Фото: Новости

Вирус Зика, коjи преносе комарци, експлозивно се шири, изjавила jе данас шефица Светске здравствене организациjе Mаргарет Чан и за 1. фебруар сазвала хитан састанак посвећен овоj епидемиjи.

На том састанку ће бити одлучено да ли да буде проглашена ванредна ситуациjа на међународном нивоу, рекла jе Чан на састанку чланица СЗO данас у Женеви, пренела jе агенциjа AфП.

Шефица СЗO jе изjавила да, иако нема дефинитивног доказа да jе вирус Зика одговоран за нагли раст броjа случаjева рађања деце са тешким оштећењем мозга у Бразилу, „ниво опасности jе изузетно висок“.

Oна jе додала да постоjи могућа веза између инфекциjе вирусом Зика и Гиjен-Бареовог синдрома, коjи може да узрокуjе привремену парализу.

СЗO jе последњи пут сазвала међународну ванредну ситуациjу 2014. године због епидемиjе еболе у западноj Aфрици, током коjе jе од те болести преминуло више од 11.000 људи.

Вирус Зика jе откривен 1947. године, али jе децениjама узроковао само блаже здравствене тешкоће, али jе Чан истакла да jе „ситуациjа данас драматично другачиjа“.

Према подацима Aмеричког центра за контролу болести, вирус Зика jе сада присутан у више од 20 земаља, углавном у централноj и Jужноj Aмерици.

Засад не постоjи вакцина против овог вируса, коjи jе сродан са денга грозницом. Научници већ годинама настоjе да произведу лек против денге, али без успеха.

Чланак СЗO: Вирус Зика се експлозивно шири се појављује прво на ИСКРА.

Народни музеј Ваљево је изложбу ВАЉЕВО 1914-1915. ГОДИНЕ – ГРАД БОЛНИЦА припремио у спомен на велика ратна страдања током епидемије тифуса 1914/15. године. Основну наративну нит презентације представљају дневничке и мемоарске белешке странаца који су у то време боравили у Ваљеву. Изложба је посвећена свим жртвама, као и свима који су помогли да се епидемија победи, без обзира на којој страни су ушли у рат, јер су се у Ваљеву сви они нашли у истим редовима и на заједничком задатку – борби против страховите пошасти. Свечано отварање изложбе је уприличено поводом стогодишњице смрти сликарке Надежде Петровић, умрле у Ваљеву 3. априла 1915. године. Аутори концепције изложбе, поставке и каталога: Драгана Лазаревић Илић и Владимир Кривошејев. Дизајн изложбе: Зоран Мујбеговић и Душан Арсенић. Дизајн каталога и пратећег материјала: Душан Арсенић.

„Изложба представља историографску причу о Ваљеву као граду болници. Основу наративне нити излозбе представља мемоарска грађа странаца који су боравили у Ваљеву током велике епидемије тифуса, пре свега холандског хирурга др Аријуса Ван Тиховена, пољског инфектолога Лудвига Хиршфелда и аустроугарског свештеника болничара фра Габре Цвитановића, али и Џона Рида и Арчибала Рајса“ – рекао је у изјави за ИСКРУ др Владимир Кривошејев, директор Народног музеја Ваљево.

„Тежиште изложбе је постављено на на свим објектима у Ваљеву у којима су биле болнице, а било их је тридесетак, као и на самом историјском току догађања везаних за епидемију тифуса и бројним жртвама, како међу становништвом, војницима и заробљеницима, тако и међу санитетским особљем. Носећи експонат изложбе је слика Надежде Петровић „Ваљевска болница 1915″, као и хируршки прибор из тога времена и амбијентална реконструкција болничког шатора. Поред тога биће изложено пуно разноврсног материјала из времена Првог светског рата, укључујући и реконструкцију чувеног српског бурета, импровизоване направе за дезинсекцију одеће и постељине, уз помоћ које је велика епидемија сузбијена.

У реализацији ове изложбе Ваљевском музеју су помоћ пружиле и колеге из Националног музеја Шкотске, као и списатељица Луис Милер.  Изложбу ће званично отворити Иван Тасовац, Министар културе и информисања у Влади Републике Србије“, најавио је др Кривошејев.

