Фото: Sputnik / Маријана Колаковић

Србија неће постати чланица Европске уније ни 2025. године сматра девет од 12 кандидата француских политичких партија на предстојећим европским изборима, пренео је Н1 позивајући се на портал Јуропиан Вестерн Балкан.

Пооштрена изборна реторика, али и потврда да Француска неће бити благонаклона према будућем проширењу ЕУ, порука је која стиже из Париза, пише тај портал.

Приступање Србије Европској унији — за или против, тако је гласило питање упућено дванаесторици кандидата за европске посланике који су у телевизијској дебати „L’Émission politique“ француске државне телевизије грађанима представљали програме за европске изборе у мају.

Девет црвених тастера, два зелена и један уздржан, резултат је који би знаке за узбуну требало да укључи у Београду.

​

Једина два кандидата који су се изјаснили да Србију виде у ЕУ до 2025. јесу кандидат опозиционе Социјалистичке партије и кандидат центристичке партије Унија демократа и независних. Додуше, овакав резултат не треба да чуди с обзиром на то да из Француске у последње време гласно говоре — Србија и Западни Балкан неће у ЕУ тако брзо и тако лако.

Међу онима који су се у дебати изјаснили против Србије у ЕУ била је кандидаткиња владајуће странке председника Емануела Макрона и бивша минситарка за европске послове Натали Лоазо која је у марту била у посети Београду. Председнику Александру Вучићу и тада је пренела сличну поруку.

Та истина, према мишљењу политичког аналитичара из Фондације за отворено друштво и члана БиЕПАГ Срђана Цвијића, део је пооштрене предизборне реторике.

Управо последње истраживање јавног мњења које је спровела британска агенција „ЈуГов“, урађено у седам европских држава (Немачка, Француска, Велика Британија, Шведска, Норвешка, Финска и Данска), показало је да су Французи најскептичнији по питању проширења.

Чак 52 одсто испитаника из Француске не жели Србију у Европској унији.

Неразвијена демократија, распрострањена корупција и перцепција да нове чланице „отимају“ радна места Французима, само су неки од разлога за став француског јавног мњења, објашњава Цвијић и додаје да то Србији свакако неће помоћи да напредује ка ЕУ.

Међутим, Србија није једина земља којој је од политике „штапа и шаргарепе“ остао само штап. Наиме, Европска комисија дала је обећање Северној Македонији и Влади Зорана Заева, да ће, уколико реши спор око имена државе са Грчком, као награду, добити отварање приступних преговора. Но, након што је решење за име пронађено, из Европске уније, односно Француске, почели су да стижу упозорења да преговори ипак неће почети као што је то раније обећано.

Недоследност и неспремност ЕУ да испуни обећано у случају Северне Македоније, према мишљењу стручњака за Балкан са Католичког института у Паризу Луика Трегуре, лако може утицати и на решавање косовског питања.

Додаје и да људи и владе у региону нису глупи и да виде које су реалне околности што се будућег проширења тиче.

Међутим, чини се да, одлучили се балкански политичари да буду поСлушни или непослушни ђаци, шаргарепа ће, бар у наредном периоду, остати скривена у европском џаку.

Девет „не“ за Србију у ЕУ дошло је као хладан, али не и изненадан туш. Заправо, потврдило је оно што већ годину дана нико на Балкану не жели да чује — проширење Уније је међу грађанима ЕУ непопуларно, а нико од европских политичара није спреман да постане жртва тог политичког ризика.

Чланак НОВИ ШОК ИЗ ФРАНЦУСКЕ: Србија неће у ЕУ ни 2025! се појављује прво на ИСКРА.

Пловило Солитер на Балтичком мору током постављања цеви за гасовод Северни ток 2 (Фото: Sputnik/ Nord Stream 2 / Axel Schmidt)

САД су затражиле од ЕУ да предузме активне мере против „Северног тока 2“, пише лист „Ханделсблат“, позивајући се на чиновника из Беле куће.

„Желимо да пројекат буде заустављен. Дошло је време за акције“, рекао је за лист сарадник америчке администрације.

САД настављају да траже од партнера да предузму мере за осигурање сопствене енергетске безбедности. Вашингтон је сигуран да ЕУ мора да осигура „непрекидне испоруке гаса преко Украјине“.

Подсетимо, пројекат „Северни ток 2“ подразумева изградњу два крака гасовода укупног капацитета 55 милијарди кубних метара гаса годишње од обала Русије, по дну Балтичког мора, до Немачке.

Против изградње гасовода су Украјина, која страхује да ће изгубити приходе од транзита руског гаса, САД, које активно промовишу свој течни природни гас у Европској унији, Пољска, Литванија и Летонија.

Почетком јануара шеф пољске дипломатије Јацек Чапутович је изјавио да пројекат „убија Украјину“, јер смањење транзита руског гаса преко Украјине наводно може да доведе до тога да Кијев изгуби не само приходе, него и гаранције заштите од „руске агресије“.

Москва и Берлин инсистирају на томе да је „Северни ток 2“ искључиво комерцијални пројекат и да његова изградња не подразумева прекид транзита руског гаса кроз Украјину.

Чланак АМЕРИКА ПОЗИВА ЕУ: Крените активније против „Северног тока 2“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/ Flickr / European Parliament

Резолуција Одбора за спољне послове Европског парламента о спречавању непријатељске пропаганде трећих страна у ЕУ, уз строгу осуду „агресивних акција Русије, Кине, Ирана и Северне Кореје усмерених на поткопавање принципа европске демократије“, очекивана је, каже за Спутњик Александар Гајић са Института за европске студије.

Документом се оштро осуђују све агресивнији потези Русије, Кине, Ирана и Северне Кореје којима настоје да поткопају „нормативне основе и принципе европске демократије и суверенитет свих земаља“ ЕУ, као и да утичу на изборе и подржавају екстремистичке покрете.

Реч је о једном од видова „административног припремања терена“ да се Европски парламент поново усмери у правцу „стварања хомогеног мишљења и страха од трећих држава“ које у ЕУ перципирају као проблематичне и непријатељски настројене, додаје Гајић.

На тај начин врши се једна врста унутрашње хомогенизације и долази до покушаја да се нејединство унутар ЕУ надомести „стварањем једноумља“, под наводном стварном или измишљеном претњом, истиче Гајић.

Тако се, заправо, спречавају политике појединих европских држава које имају суверене одлуке и покушава им се наметнути да мимо сопствених националних интереса и сагледавања стварности у међународној заједници буду приморане да заузму јединствени став и формирају јединствени фронт према оним државама које су апострофиране као опасне и проблематичне у ширењу пропаганде која им се импутира.

„У том смислу се то може видети као софистицирани метод администрације која опслужује тела ЕУ, а пре свега Европски парламент, који има највећи степен легитимитета, да се на тај начин хомогенизује њихово мишљење и дефинише политика коју је онда тешко избећи од стране појединих држава и уопште, унутар тела Европске уније“, каже Гајић.

На питање откуд Иран и Северна Кореја у друштву Русије и Кине, наш саговорник каже да су Иран и Северна Кореја дуги низ година у пропагандном, медијском смислу апострофиране као „отпадничке државе“ и „државе зла“ па се онда, као такве, трпају у исти кош са великим силама у успону.

На тај начин, покушава се створити негативна перцепција Русије и Кине, иако је јасно да ни Иран ни Северна Кореја немају ни медијски, ни политички, ни обавештајни домашај да би могли да делују на тлу ЕУ, а такође немају ни такве интересе.

У Резолуцији се апелује на ЕУ и чланице да ставе под контролу чак и апликације за приватне поруке, што је, према Гајићевом мишљењу, покушај имплементирања неких политика којима би ЕУ, под изговором борбе против пропаганде, „ставила под контролу“ што више канала комуникације.

Све то се сада ради везано за изборе у мају 2019. године, а очигледно је да се бриселски и естаблишмент у Стразбуру јако плаше њихових резултата, истиче Гајић.

Заправо, реч је о покушају да се у изборном циклусу утиче на европско јавно мњење и на европске гласаче кроз причу о борби против опасних, пропагандних утицаја трећих страна. На тај начин врши се и сужавање медијског простора и свести самих грађана ЕУ.

„Под изговором одбране европских вредности, покушава се утицати на резултате избора и на доступност информација, јер ако бисте гомилу информација које се шире савременим медијима прогласили продуктима непријатељске пропаганде и цензурисали их, на тај начин бисте заправо осиромашили доступност медијских садржаја сопственим грађанима и могли бисте да утичете на њихово мишљење у периоду кад ЕУ улази у изборни циклус и кад се очигледно налази у дубокој вредносној и институционалној кризи“, објашњава саговорник Спутњика.

Интересантно је да стављање под контролу апликација за приватне поруке није једина метода карактеристична за Орвелово „министарство истине“ из „1984“.

„ЕУ и њене чланице треба да размотре развој легалне основе и на нивоу ЕУ, и на међународном нивоу, за борбу против хибридних претњи којом би се обухватиле и санкције за одговорне за оркестрирање и спровођење кампања дезинформисања, а деловање компанија за друштвене медије, услуге порука и претраживања треба да буде регулисано како би се осигурала потпуна транспарентност“, наводи се у резолуцији.

