Фото: Новости

Након посљедњих медијских прилога у којима су запослени на Факултету политичких наука Универзитета у Бањој Луци представљени као саучесници у наводном игнорисању и кршењу Закона о високом образовању, принуђени смо да вам се обратимо овим писмом, како бисмо указали на површно, једнострано, тенденциозно, а, усудили бисмо се да закључимо, и крајње злонамјерно тумачење актуелне ситуације на нашем факултету, којим је обманута јавност у Републици Српској, али којим су и повријеђени људско достојанство и морални дигнитет сваког од нас, сваког професора и студента ФПНа.

Оптужујући нашег колегу проф. др Ненада Кецмановића да својевољно и противзаконито обавља дужност декана Факултета политичких наука, уз тобоже нечију политичку заштиту и наш кукавички и поданички пристанак, одређени медијски кругови не само да нису провјерили инстинитост својих извора, испуњавајући своју професионалну и етичку обавезу да разоткрију аргументе који би омогућили право јавности да сазна потпуну истину и заштити општи интерес, већ су се директно ставили у службу оних појединаца и група које свакодневно урушавају друштвене установе, не бирајући средства и не сагледавајући посљедице, а мотивисани личним амбицијама, партикуларним интересима или дјелујући под партијским инструкцијама.

Од свог оснивања, Факултет политичких наука често је био мета оспоравања од стране разних политичких фактора који желе да ставе под контролу и директно утичу на јавно дјеловање како наших заједничких научно-истраживачких садржаја, тако и на појединачна стајалишта запослених на ФПН-у. Као заједница наставника и студената која као своју друштвену одговорност и обавезу сматра афирмисање и његовање слободоумне и критичке мисли, свјесни смо да у политички дубоко подијељеном и антагонизованом друштву наша улога не треба и не смије да остане поштеђена сталног јавног пропитивања и оцјењивања, али не можемо пристати да се наш факултет претвара у поприште личних и партијских обрачуна, а професори и студенти у оруђа оних којима није ни до науке, ни до закона, ни до истине.

Због тога желимо овим писмом да изразимо подршку једном од нас, проф. др Ненаду Кецмановићу, али не због осјећаја колегијалности или захвалности за његов допринос у оснивању и изградњи факултета, што је ипак наше унутрашње питање, већ као и даље легалном и легитимном декану Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци, што је у јавности представљено као наше колективно безакоње.

Наиме, у спорним медијским текстовима наводи се да је проф. Кецмановић мимо закона на функцији декана, одбијајући да напусти функцију, а у прилогу се као аргумент цитира неважећи члан Закона о високом образовању, који је важио 2010. године али који је у међувремену измјењен 2013. године (Сл. гласник РС бр 108/2013). Нови, важећи Члан 100 Закона о високом образовању састоји се од два става и гласи:

„(1) Наставнику престаје радни однос на високошколској установи на крају школске године у којој је навршио 68 година живота, уз изузетак професора емеритуса“.

“(2) Изузетно од става 1. овог члана, наставник може бити уговорно ангажован у настави до годину дана, на приједлог Сената високошколске установе, уколико по претходно расписаном конкурсу није изабран одговарајући кандидат, са могућношћу продужења за још једну годину по истој процедури.”.

Из наведеног члана Закона се јасно види да став 2 дерогира став 1, односно одлаже пензионисање професора, ако се испуне услови из става 2. Желимо да обавијестимо јавност да је Сенат Универзитета у Бањој Луци расписао конкурс, те да још увијек чекамо његов исход, на основу којег ће се моћи закључити да ли су испуњени услови за продужетак ангажмана професора Кецмановића из става 2 Закона. Такође, законодавац је навео у ставу 2 Члана 100 да ће, ако се испуне услови, наставник бити уговорно ангажован, не прецизирајући врсту уговора (нпр. уговор на одређено, о дјелу, о ауторском раду и сл.) чиме је остало недоречено да ли послодавац има право да закључи уговор о раду на одређено вријеме, на основу чега би, у овом случају, проф. Кецмановић наставио свој текући декански мандат који важи до 2018. године или ће уговором о дјелу остати ангажован на Универзитету само као професор, или напослијетку бити пензионисан. Као што је потврдио и за медије, ректор Универзитета у Бањој Луци је упутио захтјев Народној скупштини Републике Српске за аутентичним тумачењем Члана 100 Закона и тек по добијању званичног тумачења и по окончању конкурса, ректор ће као послодавац  донијети одлуку о даљем ангажману професора Кецмановића на Факултету политичких наука. Самим тим ректор је потврдио да је у медијским натписима изречена још једна неистина, а то је да је проф. Кецмановић одбио да прими рјешење о пензионисању, а из свега наведеног је јасно да рјешење још увијек није написано и да ректорат Универзитета чака упутство законодавца како да се поступи у складу са одребом закона која није довољно прецизна.