Устаљени појам Ваљевска болница, бар када је реч о времену првих година Великог рата, није везан за неки конкретан болнички објекат нити за болницу као институцију, већ означава склоп специфичних догађаја услед којих је цео град постао једна велика болница.

У ратним плановима Краљевине Србије било је предвиђено да Ваљево, због стратешког положаја, као и због постојања гарнизона, буде један од главних центара војног санитета. Град на Колубари је овакву улогу имао и током балканских ратова, када су места борбених дејстава била удаљена од њега, да би са почетком Првог светског рата и сукоба на блиској дринској граници та улога добила додатни значај; Ваљево је постало седиште две сталне и шест резервних болница, распоређених у више десетина различитих објеката широм града.

Током првих ратних месеци (јули – новембар) 1914. године у ваљевским болницама су збрињавани рањени у првој и другој непријатељској офанзиви. Овај период је, због бројних страдалих, био прожет веома тешким тренуцима, нарочито током друге офанизиве када је стање у граду додатно отежано не само приливом великог броја рањеника већ и бројних избеглица. Ваљево већ тада постаје град – болница. У насељу које је са својом најужим околином имало око 8.000 житеља у појединим тренуцима је боравило више десетина хиљада људи.

Ипак, и поред огромних потешкоћа, српски санитет се, уз подршку грађана Ваљева и страних лекарских мисија, суочавао са више или мање очекиваним проблемима са којима је имао искуства: различити видови рана од метака и шрапнела и болести као што су трбушни тифус, дизентерија, рекуренс… Постоје индиције да се у појединачним случајевима већ тада појавио и пегави тифус, али тада нису уочене назнаке које би указале на претњу епидемије. После треће аустроугарске офанзиве, краткотрајног освајања Ваљева (16. новембар – 9. децембар) и велике српске победе у Колубарској бици, са повратком војске и становништва у ослобођени град, Ваљево се суочило са страхотама епидемије пегавог тифуса енормих размера, за коју здравствена служба није припремљена, а која је била додатно закомпликована ескалацијом и других болести, пре свега рекуренса и трбушног тифуса.

У овим трагичним тренуцима, борећи се са последицама пошасти, српско санитетско особље је уз помоћ страних лекарских мисија, грађана и ратних заробљеника, неговало знатно више болесних и рањених српских војника и цивила и заробљених припадника аустроугарске војске, него што је Ваљево имало становника. Док је у целој Србији оболело преко пола милиона људи, а број умрлих војника, цивила и заробљеника процењен на преко 170.000, сматра се да је током трајања епидемије (децембар 1914. – мај 1915.), у Ваљеву и његовој околини умрло више од 3.500 војника, 4.000 цивила и око 2.000 заробљеника. У јеку епидемије умирало је дневно 100, 150, па и знатно више оболелих. Међу њима су били и многи лекари и болничари. Био је то период због кога су Ваљево и његове болнице постали симболи страдања, али и пожртвованости, хуманости и међународне сарадње.

Чланак НАРОДНИ МУЗЕЈ ВАЉЕВО, ИЗЛОЖБА „1914-1915. ГРАД БОЛНИЦА“: Спомен на велика ратна страдања се појављује прво на ИСКРА.

Фото: flickr.com

Много опаснији патогени вирус од еболе може се појавити, неки облик САРС-а или неки тип вируса који још нисмо видјели, објаснио је амерички милијардер и филантроп Бил Гејтс у Берлину.

„Епидемија еболе била је тек почетак и зато међународна заједница треба донијети акцијски план темељен на технологији у случају избијања будућих пандемија“, рекао је Гејтс.

„Свијет мора научити лекције из епидемије еболе и припремити се за будуће пандемије стратегијом и практичним вјежбама као што се припрема за рат, јер много опаснији патогени вирус од еболе може се појавити, неки облик САРС-а или неки тип вируса који још нисмо видјели“, рекао је суоснивач Мајкрософта.

Сматра да треба основати добровољне екипе које би биле спремне брзо дјеловати у случају избијања пријетње јавноме здрављу.

Чланак ГЕЈТС: Могу се појавити нови вируси много опаснији од еболе се појављује прво на ИСКРА.