Гајић каже да би се у случају спровођења оваквих орвеловских препорука ЕУ мешала у приватне послове својих грађана, под безбедносним изговорима, и да је „очигледно да неко жели да се политика ЕУ усмери у том правцу — у правцу цензурисања и мешања у приватне животе“.

„Они сматрају да су њихове вредности угрожене и да су вредности институционалних здања ЕУ важније од индивидуалних слобода, међу којима је и слобода информисања. Сумњају у могућност критичког мишљења сопственог становништва, односно не верују да њихово становништво може сâмо да разабере између информација које су му доступне. Чини ми се да неко жели да им ускрати приступ одређеним информацијама под изговором да су те информације плански, свесно послате на медијско поље од стране трећих држава, што говори о њиховој великој унутрашњој несигурности и неповерењу у моћ расуђивања сопствених грађана“, каже Гајић.

Резолуција би требало да се нађе на гласању у Европском парламенту у фебруару, и ако би она била усвојена, њени домети не би били претерано дубоки, сматра наш саговорник.

Резолуције Европског парламента у принципу су обавезујуће у инструктивном смислу, али видимо да их се институције појединих држава не придржавају и да се механизми наметања под присилом спровођења таквих одлука у пракси не спроводе.

„ЕУ у пракси нема такве механизме којима може да присили државе-чланице на разним пољима својих политика, па и на медијском, да се дословно придржавају одлука које се доносе на нивоу ЕУ. То није ни празно слово на папиру, јер заиста ће неке државе и неке политичке структуре које подржавају одлуке ЕУ покушати да на тај начин медијски простор редефинишу, односно да га сузе, али неке, са друге стране, то неће учинити, тако да ће ситуација вероватно бити шаролика“, каже наш саговорник.

Тек у време финиша предизборне кампање уочи избора за Европски парламент видеће се колики је био утицај оваквих одлука и какве су последице њиховог спровођења, закључује Гајић.

Чланак КАО КОД ОРВЕЛА: У ЕУ се рађа „министарство истине“ уперено против Русије и Кине се појављује прво на ИСКРА.

Фото: intermagazin.rs

Већина грађана ЕУ противи се проширењу новим чланицама док у земљама кандидатима преовладава подршка чланству!

Истраживање које је спровела Европска комисија, која је обухватила и пет земаља кандидата за чланство, показало је да 42 одсто грађана Србије сматра да би чланство у ЕУ било добра ствар. Да би чланство било лоше за Србију мисли 22 одсто, а 28 одсто мисли да то није ни добро ни лоше.

Да би Србија имала користи од чланства мисли 56 одсто грађана, а 29 одсто мисли да то не би био случај.

У Албанији је чак 93 одсто учесника анкете оценило да би чланство било добро, а свега један одсто има негативан став. У осталим земљама са статусом кандидата чланство у ЕУ позитивним сматра 58 одсто Македонаца, 45 одсто Црногораца и 35 одсто Турака.

У самој ЕУ, међутим, проширење новим чланицама у наредним годинама подржава 43 одсто грађана, а против је 45 одсто.

Проширење највећу подршку ужива у Шпанији (71 одсто), Пољској и Литванији (66 одсто), Румунији (65 одсто), Мађарској (62 одсто) и Хрватској (61 одсто).

Највећи противници су Финска (64 одсто), Француска (62 одсто), Немачка (61 одсто) и Аустрија (58 одсто).

Упитани који је највећи изазов са којим се њихова земља суочава, највише грађана Србије, њих 39 одсто, сматра да је то економска ситуација, а за њом, са по 24 одсто, следе криминал и раст цена и животних трошкова.

Стандардни Еуробарометар за јесен 2018. године спроведен је између 8. и 22. новембра на узорку од 32.600 људи широм ЕУ и земљама кандидатима Албанији, Црној Гори, Македонији, Србији и Турској и у непризнатој Турској републици северни Kипар.

Чланак ЈАСНА ПОРУКА СРБИЈИ: 62 одсто Француза и 61 посто Немаца су против проширења Европске уније! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: ИН4С/Tanjug/AP

У току су протести „жутих прслука“ у Паризу, који су у једном тренутку постали и насилни. Испливао је документ са захтјевима француских демонстраната, неки су баш радикални.

Графикон са „предлозима за окончање кризе“ у Француској увелико је почео да се шири друштвеним мрежама.

Иако је далеко од званичног документа – покрет „Жутих прслука“ нема националну структуру, централну организацију па чак ни званичне представнике – ипак илуструје широк спектар њихових захтЈева.

Економија/рад

– потпуни транспарентни преглед опорезивања, без оних који би се опорезивали за више од 25 одсто прихода;

– непосредно повећање од 40 процената за минималне зараде, пензије и бенефите;

– „масовне зараде“ у државном сектору како би се обновио квалитет услуга у болницима, школама и сл;

– пет милиона нових кућа;

– учинити банке „мањим“…

Политика

– Устав Француске преписује „од народа за интерес народа“;

– лобирање да буде забрањено;

– Фрегзит: Француска треба да напусти ЕУ;

– повратити 80 милијарди евра које се изгубе сваке године од утаје пореза;

– зауставити или преокренути све приватизације;

– уклањање „бескорисних“ камера за мерење брзине;

– потпуна реформа образовног система;

– четири пута повећати буџет правосудног система који мора бити поједностављен, бесплатан и приступачан за све;

– разбити медијске монополе и зауставити „угодне“ односе између медија и политичке класе; отворене медије за народ…

Здравље/околина

– 10-годишња гаранција на производе да би се зауставила „застарелост“;

– забрана пластичних боца;

– ограничити снагу фармацеутских компанија;

– забрана ГМ хране, канцерогених пестицида и монокултура;

– реиндустријализација Француске како би се смањио увоз и самим тим загађење.

Геополитика

– повуците Француску из НАТО и страних ратова;

– окончати пљачку афричких земаља где се говори француски;

– спречити миграционе токове који се не могу интегрисати с обзиром на тренутну цивилизацијску кризу;

– доследно поштовање међународног права и ангажмана.

Протест „Жутих прслука“ траје већ четири недеље, а данас је на улице широм Француске изведено чак 89.000 полицјаца и припадника жандармерије како би се спречило насиље од прошлог викенда.

Према последњим подацима до сад је ухапшено 548 особа  а чак 211 задржано у притвору под сумњом да су планирали насиље над људима или уништавање објеката.

Полиција испаљује сузавце на окупљене демостранте.

У протестима широм Француске ухапшено готово хиљаду људи

Број учесника у суботњим протестима у Француској премашио је 76.000, а полиција је привела готово хиљаду демонстраната, од којих је више од 720 задржано у притвору, саопштио је телевизијски канал БФМТВ позивајући се на изворе.

Раније је државни секретар Министарства унутрашњих послова Француске Лоранс Нунјес саопштио да у суботњим протестима широм Француске учествује 31.000 људи, а да је више од 720 приведено.

Током протеста су коришћена и оклопна возила, полиција је у неким моментима насрнула и коњима на демонстранте.

Чланак НА ПОМОЛУ „ФРЕГЗИТ“: Међу захтевима демонстраната у Паризу излазак из ЕУ и НАТО се појављује прво на ИСКРА.

Бундестаг (Фото: Спутњик, Flickr/ Hernán Piñera)

Пуноправног чланства Србије у Европској унији неће бити без признања Косова, то је заправо био услов да се уопште започне с преговорима.

Посланик ЦДУ у Бундестагу Петер Бајер то понавља у интервјуу за „Дојче веле“ и истиче да то није ништа ново.

„Чланства у Европској унији неће бити без признања Косова. Постоје различити модели за то. Знам да то није једноставно, али то је заправо био услов да се уопште започне с преговорима. Дакле, пре или касније, и то пре пуноправног чланства. И то није заиста ништа ново. Сваком је од самог почетка то било јасно и зато ме искрено чуди да се сада око тога дигла толика прашина“, навео је Бајер.

Упитан да ли верује да ће Србија икада признати Косово, одговорио је да то није питање вере, него питање како постићи одлучујуће напретке у процесу дијалога између Београда и Приштине и како постићи напретке у преговорима с Европском унијом.

„То је нешто што има везе са садржајем и чињеницама. Ми морамо и да се запитамо колико озбиљно се приступа свему. Обе стране морају једна другој да изађу у сусрет. Знам да није увек лако. Али ту је циљ и за тај циљ је потребно прећи преко неких својих тврдокорних ставова“, казао је Бајер.

Коментаришући недавни интервју премијерке Србије Ане Брнабић за „Дојче веле“, који је изазвао много полемика, навео је да може да разуме зашто је она рекла да ће Косово увек бити део Србије.

„Још је прерано конкретно разговарати о моделу признавања и знам да је све то заједно повезано с Уставом Србије. И знам да је то све заједно нешто што ће се одвијати тек за неколико година. И зато сам и у интервјуу који сам пре пар дана дао у Београду јасно хтео да ставим до знања да би се увек изнова требало присетити услова и запитати се шта је циљ свега тога. Али мислим да је то процес у којем сви, па и ЕУ, морају много тога да науче. Нормализација односа, дијалог с Приштином и на крају признање Косова суштински су делови преговора с ЕУ“, истакао је Бајер.

Такође, говорио је и о идеји промене граница.

