Фото: intermagazin.rs

Кандидат за председника Француске Марин ле Пен изјавила је да је „евро мртав“ и додала да Француска треба да врати националну валуту.

Евро је „терет“ за француску економију, земља мора да буде у стању да контролише своју националну валуту, рекла је Ле Пенова у интервјуу за „Паризијен“.

„Морамо да контролишемо валуту, да је прилагодимо економији, јер је данас јединствена валута терет“, изјавила је Ле Пенова и додала да је „евро мртав“.

Она је нагласила да планира да стекне право да контролише националну валуту, објашњавајући да би то значило претварање евра у новац који би користиле само „велике компаније које се баве међународном трговином“.

Чланак ЛЕ ПЕНОВА: Евро је терет за француску економију се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Јединствена европска валута је политички инструмент и свака држава која се сматра слободном треба да има сопствену валуту, изјавила је лидерка француске партије Национални фронт и кандидаткиња за председника Француске Марин ле Пен радију „Европа 1“.

„Евро — то није валута, то је политички инструмент… Ако грађани неке државе желе да буду слободни, треба да имају сопствену валуту“, навела је Ле Пенова. Као пример она је навела пројекат о обустављању прихватања миграната који предлаже њена партија.

„Ако одлучимо да у потпуности блокирамо политику прихватања миграната коју нам намеће ЕУ, руководство ЕУ нам то неће дозволити (коришћењем евра као полуге притиска)“.

Пре неколико дана у оквиру предизборног говора Ле Пенова је позвала да се прекине употреба евра у Француској и пређе на ЕКИ, валуту која се користила у Европи од 1979 до 1988. године.

Чланак ЛЕ ПЕНОВА: Евро није валута него политички инструмент се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/РИА Новости

Русија припрема нацрт закона којим се предвиђа елиминација долара и евра из трговинске размјене међу чланицама Заједнице Независних Држава.

То ће значити креирање јединственог финансијског тржишта између Русије, Јерменије, Бјелорусије, Казахстана, Киргизије, Таџикистана и других чланица бившег Совјетског Савеза, јавила је телевизија „Раша тудеј“.

„Ово би помогло већој употреби националних валута у иностраним трговинским трансакцијама и у финансијским услугама, стварајући предуслове за већу ликвидност на тржиштима домаћих валута“, наводи се у саопштењу Кремља.

Поменути нацрт закона би, такође, помогао поједностављењу трговине у региону, као и достизању макроекономске стабилности.

Чланице Евроазијске економске уније разговарале су о могућности преласка на националне валуте, а према уговору потписаном између Русије, Белорусије, Јерменије и Казахстана, обавезни прелазак на обрачун у националним валутама мора се догодити између 2025. и 2030. године.

Тренутно, око 50 одсто обрта унутар чланица ЕЕУ обавља се у доларима и еврима, што повећава зависност тог блока од држава које емитују ове валуте.

Изван ЗНД-а и ЕЕУ, Русија и Кина такође предузимају напоре да ограниче доминацију долара, преноси руска телевизијска станица.

Чланак РУСИЈА: У припреми закон који ће елиминисати долар и евро се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

У земљама које га још нису увеле – евро је све мање популаран, оцјењују економски стручњаци.

Некада је еврозона била ексклузивни клуб у који су жељеле да уђу све европске земље.Међутим, након грчке кризе и ригидног понашања европских сила, заједничка валута све мање је привлачна земљама које не користе евро.

Од Пољске до Чешке и Мађарске на прихватње евра сада се гледа као на потез препун ризика и трошкова, укључујући и значајну предају суверенитета – наводи „Њујорк тајмс“.

Јединствена валута „веже“ државе чланице економски и политички, али сада смањује ентузијазам за ЕУ те доводи до преиспитивања европских интеграција.

Пољска још није увела евро, а Велика Британија и Данска давно су одлучиле да неће улазити у еврозону.

„Никада нисам рекла да ћемо увести евро“, недавно је рекла Ева Копач, пољски премијер.

