Фото: Срна

Идејни творац Андрићграда Емир Кустурица рекао је данас на обиљежавању Видовдана да је више него срећан што публици у Вишеграду и свима данас могу да покажу како се свети дан претвара у нови мит, односно у ново културно поприште које обилује оним најбољим у култури.
„Ја сам више него срећан што публици Вишеграда, односно свима можемо да покажемо како се свети дан претвара у нови мит односно у ново културно поприште које обилује свим најбољим што имамо у култури“, истакао је

Он је новинарима истакао да су данашње Видовданске свечаности пете по реду и да постају традиција.

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је да је Видовдан митски дан у историји српског народа, дан великих пораза и великих побједа.

„Дан који нас увијек окупи да поручимо и да покажемо нашу истрајност, наше хтијење, да наставимо да његујемо нашу културу и нашу вјеру. Захваљујем Кустурици који увијек нађе довољно инспирације да на овај начин, својствен његовом духу, организује обиљежавање Видовдана које је данас централно у Републици Српској“, навео је Додик.

Премијер Републике Српске Радован Вишковић истакао је да му је част присуствовати обиљежавању Видовдана у Вишеграду.

„Не треба понављати шта Видовдан значи за српски народ“, рекао је Вишковић и додао да су у Вишеград данас стигли из Србије гдје су били са предсједником Александром Вучићем на обиљежавању Видовдана.

„Сада смо у Вишеграду и велика захвалност Кустурици зато што сваке године приређује ово обиљежавање и надам се да ће оно постати традиција за Андрићград“, поручио је Вишковић.

У оквиру културног програма на Видовданским свечаностима наступа Бањалучка филхармонија са Бором Дугићем, хор „Србадија“ из Бијељине, хор „Крагујевачко певачко друштво“ и Камерни ансамбл Музичке школе „Корнелије Станковић“ из Угљевика.

Чланак КУСТУРИЦА НА ВИДОВДАН У АНДРИЋГРАДУ: Срећан сам што публици Вишеграда и свима можемо да покажемо како се свети дан претвара у нови мит, у ново културно поприште! се појављује прво на ИСКРА.

Емир Кустурица (фото: Tanjug / Dimitrije Goll)

Режисер Емир Кустурица изјавио је да планира да сними филм о монголском владару Џингис-кану.

– Имам идеју да снимим филм о Џингис-кану. Велики филм о томе какав је човјек којег нису вољели ни овдје, ни на Западу – рекао је Кустурица новинарима током Међународног филмског фестивала „Херој и вријеме“ у Железноводску.

Према његовим ријечима, филм ће бити снимљен по књизи киргистанског и руског писца Чингиза Ајтматова.

– Имам одличну књигу Чингиза Ајтматова. Врло доброг писца. Мислим да ће филм бити спреман за наредни фестивал – нагласио је Кустурица.

Он каже да једна од сцена може бити снимљена на Кавказу.

– Имам сцену када Џингис-кан прилази ријеци, гдје мора да чека док она замрзне како би је прешао. Сада размишљам гдје да снимим ту сцену – на Кавказу или у Сибиру – рекао је Кустурица.

Међународни фестивал „Херој и вријеме“ се одржава од 25. маја до 2. јуна у Железноводску и другим околним градовима Кавказа.

Кустурица је најавио и турнеју своје музичке групе „The no smoking orchestra“ од Бреста до Камчатке, која ће почети 1. новембра, пренио је Спутњик.

Чланак ЧОВЈЕК КОЈЕГ НИСУ ВОЉЕЛИ НИ ОВДЈЕ НИ НА ЗАПАДУ: Кустурица планира да сними филм о Џингис-кану се појављује прво на ИСКРА.

Емир Кустурица (фото: С. Гарић)

Прослављени српски филмски режисер, књижевник и музичар Емир Кустурица представиће 2. јуна своју нову књигу „Шта ми ово треба“ у руском граду Жељезноводск, у оквиру Међународног филмског фестивала „Хероји и вријеме“, саопштено је из прес-службе градске администрације.

– Кустурица ће у Жељезноводску представити ову књигу, која још није представљена у Русији – додаје се у саопштењу.

Послије промоције књиге, како се наводи, Кустурица ће разговарати са новинарима, а потом ће одржати отворени концерт са својом музичком групом „Но смокинг оркестра“, преноси Руска газета.

„Шта ми ово треба“ посљедња је књига Емира Кустурице, која представља скуп дневничких записа и текстова који обухватају период од бурних деведесетих година до сада.

Фестивал „Хероји и вријеме“ одржава се од 25. до 2. јуна, током којих ће бити представљено 12 играних и 12 документарних филмова, који се боре за различите номинације.

Током фестивала регију Ставропољ посјете бројни познати глумци, режисери, сценаристи и други јавни радници из области културе и умјетности.

Чланак ХЕРОЈИ И ВРИЈЕМЕ: Кустурица 2. јуна представља своју књигу у Жељезноводску се појављује прво на ИСКРА.

Прослављени српски режисер Емир Кустурица на данашњи дан 1995. године добио је „Златну палму“ за филм „Подземље“ на Филмском фестивалу у Кану.

Филм „Подземље“, познат и по називу „Била једном једна земља“, био је српски кандидат за награду „Оскар“ за најбољи филм ван енлеског говорног подручја за 1995. годину.

Британски филмски институт је 2017. године процијенио да је „Подземље“ најбољи филм на Балкану, а одлучено је да се, осим биоскопске верзије на ДВД-у изда и дужа верзија тог филма, као и мини ТВ серија.

Емир Кустурица је двоструки добитник „Златне палме“. Осим за „Подземље“, ову награду је добио 1985. године и за филм „Отац на службеном путу“.

Чланак БИЛА ЈЕДНОМ ЈЕДНА ЗЕМЉА: Навршило се 24 године од Кустуричиног тријумфа у Кану се појављује прво на ИСКРА.

Отац на службеном путу (фото: imdb.com)

На данашњи дан 1985. године филм „Отац на службеном путу“ Емира Кустурице освојио је Златну палму на Канском фестивалу – била је то прва Палма у историји југословенске кинематографије.

Овај филм /сценарио Абдулах Сидран и Емир Кустурица/, у којем су главне улоге играли Предраг Мики Манојловић, Мирјана Карановић и Морено Дебартоли, проглашен је најбољим остварењем Канског фестивала према мишљењу жирија, којем је предсједавао велики филмски синеаста Милош Форман.

Прије и послије тога, филмски аутори из, иначе одличне, филмске продукције бивше Југославије, нису испјели да освоје још неку „Златну палму“, мада јој је 1967. године био близу Александар Петровић са филмом „Скупљачи перја“.

Али, из никада до краја необјашњених побуда, на том фестивалу није додијељена Златна палма, па је Петровић освојио само Велики гран-при жирија, као највећу награду која је тада додијељена.