„Наша највећа брига је да би, након размене територија, како год би она на крају изгледала, могло да дође до нестабилности у другим деловима региона. Споменућу само Републику Српску и Босну и Херцеговину. И ту нисмо усамљени у скепси, већ то делимо и са својим америчким пријатељима. Мислим да смо у 21. веку већ прешли преко тога да повлачимо границе по етничком принципу. И ја се питам, ако до такве размене територија и дође, шта ће се догодити са Србима на југу Косова, са њих око 35.000, а који не би били укључени у ту акцију? Шта је са много више Срба у другим деловима Косова? Дакле, тај предлог не би био сигурно решење. Немачка у тој критици није усамљена, како воле да понављају. Заправо је мало оних који подржавају ту идеју. На самом Косову је то у суштини само Хашим Тачи. И требало би се запитати да ли САД заиста активно подржавају размену територија. Мислим да то није случај. Ја ћу ускоро у Вашингтону да разговарам о тој теми, а већ сада знам да се тамо та идеја не прихвата с одушевљењем. У медијима — дозволите да то кажем, посебно на Балкану — појављују се свакаква нагађања која немају везе с истином. Последњи случај јесте и наводна вест о либерализацији визног система између Косова и Европске уније, и то још ове године, што су обећали неки политичари. Ја не знам одакле уопште долазе такве информације“, рекао је Бајер.

Чланак ПОРУКА ИЗ НЕМАЧКЕ: Од почетка је јасно, нема уласка у ЕУ без признања Косова! се појављује прво на ИСКРА.

Дијалог у Бриселу (Фото: РТРС/tvitter/Maja Kocijančić)

Eвропска унија као посредник у дијалогу Београда и Приштине учиниће све како би се у наредних годину дана, колико је остало до краја мандата шефице ЕУ дипломатије Федерике Могерини, постигао споразум о свеобухватној нормализацији односа Београда и Приштине, сазнаје Танјуг у Бриселу.

„Ми ћемо направити све у години која је остала да би дошло до свеобухватне нормализације односа, али нисмо једини од којих то зависи“, речено је Танјугу у дипломатским изворима у Бриселу.

У Бриселу наводе да су и у овом тренутку „у току контакти“ у циљу наставка дијалога Београда и Приштине, али да још не постоји конкретан датум за могући нови састанак предсjедника Србије Александра Вучића и Хашима Тачија.

У круговима блиским преговарачком процесу оцjењују да је прошлонедjељни састанак Вучића и Тачија био „без сваке сумње тежак“.

Наводи се да је план Федерике Могерини био да се на том састанку постигне сагласност о интензивирању процеса постизања споразума о свеобухватној нормализацији односа, али да је одлука Приштине о подизању царина на робу која се узвози из Србије „у посљедњем тренутку пореметила планирано“.

На питање Танјуга шта ће ЕУ урадити у циљу евентуалног притиска на Приштину да повуче такву одлуку, извори из Европске комисије напомињу да је ЕУ „већ била јасна у свом саопштењу“ када је осудила такав потез и позвала косовске власти да опозову одлуку о подизању такси од 10 процената на увоз робе из Србије и Босне и Херцеговине.

Оно што се очекује током новембра, без обзира да ли ће доћи до наставка дијалога Београда и Приштине, јесте редовни извјештај који ће Европска служба за спољне послове представити земљама чланицама ЕУ о напретку у процесу нормализације односа двије стране.

Од тог извјештаја у великој мјери зависиће и одлука чланица ЕУ о броју нових поглавља које ће Србија отворити у децембру у оквиру својих приступних преговора.

Након посљедње рунде дијалога под покровитељством шефице ЕУ дипломатије Федерике Могерини, који се завршио без било каквих помака у приближавању коначном рјешењу за свеобухватну нормализацију односа Београда и Приштине, из ЕУ поручују да се њихови напори у циљу постизања правно обавезујућег споразума настављају, а да временски рокови „остају јасни“.

Чланак БРИСЕЛ ПРИТИСКА СРБИЈУ: ЕУ жели споразум Београда и Приштине у наредних годину дана се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, AFP 2018 / Tobias SCHWARZ

Да ли је заиста тренутак за констатацију да је Бриселски дијалог био шарена лажа — монолог, који према виђењу Немачке, мора да се заврши тако што ће Београд и дејуре признати такозвану државу Косово, или је то последица нервозе Меркелове којој гори под ногама у Берлину, као и у целој ЕУ пред изборе за нови Европски парламент.

Чланак НЕМА ВИШЕ СКРИВАЛИЦА: Берлин открио велику превару — да ли је догорело да Београд подвуче црту се појављује прво на ИСКРА.

Петер Бајер (Фото: Sputnik/ Tanjug / Сава Радовановић)

Посланик немачког Бундестага сматра да је Косово фактички територијално независно и да Србија треба да призна де јуре „суверену државу Републику Косово“, јер у супротном неће ући у Европску унију, те да је то, између осталог, порука са којом је дошао у Београд.

„Важно је да свако разуме да је од самог почетка процеса дијалога било јасно да неће доћи до нормализације односа, или дијалога уопште, без дефакто признања територијалног интегритету Републике Косова. То треба да буде јасно“, изричит је Бајер у тумачењу немачког става о коначном решењу за косовски проблем, преноси Танјуг.

Бајер, који је иначе члан Хришћанске-демократске уније (ЦДУ) Ангеле Меркел и координатор трансатлантске сарадње у немачком Биндестагу, у разговору за Танјуг објашњава да његова изјава да ће новембар бити „месец доношења одлука“ за дијалог Косова и Србије под посредством ЕУ, у ствари није његова оцена, већ „предвиђање косовског председника Тачија“.

Он понавља да је Немачка против размене територија или корекције границе.

Бајер наводи да је циљ његове посете Београду, осим упознавања са напретком Србије у процесу европских интеграција, да пренесе став Немачке да су идеје о размени територија лоше и опасне.

„Уопште не размишљамо о пружању подршке таквим идејама и та позиција немачке канцеларке Ангеле Меркел се неће променити и то је оно кључно што желим да пренесем као поруку Берлина“, изричит је Бајер.

Он подсећа да је Меркелова била једини шеф државе у ЕУ која је јасно рекла да ово није добра идеја, да је опасна, не само по стабилност Србије и Косова, већ и опасна за Републику Српску или Украјину и случај Крим, или друге делове источне Европе, и да управо због тога „сви морају да одустану од такве идеје одмах“.

На питање шта онда Немачка види као могуће решење, Бајер саветује:

„Концентришете се на Бриселски споразум и његову имплементацију. Не постављамо нове услове, нити црвене линије. Сматрам да обе стране, Срби и Косовари, као и Комисија ЕУ и високе представнице ЕУ, треба да се врате корак назад и прочитају шта је било договорено у Бриселском споразуму и шта је постигнуто до сада“, поручује он.

А као једно од прихватљивих опција за решење Бајер наводи такозвани модел „Две Немачке“.

„Сада је време да се анализира овај модел и друге опције, али нико не сме да живи у илузији да ће постићи мирно решење цртајући нове границе засноване на етничком принципу“, изричит је Бајер.

Он истовремено истиче да процес дијалога Београда и Приштине није мртав, нити верује у опцију замрзнутог конфликта.

„Знамо да се наставља дијалог на техничком нивоу, и то јесте напредак који јасно показује да процес није мртав. Ово није замрзнути конфликт, нити ће бити. Србија и Косово, као и ЕУ, треба да буду активни и нико не треба да се залеће ка лаким решењима или решењима која на прву лопту изгледају лако, закључује Бајер. Он објашњава да је у процесу стабилизације и интеграције у ЕУ сада одлучујућа свака недеља и да је због тога сматрао да је време да дође у Београд и разговара о предлогу о размени територија, односно да је желео да се лично увери какав напредак је постигла Србије на путу ка Европској унији. То је најважније. Колико сте суштински напредовали у правним реформама, у владавини права, борби против корупције.“

На питање какав је став Немачке о процесу формирања косовских оружаних снага, Бајер каже да је немачка војска већ 20 година на Косову у оквиру Кфора и да је то најдужи стаж који је имала до сада у страним мисијама, али да је њихова бројност током година смањена, а активности сада усмерене „на тренинг и консултације“.

„Србија не треба да буде уплашена због процеса трансформације косовских безбедносних снага у косовску војску“, сматра Бајер. Став Немачке је, каже, да транзиција треба да буде урађена глатко, не превише брзо. То је важан процес, каже он, „јер Косово треба да преузме одговорност за своју безбедност у будућности“.

Чланак ПОСЛАНИК АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ ДОНЕО ПОРУКУ У БЕОГРАД: Без признања Косова нема уласка у ЕУ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости/ Танјуг-АП

Успех референдума у Македонији који су многи називали историјским, о промени имена и евроатлантским интеграцијама, по свему судећи доведен је у питање, а АП јавља да противници референдума већ славе на улицама због слабог одзива бирача на данашњем изјашњавању.

Присталице бојкота окупили су се у Скопљу испред Собрања, радују се и узвикују „Македонија“, преноси америчка агенција.

Током референдумског дана нису забележене веће неправилности.

