Фото: РТС

Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган изјавио је да ће питање приступања Турске Европској унији бити поново „на столу“ идуће седмице после референдума о проширењу председничких овлашћења.

У говору у Измиру, Ердоган је упоредио Европу са „болесним човеком“ користећи погрдни израз који су употребљавали политичари током 19. века када су описивали пропадање Отоманског царства, пренео је АФП.

Он је још једном запретио да ће након референдума који треба да буде одржан 16. априла, увести смртну казну, уколико закон буде изгласан у парламенту, што би, како указује француска агенција, аутоматски окончало сваки покушај Турске да се придружи ЕУ.

„Европа ће платити за оно што је урадила. Ако Бог да, питање Европске уније поново ће бити на столу после 16. априла“, рекао је Ердоган.

Истакао је да су Турци који живе у Европи „потлачени и поражени“.

„Ако Бог да, они (Европа) ће одговарати нашим људима“, поручио је председник Турске.

„Они су пре једног века рекли да смо ми ‘болестан човек’. Они су сада ‘болестан човек, Европа се урушава“, закључио је Ердоган.

Чланак ЕРДОГАН: ЕУ је „болестан човек“, Турци у ЕУ су „потлачени и поражени“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Побољшање односа Москве и Анкаре, након извињења предсједника Турске Реџепа Тајипа Ердогана за инцидент са обарањем Су-24, заоштрава борбу великих извозника гаса за турско тржиште, пише магазин „Форин полиси“.

Побољшање односа Анкаре са Русијом и Израелом везано је за жељу Турске да заустави ширење иранске хегемоније на Блиском истоку, сматра експерт за енергетику и регионалну геополитику Мајкл Танчум.

Након закључења споразума о нуклеарном програму, Техеран је изашао из међународне изолације и ослободио се санкција, примећује аналитичар.

Сада је циљ Ирана — преузети статус регионалног лидера од сунитске Саудијске Арабије за рачун наглог повећања извоза нафте и гаса.

„Помирење са Русијом је дио велике стратегије Турске, а подразумијева успостављање сарадње са Израелом и побољшање стратешких веза са Саудијском Арабијом и Катаром“, додао је саговорник магазина.

У вези с тим, наставља аналитичар, постаје актуелан „Турски ток“ — пројекат који је био обустављен након инцидента са обарањем руског авиона Су-24. Питање је да ли ће помирење Москве и Анкаре бити довољан разлог за повратак стратешког партнерства из 2014/2015. године, када је Русија прекинула рад на изградњи „Јужног тока“ и почела активно да разговара о изградњи гасовода преко Црног мора са турске стране. Осим тога, од односа између двије земље зависи судбина прве турске нуклеарне станице коју гради Русија и статус Москве на глобално м тржишту.

„Русија мора да заврши изградњу електране ’Акују‘ како би показала спремност да заштити свој удио на глобалном тржишту од пораста конкуренције из Кине“, наводи се у чланку.

Уосталом, будућност „Турског тока“ остаје замагљена чак и у случају промјене политичке климе у односима Москве и Анкаре. Врло је вјероватно да Русија нема велика очекивања према овом пројекту — планирано је да изградња гасовода отвори Москви већи приступ европском тржишту, али сада изгледа да ће једино Турска добити гас „Јужним током“, а сама она покушава да смањи своју зависност од природног гаса из Русије.

Главни конкурент Русије за турско тржиште може постати Израел који жели да повећа свој регионални статус кроз извоз гаса.

Чланак „ФОРИН ПОЛИСИ“: „Гасна позадина“ примирја Русије и Турске се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

На иницијативу руске стране сутра ће председник Русије Владимир Путин и његов турски колегa Реџеп Тајип Ердоган разговарати телефоном, изјавио је новинарима портпарол Кремља Дмитриј Песков.

„Свакако треба да кренемо једни према другима, не треба да мислимо да ће се све вратити у нормалу за неколико дана, али ће се наставити рад у том правцу. Конкретно, сутра ће на иницијативу руске стране бити одржан телефонски разговор председника Путина и председника Ердогана“, рекао је Песков новинарима.

Раније је Песков изјавио да се председник Турске у писму руском председнику извинио за оборени авион Су-24, изразио своје саучешће због погибиjе пилота и изјавио да Турска није желела да квари односе са Русијом и да је Москва стратешки партнер Анкаре.

Истовремено, турски премијер Бинали Јилдирим изјавио је да је Анкара спремна да плати штету за оборени авион, јер обе стране желе нормализацију односа, али је ова информација убрзо демантована.

