Фото: Срна

Његово преосвештенство епископ славонски Јован изјавио је Срни да 8. августа у Пребиловцима у Федерацији БиХ ФБиХ, када је најављено освештање Храма Васкрсења Христовог, Срби треба да пошаљу поруку да су на том подручју у Другом свјетском рату страдали новомученици, само због српског имена и због Бога живог.

„Треба да пошаљемо поруку да то нису `сиви` страдалници, односно страдалници обиљежавани бетоном и нејасним облицима, како нас је 50 година учио комунизам“, рекао је епископ Јован поводом предстојећег помена у Пребиловцима, гдје су усташе у љето 1941. године убиле више од 4.000 Срба из долине Неретве.

Фото: Политика

То су, како је истакао, људи који су страдали због Бога живога, због српског имена и као такви нису ништа различити од Светог Димитрија и Светог Георгија, него су новомученици који су свједоци Васкрсења Христовог.

Он је указао на потребу да се страдања из Другог свјетског рата разјасне, да се злочини научно истраже и документују.

„Ми сада имамо неразјашњену ситуацију у вези са Сребреницом, јер никада није разјашњена ситуација из Другог свјетског рата“, напоменуо је епископ Јован и поручио да Срби треба да научно истраже, документују и да се сјећају онога што се десило на подручју Југославије у том периоду.

Епископ Јован, који је предсједник Комисије за уређење комплекса „Старо сајмиште“ у Београду, указао је на значај тог пројекта за историју и будућност.

„Рад на Старом сајмишту од великог је значаја за подручје бивше Југославије и за саму Европу. Да би једно такво загнојено чвориште, као што је сјећање на Други свјетски рат, нестало мора се доћи до јасних истина које је, хвала Богу, наука сачувала“, рекао је епископ славонски.

Владика Јован напоменуо је да то што понекад објављује штампа у региону о дешавањима из Другог свјетског рата „суштински нема значај, јер је истина јако јасна“.

„Има јако пуно ствари на којим треба радити. Питање бројева је једно од тих неријешених и нејасних питања. Као што смо видјели и на примјеру Аушвица, врло често се дешава да се неки фиксирани бројеви промијене“, навео је епископ славонски и додао да о броју страдалих врло често говоре они који немају елементарна знања ни претпоставке о томе.

Епископ Јован наглашава да је важно да свака жртва добије име, али да српски народ мора да схвати да неке жртве никада неће имати име и да се треба усредсредити на бројеве.

„Проток времена је учинио своје, па чак и да смо записивали 1945. године шта бисмо ми радили са Бијелим Потоком – селом код Бањалуке, које је потпуно нестало на Васкрс 1943. године. Сви су побијени до једног! Шта сад можемо да установимо од рођака убијених? Неко се удао у сусједно село, неко иселио. Ми не знамо ни колико је било жртава, а тек не знамо и не можемо сазнати њихова имена“, рекао је епископ Јован.

Чланак ЕПИСКОП ЈОВАН: Побијени у Пребиловцима нису „сиви“ страдалници, него Срби, убијени због српског имена и због Бога живог се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Пресс

Његово преосвештенство епископ славонски Јован рекао је вечерас у Бијељини да је Јасеновац светиња и да земља тог стратишта „бруји васкрсењем“.

„Још је у нама идеја и виђење Јасеновца као неког сивог, тешког, бетонског мјеста на коме влада безнађе, бесмисао и тежина. Доња Градина и Јасеновац су у ствари земља која бруји васкрсењем, које долази. Нема другог мјеста које тако подсјећа на Велику суботу“, рекао је владика Јован.

На предавању „Јасеновац виђен из Свете земље“ епископ славонски говорио је о искуствима Јевреја и њиховог поштовања хероја и жртава холокауста.

Владика је указао да социјалистички режим од 1945. до 1992. године у бившој Југославији није дозвољавао истраживања о страдању у Другом свјетском рату.

Фото: Срна

„Број жртава у Јасеновцу је прије свега гријех, одговорност и кривица режима који није допустио, није подстицао, није одобравао и није дозвољавао истраживање“, рекао је епископ Јован.

Према ријечима владике Јована, једино што се поуздано зна је 90.000 имена које има Музеј жртава геноцида у Београду.

„Сав тај бол сада се преображава и суштина тек излази пред нас, Јасеновац је светиња, а једини начин да се у ту светост увјеримо је да пођемо на то поље Градине и Јасеновца, на ту голготу и ту земљу која ври васкрсењем“, истакао је владика Јован.

Предавање владике Јована дио је циклуса предавања које је током Великог поста организовао Мисијски фонд Епархије зворничко-тузланске.

Чланак ЕПИСКОП ЈОВАН: Јасеновац – мјесто голготе, али и васкрсења 29. март 2015. се појављује прво на ИСКРА.