланак КАСТРО: САД дугују Куби милионе долара због санкција се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Славни вођа кубанске револуције је поручио да су идеали кубанске револуције и даље живи.

„Једнака права свих грађана у здравству, образовању, раду, исхрани, безбедности, култури, науци и разоноди, иста права која смо прокламовали када смо почели нашу борбу понесени сновима о правди и једнакости за све људе света, оно су што свима желим“, написао је Кастро у тексту „Реалност и снови“ који је објавио дневни лист „Гранма“.

Вођа кубанске револуције у њему говори о војној и економској доминацији САД, у духу вишедеценијске борбе против америчке хегемоније, која је обележила његову политичку каријеру.

„Сједињене Америчке Државе, чија је територија и индустрија била поштеђена (након Другог светског) рата постале су најбогатија и најбоље наоружана земља у урушеном свету са много мртвих, унесрећених и гладних. Совјетски Савез и Кина су изгубили више од 50 милиона живота, уз огромне материјалне губитке. Готово читаво светско злато је отишло у касу Сједињених Америчких Држава“, пише Кастро.

Корен садашње светске економске кризе је, поручује кубански лидер, непоштовање споразума Бретон Вудс из 1944. године по коме је долар устоличен као глобална резервна валута и везан за злато, што је омогућило препород светске привреде и глобални економски раст.

Амерички председник Ричард Никсон је „прекршио обавезе које је преузео Френклин Делано Рузвелт. Према великом броју експерата, то је створило основе за кризу (…)“, пише један од политичара који су обележили 20. век.

Никсон је 1971. године уклонио везаност долара за злато, јер није желео да подигне каматне стопе да заустави одлив злата, до чега је дошло када се дефицит створен финансирањем рата у Вијетнаму нагомилао, што је довело до јуришања на златне резерве САД. Кастро, који се повукао из политичког живота 2008. године, када је на чело државе дошао његов брат, Раул Кастро, обратио се нацији у тренутку историјског приближавања Кубе и Сједињених Америчких Држава.

Амерички државни секретар Џон Кери присуствоваће у петак церемонији подизања америчке заставе на амбасади ове земље у Хавани. То је прва посета једног америчког државног секретара Куби након 54. године. Две земље су у јулу обновиле дипломатске односе које су прекинуле 1961. године. На церемонији неће, међутим, учествовати ни Фидел ни Раул Кастро.

Председник Боливије, Ево Моралес, који је дошао у Хавану како би изразио поштовање кубанском лидеру који је инспирисао млађу генерацију јужноамеричких политичара, међу којима је и аргентинска председница Кристина Киршнер, говорио је о настојању земаља-чланица Боливаријанске Алијансе Народа Америке да се одбране од политичких и економских напада САД, истичући пример Венецуеле и Еквадора.

Обнављање односа између Кубе и САД Моралес је назвао „великом победом кубанског народа и револуције“.
Куба тражи од Вашингтона да укине ембарго или блокаду, како Кубанци зову економске санкције које су им САД увеле 1962. године, да им врати територију на којој је америчка војна база Гвантанамо и исплати одштету за економске и људске жртве које су последица ембарга и непријатељских активности америчке владе против Кубе у последњих пола века.

Чланак КАСТРО СЛАВИ 89. РОЂЕНДАН: Hasta la victoria siempre! се појављује прво на ИСКРА.