До 18.30 сати гласало је 34,09 одсто укупно уписаних бирача, саопштио је председник Државне изборне комисије Оливер Деркоски на основу података са обрађених 84,43 одсто општинских изборних комисија.

Референдум је расписан као консултативни, односно необавезујући, а биће успешан ако на њега изађе више од 50 одсто грађана уписаних у бирачки списак (50 одсто + 1), односно 903.169 људи, од којих најмање 50 посто + 1 један мора да се изјасни „за“ референдумско питање.

Грађани су се на питање „Да ли сте за улазак у ЕУ и НАТО прихватањем договора Републике Македоније и Републике Грчке?“ изјашњавали на 3.480 бирачких места у 80 општина.

У бирачки списак је уписано 1.806.337 грађана.

Чланак ПОРАЗ ЕУ И НАТО: Пропао референдум у Македонији, противници изјашњавања славе на улицама, Заев прогласио победу демократије се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ Tanjug / Služba za saradnju sa medijima predsednika Srbije

Председник Аустрије Александер ван дер Белен изјавио је да је један од фокуса Аустрије током председавања ЕУ управо дијалог Београда и Приштине.

Он је додао да је уверен да треба искористити позитиван тренд и могућности које се управо сада пружају.

„Синоћ се нешто догодило. Имам утисак да сам присуствовао историјском тренутку“, казао је Ван дер Белен, говорећи о дебати у оквиру Европског форума у Алпбаху, у којој су учествовали и председник Србије Александар Вучић и Хашим Тачи.

„Подржавамо активности Могеринијеве и њено посредовање и спремни смо да понудимо своју помоћ када год то обе стране или висока представница буду желели“, рекао је он на конференцији за медије.

Ван дер Белен је нагласио да је европска перспектива Западног Балкана важан приоритет спољне политике његове земље, посебно за време актуелног председавања ЕУ, те да не очекује да би могло доћи до проблема када се једном буде гласало у аустријском парламенту о пријему Србије у Унију.

„Јасно је, међутим, да још постоји пуно посла који наши пријатељи из региона морају да обаве, али исто тако и ЕУ има свој део посла. Тренутно имамо позитиван тренутак, посебно имајући у виду решења спора око имена са Македонијом. Треба да искористимо тај тренутак и урадимо што више пре него што дође до промене“, указао је он на конференцији поводом одржавања Европског форума Алпбах.

Казао је да постоји кратак временски период јер предстоје избори за Европски парламент.

Ван дер Белен је указао да се сви слажу да билатерална питања не треба да се уносе у ЕУ и да сва отворена питања треба да се реше билатерално, пре чланства.

Упитан да ли очекује, када дође тренутак проширења, противљење грађана у Аустрији, Ван дер Белен је подсетио да је у аустријском парламенту, када се радило о Хрватској, једногласно донета одлука о пријему те земље у чланство ЕУ.

Узмите Србију као пример, чак и Слободарска партија Аустрије (ФПО) има позитиван став према чланству те земље у ЕУ. У Бечу живи највећа српска заједница, тако да не видим што би неко имао било какве предрасуде у вези еса пријемом Србиј у ЕУ. Ја сам веома оптимистичан да нећемо имати проблем у аустријском парламенту са прихватањем проширења ЕУ“, поручио је он.

Чланак АУСТРИЈСКИ ПРЕДСЕДНИК О СУСРЕТУ ВУЧИЋ-ТАЧИ: Синоћ се нешто догодило се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik / REUTERS / Dado Ruvic

Европска унија ће данас казнити америчку компанију Гугл са око 4,3 милијарде евра због коришћења њеног оперативног система андроид за блокирање ривала, јавља агенција „Блумберг“ позивајући се на неименовани извор упознат са одлуком ЕУ.

То ће, како оцењује њујоршка агенција, бити нова рекордна казна за кршење правила конкуренције.

Изреченом казном ће се ставити тачка на истрагу коју је ЕУ покренула поводом уговора које је „Гугл“ склопио са произвођачима телефона и оператерима мобилних мрежа.

Казна Европске комисије ће премашити прошлогодишњу рекордну казну од 2,4 милијарде евра, која је изречена након истраге покренуте због Гугловог фаворизовања сопствених услуга за онлајн куповину.

Европска комесарка за заштиту конкуренције Маргрет Вестагер ће на данашњој конференцији за новинаре саопштити одлуку о казни „Гуглу“, саопштила је ЕК.

Европски регулатор би могао казнити компанију износом који је једнак 10 одсто њених годишњих прихода, односно са око 11,1 милијарди долара, преносе светски медији.

Чланак ЧЕТИРИ МИЛИЈАРДЕ: ЕУ жестоко ударила на „Гугл“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, CC0 / Marijanana

Савет министара ЕУ спремио нацрт закључака шефова дипломатија ЕУ о Србији. За брзину преговора са ЕУ кључни владавина права, Косово и усклађивање са спољном политиком ЕУ, наводи Бета.

У документу у који је имала увид агенција Бета каже се да је за Београд и Приштину „нормализација односа с Приштином, укључујући правно обавезујући споразум, кључно битна за њихов напредак на европском путу и суштински важна за постојану регионалну стабилност“.

Такође, поздравља се „после дугог кашњења покренути рад“ на изради статута Заједнице српских општина у складу с Бриселским споразумом и очекује се од обе стране да се „конструктивно ангажују у спровођењу постигнутих договора“, укључујући „превазилажење препрека у примени споразума о енергији“.

Савет министара позива Србију да учини важне кораке у реформи владавине законе, посебно кад је реч о независности и делотворности правосуђа, уз „опипљиве и сталне резултате“ у истрагама и пресудама везаним за сузбијање корупције, организованог криминала и прања новца, стоји у нацрту закључака о проширивању о којем расправљају министри ЕУ.

„Помањкање напретка на пољу слободе изражавања изазива све већу забринутост“, такође се подвлачи и каже да српске власти морају „јамчити безбедне услове неометаног упражњавања слободе изражавања и независности медија као приоритетног задатка, укључујући јачање напора за истрагу напада на новинаре“.

Савет министара ЕУ поздравља наново истакнуту преданост српске Владе европским интеграцијама као стратешком циљу, истичу шефови дипломатија ЕУ и подвлаче да то делотворније и недвосмислено треба да се предочи и у јавној расправи.

„Хитно је потребан помак у раду независних тела и демократских установа, укључујући и парламентарни надзор, као и уставне реформе“, навод се у нацрту и тражи „напредак у ваљаном раду независних тела, демократских установа, парламентом надзору и уставној реформи“.

Такође се наводи да Савет министара поново позива Србију да се постепено усклади са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ у складу с преговарачким оквиром, „и првенствено преокрене садашње одступање од тога“. Ту се, пре свега мисли, на политику Србије према Русији која је под санкцијама ЕУ.

Од Србије се тражи и да се „уздржи од удаљавања од заједничке политике ЕУ о визама“, уз опаску да је „разлог забринутости“ нова пракса Србије кад је реч о склапању споразума с државама у свету.

Кад су у питању економске реформе, министри ЕУ повољно оцењују напредак и охрабрују Србију да додатно побољша услове пословања, „ухвати се у коштац с јавним дугом и оде даље у спровођењу структурних реформи, нарочито у енергетици и транспорту, тржишту рада, пореској управи, јавним набавкама, укључујући приватизацију државних предузећа“.

Чланак „ПРЕОКРЕНИТЕ СЕ“: Европа шаље до сада најјаснији захтев Србији у вези са Русијом се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ REUTERS

Загребачки „Јутарњи лист“ тврди да је Србији угрожена визна либерализација због укидања виза трећим државама, јер тиме отежава борбу против илегалних миграција у региону Западног Балкана и ЕУ, а шеф српске дипломатије Ивица Дачић каже да је визна политика са ЕУ усаглашена, али и да Србија има своје интересе, те да наша земља још није чланица ЕУ.

Позивајући се на дипломатске изворе у Бриселу, хрватски дневник тврди да је ЕУ забринута јер Србија из политичких разлога укида визе трећим земљама, а посебно наводно помиње Иран, чији држављани, након укидања виза, долазе у Србију као туристи, а потом се крећу преко БиХ према земљама ЕУ.

„Овакво понашање Србије је непримерено и опасно. Они тиме могу угрозити и визну либерализацију која постоји за њихове грађане и ми ћемо помно пратити како ће се ствари одвијати. Осим за Иран, постоје нагађања да би Београд могао ускоро укинути визе и за неке друге државе и тако Београд постати врата за њих на путу према ЕУ“, рекао је наводно један дипломата ЕУ за „Јутарњи“.

Исти извори кажу да такво укидање виза може бити деo кампање Србије да награди државе које нису признале косовску независност.

Потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Дачић пак поручује да се Србија усаглашава са визном политиком ЕУ, али додаје и да „Србија има своје интересе, јер још нисмо чланица ЕУ“.

„У сваком случају, водићемо рачуна да спречимо сваку злоупотребу, као што смо и до сада радили. Анализираћемо сваку ситуацију и ако има потребе и у случају да се повећава број миграната, увешћемо поново визе за неке земље. Али то је помало лицемерно, јер нама мигранти долазе из ЕУ, из Грчке и Бугарске, сад само фали да нам ЕУ држи лекције о мигрантима. Нек они реше то питање. Лако ћемо ми за визе“, рекао је Дачић за Блиц.