Чланак НА ИНИЦИЈАТИВУ РУСКЕ СТРАНЕ: Сутра разговор Ердогана и Путина се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/vostok.rs

Турска је скупо платила обарање руског бомбардера великим губицима у пољопривреди и туризму, „рупом“ у буџету и повећаним терористичким акцијама у земљи, наводе политички аналитичари.

Сем тога, Турска је остала без неких капиталних пројеката са Руском Федерацијом, односи са ЕУ су константно у проблемима, од уласка у Унију и даље нема ништа, а након „Брексита“ та тема је практично завршена.

Предсједник Турске Реџеп Тајип Ердоган, свјестан свега, извинио се предсједнику Русије Владимиру Путину за обарање бомбардера изнад Сирије, а тај закасњели потез подстакнут је све већом привредном, политичком и безбједносном кризом у земљи.

Турски политиколог Хакан Аксај сматра да ће обнављање односа са Русијом омогућити појачање безбједности у регији и ријешити низ проблема са којима се Турска данас суочава.

За протеклих пола године Турска је била изложена читавој серији терористичких напада припадника Радничке странке Курдистана, као и мноштву оптужби за кршење људских и права сексуалних мањина у земљи.

Ердоган је одлучио да изглади ситуацију бар на једном „фронту“ и извинио се Москви у нади да ће се ускоро моћи обновити заједнички пројекти, објашњава турски стручњак.

Након инцидента са „Су-24“, Турска је у спољној политици покушавала пронаћи савезнике користећи неслагања између ЕУ и Русије, наводи Алексеј Арбатов, руководилац Центра за међународну безбједност Института за свјетску економију и међународне односе Руске академије наука.

Економска и политичка ситуација присилила је Анкару да промијени свој став. Наиме, финансијска криза и прекид односа са Москвом крајње негативно су се одразили на буџет Турске.

Ту су и проблеми са избјеглицама, потреба за спречавањем одласка миграната у Европу, проблем европских компензација Анкари /за избјеглице/, излазак Велике Британије из ЕУ, као и одсуство жеље да Анкара буде примљена у ЕУ.

Арбатов наводи да Анкара жели обнављање туризма, укидање ембарга на продају турских пољопривредних производа Русији, наставак изградње нуклеарне електране на југу Турске /посао вриједан 20 милијарди долара/, те наставак пројекта „Турски ток“.

„Русија ће направити одређену задршку, то јест неће се одмах бацити у загрљај Турској. У етапама, корак по корак, почеће ублажавање конфронтације са Турском“, предвиђа Арбатов.

Аналитичари процјењују да писмо турског лидера и извињење Владимиру Путину представља политичку побједу Москве и закључују да је непријатељство Русије и Турске наносило штету Блиском истоку у процесу санирања регије.

Важна улога у нормализацији односа Анкаре и Москве припада Израелу, сматра Хасан Октај, руководилац турског Центра за стратешка истраживања Кавказа.

„Посјета израелског премијера Бењамина Нетањахуа Москви може се окарактерисати као полазна тачка у нормализацији односа двије земље.

Сада Анкара треба да покрене преговоре с руском страном о компензацији за породице убијених руских војника“, наводи турски аналитичар.

Чланак ИПАК ИЗВИЊЕЊЕ: Ердоган у посљедњи час исправио велику грешку се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

У Турској су прошле ноћи ухапшена тројица академика који су потписали петицију „Нећемо бити саучесници овог злочина“. Петиција позива државно руководство да обустави војне операције против Курда на југоистоку земље.

Према различитим подацима, на том подручју је од августа прошле године до данас погинуло најмање 300 цивила.

Професор Баскин Оран, који је такође потписао петицију, за Спутњик каже да Турска стрмоглаво креће од ауторитаризма ка тоталитаризму.

„У ауторитарној земљи грађане хапсе због тога шта су они рекли. Сада власт хапси људе због тога шта они нису рекли. Наиме, власт оптужује научнике који су ставили свој потпис на петицију, да нису иступили против Радничке партије Курдистана. И то значи да крећемо ка тоталитарном систему. Зашто се то дешава? Зато што у земљи не постоји снажна опозиција, која би могла да се супротстави Ердогану и зато он и даље спроводи своју политику без икаквих препрека“, каже Оран.

Професор подсећа да је пре неколико дана из земље био депортован угледни амерички научник Крис Стивенсон, који је 25 година живео и радио у Турској, на Универзитету Бигли у Истанбулу. Стивенсон је оптужен за агитацију у корист курдских сепаратиста. Он је ухапшен у уторак када је дошао у полицијску станицу да се распита шта се десило са његовим колегама, који су притворени јер су потписали „Иницијативу академика за мир“, у којој се такође осуђује казнена операција против Курда.

