Фото: РТРС/Wikipedia

Министарство просвјете требало би што хитније да замијени пријемне испите на факултетима стандардизованим државним матурским испитом.

То је само једна од препорука које су у пројекту „Јачање интегритета и борба против корупције у високом образовању“ израдили експерти Савјета Европе проф. Ијан Смит и проф. Том Хамилтон. Пројекат је данас представљен у Београду.

Како се наводи, министарство би требало да обезбиједи да нови стандардизовани приступ не прати аранжман приватних припрема којим ће се поновити тренутне предности које остварују имућнији кандидати плаћањем припремних курсева за пријемни испит на универзете.

Међу препорукама стоји да Влада Србије и ресорно министарство треба да се посвјете постизању социјалне једнакости код пријема студената на факултет, да се обезбиједи максимална независност Националног савјета за високо образовање, као и да се обезбиједи сразмјерна заступљеност универзитета у КОНУС-у.

Министарству, КОНУС-у, али и Националном савјету за високо образовање се препоручује да подрже развој националне контроле докторских дисертација, да се што више раде на енглеском и да се стручњаци из иностранства више укључе у њихово оцјењивање.

Такође се савјетује да се поведе национални дијалог којим би се нагласила важност кандидовања за докторске студије на основу академске мотивисаности.

„Овај дијалог, такође, би требало да нагласи опасности које прекомјерна опсједнутост стицањем звања доктора наука искључиво због перципираног политичког или социјалног статуса представља за академски интегритет“, наводи се у препорукама.

Представници Савјета Европе осврнули су се и на коришћење електронских уређаја за преписивање на испитима, а да би се то спријечило факултети треба да набаве опрему за ометање.

Наводи се и да би требало започети дискусију да ли је Универзитет у Београду превелики, да ли то доводи до претјеране концентрације академских талената (кадрова и студената) на једном универзитету, што ставља у неравноправан положај друге универзитете да привуку кадар и студенте.

Помоћница министра просвјете Весна Мандић рекла је да је министарство партнер на пројекту, а да је његов циљ подршка високошколским установама у изради етичких стандарда, борби против корупције и промовисању добре праксе за осигурање квалитета.

Други специфичан циљ је, како каже, подизање свијести о унапређењу знања главних актера у образовању о етичким стандардима и начинима рјешавања проблема корупције.

Шефица Мисије Канцеларије Савета Европе у Београду Тим Картрајт појаснила је да је 2015. године урађена ЕТИНЕТ платформа која истиче важност етике и транспарентности у високом образовању.

„Добро образовање је оно које није оптерећено корупцијом“, нагласила је она.

У анкетама које су рађене у земљама чланицама ЕУ чак 34 одсто грађана вјерује да постоји корупција у образовању почев од предшколских установа до факултета.

Пројекат „Јачање интегритета и борба против корупције у високом образовању“ почео је да се спроводи у априлу, трајаће двије године, а заједнички га финансирају Савјет Европе и Европска унија са 800.000 евра.

Чланак САВЈЕТ ЕВРОПЕ: Хитно укинути пријемне за факултете у Србији се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Срна

Ове године млади таленти донели су Србији више од 50 медаља. Ипак, најбољи и даље често настављају живот и рад у иностранству, 70.000 дипломаца је ван земље. Професори кажу да им треба обезбедити пројекте на факултетима и у институтима – како би остали, док у ресорном министарству очекују помоћ факултета како би најбољи студенти остали у настави, а најбољи ђаци уписивали факултете у земљи.

У протеклих 50 година, само су ученици Математичке гимназије у Београду освојили више од 450 медаља! И свака је прича о великом таленту и још већем труду. Награде и стипендије постоје. Да није највжанија само материјална подршка, тврди Никола Јовановић који се с информатичке олимпијаде из Казахстана вратио с бронзаном медаљом.

„И то може некад да буде важније од финансијске помоћи – та нека морална подршка. Да знате да ће вас неко дочекати на аеродрому када стигнете и да знате да ће ту бити и новинари и људи који вас подржавају и који знају за вас. Ми смо стигли после 26 сати пута у шест ујутру и том приликом није било никога, мало је био тужан тренутак али делује ми да смо навикли временом“, каже Јовановић.

Неретко најбољи одлазе на студије у иностранство. Петар је на Кембриџу после основних директно уписао докторске студије. Своје знање, овог децембра преносио је млађим колегама – такође такмичарима.