Дачић је запитао одакле је дошло више од милион миграната који су у прошле три године ушли у Србију.

„Наравно, из ЕУ. Не смета њима укидање виза, него што све више земаља повлачи признање Косова. Будите поштени, па то признајте“, поручио је Дачић.

Чланак ХРВАТСКИ МЕДИЈИ: ЕУ враћа визе Србији. Дачић: Будите поштени, признајте! се појављује прво на ИСКРА.

Аксел Дитман (Фото: intermagazin.rs)

„Пре чланства у ЕУ Србија мора да реши проблем с Косовом а брзо решење би било добро за све“, рекао је за Б92 амбасадор Немачке у Србији Аксел Дитман.

Немачки амбасадор је казао да „Србија треба да ради на нормализацији односа са Косовом и да обе стране испоштују Бриселски споразум али најпре да се нормализују односи“.

Да ли је нормализација неопходна за улазак Србије у ЕУ?

– Важно је да Србија и Косово реше проблеме јер ми у ЕУ не желимо конфликте међу земљама. Историја нас учи да нерешено питање граница изазива проблеме а то не желимо, тако да – тачно је, пре чланства проблем са Косовом се мора решити – истакао је Дитман и додао:

– Пратимо шта се дешава и подржавамо обе стране да дођу до решења али брзину диктирају преговарачи. Истина је, брзо решење било би најбоље за све.

На питање да ли ће Немачка са другим државама бити више укључена у дјалог Београда и Приштине, амбасадор Нремачке каже:

„Дијалог се води уз посредство ЕУ, ми јесмо укључени али пуштамо Брисел да уради своје“.

Чланак И НЕМАЧКИ АМБАСАДОР ПРЕТИ СРБИЈИ: Пре чланства у ЕУ морате да решите проблем с Косовом се појављује прво на ИСКРА.

(Себастијан Курц) фото: © РИА Новости / Валерий Мельников

Аустријски канцелар Себастијан Курц и министар унутрашњих послова Немачке Хорст Зехофер желе да на регионалном нивоу успоставе сарадњу са Италијом у циљу спречавања илегалне миграције.

Аустрија, Немачка и Италија желе да сарађују у оквиру „осовине вољних“ у политици према избеглицама, најавили су они у Берлину.

Зехофер је пренео новинарима, да је разговарао са италијанским колегом Матеом Салвинијем и да му је овај предложио ближу сарадњу Рима, Берлина и Беча у вези са избеглицама.

О том предлогу су данас разговарали Курц и Зехофер и оценили да је тај предлог позитиван и најавили најавили сарадњу са Италијом на регионалном нивоу, са циљем успостављања „осовине вољних који желе да даље смање илегалну миграцију“.

Курц и Зехофер су сагласни да о томе ко сме да дође у земљу морају да одлучују владе, а не кријумчари.

Зехофер је поновио свој план за успостављање центара у којем ће се брже решавати молбе за добијање азила.

Курц је указао да ће, пошто поново долази до појачаног кретања миграната дуж албанске руте, аустријски и немачки полицајци бити упућени у ту земљу да помогну својим тамошњим колегама.

Зехофер и Курц су сагласни и око тога да би јачање спољне границе ЕУ учинило непотребним контроле на границама унутар ЕУ.

Чланак СПРЕЧАВАЊЕ ИЛЕГАЛНЕ МИГРАЦИЈЕ: Ниче „осовина вољних“ у ЕУ, чланице – Немачка, Аустрија и Италија се појављује прво на ИСКРА.

НАТО (Фото: Sputnik / CC0 / U.S. Army Europe)

Европска унија би за модернизацију мостова и саобраћајница могла да издвоји више милијарди евра, што би земљама-чланицама и НАТО-у омогућило да брзо распореде трупе у кризним временима, изјавила је данас европска комесарка за саобраћај Виолета Булц.

„Европска комисија је предложила буџет од 6,5 милијарди евра за одређене инфраструктурне пројекте“, изјавила је Булцова у обраћању амбасадорима НАТО-а, а преноси агенција АП.

Та средства би, како је истакла, могла да буду искоришћена за пројекте „двоструке намене“, као што је повећање тежинског капацитета моста за пријем тешке војне опреме, од чега би и цивилни теретни камиони имали користи.

Поменута средства део су ширег плана за модернизацију инфраструктуре, између осталог лука и аеродрома, и за смањење царина и бирократије који узрокују одлагања и повећавају трошкове.

Булцова је рекла и да ће средства бити расположива од 2021. године и то само за чланице ЕУ, али не и за чланице НАТО-а које нису део ЕУ, као што су САД, Канада, Албанија, Исланд, Црна Гора и Турска.

Команданти НАТО-а су позвали на укидање баријера за пролазак војних снага, наводећи да се дешава да прође и до 30 дана да добију административну дозволу за кретање кроз Европу.

Чланак НОВИ ТРОШАК ЗА БРИСЕЛ: ЕУ улаже милијарде у путеве да би се лакше кретали НАТО тенкови се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, CC0 / Marijanana

Све се више чини да је ЕУ изашла из статусно неутралног посматрача и посредника у преговорима Београда и Приштине, као и да се чека да се албански национални корпус уједини како би избегли нове сукобе, а под окриље ЕУ примили „Велику Албанију“. Преко леђа Срба.

Чланак ПРИПАЈАЊЕ АЛБАНИЈИ: Приштина почиње да остварује план за случај да Београд каже: Не! се појављује прво на ИСКРА.

Северни ток 2 (Фото: Vostok.rs/ Axel Schmidt )

Државни секретар САД Мајк Помпео сматра да су ЕУ ограничене у могућностима пружања отпора Москви због зависности од руског гаса, те да је зато потребно наставити кораке против гасовода „Северни ток 2“, дајући ЕУ друге изворе енергетских ресурса.

Према његовим речима, зависност европљана од енергетских ресурса Москве ограничава њихове могућности да се супротставе Русији, те да се не сме дозволити погоршање ситуације.

„Имамо стварну прилику да смањимо зависност од Русије кроз различите опције – да обезбедимо испоруку енергије преко Кавказа и других земаља“, рекао је Помпео.

„Треба да наставимо предузимање напора против ’Северног тока 2‘ како се он не би изградио. Ми не можемо дозволити већу зависност ЕУ од руских енергената, него што је сада, како се не би дозволила опција када Русија може постићи своје циљеве, захваљујући тој зависности“, додао је он.

Прошле недеље је Сандра Оуткирк, заменик директора Оделења за енергетику Стејт департмента, саопштила да САД могу наметнути санкције против учесника у пројекту за изградњу гасовода из геополитичких и енергетских разлога

Пројекат „Северни ток 2“ подразумева изградњу два крака гасовода, чији капацитет износити 55 милијарди кубних метара гаса годишње, од обале Русије преко Балтичког мора до Немачке. Нови цевовод требало би да буде изграђен поред постојећег „Северног тока“. Процењује се да је укупна вредност пројекта 9,5 милијарди евра.

Чланак САД: Учинити све да се заустави изградња гасовода „Северни ток 2“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/ Pixabay

Европска унија нема снаге за нови талас проширења, а чланство земаља Западног Балкана донело би бројне ризике — национализам, мањкаве правне државе, друштва упућена на новац других, написао је Кристоф Хазелбах у свом коментару за „Дојче веле“.

Он наводи да Европска комисија прећуткује да жели да се супротстави нешто растућем утицају Русије и Кине у региону, пише Хазелбах и додаје да обе маме новцем и инвестицијама и, насупрот ЕУ, не постављају непријатна питања о стању правне државе.

Према његовим речима, против пуног чланства у догледно време не говори само то што су земље Западног Балкана далеко од испуњавања тражених „домаћих задатака“, већ и темељна дилема која нема везе са реформским темпом на Балкану.

Он каже да је ЕУ тренутно превише забављена собом и нема снаге за нову рунду проширења, а већ и само помињање термина у многим европским престоницама изазива панику, за шта, оцењује Хазелбах, има добрих разлога.

Пре свега, оцењује Хазелбах, приликом последњих проширења „забашурене“ су мањкавости земаља кандидата, попут Румуније и Бугарске.

„Али када неко једном уђе у клуб, против њега готово да нема механизама. Он профитира од свих предности ЕУ и има право гласа, чак и када се не понаша како би требало. На примеру власти у Пољској и Мађарској може се видети колико је Бриселу тешко да примора државе-чланице на добро владање“, оцењује Хазелбах.

Како је истакао, национализам је можда највећи проблем Балкана, а иако се ЕК нада да би се он зауздао приступањем ЕУ, вероватније је да би тада тај национализам само био унутар уместо ван ЕУ.

„Не треба заборавити огроман економски јаз. Свих шест земаља су привредно далеко испод просека ЕУ чиме би постали нето-примаоци. Што је више прималаца, чланство у ЕУ постаје све непривлачније за нето-даваоце. Солидарни принцип је у суштини у реду, али неравнотежа не сме постати превелика. Пуно чланство и слобода кретања која иде са њим вероватно би довели до новог таласа исељавања са Балкана ка боље стојећим земљама ЕУ и њиховим развијеним социјалним системима“, пише немачки аналитичар.