Она, неодређено, наводи да ће Пољска увести евро „када то буде користило Пољацима и Пољској“.

„Евро – да, али нема журбе“, поручује Алеш Михал, главни економски савјетник чешког министра финансија.

Мађарски премијер Виктор Орбан дуго се противио преласку на евро, а то се питање изгубило из јавног дискурса у посљедње вријеме, чак и прије грчке кризе.

„Нисмо поставили рок. То отвара Мађарској пуно предности. Систем без евра омогућава нам контролу пореског система и фискалне политике“, наводи Золтан Ковач, главни портпарол премијера Орбана.

Све те земље брину се да би их прихватање евра довело у позицију у каквој се нашла Грчка због фискалне неодговорности.

„Сада бисмо, ваљда, и ми требали дати новац за Грчку. Значи, сиромашнији би требао дати богатијем. Не видим логику у томе“ – каже Бојко Борисов, бугарски премијер.

Чак и када би Бугарска и остале земље жељеле да уђу у еврозону и прихвате заједничку валуту, остале чланице еврозоне, поучене грчким искуством, све теже ће их прихватати.

Румунија је одредила 2019. као годину увођења еура. Међитим, Мугур Исареску, гувенер Националне банке, сада тврди да ће тај процес трајати још десет година.

„Румунски БДП износи 52 одсто просјека ЕУ. Морамо достићи 70 одсто да би размишњали о увођењу евра“, каже Циприан Даскалу, главни маркоекономиста „ИНГ банке“ у Румунији.

Тешким мјерама штедње које су наметнуте Грчкој, а којима се многи противе, уздрмана је и сама Еу.

Улазак у еврозону и заједничка валута више нису ни приближно привлачни као што је то била некада – закључује „Њујорк тамс“.

Чланак СВЕ МАЊЕ ПОПУЛАРАН: Ко није увео евро, тешко да ће га и увести се појављује прво на ИСКРА.

Фото: sab.travel

Евро је пао у односу на долар за више од 1,5 одсто послије објављивања делимичних резултата референдума у Грчкој, према којем је већина Грка гласала против приједлога међународних кредитора.

Евро је на њујоршкој берзи пао за 1,54 одсто на 1,09868 долара.

Финансијски аналитичари предвиђају за данас буран дан на берзама.

Према прелиминарним подацима грчког Министарства унутрашњих послова, на основу 44,65 одсто пребројаних гласова, 61,03 одсто Грка је на јуче одржаном референдуму било против приједлога међународних кредитора.

Чланак ПОСЛЕДИЦЕ РЕФЕРЕНДУМА: Евро пао због резултата гласања се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/AP

Ако пропадне евро, пропада и Европа, изјавила је данас немачка канцеларка Ангела Меркел, и истовремено позвала на компромис јер је Грчка суочена са озбиљном кризом након колапса преговора са кредиторима о решавању проблема грчког дуга.

„Ако је изгубљена способност за проналажење компромиса, онда је Европа изгубљена. Ако пропадне евро, пропада и Европа”, изјавила је Меркелова на обележавању 70-годишњице од оснивања њене странке Хришћанско-демократске уније (ЦДУ), а преноси агенција Франс прес.

„Европа мора бити у стању да пронађе компромис, али исто тако мора остати при својим принципима”, изјавила је Меркелова, и додала да су петогодишњи напори у борби против кризе ојачали Европу.

Она је, у најдраматичнијем моменту грчке кризе, која постаје доминантна политичка тема Немачке, истакла да је евро, више од пуке монете и указала да се он базира на заједничком поверењу.

„Суштинско за заједничко разумевање је да смо солидарни. Али свако, међутим, мора дати свој допринос”, рекла је Меркелова и додала да је ту одлучујућа спремност за компромис и да ће се, ако се то изгуби, изгубити и европска идеја.

Меркелова је данас захвалила свом шефу финансија Волфгангу Шојблеу (ЦДУ), најстаријем члану владе, на свему што је радио за решење грчке кризе.