Докторанд Рачунарских наука Тринити колеџа Кембриџ Петар Величковић рекао је да су такмичарима дали да решавају шест задатака који су мало веће тежине, на нивоу испита какав се полаже на Кембриџу.

„Врло ми помаже овај курс зато што имамо прилику да научимо доста нових ствари од људи који су не тако давно били наших година и знају на који начин мозак наш функционише и како треба ствари објашњавати да би ствсри биле најјасније“, каже Алекса Милојевић који је освојио сребрну медаљу на Међународној научној Олимпијади.

Ауторка најбољег студентског рада Електротехничког факултета путује у Калифорнију. Награђују је њене колеге, инжењери који живе у Америци.

„Тренутно сам на мастер студијама. Видећемо шта ће бити даље. Волела бих да и ја једног дана постанем део ове организације и да и ја једног дана помогнем факултету ако то будем у могућности“, рекла је Љиљана Рајчић која је написала најбољи дипломски рад.

Велики број професора ради на домаћим и међународним пројкетима.

Министар просвете, науке и технолошког развоја Срђан Вербић рекао је да се нада да ћемо у догледно време иматри решење које ће потећи са овог факултета – како најбоље задржати као предаваче на овом факултету а ипак мотивисати ђаке да долазе ту зато што су ти заиста најбољи.

Током децембра пријемне испите само на Кембриџу полагало је петнаест ученика Математичке гимназије. Да би што мање школованих младих одлазило из земље, професори су сагласни да им, колико год је то могуће, треба обезбедити пројекте на факултетима и у научним институтима због којих би они били спремни да остану.

Чланак НАЈБОЉИ ОДЛАЗЕ: Млади таленти донели 50 медаља Србији у 2015. се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Министар просвете Срђан Вербић најављује промену оцењивања у средњим школама, формирање регистра ученика и студената, рационализацију броја запослених на факултетима, а за септембарско заседање Скупштине предлог закона о научно-истраживачкој делатности.

„Сређујемо ствари које годинама нису дотакнуте, на пример Правилник о оцењивању у средњој школи, који је у завршној фази и биће објављен првих дана септембра“, рекао је Вербић за данашњу „Политику“.

Он је објаснио да ће се новим Правилником битно другачије вредновати, не само рад на часу и шта то наставник треба да испитује, него и дисциплина, изостанци са часова – „биће то добар, јак алат у рукама наставника за квалитетније оцењивање“.

Друга ствар је, додао је он, правилник о упису у средње школе, којим се уводи праг знања за четворогодишње средње школе, који ће бити 50 поена.

Вербић је рекао и да ће ускоро на сајту министарства просвете бити објављена и база докторских дисертација, да ће до краја септембра јавност ће бити упозната са Стратегијом научно-истраживачког развоја Србије, а до краја године и са новим Националним оквиром квалификација.

Упитан када ће бити завршен посао око технолошког вишка, Вербић је рекао да ће бити два круга прављења листа и да ће зато бити потребан сигурно и читав септембар.

„Да нема другог круга међу технолошким вишковима би било превише младих, што никоме није у интересу и синдикати и директори су свесни те опасности. После првог круга, питаћемо све запослене ко жели добровољно да оде. Потом ћемо направити други круг, како би се на листама нашли као вишкови управо ти људи који се пријаве, а да задржимо, ако је икако могуће, млађе“, објаснио је Вербић.

На питање колико је број људи технолошки вишак, Вербић је одговорио да их је више, него што држава може да понуди отпремнине.

„Не можемо да допустимо да оду наставници који су једини за поједини предмет. А по закону, ако неко узме отпремнину, то радно место се затвара. У договору са синдикатима и директорима пронаћи ћемо начин да сви буду задовољни.

Вербић је рекао и да ће и у високом образовању бити спроведена рационализација и да ће свим деканима бити послат захтев да у скалду са Законом о максималном броју запослених утврде тај број за сваки факултет.

Чланак ВЕРБИЋ: Нема више трговине радним местима се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Интернет-петиција којом се тражи да се Црногорцима забрани бесплатно студирање у Србији запалила је овдашњу јавност, а да они који је потписују, а до јуче их је више од 15.000, не знају основну чињеницу – школовање о трошку буџета Републике Србије немају Црногорци, они плаћају школарину као и сви странци, већ бесплатан индекс могу да стекну само припадници српске националне мањине из те земље.