Кустурица ће још једном освојити Златну палму, и то десет година касније / 1995/ за „Андерграунд“ /сценарио Душан Ковачевић и Емир Кустурица/, у којем главне улоге играју Предраг Мики Манојловић, Лазар Ристовски и Мирјана Јоковић.

У вријеме Југославије Кустурица је у Кану 1989. године добио и признање за најбољу режију за филм „Дом за вјешање“ /сценарио Горан Михић/, са Давором Дујмовићем, Бором Тодоровићем, Љубицом Аџовић у главним улогама.

Кустурица је у главном такмичарском програму Кана промовисао и филмове – „Живот је чудо“, „Завет“ и „Марадона“.

Један број филмских сајтова уврстио је „Андерграунд“ међу три најквалитетнија добитника канске Златне палме, уз „Прислушкивање“ Френсиса Форда Кополе и филм „Падре падроне“ Паола и Виторија Тавијанија.

Чланак НА ДАНАШЊИ ДАН, 1985. ГОДИНЕ: „Отац на службеном путу“ – једини из СФРЈ награђен Златном палмом се појављује прво на ИСКРА.

„Овде смо на темељу одбране животне средине, дакле, оно што се дешава овде у Парку природе у Мокрој Гори, то је нешто што бисмо  могли да назовемо и епским али и лирским, зависи са које стране хоћете да посматрате. Овде имате доказ да један регион, макар и микрорегион, може да живи пуним плућима, пре свега штитећи животну средину, али, имајући у виду и све друге ефекте које заштита природе може са собом да донесе“.

Ово је данас у Мокрој Гори изјавио министар екологије и заштите животне среднине у Влади Србије Горан Триван који је заједно са министром државне управе и локалне самоуправе Бранком Ружићем био гост Емира Кустурице.

Двојица министара и њихов домаћин обишли су Шарганску осмицу, возили се „ћиром“, а затим су обишли и незавршено постројење за прераду отпадних вода испод Мокре Горе. Емир Кустурица обавестио је министре да је до сада, од Ивера, преко Мокре Горе, до зграде незваршеног постројења за прераду отпаних вода играђено 16 километара колектора за прераду отпадних вода и да је остао још мали захват, завршетак постројења за прераду воде.

-Пре три године направљен је уговор и још чекамо да овај огроман колектор, дуг 16 километара, који је кренуо са планине, добије свој завршни део, односно постројење за прераду отпадних вода, односно да тиме наша држава  испоштује државна обавезу испоруке техничке воде из ове у другу државу – рекао је Кустурица.

-Овде смо да видимо где смо застали, држава је овде преузела неке обаезе да се ови послови заврше. Неко овде улаже велику енергију да се ово заврши и ми ћемо то подржати. А због чега – због свих нас заједно, због деце која ће доћи, а та деца већ су дошла, и колико чујем, сеоска школа је пуна – рекао је министар Триван.

По његовим речима, у Србији се мање од десет посто отпадних вода прерађује и то је скандалозно.

-Ми плаћамо цену технолошком развоју, недостатку новца, прљавим технологијама. Главни приоритет овог министарства јесте прерада отпадних вода. Дакле, ми планирамо да у Србији направимо 350 система за прераду, то значи пуно малих система за прераду отпаних вода, јер је то много ефикасније. Сада смо расписали конкрус за 450 милиона динара које нудимо локалним самоуправама које су спремне да крену у израду документације без  чека нема наставка посла. Овде имамо сву потребну документацију, овде недостаје само нешто мало новца да би се ово завршило – рекао је Триван.

По речима министра  Ружића, изградња колектора и завршетак постројења за прераду отпадних вода значајан је за читаву Србију и да ће тај пројекат потврдити, валоризовати све потенцијале овог краја.

-Важно је да овај пројеакт буде доведен до краја. Оно што је такође важно јесте да драгуљ попут Мећаника, које други крајеви, или друге државе немају, где долазе позната имена из области културе, уметности, постаје магнет за туристе. Овај крај завређује пажњу а овај пројекта отвара нове могућност.  Када видите да у једном региону, крају који је до пре 10 ии 20 година био запуштен, остављен имате ситуацију да овде долазе светске звезде, да се 600 посто повећа наталитет, да у једној школи овде у селу имате 70 ђака, то говори да симбиоза државне и приватне иницијативе може да да велики подстрек, за све. И, то треба подржати – рекао је Ружић.

-Овде радимо нешто што је неопходно покољењима. А неопходно је да имају здраву средину, да имају где да раде, и да им буде топло, да пију воде колико им треба. Мокра Гора је отишла корак даље од воде, она је стигла до 500, 600 посто повећања наталитета, али,  изгледа, то није до краја у програму наше државе. Кад неко покуша да учини све, онда постоје и они који пред њега стављају све препреке, све балване који се могу испречити. Дивна је ствар да се повежу заштита животне средине и култура а то је у нашем случају евидентно – речи су Емира Кустурице.

Чланак МИНИСТРИ ТРИВАН И РУЖИЋ НА МЕЋАВНИКУ: Оно што Кустурица овде ради у заштити природе јесте и епски и лирски! се појављује прво на ИСКРА.

Емир Кустурица (Фото: М. Цветковић)

Режисер Емир Кустурица изјавио је да је у Србији немогуће снимити филм о НАТО бомбардовању СР Југославије из 1999. године.

– Зашто ми немамо филм о НАТО бомбардовању него морају Руси да га направе? Зато што Русима не одговара да НАТО буде ту. А, да ли нама одговара или не одговара? Мени не. А, да ли људима који владају у овој земљи одговара такав филм? Треба њих да питате – рекао је Кустурица за Спутњик.

Он је поновио да сматра да је Холивуд машина за прање пара, да се највећи фондови из цијелог свијета сливају управо у тај пропагандни режим.

– Ми овдје имамо ту слободу коју не знамо да користимо – додао је он.

Кустурица је рекао да је било неких филмова о НАТО бомбардовању, али да они нису покренули озбиљну тему, што је „добра околност за ове који воле да се не таласа“.

– Сваки филм који покрене озбиљну тему је у првом кораку добар. Кад направи добар заплет, онда има велику шансу да успије, ако успије да усклади то као у симфонијском оркестру диригент. А тек онда на крају кад га склопи, иде та идеја да ли је то стварно добро или није – додао је Кустурица.

Говорећи о најављеном филму о Јасеновцу, Кустурица је рекао да ће правити један старомодан филм. „Хтио бих да буде направљен формално, као да је прављен тих година, одмах послије ослобођења и да се врати заправо на 1941.годину“, додао је он.

Кустурица је подсјетио да је устанак поводом њемачке окупације у Србији почео у јулу 1941. године, када се у западној Србији проширио глас да у Хрватској ко год стигне јавно коље и убија Србе.