Саговорник Спутњика сматра да друштво мора да се уједини и да затражи од Ердогана накнаду за моралну штету, коју је он нанео научницима.

Професор Баскин Оран каже да тренутна ситуација личи на масовни прогон Курда из 30–их година 20. века. Према званичним подацима, током масакра у Дерсиму убијено је око 16.000 припадника тог народа. Према речима професора Орана, модерни Курди више не личе на тај народ који је само ћутао и трпео.

„Сада су Курди у Ираку фактички независни, док у Сирији фактички имају аутономију. Изгледа да Ердоган жели да се његова земља и даље понаша као што се понашала 30–их година прошлог века, али у модерној Турској то је немогуће“, рекао је саговорник Спутњика.

Професор Баскин Оран каже да турска власт покушава да добије политичке поене причама о борби против терориста.

„У сваком човеку власт види потенцијалног терористу. То личи на америчког сенатора Мекартија који је стекао велику популарност јер је сматрао да је комунизам разлог свих унутрашњих америчких проблема. Међутим, на крају је том реториком Мекарти окренуо америчке грађане против себе, па је био избачен на сметлиште историје“, подсећа Оран.

Са друге стране, научник је оштро критиковао Радничку партију Курдистана која својим активностима „само помаже Ердогану да направи тоталитарни систем“.

„Уколико РПК стварно жели да сруши Ердоганов режим на демократски начин, она мора хитно да обустави терор“, истакао је Оран за Спутњик.

Чланак АНКАРА: Ердоган хапси противнике казнене операције против Курда се појављује прво на ИСКРА.

Фото: webtribune.rs

Када је Анкара брутално казнила медије за викенд и видела да Запад није реаговао, председник Ердоган је схватио да има подршку Запада да подигне улог у избегличкој кризи.

Помало је чудно што су власти Анкаре само три дана пре самита између лидера Европске уније и Турске о избегличкој кризи спровеле одважан напад на демократска права, констатује руски “РТ”.

Насилно преузимање опозиционе новинске агенције Заман од стране полиције представља најауторитарнији потез који је до сада спровела владајућа партија АК, председника Реџепа Тајипа Ердогана.

Политичари турске опозиције су директан напад на независне медије означили као Ердоганов преврат.

Међутим, Запад уопште није реаговао на ово показивање моћи и није уопште пренео вест да је турска влада заузела агенцију Заман. Вашингтон и Европска унија су само упутиле изјаве „забринутости“ и ургирале на Анкару да поштује „слободу говора“ и „европске вредности“.

Ердоган је у протеклих пар месеци хапсио новинаре и гасио медијске изворе који критикују власт. Власт Анкаре је под његовом аутократском владавином похапсила на хиљаде грађана који су „увредили“ председника путем друштвених медија.

Најгоре што је Ердоган наредио јесте крвави талас репресије против етничких Курда на југоистоку државе. Поред тога што је турска војска усмртила бројне Курде на југоистоку, она је и гранатирала курдске положаје у Сирији преко границе.

Није тачно да лидери ЕУ не виде шта Ердоган ради. У новембру се појавио извештај ЕУ у ком се наводи да Ердоган све више сузбија људска права. Међутим, он и даље наставља са својом аутократском владавином.

Сасвим је очигледно да је Турска спровела напад на независне медије као тест реаговања ЕУ и Вашингтона.

Другим речима, Ердоган је знао да ће Запад ћутати јер ЕУ није у позицији да поставља услове Турској због избегличке кризе. Стога је турски премијер Ахмед Давутоглу послат у Брисел да извуче нове концесије.

Турски премијер је у последњем тренутку пре самита у Бриселу дошао до неких „нових идеја“. Једна од њих је да Анкара сада намерава да тражи 6,6 милијарди долара од ЕУ уместо 3,3 милијарде долара колико је тражила пре 4 месеца.

Давутоглу је отворено рекао у Бриселу: „Будућност Европе је у питању. Очекујемо нову еру у односима између Турске и ЕУ“.

Крајњи резултат преговора у Бриселу је да ће Турска добити 6,6 милијарди долара за смештање сиријских избеглица на својој територији.

Анкара је такође издејствовала обећање да ће турски држављани моћи да путују без виза од јуна ове године, што је вероватно највећа награда коју је Турска добила од Брисела.

У теорији, ЕУ је сада поштеђена катастрофалног сценарија у ком би још на хиљаде избеглица долазило сваког дана из Турске преко Грчке у Европу.

Неконтролисана миграција је у протеклој години угрозила постојање Европске уније, а државе чланице се јавно препуцавају око затварања граница и квоте избеглица које треба да приме.