Он закључује да ЕУ не може себи да приушти Западни Балкан, нити сме да га препусти утицају Русије и Кине, због чега циљ мора да остане тесна веза — не пуно чланство већ партнерство слично ономе са државама споразума ЕФТА (Норвешка, Швајцарска, Исланд и Лихтенштајн), а које би подразумевало економску сарадњу, као и многоструку подршку, али не и право гласа.

„Вероватно многи шефови држава и влада ЕУ резонују слично, али то не изговарају гласно. Уместо тога су се на самиту ЕУ и Западног Балкана поново чуле старе фразе о томе како ће те државе за пар година бити у клубу, али да је сада још прерано. Искрено би било да обе стране говоре о реалној перспективи са конкретним временским хоризонтом“, закључује Хазелбах.

Чланак ДОЛАЗЕ СИРОМАШНИ, ЛЕЊИ НАЦИОНАЛИСТИ: Због Балкана је у ЕУ време за панику се појављује прво на ИСКРА.

Импозантна кинеска хидроелектрана “Три кланца”, једна је од највећих у свету. (Фото: Спутњик, Јутјуб/New China TV)

Кинеска компанија ЦТГ, названа по познатој хидроелектрани „Три кланца“ на кинеској реци Јангце, понудила је девет милијарди евра за преузимање португалске компаније ЕДП (Енержија де Португал). Успе ли, то ће бити једно од највећих кинеских преузимања на подручју Европске уније.

Кинески ЦТГ већ у свом власништву има 23,3 посто удела у ЕДП, а за преузимање остатка нуди готовину — по деоници је спреман да плати 3,26 евра, што је 5,5 одсто премије на цену с којом је ЕДП завршио трговање на берзи прошлог четвртка (3,09 евра по деоници), дан пре него што је стигла кинеска понуда, али значајно више (17,9 посто) у односу на просек у последњих шест месеци.

Тиме би вредност целе ЕДП групе, очишћене од дуговања, досегла 11,8 милијарди евра (заједно с дугом та је вредност већа: 25,6 милијарди евра). ЕДП до понедељка није одговорио на понуду, нити је с врха компаније стигао било какав коментар.

Португалија, као и други кризом погођени делови европског југа, и досад је била мета кинеских инвеститора. Кинески улагачи постали су власници четвртине португалског националног електродистрибуцијског ланца коју је преузела државна компанија „Стејт грид корпорејшен оф Чајна“.

Кинески конгломерат „Фосун“ купио је удеo у „Миленијум БЦП“, највећој португалској банци, као и у највећој португалској осигуравајућој кући „Фиделидаде“. Лондонски дневник „Фајненшел тајмс“ помиње и друге покушаје великих кинеских инвестиција у Европској унији, али они су се углавном завршили неуспехом, након што су Немачка, Француска и Италија заоштриле европска правила за преузимање, као и надзор њихове примене. Та правила не односе се посебно на Кину, а досад су највише сметње представљала кинеским и арапским компанијама.

За разлику од Берлина, Париза и Рима, влада у Лисабону изјаснила се да „нема примедби на кинеску понуду“. Португалски премијер Антонио Коста одраније је познат као опонент протекционистичке инвестицијске политике Брисела. У великој приватизацији, тешкој 9,2 милијарде евра, којом се Влада Португалије чупала из кризе, кинески су инвеститори учествовали у високом четрдесетпетопостотном уделу. Ипак, чак и уз Костин либералан приступ инвеститорима, португалска влада је досад оклевала да попусти инвеститорима који су давали понуде за преузимање националних сервисних компанија (електродистрибуција, телекомуникације, водовод…). Влада десног центра, која је Португалију водила пре Костине, одбацила је институцију „златне деонице“ за компаније попут ЕДП и португалског „Телекома“, након потписивања споразума о „бејлауту“ у мају 2011.

Европски енергетски сектор протеклих неколико месеци се налази у раздобљу нове велике консолидације. Немачке компаније „Екон“ и РВЕ у марту су спровеле више милијарди евра тешку међусобну размену деоница, објављујући истовремено и нову стратешку одлуку да обе компаније будућности значајније скрену с фосилних према одрживим изворима енергије. ЕДП се већ раније нашао под притиском шпанских и француских енергетских компанија.

„Фајненшел тајмс“ понуду ЦТГ за ЕДП сматра делом великог таласа кинеских инвестиција које су се слиле у дуговима оптерећене државе јужне Европе које је криза погодила најтеже. „Фајненшел тајмс“ међутим ту види опасност — ЦТГ, који је у власништву кинеске државе, тиме би стекао контролу енергетске инфраструктуре на целом Иберијском полуострву, али и у значајном делу Јужне Америке. То, сматра „Фајненшел тајмс“, неће привући посебну политичку пажњу само у Португалији, где је ЕДП највећи произвођач и дистрибутер електричне енергије, него и у САД, где је португалска компанија развила значајан портфељ електрана које производе енергију уз помоћ одрживих извора — сунца и ветра.

Према подацима објављеним прошле недеље, добит ЕДП у односу на прошлогодишњу у првом се тромесечју 2018. смањила за 23 одсто (на 166 милиона евра). Готово 60 одсто прихода ЕДП долази из операција у Португалији и Шпанији, док се преосталих 16 одсто дели на приходне центре у Бразилу и Северној Америци.

Због нимало једноставних трговинских односа између САД и Кине, који су се додатно заоштрили након доласка Доналда Трампа у Белу кућу, дође ли до ове трансакције, амерички део бизниса ЕДП морао би да за даљи рад затражи дозволу од Одбора за инострана улагања у САД и докаже да задовољава регулативе Вашингтона.

Свој 23,3-постотни удео у ЕДП ЦТГ је стекао још 2011. године, када је од португалске владе откупио пакет деоница у великом приватизацијском процесу којим се Португалија спасавала од последица кризе, али и од Брисела и ММФ-а наметнуте оштре политике штедње. Саветници португалске владе који су тада учествовали у процесу продаје деоница ЕДП ЦТГ-у тада су кинески потез протумачили као резултат плана кинеске владе да искористи ЕДП како би проширила међународни утицај ЦТГ на тржишта енергије из обновљивих извора.

Пре најаве могућег преузимања од стране Кинеза, ЕДП је током прошле године добио више понуда за преузимање. Две о којима се највише говорило биле су понуде шпанске фирме „Гас натурал“ и француске „Енержи де Франс“ и оне, док се не постигне договор с кинеском корпорацијом, и данас остају актуалне. Председник ЦТГ, свестан перцепције коју Европљани имају о кинеским послодавцима, у изјави објављеној у медијима након истицања понуде најавио је да ће ЦТГ, у случају да преузме португалску компанију „остати чврсто посвећен очувању њеног португалског идентитета“. Компанија би и након преузимања требало да настави да послује као засебан ентитет у власништву ЦТГ. Седиште би јој остало у Лисабону, а деонице, онај део који остане слободан на тржишту, биле би излистане на Лисабонској берзи.

Као и увек, проблем за кинеску компанију могла би да представља скупштина деоничара ЕДП, која трансакцију, да би успела, мора да потврди натполовичном већином (што је најмање 50 одсто гласова + најмање једна деоница с правом гласа). Након преузимања, ЦТГ би био обавезан да распише и понуду за преузимање 17 одсто удела у подружници ЕДП за развој енергије из обновљивих извора, која данас није под потпуним власничким надзором родитељске компаније.

Управа ЦТГ истиче како се нада политичкој подршци португалске владе након шест година успешне сарадње у сувласништву ЕДП, у којем раздобљу су се финансије компаније значајно стабилизовале. ЕДП данас запошљава 12.000 људи, од чега половина ради на локацијама у Португалији.

Чланак ПЛАН ЗБОГ КОГ СЕ ЕВРОПА ТРЕСЕ: Кинези преузимају контролу над енергетским сектором ЕУ? се појављује прво на ИСКРА.

Еди Рама (Фото: РТС)

Албански премијер Еди Рама каже да никада није сањао о „великој Албанији“, јер има већи сан – сан о „великој Европи“, под чијим би се небом ујединили сви Албанци.

Еди Рама је то рекао у интервјуу за портал Јуроњуз, објављеном дан уочи самита ЕУ и Западног Балкана у Софији.

Рама изражава жаљење због реакција које је изазвала његова ранија изјава да би једног дана Косово и Албанија могли да имају заједничког председника.

„То није требало да буде узнемирујућа изјава, већ замисао, у веома посебним околностима десете годишњице независности Косова и током обраћања косовском парламенту“, рекао је албански премијер.

Према његовим речима, идеја о заједничком председнику односи се на период за 20 година, а како је навео, пре него што је изнео ту идеју он је рекао и да би дијалог Београда и Приштине за 20 година могао бити успешно окончан, као и да би и Срби и Албанци тада могли бити у саставу ЕУ.

„Дакле, много је предуслова до тачке када би било могуће имати заједничког председника“, објашњава Рама, који на питање да ли сада жали због те изјаве – одговара негативно.

Каже и да албански устав налаже обавезу да се штите Албанци у свим другим земљама, али сматра да Албанцима „никада није било боље него данас тамо где живе“.