– Нису Жикица Јовановић Шпанац и партизани подигли тај устанак, него су у бој кренули они који су имали у својим спремиштима пушке ражаловане и поражене Војске Југославије и који нису могли да издрже да њихова браћа у Јасеновцу, који је иначе био српски град, град напредних српских трговаца и предузетника, изведу општи устанак. Уопште, однос према Србима у Хрватској је био покретање устанка у Другом светском рату – рекао је Кустурица.

На питање да ли се прибојава евентуалне цензуре будућег филма у земљама Запада, као што је то био случај са „Балканском међом“, Кустурица је поручио да се ничега не боји.

– Ма, ја се не бојим ничега. Ја сам амортизован. Знате оно како кажу – кад ти истекне рок, онда можеш да радиш шта год хоћеш – рекао је Кустурица.

Чланак КУСТУРИЦА: У Србији немогуће снимити филм о НАТО бомбардовању СРЈ се појављује прво на ИСКРА.

Емир Кустурица (фото: Sputnik)

Прослављени српски режисер Емир Кустурица рекао је данас Срни у Београду да ће, када буде снимао филм о Јасеновцу и када дође вријеме за то, затражити подршку Републике Српске и српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика.

– Наравно, уз услов да филм стане на ноге. Он је сада у мислима, то му је можда и најљепша фаза. Када буде у фази конструкције, онда ће бити идеја да нам мој добар друг /Додик/ помогне – рекао је Кустурица.

Када је ријеч о снимању на аутентичним локацијама као што је Доња Градина, која је била дио јасеновачког логора, Кустурица је рекао да је проблем оно што је најскупље, а то је изградња логора, пошто нема трага о њему.

– То је био савршен злочин који, ево, послије 60 и више, чак 70 година, добија свој нови живот – рекао је Кустурица.

Кустурица, који је данас саопштио да је пристао да уз помоћ Министарства културе Србије снима филм о логору Јасеновац, рекао је да ће бити снимано на аутентичној локацији, али мало даље од Градине.

Чланак КУСТУРИЦА: Филм о Јасеновцу уз подршку Српске и Додика, кад дође вријеме се појављује прво на ИСКРА.

Емир Кустурица (Фото: М. Цветковић)

Прослављени редитељ Емир Кустурица изјавио је да не прима никакву новчану накнаду за обављање функције савјетника српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика.

Кустурица је рекао за Н1 да је постао „добровољни савјетник“ Додика и да за то не прима никакву новчану надокнаду.

Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик објавио је на званичној веб страници Предсједништва имена својих најближих сарадника, чиме је испунио обећање које је дао након што је изабран за српског члана Предсједништва.

Чланак КУСТУРИЦА: Добровољни сам савјетник Додика и за то не добијам новац се појављује прво на ИСКРА.

Емир Кустурица (Фото: Sputnik / Радоје Пантовић)

Филм „Ел Пепе, један узвишен живот“ прослављеног редитеља Емира Кустурице биће приказан у оквиру програма на филмском фестивалу „CPH:DOX“ у Копенхагену, саопштено је данас из Филмског центра Србије.

На овом фестивалу, који ће бити одржан од 20. до 31. марта, у оквиру програма биће приказано и остварење „Терет“ редитеља Огњена Главонића.

У саопштењу је наведено да ће филмски пројекат „Досије Лабудовић“ редитеља Миле Турајлић бити представљен на „CPH forumu“ на овом фестивалу.

Фестивалу ће, осим аутора ових филмова и представника Филмског центра Србије, присуствовати предсједник „Ио Док Србија“ Андријана Стојковић, као и неколико аутора и продуцената из Србије.

Чланак ФИЛМСКИ ЦЕНТАР СРБИЈЕ: На фестивалу у Копенхагену Кустуричин филм „Ел Пепе, један узвишен живот“ се појављује прво на ИСКРА.

Емир Кустурица (Фото: Sputnik / Радоје Пантовић)

На Фесту се данас, у Главном програму ван конкуренције, приказује филм „Пепе, један узвишени живот“ Емира Кустурице, који је истакао да је бивши уругвајски председник Хосе Мухика урадио паметну ствар када је учинио „уступке сорошевској Америци“, а она му је заузврат дозволила да развија економију.

„Делује као да је имао чаробни штапић, али Американцима није стало до крава, него до нафте. То је његова срећна околност. Да има нафту, то би Јенкији узели под своје, посебно после Сирије, коју су изгубили, и Ирака, који полако губе, а он је успео да направи успешан политички компромис у корист народа“, рекао је Кустурица на данашњој конференцији за новинаре.

Мухика је, додао је Кустурица, признао геј бракове, легализовао употребу марихуане у сврху лечења. Тим „политичким маневрима је купио Американце“ и довео до повећања стопе привредног раста и смањио сиромаштво са 22 на седам одсто.

Кустурица је истакао да је Мухика очарао свет својом појавом и да је умео да се обрати и домаћици и интелектуалцу, није лагао и све што је говорио било је поткрепљено емпиријом.

„Он се жртвовао за своју нацију, а потекао је из уличне борбе за ту власт. Он је отимао људе, наплаћивао то киднаповање, али не као Чеда Јовановић у Београду, већ на другачији начин. Он је био милитантни политичар. У затвору је провео 13 година и једно време је живео у јами, разговарајући с мравима. Изашао је из затвора када је пала хунта и наставио да се бави политиком на исти начин, али није имао оружје у руци. Садио је цвеће и волео своју жену. Он је светац с пушком“, рекао је Кустурица.

Славни редитељ примећује „врло занимљиво ново стање које је настало обновом градива у Латинској Америци, где САД обнављају државне ударе, а Уругвај, који се налази на југу, још није на јеловнику“.

„Зато је занимљивије погледати овај филм о јединој територији на којој је остварен идеал. Посебно је занимљиво видети реакције на филм на Куби, која је остала оно што је била. Сви су очекивали да ће се распасти смрћу Фидела Кастра, па се то није десило. Људи у друштвеној хистерији предвиђају будућност и најчешће промаше“, истакао је Кустурица.

Каже да му је драго што је завршио филм и да је био на муци како да структурира ту причу, па је одлучио да све што је било значајно у Мухикином животу исцрта у последња 24 сата његовог председниковања.

„Сам крај филма сугерише једну идеализовану формулу да председник једне државе преда ленту, 200.000 људи му аплаудира, и он онда са својом женом оде на виски у један бар, што је незамисливо, не само у Србији него ни у Европи. Замислите (Емануела) Макрона да је отишао са својом женом на пиће или вечеру, шта би му се десило да га притом нико не прати?“, рекао је Кустурица.

Он је објаснио да се у филму сударају тренутне политичке идеје, његово одушевљење свим људима који су чврсто и тврдо бранили своје принципе и оно чему је остао веран, а то су „идеализоване форме не само уметности него и људских заједница“.