Оно што Анкара нуди заузврат је сарадња у систематском враћању избеглица у Турску, што значи да ће Европа ипак да реши проблем једног дела избеглица.

Војни савез НАТО такође намерава да допринесе том циљу, а генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг је потврдио да је савез повећао поморско присуство у Егејском мору како би спречио долазак нових чамаца са избеглицама.

Лидери ЕУ се очајнички труде да зауставе доток миграната, а ово је тренутни исход тога. Немачка канцеларка Ангела Меркел је под огромним притиском због праћења политике „отворених врата“.

Дакле, најновији споразум између ЕУ и Турске је блокирао пут избеглица у Европу, иако постоје озбиљне етичке и правне импликације поводом тако драстичних мера. Према закону ЕУ, све избеглице имају право да траже азил. Међутим, сада је једина гаранција да ће сваки чамац пресретнут у Егејском мору бити враћен у Турску од стране ратних бродова НАТО-а.

Иронија у свему овоме је што су лидери НАТО-а прошле недеље оптужили Русију да даје оружје сиријским избеглицама због политичких циљева који имају везе са потчињавањем Европске уније.

Међутим, очигледно је да је Турска та која ће искористити избеглице као оружје јер већ илегално шаље оружје и залихе побуњеницима у Сирији. То је једини разлог зашто је скоро 3 милиона сиријских избеглица завршило у Турској и зашто је Европа дестабилизована неконтролисаним дотоком избеглица.

Као што је сиријски председник Башар ел Асад недавно рекао, европска избегличка криза би се брзо разрешила уколико би се окончао рат у његовој држави. То је могуће само ако европске силе покушају да зауставе Турску и Саудијску Арабију и спрече да ове државе и даље шаљу оружје и плаћенике у Сирију.

Уместо тога, ЕУ даје Ердогановом режиму 6,6 милијарди долара истовремено брутализујући људска права и осигуравајући да је проблем само одложен до даљњег.

Чланак ТУРСКА НАМИРИСАЛА СТРАХ У ЕВРОПИ: Мигранти као оружје за пљачкање европских земаља се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Русија би у наредних недјељу дана требало да обнови изградњу гасовода Јужни ток, пише софијски дневник „Стандард“.

Како наводи лист, о томе је својим сарадницима пренио сам премијер Бугарске Бојко Борисов.

„Сад ће сви видјети да ли је Ердоган толико добар, а Бојко толико лош“, преноси лист ријечи бугарског премијера.

Ову информацију руска страна још увијек није потврдила.

Изградња гасовода Јужни ток почела је крајем 2012. године, међутим две године касније пројекат је био обустављен.

Децембра 2014. године руски предсједник Владимир Путин рекао је да Русија не може да настави реализацију пројекта због, како је рекао, неконструктивног става ЕУ.

Чланак БУГАРСКИ МЕДИЈИ: Русија обнавља изградњу Јужног тока се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Последње недеље децембра „Раша тудеј“ је међу читаоцима направила анкету на тему најупечатљивијих личности и догађаја протекле године.

У 2015. години, један број страних грађана изразио је жељу да добије руско држављанство. У категорији „Нови Рус године“ убедљиво је победио познати глумац Кери Хиројуки Тагава, сакупивши скоро 1.500, 250 више од ММА борца Џефа Монсона.

Победу у категорији „Дама године“ однела је званична представница Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова. За њу је гласало више од 7.000 људи. На другом месту се нашла Џен Псаки, са приближно од хиљаду гласова мање од првопласиране.

„Пријатељи године“ су постали Тимур и Амур — јарац и тигар из Приморског сафари-парка. Прво су јарца Тимура довели тигру за ручак, али из неког разлога тигар није хтео да га поједе. Тако је почело њихово необично пријатељство које Руси прате последњих неколико месеци.

Најскандалнији догађај протекле године, по мишљењу читалаца „Раша тудеј“, био је везан за турског председника Реџепа Тајипа Ердогана. Владимир Путин је о томе говорио 30. новембра, објаснивши да су турске власти обориле руски бомбардер Су-24 како би заштитиле своје канале испоруке нафте коју производе терористи.

Председник Турске је победио у више категорија. Прво место је заузео и у гласању за највеће разочарање године.

„Најпочаснија“ титула — „негативац године“ — припала је опет Реџепу Тајипу Ердогану. Он је освојио прво место, оставивши далеко иза себе лидера ДАЕШ-а Абу Бакра ел Багдадија.

Чланак „РАША ТУДЕЈ“: Негативац године – Реџеп Тајип Ердоган се појављује прво на ИСКРА.