Оквирна процена је да студената који су се изјаснили као Срби, на свим универзитетима у Србији има тек око 500. Сваке године се на факултете и високе школе упише око 50.000 бруцоша, тако да нелогично звуче тврдње потписника петиције да ови студенти одузимају нашој деци индексе или да су она због тога принуђена да плаћају школарину.

– Евиденцију о броју студената који су припадници српске националности из суседних земаља имају универзитети. Ми те податке још немамо. Процена је да се ради о 2.000 студената, али не само из суседних земаља. Груба процена је да је од тог броја 500 из Црне Горе – каже за наш лист др Милован Шуваков, помоћник министра просвете за високо образовање.

По његовим речима, једини податак који Министарство просвете има јестеколико се средњошколских диплома из Црне Горе годишње нострификује.

Ове године нострификацију је затражило 600 црногорских матураната.

Шуваков такође истиче да црногорски држављани немају никакве повластице, како је наведено у петицији, већ имају иста права као припадници српске националне мањине из свих земаља у региону.

Према одлуци Влада Србије донете још 1998. године, довољно је да се приликом уписа студент писано изјасни да је припадник српске националне мањине из неке од суседних земаља. Већина факултета има овакве формуларе који се купују у скриптарницама.

Злоупотребе се, наравно, дешавају, али у управама факултета тврде да ни они немају могућност да проверавају истинитост потписане изјаве, па се, како кажу, све своди на формалност.

На београдском Правном факултету кажу да ће тек у октобру знати колико се уписало Срба бруцоша из Црне Горе. Шеф Одсека за наставу и студентска питања, Љубомир Вујовић, каже да Срби који долазе из Црне Горе овај документ не оверавају у општини пребивалишта, већ се студент писано изјасни да је припадник српске националне мањине.

На Електротехничком факултетуредовно на сајту објављују уписну статистику, која показује да сваке године конкурише од три до пет одсто студената из бивших република СФРЈ. По годинама, тај број варира од 23 (2011. године) до 49, колико их је било лане на упису.

Вратимо се петицији, коју је до данас потписало више од 15.000 људи, највише из Београда (готово 40 одсто) и Новог Сада (седам процената). Интересантно је да петиција постоји од 2001. године и да је до 22. јула ове године потписало свега 447 људи, а онда се за само неколико дана тај број попео на 15.000. Потписивање је на сајту peticija24.com организовао Милош Хајдуковић, докторанд БУ, који сматра да домаћим студентима треба сматрати једино оне чији родитељи плаћају порез на територији Србије и који су завршили средњу школу у Србији. Он предлаже да црногорски студенти, пре студија у Србији, полажу тест знања српског језика као службеног, уз обавезно претходно похађање курса.

Петицијусу ових дана осудили студентски парламенти неколико државних универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и међу првима – студенти Филозофског факултета у Косовској Митровици.

Јован Алексић, докторанд историје у Косовској Митровици, поставља питање шта је следећи корак –можда забрана студирања у Новом Саду студената из других делова Србије?Он у име својих колега из Косовске Митровице каже да иза ове иницијативе стоје „нечасне намере усмерене према даљем сејању мржње на просторима бивше Југославије, као и према даљем разједињавању српског народа”.

Уље на ватру последњих година доливају и црногорски медији, обично у време уписног рока на факултетима у Србији. Тако су „Вијести” писале о пракси да млади Црногорци „због високих школарина прилагођавају свој национални осећај”. Неименованистуденти су тада објашњавали да је та изјава за њих безначајни папир у смислу националног идентитета, али ако може да буде финансијски исплатива – онда је вредна потписа.

——————————————————

За кога важе повластице

Припадници српске националне мањине из суседних земаља морају да нострификују школска сведочанства, уколико желе да конкуришу за упис на факултет у Србији. Суседним земљама Министарство просвете сматра: Мађарску, Румунију, Бугарску, Македонију, Албанију, Босну и Херцеговину, Словенију, Хрватску и Црну Гору. Држављани Србије који су средњу школу завршили у другим земљама уписују ван одобрених квота за бруцоше.

Страни држављани плаћају школарину и немају никакве повластице.

——————————————————

Изјављујем, слободно и својевољно…

Пријављујем се на конкурс за упис студената на прву годину основних и интегрисаних студија у оквиру уписа припадника српске националне мањине из суседних земаља у високошколске установе, под истим условима као држављани Републике Србије, укључујући и право на упис у статусу студента који се финансирају из буџета Републике Србије за школску 2015/2016. годину.