„У Уругвају је на најбољи начин учињен спој социјализма и капитализма“, оценио је Кустурица.

Примећује да је историја Србије потпуно другачија и да смо „највише трпели због чињенице да су обавештајне службе и са Истока и Запада, углавном са Запада, пресецале наш прогрес“.

„Наша историја нема тај латински занос, антиимперијалистички. Тешко се може пронаћи стабилан период у нашој историји, а и ми смо на путу направили кућу, док је њихова кућа изван магистралног пута“, оценио је Кустурица, издвојивши патријарха Павла као једини узор који се може упоредити са Мухиком.

Филм је, каже, за њега изражавање примарних емоција. Он сматра да разлика између реакција у Буенос Ајресу, Венецији, Хавани и Београду на филм о Мухики не може бити велика, јер је реч о човеку који је обавио своју социјалну мисију на начин на који то никоме није пошло за руком.

Говорећи о Фесту, Кустурица се присетио да је почетком седамдесетих година много времена провео у Дому синдиката (данас Комбанк дворана), и то је за њега био први сусрет са светском кинематографијом.

„Ужасно ми је драго што је Фест поново у тој сали. Мислим да су фестивали сигурна кућа за филмове, у времену када се мења форма њиховог приказивања и када филм улази у барокну фазу у којој филмове праве мање они који су завршили занат, а више они са добрим идејама и који добро пишу. Фестивали у тој гужви филмова остаће и у будућности сигурна кућа за филмове“, истакао је Кустурица и поменуо гледања поноћних пројекција која је на Фесту организовао Душан Макавејев, пренео је Танјуг.

Кустурица ће од септембра у Монголији снимати филм „Бели облак Џингис-кана“.

Чланак КУСТУРИЦА: Србија нема латински, антиимперијалистички занос се појављује прво на ИСКРА.

Емир Кустурица и Владимир Путин (Фото: Twitter/ President of Russia)

Председник Русије Владимир Путин који је у четвртак посетио Србију, одушевљен је пријемом у српској престоници који му је приредио српски председник Александар Вучић са српским државним врхом, Српска православна црква, као и српски народ који је у импозантном броју дошао пред Храм Светог Саве да поздрави руског лидера.

Импресије руског председника и његовог тима могу се видети и на званичној страници председника Русије на Твитеру. Објављено је чак осам твитова, што говори о великој пажњи и значају који је руска страна дала сусрету двојице председника.

Тако је, најпре, твитована фотографија и објављен прилог са прве званичне тачке Путинове посете Београду – полагања венаца на Споменик ослободиоцима и споменик Црвеноармејцу.

#Belgrade: Vladimir Putin and Aleksandar Vucic honoured the memory of those killed in WWII, laying wreaths at the liberators of Belgrade and Soviet soldier monuments https://t.co/PuBSl2VWwm pic.twitter.com/Xw1AIX0FO2

— President of Russia (@KremlinRussia_E) January 17, 2019

Објављена је фотографија Владимира Путина са председником Србије Александром Вучићем у Палати “Србија“, са опширним извештајем о разговору двојице лидера, али и о веома важним међудржавним уговорима које су потписали представници две земље.

The Palace of Serbia was the venue for talks between Vladimir Putin and President of Serbia Aleksandar Vucic https://t.co/LpxZMEjfpJ pic.twitter.com/ZztDqrWVvJ

— President of Russia (@KremlinRussia_E) January 17, 2019

Путинов тим задужен за његов официјени Твитер налог није могао да не твитује и не објави фотографије првог сусрета свога шефа и малог шарпланинца Паше којег је Путину поклонио предсеник Србије Александар Вучић.

Aleksandar Vucic gave Vladimir Putin a Sarplaninac puppy pic.twitter.com/2QAIxJtS40

— President of Russia (@KremlinRussia_E) January 17, 2019

Са највећим уважавањем објављена је фотографија свечаног чина одликовања председника Вучића орденом Александра Невског од стране председника Путина.

Following Russian-Serbian talks, Vladimir Putin awarded President of Serbia Aleksandar Vucic the Order of Alexander Nevsky https://t.co/OXyHrP86zH pic.twitter.com/EUOsOEXOoR

— President of Russia (@KremlinRussia_E) January 17, 2019

На Путиновом Твитер налогу су и детаљи са пресс конференције коју су двојица председника одржала после разговора.

#Belgrade: news conference following Russian-Serbian talks https://t.co/0S3pVota3B pic.twitter.com/hBiso8tso1

— President of Russia (@KremlinRussia_E) January 17, 2019

Путинов тим издвојио је као важан и његов сусрет и разговор са председником Републике Српске Милорадом Додиком.

Vladimir Putin met in Belgrade with Chairman of Bosnia and Herzegovina Presidency Milorad Dodik https://t.co/zVLd59BdAp pic.twitter.com/zDzSPiOIbR

— President of Russia (@KremlinRussia_E) January 18, 2019

Ту је и твит са фотографијом Путина и нашег прослављеног редитеља Емира Кустурице, иначе доборг пријатеља руског лидера.

Vladimir Putin met with film director Emir Kusturica https://t.co/bwjsMERVi6 pic.twitter.com/QmZfB14lce

— President of Russia (@KremlinRussia_E) January 18, 2019

За крај, објављен је и сет фотографија из Храма Светог Саве.

Concluding his official visit to Serbia, Vladimir Putin visited the Church of Saint Sava in Belgrade https://t.co/RGgEBdq7ps pic.twitter.com/kJzteSo7aI

— President of Russia (@KremlinRussia_E) January 18, 2019

Чланак ПУТИН ОДУШЕВЉЕН ПОСЕТОМ СРБИЈИ: Званични Твитер налог руског председника препун утисака из Београда (ФОТО) се појављује прво на ИСКРА.

Путин и Кустурица (Фото: СРНА)

Прослављени свјетски редитељ Емир Кустурица разговарао је вечерас у Београду са предсједником Руске Федерације Владимиром Владимировичем Путином.

У кратком пријатељском разговору Путина и Кустурице постигнута је сагласност о јачању и институционализацији културних веза Русије и Србије, те је с тим у вези предсједник Русије дао подршку побољшању услова под којима се одржавају Фестивал класичне руске музике Баљшој и Театарски фестивал на Мећавнику, гдје се окупљају студенти из Русије и цијелог свијета.

Кустурица и Путин задржали су се у кратком пријатељском разговору, а договорен је и скори сусрет у Москви.

Кустурица је изјавио за Срну да је руском предсједнику пренио да је Република Српска веома важан фактор и да је јачање међусобног пријатељства Српске и Русије врло битан детаљ.

– Предсједник Путин је рекао да му и духом и дјелом одговара господин Милорад Додик – нагласио је Кустурица.