„Добро је да сте Ви министар финансија”, рекла је Меркелова, за шта су и она и њен министар добили дуги аплауз.

Меркел:Преговори после  референдума, сад слабе шансе за договор

Берлин– Немачка канцеларка Ангела Меркел умањила је данас изгледе за потенцијални напредак у преговорима са Грчком у наредним данима, али је изразила спремност да са владом у Атини обнови преговоре после одржавања референдума у Грчкој, 5. јула, јавља агенција Ројтерс.

Меркелова је, на састанку са шефовима и председницима посланичких клубова свих странака заступљених у Бундестагу, упутила критике на рачун грчког премијера Алексиса Ципраса због непостизања компромиса са партнерима из еврозоне, преноси британска агенција.

Меркелова је изјавила да постоје правила и принципи на којима је изграђен систем заједничке валуте (евра) и да уколико грчка влада буде тражила даље преговоре после референдума, она неће рећи „не”.

Како преноси Ројтерс, Меркелова је поновила да је Грчка добила „великодушну понуду” и оценила да је Европа данас много снажнија него што је то била пре неколико година.

И немачки министар економије и вицеканцелар Зигмар Габријел подржао је ставове Меркелове, наводећи да, ако Грци на референдуму гласају против предлога кредитора, то ће бити јасан глас против останка земље у еврозони.

САД и Француска траже наставак преговора о грчкој кризи

Париз/Вашингтон – Лидери Француске и Сједињених Америчких Држава, Франсоа Оланд и Барак Обама, договорили су се данас да ће заједно радити на охрабривању свих страна да се врате за преговарачки сто и реше грчку дужничку кризу.

„Договорили су се да удруже напоре у прилог обнове преговора, што ће омогућити брзо решавање кризе и осигурати финансијску стабилност Грчке”, наводи се у званичном саопштењу кабинета француског председника, који је данас телефоном разговарао са Обамом, преноси агенција Франс прес.

И италијански премијер Матео Ренци говорио је данас о ситуацији у Грчкој, и оценио да ће Грци на референдуму заказаном за 5. јул гласати о чланству Грчке у еврозони.

„Поента је да референдум у Грчкој неће бити дерби између Европске комисије и Ципраса, већ дерби између евра и драхме”, написао је Ренци на свом налогу на Твитеру, наводи Франс прес.

Он се тако придружио упозорењима француског председника Франсоа Оланда и председника Европске комисије Жан-Клода Јункерс, према којима ће гласање против предлога кредитора означити излазак Грчке из еврозоне и враћање на стару валуту, драхму.

Истраживања јавног мњења у Грчкој говоре да се већина грађана противи додатним мерама штедње, али да желе да Грчка остане у еврозони, због чега је исход референдума изузетно тешко предвидети, оцењује француска агенција.

Јункер Грчкој: Ово није глупи пакет мера штедње

Брисел – Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер стао је данас у одбрану предлога кредитора које је званична Атина одбацила, уз образложење да се не ради о глупом пакету мера штедње.

„Ово није глупи пакет мера штедње”, изјавио је Јункер, уз оцену да поменути пакет не би донео резање плата и пензија, већ би допринео већој социјалној једнакости, преноси агенција Франс прес.

Иако су реформе одбачене, оне ће се, према његовим речима, наћи пред грчким гласачима на референдуму у недељу, 5. јула, а заокруживање опције „не” на референдуму би, сматра он, имало катастрофалне последице по Грчку.

Он је рекао да се осећа издано због неуспеха Атине да постигне договор са министрима Европске уније о одблокирању исплате даље помоћи.

„После свих предузетих напора се осећам издано, јер су сви ти напори недовољно узети у обзир”, казао је Јункер.

Наводећи да му је „народ Грчке врло близак срцу” и да је покусасао да буде на њиховој страни, председник ЕК је поручио житељима Грчке да „не треба да изврше самоубиство, јер се плаше умирања”.