„Тако, на Косову, они сада имају сопствену државу. У Македонији су део истинске револуције кад је реч о промени става према албанском језику и албанском народу. На југу Србије, надам се да ће се услови побољшати, такође на основу чињенице да су Срби на Косову третирани веома добро и много боље“, тврди Рама.

Кад је реч о Западном Балкану, каже да је то „простор који неко треба да испуни и простор који припада Европи и Европској унији“.

„Зато би ЕУ требало да заиста преузме одговорност за овај простор у стратешком смислу, јер ако је простор празан, наравно да ће бити и других који ће покушати да у њега уђу и испуне га“, истиче Рама.

Година 2025, наводи Рама, требало би да буде година у којој би све земље региона могле да буду спремне за чланство у ЕУ ако се труде и раде свој посао.

Датум приступања, каже, није потребан Албанцима како би се охрабрили да спроводе све потребне реформе.

„Треба да отворимо преговоре у јуну. То је све. И не желимо више ништа. Само да отворимо преговоре, а то Европу не кошта ништа, ни цента неће платити за то. За нас, то је питање живота и смрти, у смислу да отварање преговора значи да смо напокон у будућности и напокон више нисмо у прошлости“, закључује Рама.

Чланак РАМА: Сан ми је да се Албанци уједине под небом ЕУ се појављује прво на ИСКРА.

Гинтер Крихбаум (фото: Vostok.rs/ Принтскрин јутјуб/phoenix )

Правац којим сте кренули је прави и то је мени лично важно, за Србију је пут до ЕУ далек и то сви знамо, али на том путу нисте сами, имате подршку Немачке, рекао је Гинтер Крихбаум, председник Одбора Бундестага за европске послове.

Он је на прес-конференцији с председником Александром Вучићем поручио и да су пред Србијом две могућности, да се држи замрзнутог конфликта или да мисли на младе генерације и ствара им простор да своју будућност виде у Србији.

Зато је, каже, и дошао да се на лицу места увери како је овде.

„Дошао сам овде, и радо долазим у Србију, да се и лично уверим, да саслушам, ослушнем како је овде, јер, не ослањам се само на неке извештаје из Брисела и са других места. Најбоље је на лицу места сести за исти сто, са свим деловима друштва“, поручио је Крихбаум, који је најавио да га у току дана чека још пуно важних сусрета и разговора у Београду.

Данашње разговоре је оценио као конструктивне, пријатељске и веома блиске, а доказ за то су чести сусрети председника Вучића и немачке канцеларке.

Како је изјавио, може да подвуче све што је Вучић рекао пре њега на овој прес-конференцији о добрим односима, посебно о економским везама две земље, уз опаску да су ти односи тек на почетку свог развоја.

Јер, како је објаснио, не само да има пуно немачких компанија које раде у Србији, већ су оне задовољне условима, радном снагом, пословањем и зато ће их, додао је, доћи још више.

„Све те компаније верују у будућност ваше земље, кад то не би било тако не би ни долазиле овде. Али ти су услови резултат и доброг рада претходне владе Вучића, и он, иако сада има нову функцију, наставља тим путем и то је за нас важно“, рекао је Крихбаум. И тај је пут ка ЕУ нешто што се не може преокренути, наравно, ако је Србија решена да иде тим путем, поручио је.

Крихбаум је, као и Вучић пре њега цитирао Борислава Пекића и као главну поруку пренео да „треба љубити земљу по којој ходају ваша деца“, јер, како је приметио, важно је шта ћемо с децом, с онима који сад немају ни 18 година.

„Хоћемо ли да имамо замрзнути конфликт, то је једна могућност, али да ли је то будућност“, запитао се. „Или можда постоји друга могућност, а то је она која даје перспективу европском региону и која је шанса за будуће генерације. Кроз одлуку о томе види се прави државник и тиме се разликује од политичара, који мисли само на своју каријеру“, закључио је.

„Прави државник размишља на дуге стазе и зна шта је залог свему томе. Истина, пут у ЕУ је за Србију још далек и сви то знамо“, приметио је Крихбаум.

„Али то није пут којим ви као Срби идете сами, имате подршку и управо Немачка вам ту подршку пружа“, рекао је званичник, приметивши да се то јасније може видети ако се „посматрају исечци, а не целе фотографије“.

„Ми знамо како то изгледа и зато сматрамо да младима треба дати шансу овде, иначе нема ништа од тога ако нам младе генерације оду у друге земље да тамо траже своју будућност“, додао је.

„За њих ми данас правимо пут, он није једноставан, али Србија ће бити сасвим другачија кад буде чланица“. Такође је истакао да то значи и „владавину права, поузданост државних структура, а све то није могуће мењати од данас до сутра“, закључио је Крихбаум.

Чланак НАМАЧКИ ПАРЛАМЕНТАРАЦ ХРАБРИ СРБЕ: „За Србију је пут до ЕУ далек и то сви знамо“ се појављује прво на ИСКРА.

фото: vostok.rs / spooh / Getty Images / RT

Европске земље су у априлу повећале увоз руског гаса до нивоа без преседана, а укупна потрошња у 2018. години се очекује да се први пут попне изнад 200 милијарди кубних метара, игноришући утицај напетих односа.

У првом кварталу ове године испоруке гаса „Гаспрома“ у ЕУ порасле су за 6,6 одсто у односу на исти квартал прошле године. Испоруке европским земљама наставиле су да расту прошлог месеца, чак и након завршетка зимске грејне сезоне.

У априлу је руски енергетски гигант испоручио око 15,9 милијарди кубних метара гаса у земље изван земаља ЗНД-а (Заједница независних држава). Број се сматра рекордном испоруком, тренутно растућим стопама које су неуобичајене за топлије месеце.

Продаја руског гаса Европи достигла је 70 милијарди кубних метара од јануара до априла. Велику потражњу за гасом изазвало је екстремно хладно време док су европске државе пролазиле кроз једну од најхладнијих зима током протекле деценије. Европа је наставила да купује веће количине, чак и после зиме да би допунила складишта гаса која су испражњена током хладних месеци.

Раније ове године заменик председника Управног одбора „Гаспрома“ Александар Медведев рекао је да је енергетска фирма испоручивала количине гас Европској унији које се обично испоручују у зимским месецима. Медведев је додао да „Гаспром“ очекује потражњу у лето 2018. године која ће се приближити зимским нивоима.

Према грубим проценама, компанија би могла продати рекордну количину природног гаса током читаве историје извоза гаса, укључујући и совјетски период. Снабдевање „Гаспрома“ европских земаља у марту је забележило највећи пораст, што је премашило претходни рекорд који је компанија пријавила у јануару 2017. године.

Повратак цена енергента повећао је енергетске приходе земље. Према подацима царине, приходи руског извоза природног гаса у периоду јануар-март су порасли за 22,6 посто, на 12,4 милијарде долара. Руско гориво тренутно купује 30 земаља са три четвртине залиха које иду у ЕУ.

Поред хладне зиме која је изазвала низак ниво складиштења, конкуренти компаније „Гаспром“ су смањили снабдевање због различитих проблема на објектима. У априлу је Норвешка морала да се бори са непланираним кваром на гасном пољу „Скарв“ и Колснесовим погоном за прераду. Најближи конкурент Русије је морао да смањи проток јер се компресор на гасном пољу „Скарв“ покварио.

Либијски гас није успео да дође до Италије због техничких питања на гасном пољу „Бар Есалам“, док је Алжир морао да смањи извоз гаса након што су европски купци били разочарани високим ценама горива. За разлику од „Гаспрома“, северноафричка држава има своје цене за гас везане за сирову нафту, тако да повећање цена нафте неизбежно повећава цену гаса.

У међувремену, настављају се радови на уклањању препрека за изградњу гасовода „Северни ток 2“ који има за циљ удвостручавање постојећих капацитета гасовода „Северни ток“ из Русије у Немачку. „Гаспром“ је такође завршио полагање цеви првог крака морског дела гасовода „Турски ток“.

Прошлог месеца компанија је такође саопштила да је спремна за изградњу гасовода „Северни ток 3“, ако буде потребно.

Чланак РТ: Продаја руског гаса у ЕУ скочила рекордно упркос „Скрипаљу“ и „изборном мешању“ се појављује прво на ИСКРА.

Жан-Клод Јункер (Фото: Sputnik / AP Photo / Jean-Francois Badias)

Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер изјавио је данас да Сједињене Америчке Државе под председником Доналдом Трампом окрећу леђа мултилатералним односима и пријатељској сарадњи са „окрутношћу која може само да нас изненади“.

Он је после Трампове одлуке о повлачењу из нуклеарног споразума са Ираном рекао да САД више не желе да сарађују са другим странама у свету.

Јункер је, обраћајући се фламанском регионалном парламенту, рекао да од Европске уније зависи да ли ће преузети посао САД.

„У овом тренутку морамо да заменимо САД које су као међународни актер изгубиле снагу и због тога дугорочно и утицај“, рекао је Јункер.

Чланак ЈУНКЕР: Америка губи снагу, ЕУ „преузима посао“ се појављује прво на ИСКРА.

Сергеј Железњак (Фото: Sputnik/ Владимир Федоренко)

САД, НАТО и Европска унија својом војном подршком директно подстичу крајње агресивне планове Албанаца, појачавају напетост на Балкану и стварају опасност од распиривања новог сукоба, изјавио је заменик секретара Генералног савета Јединствене Русије Сергеј Железњак.