Чланак КУСТУРИЦА: Путин ми рекао да му Додик одговара духом и дјелом се појављује прво на ИСКРА.

Емир Кустурица и Владимир Путин (Фото: Спутњик/Алексей Дружинин)

Председник Србије Александар Вучић приредио је данас поподне свечани ручак у част председника Руске Федерације Владимира Путина, на којем је 100 званица.

Поред највиших званичника две земље, министара и других чланова делегација, свечаном ручку, према ранијој најави, присуствује и један број угледних званица, јавних личности, попут Емира Кустурице, глумца Милоша Биковића и другиих.

Чланак БЕОГРАД: Свечани ручак у Путинову част са 100 званица, гости Кустурица, Биковић… се појављује прво на ИСКРА.

Фото: С. Гарић

У препуној сали биоскопа „Проклета авлија“ вечерас је свечано затворен 12. по реду Кустендорф филмски и музички фестивал. Победник фестивала је Корина Швингрубер Илић која је за филм „Ол инклузив“ добила прву награду фестивала „Златно јаје“. „Сребрно јаје“ добио је Огњен Петковић за филм „Јесењи валцер“, а „Бронзано“ Микел Сторм Гломстејн за филм „Сортирање“.

Церемонија је започела двадесетоминутним наступом културно-уметничког друштва „Светозар Марковић“ које је изводило српске традиционалне игре.

Одмах по додели награде „Шампион људскости“ домаћину Емиру Кустурици, настављен је културно-уметнички програм традиционалним песмама из Србије.

Након песме, Емир Кустурица доделио је захвалнице свим учесницима такмичарског програма.

Ове године, публика је имала задовољство да ужива у мноштву филмова, како такмичарског тако и програма у оквиру других категорија.

Фото: С. Гарић

У оквиру категорије „Кустендорф представља“ ове године приказан је филм „Девојке у игри“ Аљине Скжешевске, док је као нови перспективни аутор представљен Иван Салатић, редитељ филма „Ти имаш ноћ“.

Филмови „Вук самотњак“, „Сећаш ли се Доли Бел?“, „Вестерн“, „Свлачење“, „Двадесети век“ и „Драгстор каубој“, као репрезентативна остварења, приказани су у оквиру Ретроспективе великана.

Што се тиче Савремених тенденција, публика је била апсолутно одушевљена овогодишњом селекцијом остварења на која се треба угледати. Приказани су филмови „Пепе, један узвишени живот“ Емира Кустурице чија је ово премијера у Србији, „Срећан као Лазаро“ редитељке Аличе Рорваће, „Нежна равнодушност света“ Адилхана Јержанова, „Догмен“ Матеа Гаронеа, „Папа Фрања: Човек од речи“ Вима Вендерса, „Братство у крви“ Дамијана и Фабија Д’Иноченца и „Блиски непријатељи“ Давида Оелхофера.

Добитници Награде за будуће филмове на 12. Кустендорфу су Славко Штимац и салвни шпански глумац Серђо Лопез, док је највећа звезда овогодишњег фестивала био чувени холивудски глумац Мет Дилон.

У такмичарском програму учествовао је 21 филм домаћих и иностраних аутора, а селекција је начињена међу 718 кратких филмова послатих на конкурс.

За фестивалске награде – Златно, Сребрно и Бронзано јаје такмичили су се филмови младих режисера из Швајцарске, Аустралије, Србије, Норвешке, Републике Српске, Пољске, Русије, Израела, Француске, Њемачке, Ирана, Мексика, Шпаније, Македоније, Турске и са Филипина.

Фото: С. Гарић

Међународни жири у саставу Стана Катић, канадско-америчка глумица, Слободан Деспот, писац и издавач из Швајцарске и Танкред Рамон, француски режисер документарних филмова и продуцент аудио-визуелних садржаја одлучили су да награде добију:

Златно јаје – ,,Ол инклузив“ – Корина Швингрубер Илић
Сребрно јаје – ,,Јесењи валцер“ – Огњен Петковић
Бронзано јаје – ,,Сортирање“ – Микел Сторм Гломстејн

Специјалне награде:
,,Костакурта“ – Саша Карановић
,,Божанствени пут“ – Иларија ди Карло

Награду „Вилко Филач“ за најбољу фотографију филму „И ја имам нешто за тебе“ доделио је француски директор фотографије Мишел Аматје.

– У свом веома емотивном говору у филму, Мухика је рекаи једну филозофску мисао на крају физичког порекла: ,,Ја не одлазим, ја долазим“. Нема смисла затварати фестивал, па стога – следећи фестивал је отворен – рекао је вечерас на Мећавнику Емир Кустурица затварајући фестивал.

Сам музички део фестивала био је веома разнолик и квалитетан, а за публику на Кустендорфу наступали су Велики оркестар народне музике браће Авдахов и солисти Валерију Каскавал и Кристи Трактор, Виницио Капосела, Јован Павловић и дувачки оркестар Марка Марковића, Кал и Биља Крстић са Бистрик оркестром.

Током трајања фестивала у галерији „Капор“ била је постављена изложба академског сликара Ратка Лалића, а део програма фестивала била је и изложба фотографија поводом 70 година Високе државне школе за филм, телевизију и позориште из Лођа, као и изложба слика и мозаика Бисеније Терешченко и скулптура Љубомира Лацковића.

Чланак ЗАВРШЕН 12. КУСТЕНДОРФ: КУСТУРИЦА: Нема смисла затварати фестивал, па стога – следећи фестивал је отворен се појављује прво на ИСКРА.

Фото: С. Гарић

Приликом свечане церемоније затварања 12. Кустендорф филмског и музичког фестивала, Емиру Кустурици је додељена награда „Мкива“ хуманитарне фондације из Јужне Африке, признања које су претходно добили Нелсон Мандела, Фидел Кастро, Уго Чавез, Олаф Палме, Салим Ахмед Салим.

Кустурици је признање уручио представник „Мкива фондације“ Золани Мкива, који је само због тога дошао у Дрвенград.

– Кад сам добио писмо пре два месеца путем мејла, језик којим је оно писано говорио је о дубокој традицији хуманизма. Енглески језик ретко трпи тако дубоке људске мисли и врћином се заснива на новоформираним тенденцијама. Хвала, драги Мкива. Мислим да би наша будућност могла да се назове као крај филма Казабланка: ,,Ово је почетак прелепог пријатељства“ – рекао је Кустурица примајући награду.

Фото: С. Гарић

– Част ми је и привилегија обратити вам се овом приликом. Желим да вам пренесем поздраве из Африке коју још називају ,,мајка“. Народ Африке се већ 4 деценије идентификује са радом познатог уметника, а кроз све оно што ради и што исијава из његовог рада. Дотакао је милионе људи широм света својом поетиком. У Африци га сматрамо својим. За нас је он симбол смирености, слободе и сопствености.