Атина кратко одгворила Јункеру сумњом у његову искреност

Атина– Влада Грчке је кратко одговорила на данашњу изјаву председника Европске комисије Жан-Клода Јункера, изразивши сумју у његову „искреност која је неопходна у преговорима”, изјавио је портпарол Владе Габриел Сакеларидис.„Основа за веродостјне преговоре је искреност”, кратко је рекао Сакеларидис као одговор Јункеру који је рекао да се осећа „изданим јер Грчка није довољно увидела напоре које је он уложио”.

Грчка влада је навела да је премијер Алексис Ципрас телефоном разговарао с Јункером пре његове данашње конференције за новинаре у Бриселу. Ципрас је разговарао и с председником Европског парламента Мартином Шулцом.

Ципрас је Јункеру и Шулцу поновио захтев да се важење програма кредитне помоћи који истиче сутра, 30. јуна, продужи за неколико дана, до грчког референдума о том програму, заказаног за 5. јул, како би се одржала финансијска стабилност земље којој недостаје новац.

Грчка влада је навела да је Шулц обећао да ће што је пре могуће одржати састанак посланичких група Европског парламента који ће расправљати о Грчкој.

Чланак МЕРКЕЛ: Ако пропадне евро, пропада и Европа се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Гувернер Хрватске народне банке Борис Вујчић упозорио је да би рате кредита у еврима у будућности могле да расту.

Вујчић је указао на рискантност везивања кредита уз еурибор или либор односно уз каматне стопе према којима банке зајме новац другим банкама. Додао је како је тренутно нешто више од трећине стамбених кредита у Хрватској везано уз еурибор или либор.

„С обзиром на нивое на којима су данас еурибор и либор, можемо с пуно већом извјесношћу него раније очекивати раст тих каматних стопа у будућности, што би могло довести до битно већег раста рата кредита него што људи очекују“, казао је Вујчић.

Економиста Анте Бабић сматра да у будућности не би требало доћи до повећања рата кредита у еврима, односно да кориснике кредита у еврима, првенствено стамбених, не чека судбина која је задесила кориснике кредита везаних за швајцарски франак.

„Не знам тачно на што је гувернер Вујчић мислио, али не вјерујем да се то може догодити. Свима је у интересу да се подстакне тржиште некретнина, а то се неће постићи повећањем каматних стопа већ њиховим смањивањем“, казао је Бабић.

Шта више, Бабић истиче како су у Хрватској и даље превисоке камате на кредите, односно да су знатно изнад просјека Европске уније и да би баш због тога ствари могле кренути у супротном смјеру од онога што најављује гувернер.

„Постоји могућност да хрватски грађани у будућности више почну подизати кредите директно из банака земаља Европске уније и у том би случају постајала тенденција смањења овдашњих каматних стопа на кредите“, навео је Бабић.

Велика ликвидност и рекордно ниске каматне стопе ЕЦБ-а од 0,05 посто одржаће се још најмање годину и по, каже један економски стручњак из банкарских кругова који је желио остати анониман.

„Према врло поузданим истраживањима, до раста референтне каматне стопе, која ће утицати на кретање еурибора неће доћи прије 2018. а до тада овдашње власти имају и много простора и много алата да уклоне евентуалне ризике који би могли довести до повећања рата кредита у еврима“, рекао је тај стручњак.

И он процјењује да су врло мале шансе да овдашњи корисници кредита у еврима доживе судбину корисника кредита у швајцарским францима. Да до тога не би требало доћи поткрепио је чињеницом овдашње актуалне слабе потражње за кредитима, односно и он сматра да постоји врло велика вјероватноћа да ће све више грађана Хрватске по кредите почети одлазити у иностранство.

Чланак УПОЗОРЕЊЕ: Кредити у еврима ће тек бити проблем се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Влада грчког премијера Алексиса Ципраса припрема се за национализацију банака и поново увођење драхме, старе грчке валуте, објавио је британски Дејли Телеграф позивајући се на изворе из врха владајуће Сиризе.