Руски посланик је ово изјавио поводом предлога албанског министра одбране да се изгради војно-морнаричка база НАТО-а на албанској обали Јадранског мора.

Железњак је нагласио да нема сумње да је овај албански предлог, уз платформу о формирању Оружаних снага Косова, као и претходну изјаву албанског премијера Едија Раме о неопходности уједињења Албаније с Косовом, представља саставни део плана о стварању такозване „Велике Албаније“ који контролише Вашингтон.

Подсећајући на трагичне лекције историје, Железњак је нагласио да војна и политичко-дипломатска подршка, коју данас пружају САД, НАТО и Европска унија такозваном „великоалбанском пројекту“ дуж ивице европских граница, има много заједничког са ситуацијом у Европи уочи Другог светског рата, када је Велика Британија, водећи политику смиривања нацистичке Немачке, практично подстакла Хитлера на рат.

Посланик је нагласио да у условима у којима су САД и њихови савезници из НАТО-а, мимо свих међународних закона, ракетне нападе претворили у опасну међународну праксу, Србија, која је у пуној мери искусила ове методе, не може успешно да брани Косово и остале своје националне интересе, с обзиром да нема моћан војни потенцијал.

„Квалитативно јачање нивоа војно-техничке сарадње Србије с Русијом и са земљама ОДКБ-а представља поуздану базу за стварање одбрамбеног потенцијала Србије, који ће моћи поуздано да заштити територијалну целовитост земље и да заштити српски народ у региону“, нагласио је Железњак.

Чланак ЖЕЛЕЗЊАК: Америка, ЕУ и НАТО распирују војни сукоб на Балкану се појављује прво на ИСКРА.

Бојко Борисов (Фото: РТС)

Бугарске власти апеловале су на Европску унију да елиминише „двоструке стандарде“ које прехрамбене компаније примењују приликом продаје производа различитог квалитета под истим брендом на истоку и западу ЕУ.

„Двоструки стандарди код прехрамбених производа у Европској унији допринели су томе да се 100 милиона људи (на истоку ЕУ) осећају као Абориџини“, изјавио је бугарски премијер Бојко Борисов на конференцији о заштити права потрошача у Софији, а преноси агенција Ројтерс.

„Био бих веома посрамљен да сам на месту ових ланаца и произвођача. Зар то није срамота? Ко је тај паметни човек у Европи који је одлучио да бебе у Бугарској преферирају палмино уље у млеку?“, запитао је Борисов, алудирајући на недавну истрагу бугарских власти и откриће да млеко за бебе у Бугарској садржи веће количине палминог уља него идентичан производ на западу Уније.

Борисов, чија је држава тренутно председавајућа ЕУ, каже и да ће осигурати да храна из бугарских супермаркета буде послужена лидерима ЕУ на предстојећем самиту ЕУ – Западни Балкан у Софији 17. маја.

„Јединство ЕУ значи један стандард“, поручио је Борисов.

Европска комесарка за заштиту права потрошача Вера Јурова изјавила је да је Европска комисија дала правно мишљење да су разлике у квалитету неправедне и да би проблем могао бити решен врло брзо.

Званичници у Пољској, Чешкој, Словачкој, Мађарској и Бугарској, међутим, тврде да је неетички да прехрамбени производи продавани под истим брендом буду нижег квалитета у „новим“ чланицама ЕУ на истоку, у односу на њихов квалитет у „старим“ чланицама на западу.

Чланак БОРИСОВ: Због двоструких аршина, људи на истоку ЕУ осећају се као Абориџини се појављује прво на ИСКРА.

Седиште Европске комисије у Бриселу (Фото: Спутњик/ AFP 2018 / Emmanuel Dunand)

Београд и Приштина воде дијалог о нормализацији односа у оквиру кога без одлагања треба применити договор о формирању Заједнице српских општина и паралелно почети рад на новој фази дијалога, потребној за правно обавезујући споразум, изјавила је данас портпаролка Европске комисије Маја Коцијанчич.

Она каже да ЕУ очекује да се договор о формирању Заједнице српских општина примени без одлагања.

„Ми смо врло јасни када кажемо да је пуна примена постигнутих договора у дијалогу хитно потребна“, изјавила је Коцијанчичева.

Портпаролка Европске комисије је, на питање Танјуга о могућем повезивању примене договора о формирању ЗСО и постизања правно обавезујућег споразума о свеобухватној нормализацији односа, поручила да је споразум о ЗСО „договорен још пре пар година“ и да постоји временски рок од четири месеца за израду статута, на коме се, напомиње, тренутно ради.

„Ми смо врло јасни када кажемо да је пуна примена постигнутих договора у дијалогу хитно потребна. То подразумева договор о ЗСО, као и друге договоре, као што је онај о енергетици“, навела је Коцијанчичева.

На питање како ће ЕУ, као посредник у дијалогу, реаговати ако се у датом временском року не испуни договорено и не дође до усвајања статута ЗСО, портпаролка ЕК каже да не жели да се бави спекулацијама о раду који је у току.

„Не желим да улазим у спекулације о томе да ли ће то донети резултате или не, јер ми очекујемо резултате. И то је врло јасно. Примена договора је хитно потребна“, поновила је Коцијанчичева.

На питање о повезаности договора о ЗСО са финалним правно обавезујућим споразумом између Београда и Приштине, Коцијанчичева истиче да је у питању један дијалог о нормализацији односа.

„Говоримо о једном дијалогу. У питању је свеобухватна нормализација односа и на томе радимо. Постоји велики број споразума који су већ договорени, укључујући онај о формирању Асоцијације/Заједнице, који још није примењен. Примена овог споразума је у току. Ради се на изради нацрта статута са крајњим роком од четири месеца“, казала је она.

Кацијанчичева наводи да је „паралелно почео рад на новој фази дијалога потребној за нови правно обавезујући договор“.

„Ми говоримо о свеобухватној нормализацији односа. Једна ствар су договори који се морају применити и то без одлагања“, рекла је портпаролка ЕК.

Коцијанчичева је поновила да су „оба председника, и Вучић и Тачи, потврдили да ће наставити да раде на дијалогу“ и да ће ЕУ наставити да ради са њима.

Чланак БРИСЕЛ ОБЕЛОДАНИО: Спрема се дијалог о правно обавезујућем споразуму Београда и Приштине се појављује прво на ИСКРА.

Мишел и Вучић (Фото: РТС)

Председник Србије Александар Вучић изјавио је, на заједничкој прес-конференцији са белгијским премијером Шарлом Мишелом, да му је Мишел изнео и неке нове предлоге који се тичу европског пута Србије. Премијер Белгије поручио да цени искрен и директан дијалог са Александром Вучићем, као и да Србију сматра књучним чиниоцем на Балкану.

Чланак ВУЧИЋ: Мишел донео нове предлоге за европски пут Србије се појављује прво на ИСКРА.

Јоханес Хан (Фото: in4s.net)

Европски комесар за преговоре о приступању Јоханес Хан каже да је Европска комисија својом Стратегијом проширења нацртала јасан пут ка јачој и широј Унији.

„Сада је на лидерима земља региона да преузму лопту“, поручио је Хан, представљајући Пакет проширења пред посланицима Спољнополитичког одбора Европског парламента.

Он је изјавио да остварени напредак земаља Западног Балкана показује да политика проширења Европске уније даје резултате, али да нема времена да се задовољава постигнутим, већ рад мора да се настави.

„Стратегијом проширења смо нацртали јасан пут ка јачој и широј Унији и у детаље навели шта поједине земље морају да ураде. Сада је на лидерима тих земља да преузму лопту и трче са њом“, поручио је Хан.

Он је упозорио да на путу ка чланству у ЕУ нема пречица, и да то важи за све земље које су оцењене у извештају Европске комисије.

„Проширење није социјални рад. Ми не чинимо нашим партнерима услугу. Ту се ради о интересу ЕУ и стварању стабилности кроз повезивање и отварање нових могућности за европске грађане и компаније. Проширење мора да буде добитна комбинација за све“, нагласио је Хан.

Европски комесар за преговоре о проширењу је оценио да извештај Европске комисије јасно наглашава кључне изазове које земље региона морају да реше како би напредовале.

„Пуно остаје да се уради, посебно у виталној области владавине права, основних права и борби против корупције и организованог криминала“, навео је Хан.

Он је додао да на економском плану земље региона морају да унапреде своју пословну и инвестициону климу, како би, између осталог, решавале и питања постојеће високе незапослености, посебно међу младима.

Хан напомиње да структурне економске реформе и напредовање у плановима о повезивању остају кључни за Западни Балкан.

„Све земље морају снажније да раде на помирењу и осигурању добросуседских односа. Били смо врло јасни да сва отворена билатерална питања морају да буду решена пре уласка у ЕУ“, нагласио је европски комесар.

Јоханес Хан је закључио да се резултати овако јасне перспективе и захтева ЕУ већ могу видети када је реч о превазилажењу билатералних спорова у региону.

Чланак БРИСЕЛ ПОРУЧИО ЗАПАДНОМ БАЛКАНУ: Сад преузмите лопту и трчите за њом се појављује прво на ИСКРА.