Дозволите да ову награду доделим овом генију, уметнику и од сада шампиону људскости – рекао Золани Мкива, песник, племић, активиста и продуцент, урућујући Кустурици награду.

„Мкива“ награда се додељује од 1999. године и први добитник је био Нелсон Мандела.

Приликом обзнањивања вести да је Емир Кустурица добитник ове награде, Мкива је у свом образложењу написао:

– Емир Кустурица никада није наступао у Африци, али захваљујући медијима, његово стваралаштво прелази границе и његово дело налази одјека у многим заједницама света. Зато смо одлучили да дођемо на ’Кустендорф‘, који је оваплоћење његовог стваралаштва како би му уручили признање на месту које симболише његова достигнућа.

Чланак СВЕЧАНОСТ НА МЕЋАВНИКУ: Кустурици уручена награда „Мкива“, коју су пре њега добили Мандела, Кастро, Чавез и Палме се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Tanjug / Раде Прелић

Редитељ Емир Кустурица добитник је овогодишње награде Фондације Мкива из Јужне Африке. Ово признање раније су добили Нелсон Мендела, Фидел Кастро, Уго Чавез, Улоф Палме.

Признање за изузетна достигнућа Кустурици ће, вечерас на затварању 12. Кустендорфа, уручити представник Фондације Золани Мкива, који је због тога и дошао на Мећавник.

Фондација Мкива одлучила је да награди признатог редитеља Емира Кусурицу за изузетна достигнућа, за све што је урадио до сада, а што је наишло на одјек у Јужној Африци. Колико је Кустурица познат и признат, говори и податак да његов рад и његове филмове изучавају студенти глуме на академијама у Јужној Африци.

– Овдје сам да уручим награду и укажем част и поштовање Емиру Кустурици, а ова наградау је једна од најпрестижнијих са афричког континента. На овај начин желимо да прославимо и поздравимо једног од највећих српских синова који ради широм свијета. Све оно што он говори кроз своју музику и филмове су приче које се протежу кроз многе заједнице. Кустурица је дотакао многе душе и то посебно у Африци – рекао је Золани Мкива.

Рад Емира Кустурице с великим занимањем прате у Јужној Африци и у току су преговори да у скоријој будућности посјети ову земљу.

Жарко Тармач, бизнисмен из Јужне Африке, рекао је да у тој земљи радо гледају Кустуричине филмове, те да су они изузетно цијењени, због чега се надају да ће из славни режисер ускоро и посејтити.

Проглашењем најбољих филмова и додјелом Златног, Сребреног и Бронзаног јајета вечерас ће бити свечано затворен 12. Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф.

Чланак НАГРАДА, ЧАСТ И ПОШТОВАЊЕ: Филмове Емира Кустурице воле и у Јужној Африци се појављује прво на ИСКРА.

Емир Кустурица (Фото: М. Цветковић)

Прослављени српски режисер Емир Кустурица истакао је да је за њега веома значајан Дан Републике Српске – 9. јануар и истакао да је Српска форматирана прије него што је почео рат у БиХ.

– Појава Милорада Додика као човјека који је схватио да у том аутентичном простору могу да се стварају аутентичне вриједности је значајна. Девети јануар је прави израз те жеље да се ствара добит и да не буде све отпис и трошак – рекао је Кустурица за РТС.

Он је нагласио да у Сарајеву желе да зауставе било коју идеју, да је код њих све трошак и не постоји начин да се оствари добит, а да до добити може да се дође проницљивошћу и добром економском идејом.

Кустурица је оцијенио лицемјерном идеју о поновном отварању граница, чије је затварање, како је рекао, инспирисано од свјетске елите.

Он је напоменуо да од 1916. године постоје групе људи, округли столови који се баве увођењем сепаратизма као главне теме, те истиче да је и у бившој Југославија постојао сепаратизам и изнутра и споља, али инспирисан.

– Постоји састанак из 1972. године на којем је Збињев Бжежински и група људи око њега планирала у ствари распад земље. И појава невладиних организација, као што је Фридом хаус, која када је почела да шаље своје дописе врло често се појављивао /Фрањо/ Туђман који је то слао, дакле, једно планирано разваљивање државе – навео је Кустурица.

Кустурица је рекао да је утопијска идеја отварања граница нешто што би он највише волио.

– Али, онда би ови што су то одредили, оптуживши /Слободана/ Милошевића да је срушио Југославију, а ми знамо да је то неко други радио, а он је био један од, што би рекли Хрвати, чимбеника у том процесу. Сада, замислите да ови кажу – џаба смо кречили, зашто смо ми онда те авнојске границе држали – да би Србе држали у овој позицији у којој их држимо данас нема им Косова, свако мало неко у Војводини дрекне како су Мађари у тешком положају, у Санџаку се појаве квазиаутентични типови који хоће да је развале – каже Кустурица.

На питање да ли ће Сарајево прихватити отварање граница ако то предложи Бањалука, Кустурица је одговорио да неће.

– Неће, али по дефиницији, а не по испитивању да ли то ваља или не – рекао је Кустурица.

Према његовим ријечима, они ће радије да зауставе било коју идеју да прође.

– Заправо они ће држати начело – боље да џаба сједимо него да џаба радимо и то ће вазда да функционише као што је било на прелому између вијекова – рекао је Кустурица.

Чланак КУСТУРИЦА: Дан Републике важан, Сарајево жели да заустави сваку идеју се појављује прво на ИСКРА.

Фото: З. Шапоњић

Вечерас је у Дрвенграду, на Мокрој Гори, у биоскопу „Проклета авлија“ отворен 12. Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф који ће трајати до 16. јануара.

Овогодишњи фестивал одржава се у организацији продукцијске куће „Раста интернешнел“ и под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије, Мећавник града и групе ТНСО.

Након перформанса четворо уметника из групе „Циркус сфера“, а уз пратњу дела ТНСО, присутни су имали прилику да погледају два кратка филма –
„Два човека са ормаром“ Романа Поланског и „Канцеларија“ Кшиштофа Кишловског које су ова два велика редитеља снимала док су били студенти пољске Националне филмске школе из Лођа.

Фото: З. Шапоњић

– Ушли смо у 12. годину и ја нисам знао како да почнем овај говор. Да кажем да филм достиже свој зенит, нећу да вас лажем. Зенит је досегао седамдесетих док сам ја био студент. Нетачно би било и рећи да филма више нема. Ако кажем да филм тражи свој пут, личило би на тражење Бога, а има оних који желе да га убију. Можда би требало кукати над редитељским занатом. Можда би требало рећи да у овом послу има много будала, али није моје да одређујем ко је будала, а ко не – рекао је Кустурица.