„Ми смо љевичарска влада. Ако будемо морали бирати између банкрота према ММФ-у или банкрота према свом народу, то је лака одлука“, тврди извор Телеграфа. На овај драстичан потез грчка је власт наводно спремна ако лидери еврозоне и даље буду инсистирали на провођењу мјера штедње.

Грчка би ММФ-у 9. априла ове године морала платити 458 милиона евра. Грчка власт нема довољно новца да настави враћати дугове и истовремено исплати плате и пензије.Спасити се могу само ако им челници еврозоне пристану исплатити идућу траншу међународне помоћи, што Европска комисија одбија направити уколико се Ципрас не обавеже на драстичне резове у јавној потрошњи.

Иако грчка власт не жели избјегавати своје обвезе према ММФ-у, Телеграфов извор тврди да су спремни на такав развој ситуације. У Атини су увјерени да грчки кредитори, предвођени европским лидерима, нису још сасвим схватили да је изборна побједа Сиризе означила драстичну промјену политичке климе у Грчкој. Нова грчка власт, тврди Телеграфов извор, спремна је рискирати да изазове урушавање комплетног европског монетарног система прије него изигра обећања дана својим бирачима.

„Затворићемо  банке и национализовати их а свима је јасно што то значи. Али оно на што нећемо пристати је да постанемо протекторат Европске уније“, тврди извор близак власти, те додаје како грчка влада не жели излазак из еврозоне и повратак драхми, али су спремни и на такву могућност.

„Желе од нас направити примјер и показати да ни једна влада у еврозони нема право на своје мишљење. Не вјерују да ћемо им окренути леђа ни да ће нас грчки народ подржати.Гријеше. Поручује анонимни грчки функционер.

Чланак ГРЧКА: Спремни смо национализовати банке и напустити евро се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Ројтерс

Грађани који су спремни да своје стамбене кредите везане за швајцарски франак претворе у зајмове у европску монету, за то треба да издвоје најмање 1.000 евра. Банке се одричу свог дела трошкова, односно обраде кредита. Али, тренутни највећи трошак је осигурање код Националне корпорације који износи минимум 1,5 одсто од вредности зајма. На то треба додати и накнаду од 30 евра. Тако за просечан стамбени кредит од 30.000 евра премија осигурања НКОСК у случају да не постоји животно осигурање кошта 525 евра. Са животним осигурањем ова накнада је 450 евра.

Како кажу банкари, висина основне премије осигурања НКОСК се може увећати готово дупло. Тако, на пример, станови који су купљени пре шест или седам година сада вреде мање. Ако се приликом рефинансирања стамбеног зајма, обави процена, добиће се знатно мања вредност. То утиче на премију која се повећава и може да износи и 2,5 одсто, уколико се под хипотеку не стави још нека некретнина.

Затим, ако корисник зајма нема плаћено животно осигурање, премија расте за 0,25 одсто. Уколико је предмет хипотеке легализован објекат премија се повећава за још 0,15 одсто.

Оно што може највише да утиче на висину осигурања је то што су рате стамбених кредита у „швајцарцима“ толико нарасле да су оптеретиле кредитну способност грађана. Тако, уколико је рата кредита и солидарног дужника једнака или већа од 60 одсто плате, премија осигурања се повећава за 0,5 одсто. Ако су месечне обавезе грађана и жиранта за зајам 70 или више одсто, премија осигурања расте за чак цео проценат. Најгоре могу да прођу корисници стамбеног кредита који су своју плату оптеретили са 80 или више одсто, у том случају осигурање НКОСК расте за још 1,5 процената.

Банкари сматрају да би Национална корпорација за осигурање стамбених кредита требало такође да изађе у сусрет грађанима који имају проблем с кредитима у швајцарским францима а желе да пређу у евро, и умањи им премију. Такође, истичу да би овера заложне изјаве која сада износи 10.080 динара за просечан кредит од 30.000 евра као и такса за упис хипотеке која кошта 20.000 динара, требало да буду смањене.