Изјављујем слободно и својевољно да сам припадник српске националне мањине из суседних земаља.

Ову изјаву дајем искључиво у сврху остваривања права на упис кандидата у оквиру уписа припадника српске националне мањине из суседних земаља у високошколске установе.

Текст изјаве преузет са сајта Пољопривредног факултета у Новом Саду, коју кандидат потписује приликом предаје уписних докумената

Чланак СТУДЕНТСКИ ПАРЛАМЕНТИ ОСУДИЛИ ПЕТИЦИЈУ: У Србији не студирају бесплатно Црногорци, већ Срби из Црне Горе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Курир

Студирање по болоњском систему, најављивано као велика реформа образовања, у Србији десет година касније доживљава фијаско!

Већина факултета одлучила је да се врати на стари систем студирања 4+1 (четири године основних студија и једна година за мастер), уместо 3+2 (три године основних студија и две за мастер).

– Донета је таква одлука због тога што нико неће да запосли свршеног студента са три године основних студија – објашњава Ендре Пап, директор Комисије за акредитацију и проверу квалитета.

Тако су Архитектонски, Медицински и и Грађевински факултет у Београду с болоњског система прешли на интегрисане студије, што у пракси значи да су основне и мастер студије спојене, а студенти ових факултета ће по завршетку студирања имати звање дипломираног мастера.

Миодраг Зец, професор економије на Филозофском факултету у Београду, каже да је болоњски систем бесмислен и пита се зашто га, ако је тако добар, нису имплементирали Оксфорд или Кембриџ.

– Са Запада су нас утерали у Болоњску декларацију и донели нам школе у којима треба да школујемо управнике самопослуга и пумпи! Остајемо без капиталног знања, сутра неће имати ко да нам оперише срце! Школство је базична друштвена ствар, а нама то пропада и тренутно влада заглупљивање нације – каже професор Зец.

Милан Петковић, председник Студентске конференције универзитета Србије, каже да је болоњски систем само козметичка форма.

– Бодови се формирају како се неком ћефне, гледа се да се задовоље апетити професора не ради се у континуитету… – објашњава Петковић.

Реаговања

Професор Весна ракић Водинелић, некадашњи декан Правног факултета Унион
Поента Болоњске декларације била је вратити студенте на факултете и омогућити им транзит са домаћих на иностране факултете и обрнуто. Међутим, свој посао нису ваљано урадили ни Комисија за акредитацију, а ни Национални савет за високо образовање. Направљени су многи компромиси и од читавог обрачунавања бодовања и предиспитних обавеза остало је једино да студенти дођу на вежбе и пребаце испите из једне године у другу.

Проф. Миодраг Матељевић, декан Математичког факултета у Београду
Болоњска декларација је као река која таласа лево-десно док не нађе свој ток. Тако и ми. Слажем се са студентима да су уџбеници преопширни, наставни кадар старомодан, студентске групе преобимне, бодовање је квазибодовање, студенти су често преоптерећени, а дубина њиховог знања је смањена.

Проф. Бранко Ковачевић, декан Електротехничког факултета у Београду
Болоњски процес се мења и у једном моменту ће у потпуности постати прошлост. Али сам процес даје велику аутономију државама да га имплементирају како желе. Чак и да смо оставили стари начин студирања и старе предмете, а издавали дипломе по новоме, променили називе нивоима студија, могли бисмо да кажемо да смо увели болоњски систем на факултете.

Шта болоњски систем подразумева

– Увођење Европског система преноса бодова (ЕСПБ)
– Све се бодује: присуство, семинарски радови, колоквијуми, испити, ваннаставне активности, па чак и лоша пролазност на испиту за професора
– Усвајање нове структуре студија састављене од три циклуса – академске студије (први степен), мастер студије (други степен), специјалистичке академске студије (други степен) и докторске академске студије (трећи степен)

Чланак ФИЈАСКО: Болоња пропала у Србији, студирање по старом! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Тамо далеко, хиљадама километара, преко Атлантског океана у америчком граду Либертивилу, деценијама се „гаји“ и чува српска традиција. Сваке године неколико нових студената из наше земље упише Православно-богословски факултет „Свети Сава“ у овом граду. А често с њима клупе деле и млади из других култура који заволе православље и желе да га изучавају.