– Могао бих на овом месту окривити Холивуд, а имам шта да кажем на ту тему, али нећу, јер имам меру. Запрепастио сам се ушавши у кућу свог пријатеља чије дете на Гуглу скролује филмове и не зна који да гледа, па би у будућнисти могли да се тренирају људи који би тражили те филмове. Помогло би ако бих узвикнуо „Филм је мртав – живео филм“ пошто је филм абдицирао и препустио све дигиталној слици.

Фото: З. Шапоњић

Пошто су већ убили Бога, направили су електронску слику, а то је оно чему се сви крећу. Људи иду електронској слици, као што су некад ишли Светом Тројству. Уместо да иду Богу, они иду себи и мноштву властитих слика које постају, свака за себе, део неке идолатријске пропаганде. Ако бих се дотакао историје, рекао бих да наши историјски филмови изгледају као свечане академије, али нећу, јер и свака будала зна да прављење филма није исто као правити водоскок или ријалити.
Могао бих рећи да филмови настају из амбијента. Он не може да настане ако у комуни не постоје услови за то. Можда је било боље почети са идејом да је филм побегао на телевизију. Како је филм увек био на телевизији, не мође се рећи да је побегао. Филм се сакрио у рекламама. Филм је извукао свој нови језик из динамике где се нешто рекламира. Можда је било боље почети са идејом да је филм као море, али пошто Србија нема море, то је онда тешко. Србија има реке и језера, па тамо постоје мрестилишта. Можда бих могао рећи да сам и ја риба, али да много причам. Разлог за ћутање рибе је њена супериорност. Велико је питање зашто риба ћути – она ћути зато што јој је све јасно – речи су Емира Кустурице.

– Овај фестивал остаје веран томе да се животне утопије претварају у реалност и да је памет младих и старих свето јединство, а добри филмови ће бити као победничке заставе које ће убрзати рад нашег срца. Можда је тако требало да почнем – казао је прослављени редитељ.

Фото: З. Шапоњић

Затим је Емир Кустурица реч препустио министру културе Владану Вукосављевићу.

– Тешко је почети после оваквог увода. Овде је присутна атмосфера креативности и надахнућа која све људе доводи на ово место. Сан сваког села је да постане главни град, али десило се да једно село већ 12 година постаје престоница филмске уметности у целом свету – рекао је овом приликом Владан Вукосављевић.

– Светлост са Мећавника већ 12 година осветљава целу нашу државу, регију и свет уметности и културе. Ако бисмо повукли линије одакле су наши гости долазили овде, нацртали бисмо крвоток једне културе и уметности чије је срце на Мећавнику. Ово је место где се састају студенти из целог света да уче од великих, па велики и значајни могу да виде да њиховим стазама сад долазе млади лавови. Сан је сваког јајета да постане живо биће. Сан сваког лава је да види оне који долазе после њега. Верујем да ће сви великани филмске уметности, а први међу њима Емир Кустурица, као један од лавова, предводити тај чопор који ће моћи да угризе и поједе овај свет баналности и дати снагу филмској индустрији. Емира Кустурицу су живот и уметност су калили али га нису прекалили, па ће он, на радост свих нас, наставити да ради. Желим му успех и да светлост са Мећавника обасјава све око нас и да сваке године све већи број људи долази овде да се зарази вирусом културе и да преноси тај вирус даље како би се од света спасло шта се спасти може – речи министра културе.

Фестивал је отвореним прогласио велики српски и југословенски глумац Славко Штимац.

Након свечаног отварања, публика је имала прилику да погледа нови филм Емира Кустурице ,,Пепе: Узвишени живот“ који приказује последња два дана председничког мандата бившег председника Уругваја Хозеа Мухике, а након филма, биће уприличена и радионица са Емиром Кустурицом.

Чланак СВЕТЛО СА МЕЋАВНИКА: У Дрвенграду вечерас свечано отворен 12. Кустендорф (ВИДЕО) се појављује прво на ИСКРА.

Фото: З. Шапоњић

Мећавник је већ данас поподне почео да живи ритмом Кустендорфа. Оснивач Фестивала Емир Кустурица, у одличној форми, на главном тргу Мећавника, испред цркве, већ од поднева дочекивао је госте а новинарима је открио да ће се идућег четвртка у Београду вероватно сусрести са председником Русије Владимиром Путином, а на питање представника седме силе хоће ли Путина позвати на Мећавник, Професор је одговорио:

– Доћи ће и Путин једног дана на Мећавник!

Пред пут у Кину где ускоро почиње рад на свом новом филму и где ће одржати неколико концерата, Кустурица је јуче на Мећанику говорио колико му је важан Кустендорф:

– Важно је да је Мувимејкер овај фестивал ставио на листу најбољих на свету, где се најбољи не мере градацијом него различитошћу. И то није случајно. Ми младе ауторе овде дочекујемо широм отворених руку. Истина је да је 10-15 аутора већ Кустендроф унело у своју референцу и да им је та референца помогла приликом добијања средстава. Утолико је ово утопијско село које је овде направљено посвећено млађима. Ово је 12 фестивал и имам велики проблем како да вечерас почнем говор, направићу га тако да га из више покушаја почнем и на крају нећу успети – каже Кустурица.

Чланак КУСТУРИЦА: И Путин ће једног дана доћи на Мећавник! се појављује прво на ИСКРА.

Емир Кустурица (Фото: М. Цветковић)

Режисер Емир Кустурица гостујући у Прессингу на Н1 говорио је о протестима групе Правда за Давида у Бањалуци.

На упит уредника и водитеља емисије Југослава Ћосића како види протесте Правда за Давида и репресију коју полиција Републике Српске спроводи према онима који протестују, Кустурица је казао да „постоје разни начини да се утврди истина о почињеном дјелу“ када је у питању убиство Давида Драгичевића.

„Овдје постоји један детаљ који се мало користи у јавности. 28. јуна тужилаштво у Бањалуци је изашло са налогом полицији да истражи убиство. Неко ко у први мах зна да је то убиство, а при томе не чини ништа у наредних годину или не знам колико, он је тај који је главни окидач покренуо. 28. јуна прво су изашли са податком да се ради о убиству. Ако тужилаштво изађе са идејом да је неко убијен, онда послије тога не постоји други налог него да се трага по оним траговима до којих је тужилаштво дошло закључивши да је неко убијен. Имали смо експертски тим који су чинили најгласовитији адвокати, који су се у неко доба распали, а мислим да је на најплеменитију црту, тај култ дјетета, неко ударио у средиште и покренуо окидач. Постоје разни начини да се утврди истина о учињеном дјелу. Постоје екстремни и ови који су политички“, казао је Кустурица.

На упит шта је погрешно у протестима, он је одговорио да су закон и правда двије категорије које једна с другом најчешће немају ништа заједничко.