Осим ових крупних трошкова, грађани који желе да пребаце своје стамбене кредите из швајцарског франка у евро треба да издвоје новац и за процену вредности некретнине, која износи 100 евра, да уплате животно осигурање уколико га немају од такође 100 евра, а за осигурање непокретности 40 евра. Такође, преласком из једне у другу валуту нови кредит носи нову каматну стопу. Тако је тренутно цена стамбеног кредита у еврима од 4,78 одсто уколико се изабере променљива камата до 7,20 одсто за фиксну. Како су неки банкари најавили, они су спремни и да смање своје марже које сада износе од 4 до 6,5 одсто.

ПОНОВО СЕ САСТАЈУ
Банкари и представници Народне банке Србије, како је најавила Јоргованка Табаковић, гувернер централне банке, данас би требало да се поново састану и понуде предлог за решење проблема грађана који имају кредите везане за швајцарски франак.
Стамбене зајмове у францима узело је око 22.000 грађана Србије, а рате су им сада у неким случајевима и веће од плате.

Чланак НЕМА КРАЈА МУКАМА ЗАДУЖЕНИХ: Хиљаду евра за промену „швајцарца“ у евро се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Profimedia

Европске акције и евро почели су драматично да губе на вредности након победе комунистичке Сиризе на парламентарним изборима у Грчкој због страха од потенцијалног изласка Грчке из еврозоне.

Британски Гардијан наводи да је та валута јуче рано ујутру на азијским берзама достигла најнижи ниво у последњих 11 година.

Поред економске драме, светски аналитичари најављују сличне турбуленције и на политичкој сцени Европе, с обзиром на то да је први пут у историји ЕУ у једној њеној чланици на парламентарним изборима победила радикална левица – Сириза. Да ствар буде гора, та политичка опција с лидером Алексисом Ципрасом на челу жестоки је противник наметнутих мера штедње.

Због тога је Ципрас током политичке кампање најављивао да ће се супротставити даљим економским притисцима на земљу и учинити све да кредитори – Европска централна банка (ЕЦБ) и Међународни монетарни фонд (ММФ) редефинишу грчки дуг од чак 240 милијарди евра. Међутим, само неколико сати након објављивања резултата избора на којима је Ципрасова Сириза освојила скоро апсолутну већину у парламенту, огласила се генерална директорка ММФ Кристин Лагард и нагласила да нема говора о брисању грчког дуга. То је потврдио и Беноа Кур, члан Извршног одбора ЕЦБ, нагласивши да је из правних разлога то немогуће урадити. Огласила се и немачка канцеларка Ангела Меркел, која је упозорила Атину да ће морати да испуни све своје обавезе према ЕУ.

Иначе, Грци су јуче у рекордном року добили нову владу и премијера јер је Ципрас склопио коалициони споразум с десничарском странком Независни Грци (АНЕЛ), на чијем је челу Панос Каменос. Влада ће поднети заклетву данас, а у парламент, који има 300 места, сешће 149 посланика Сиризе и 13 чланова странке Независни Грци.

Дешавања у Грчкој подстакла су левичаре широм Европе на акцију, а многи су истакли да би наредна нестабилна карика унутар ЕУ могла да постане Шпанија, у којој су претходних месеци организовани бројни протести против мера штедње.

Неизвесна судбина Балкана
ЗАУСТАВИЋЕ СЕ ПРОШИРЕЊЕ ЕУ?

Директорка Центра за спољну политику Александра Јоксимовић оценила је да је победа Сиризе изазов за опште прилике у ЕУ, која би због све већег броја унутрашњих проблема могла да запостави агенду проширења на западни Балкан.
Финансијска недисциплина Грчке може још појачати негативна осећања према процесу проширења јер може отежати политичарима наставак тог процеса и допринети даљем извору неповерења – нагласила је Јоксимовићева.

Чланак КОЛАПС ЗБОГ ПОБЕДЕ КОМУНИСТА У ГРЧКОЈ: Евро почео да тоне, левичари прете Европи се појављује прво на ИСКРА.