Овом приликом желимо да изразимо пуну подршку професору Кецмановићу и да осудимо неодговорне медијске натписе и иступе, посебно док се чека коначна одлука из ректората Универзитета у Бањој Луци. Проф. Кецмановић је основао Факултет политичких наука прије 6 година, организационо га поставио на ноге, обезбиједио просторне и техничке услове за рад, кадровски га комплетирао, основао Институт за друштвена истраживања, подржао развој младих кадрова и омогућио у свом мандату да Факултет политичких наука Универзитета у Бањој Луци постане респектабилна научно-истраживачка институција у земљи и региону.

Бања Лука, 10.11.2015. године

У потпису:

1. Проф. др Емил Влајки, професор емеритус
2. Проф. др Боро Трамошљанин
3. Проф. др Александар Богданић
4. Проф. др Пејо Ђурашиновић
5. Проф. др Миодраг Ромић
6. Проф. др Милош Шолаја
7. Доц. др Радмила Р. Чокорило
8. Доц. др Ђорђе Вуковић
9. Доц. др Весна Шућур Јањетовић
10. Доц. др Мира Ћук
11. Доц. др Немања Ђукић
12. Доц. др Небојша Мацановић
13. Доц. др Матеј Савић
14. Доц. др Владе Симовић
15. Доц. др Љубо Лепир
16. Доц. др Драгана Шћеповић
17. Доц. др Невенко Врањеш
18. Доц. др Срђа Трифковић
19. др Мања Ђурић
20. Мр Александар Врањеш
21. Мр Анђела Купрешанин Вукелић
22. Мр Жељко Будимир
23. Мр Драшко Гајић
24. Мр Драгана Рашевић
25. Мр Борислав Вукојевић
26. Мр Бојана Миодраговић
27. Дијана Миздрак
28. Јосиф Илић

Чланак БАЊАЛУКА: Отворено писмо групе наставника и сарадника ФПН-а се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Професор на београдском Факултету политичких наука Иво Висковић рекао је да да су економски интереси Србије са Русијом битни и да би било самоубилачки пореметити их својом вољом.
„Ниједна чланица ЕУ се не би другачије понашала на нашем месту“, рекао је Висковић и додао да ће Србија од западних земаља сигурно трпјети неке посљедице због тога што не жели да уведе санкције Русији.

Висковић је за РТС оцијенио да је посјета делегације Србије Русији добра, јер Србија тиме показује да жели да задржи добре односе са свима.

„То је покушај премијера да покаже да се пријатељство са Русијом заснива на елементима заједништва. Србија показује да, иако је на добром путу ка ЕУ, жели да задржи и добре односе са другима“, рекао је Висковић.

Он је напоменуо да ниједна чланица ЕУ није довела своје интересе у питање – западне земље покушавају да штите интересе својих фирми, а да је Србији стало да прошири трговину са Русијом.

Висковић је навео да посјета српског премијера Александра Вучића Русији долази у тренутку разјашњавања односа Србије са западним партнерима.

„Битно је што показујемо Русији да не желимо да кваримо односе са њима и
корисно је што ће се на највишем нивоу руско руководство уверити да Србија своју политику не мења“, сматра Висковић.

Он истиче да ова посјета сигурно неће проћи без пажње, како земаља у региону тако и западних држава.

„Руски односи са Западом су поремећени и обрнуто. Анализираће се сваки детаљ посете посебно, јер је Србија заузела неутралан став у свему томе“, рекао је Висковић.

Чланак ВИСКОВИЋ: Било би самоубилачки пореметити односе са Москвом се појављује прво на ИСКРА.