Да су су овај факултет, црква и манастир Светог Саве у Либертивилу један од најбољих српских „амбасадора“ у Америци, „Новостима“ је потврдио Војислав Стојановић, однедавно дипломац овог колеџа.

– Лепота православља, али и препознатљив дух српских студената и наш начин живота и забаве, већ годинама су „лепак“ за младе који долазе у додир са нама – каже наш саговорник. – Предавачи су из различитих земаља. Прави је изазов и невероватно искуство изучавати теологију толико далеко од домовине и још у таквој „кошници“ нација и култура каква је Америка. Детињство, радост, заједништво, разумевање, толеранција, смех, све су ми то асоцијације на време које сам провео у Либертивилу.

У класи са Војиславом, православни српски факултет завршио је и Акасио Жилберто Нето из Сао Паула. Већ неко време је, како се међу бившим дипломцима прича, у једном српском манастиру.

Чикаго, у чијем се ширем северном делу налази либертивилски колеџ, слови за највећи српски град у Америци. Међутим, већ трећа генерација Срба која се роди у Америци већином и не научи језик својих предака.

– Ипак, традицонално посећују православне храмове, јер су они места окупљања. И, без обзира на то што знају само понеку реч српског, сви до једног знају да играју коло и познају старе српске обичаје. Много тих младића и понека девојка из српских породица у Америци одлучују се за либертивилски колеџ. Наше цркве, манастири и сам факултет на ком сам дипломирао заиста су чувари наше традиције у туђини – каже Војислав.

У оквиру Факултета налази се и интернат где живе студенти. Иако би се могло претпоставити да је дисциплина престрога, и није баш тако.

– Разноврсност култура, светова који се ту спајају, а сви са једнаком љубављу према Богу, стварају сјајну атмосферу – прича Воја.

– Када се часови и служења у цркви заврше, и кад се скину мантије које су нам биле нека врста школске униформе, у нашим собама постаје веома живо. Сећам се да је две собе од моје био Александар Секулић, сада ђакон, који је много волео оперу и стално је певао. На нашу срећу, одлично. У другој соби били су момци који су такође имали фантастичне гласове, а преферирали су народњаке – гласно. На крају, код мене су у осам квадрата били раширени бубњеви, бас, гитара, микрофон, појачала… Пред публиком од неколико десетина судената и пријатеља ван школе, не питајте ме како, прашио је електронски рокенрол.

Предавања су на српском и енглеском језику, у зависности од предавача и групе. А чак ни сви професори нису православци. Америчко хришћанство Војиславу је предавао Американац протестант, природне науке опет Американац јеврејског порекла, математику Немац, патрологију Гркиња…

– Мислим да је ранијих година била пракса да студенти који заврше остану да служе у Америци, а данас многи после овог колеџа настављају студије широм света, или буду рукоположени у свештенички чин и служе у Српској православној цркви – каже Војислав. – После Либертивила, одлучио сам се за науку. Сада студирам религиологију при Београдском универзитету, која се код нас тек скоро појавила као самостална наука. Као таква, у свету постоји одавно. Прва сам генерација која студира ове мастер студије у Београду.

ПОШТОВАЊЕ

– ОСИМ странаца који су студирали са нама, у интернат, нашу цркву и манастир долазило је много младих различитих вероисповести – каже Воја.

– Одлично смо се дружили без обзира на њихове вероисповести. Имао сам сјајне пријатеље протестанте, римокатолике, муслимане који су често боравили у интернату. Просто су волели кави смо људи, а свако од њих би обишао наше храмове са поштовањем, једнако као што ми поштујемо њихову различитост.

МАНАСТИР СВЕТОГ САВЕ

Српски православни манастир Светог Саве у Либертивилу је од маја 2011. године, због свог духовног, историјског и културног значаја, под директном управом патријарха српског. Саградио га је први српски епископ у Америци, Мардарије Ускоковић, двадесетих година прошлог века. Пре него што су пренесени у Требиње, посмртни остаци Јована Дучића почивали су у манастирској цркви у Либертивилу. У Цркви Светог Саве сахрањен је и краљ Петар Други Карађорђевић, чије је тело пре две године пренето у Србију. На манастирском гробљу сахрањен је и владика Николај Велимировић који је повремено предавао у привременој српској богословији у Манастиру Светог Саве у Либертивилу.

Чланак ФАКУЛТЕТ “СВЕТИ САВА” У ЛИБЕРТИВИЛУ: Лепота православља и препознатљиви дух српских студената се појављује прво на ИСКРА.