„Видјели сте да је Додик рекао да ће он први да оде с њима пред тужилашво и да буде у тој шетњи. Главни сарадник Станивуковића је на свом профилу изјавио да су кренули на РТРС и да је био планиран покушај свргавања постојеће владе. Никакав проблем немам са њиховим протестима док они не улазе у ту фазу да један од њих изађе и каже да је постојала идеја да те вечери свргну постојећу владу. Ја поштујуем осјећања и осјећам као и ви, али покушавам да унесем неколико чињеница“.

Говорећи о Милораду Додику, Кустурица је казао да је „његов директан језик који су у Београду многи сматрали као аматеризам је њега одржао у седлу“.

Чланак КУСТУРИЦА О ГРУПИ ПРАВДА ЗА ДАВИДА: Неко ударио у средиште и покренуо окидач се појављује прво на ИСКРА.

Емир Кустурица (Фото: М. Цветковић)

Прослављени српски режисер Емир Кустурица изјавио је данас да је филм о Јасеновцу у повоју и да би требало да добије своју основу.

Он је нагласио да ће сигурно радити на теми страдања у Јасеновцу, али никако у духу у којем је у посљедње вријеме српска кинематографија снимила неколицину, како каже, пригодних филмова.

„Сада правити филм нагло, одједном о Јасеновцу, то би било као снимати филм о Првом свјетском рату, а мислим да то није добро, једноставно зато што филм мора прије свега да израсте, како рекох, из доброг амбијента. Није иста ствар направити водоскок и филм. А овдје се ти појмови бркају“, рекао је Кустурица за „Спутњик“.

Он је додао да се убраја у ауторе који планирају своје филмове мултикултурално, прецизирајући да се његова идеја о филму подудара са идејом мултикултуралних друштава.

„Имам сада три-четири пројекта од којих не знам који бих прије започео. Али то ми се свиђа. Као кад читам двије-три књиге, па прочитам прво ону која ми је најдужа. Дакле, филм о Јасеновцу је у повоју. Он би требало да добије своју основу, али сматрам да се серија пригодних филмова који су у Србији започети наставља и већ постоје претенденти који су једноставно то блокирали“, истакао је Кустурица.

Упитан да ли се већ више од једне деценије осјећа усамљено у мисији истицања ауторског филма и промовисања младих талената, Кустурица је рекао да је он један од оних који су успјели да језик фестивала преведу на језик биоскопа.

„Сви моји филмови које сам радио били су приказивани заправо срећном игром околности јер су на фестивалима били препоручени у огромном броју земаља и у огромном броју биоскопа“, напоменуо је Кустурица.

Он је указао да је то сада све више у опасности, како због „Нетфликса“, који сигурним корацима преузима биоскопе у своје руке, тако и због смањене могућности да се из једног простора фестивала уђе у дистрибутивну мрежу.

Како је сликовито објаснио Кустурица, та дистрибутивна мрежа нападнута је великим бројем кромпира испод којих је немогуће наћи онај најфинији јер чак и ако се нађе, биће му онемогућено да живи у биоскопу.

Упитан да објасни стање културе у Србији у 2018. години, Кустурица је оцијенио да постоји добар погон – људи који једноставно покрећу идеје о култури и да та потреба све више и снажније доминира Србијом.

„Ево, издвајају и више средстава за филм, покушавају да буду барем оно што је Хрватска и Словенија, што је добро. А општи фонд српске културе је заправо њен заштитни знак. Оно што је у свијету позоришта и филма важно то је да нам јунаци буду прави глумци, а никако представници ријалитија“, каже Кустурица.

Чланак КУСТУРИЦА: Филм о Јасеновцу у повоју се појављује прво на ИСКРА.

Фото: М. Цветковић

Вечерас је у Мултиплексу Доли Бел у Андрићграду одржана промоција најновије књиге прослављеног српског режисера Емира Кустурице „Шта ми ово треба“ у издању Вукотић медије.

Поред аутора, о књизи су говорили проф. др Јован Делић и проф. др Милош Ковић.

Говорећи на промоцији Емир Кустурица рекао да за „ову књигу никада није могао претпоставити да ће бити књига иако је из тог дневника настала и прва књига ,,Смрт је непровјерена гласина“.

– Нико не зна како настаје нека књига. Не знамо како се нешто роди.
Кад човека питају зашто пише, то је глупо питање. Писање служи да се закачи нечија душа заплетом и мелодијом за оно што се пише – рекао је Кустурица.

Он је подсетио да се у књизи налазе четири песме, и да му је због тога Матија Бећковић рекао „да му удара на кашику“, а кад их је ишчитао – „рекао је да му се тресе читав есцајг“.

– Ренесанса је развијала западноевропски део чије је највеће достигнуће била средња класа за коју видимо шта се дешава у Француској. Тамо је грађен вредносни систем који је у два Наполеонова рата покушао да покори Сибир. Француска, која је заслужила да има комфорну средњу класу, има проблема са Макроном који све то укида. Тамо се суши освешћена средња класа као највеће достигнуће западне Европе.

Мухика је рекао да не верује у републику, јер већина гласа за мањину, па би мањина требало да живи као већина,а није тако – рекао је Кустурица.

По његовим речима, „Косово је централна тема сваке приче о нашој духовности“.

Фото: Срна

– Када је требало да извадим држављанство, човек је у моје име отишао да уради ово у Сарајеву, испало је да се тамо нисам ни родио.

Све се заснива на инстант миту. У Београду поједини причају о томе како је Косово мит без покрића. Он може да се доводи у питање, али не може се тражити документ о доказу мита. Ми у Србији славимо свеце, а они у Америци Холивуд. Шта би било да ми ударамо на њихову митологију и оспоравамо њихово духовно средиште? – упитао је Кустурица.

– Када причамо о косовском миту и холивудском миту, један ме штити и од њега живим, а други ме убија и шта очекују да ћу да изаберем?

Историја је накнадна свест и можемо да је кројимо ако имамо имало искуства и континуитета и у томе лежи наш проблем. Морали бисмо је учити од обданишта – каже прослављени режисер.

– Филм о Јасеновцу није питање мог и нечијег другог интегритета. Холивуд је рекао да ће да узме најбоље глумце као да филм не зависи од историјских услова, животе, филмске естетике и осталих ствари.

Радио бих ја филм о Јасеновцу, али сетите се да је Оскар за филм о логорима добио Бенини, и то за комедију о овој теми – рекао је Кустурица.

Професор Јован Делић, говорећи на промоцији рекао је да је „свака од књига Емира Кустурице потврда да је живот чудо“.

– Оне извиру из самога живота и о њему сведоче, често и болно. Његовим књигама одзвања живи говор који поставља питања о свему.

Дон Кихот најближи је род Емира Кустурице, као и Ћопић чије су ,,Магареће године“ прва прочитана књига младог Емира Кустурице који није волео да чита. Кустурица је симбиоза Дон Кихота и једног осећања историје на које га обавезује Андрић – рекао је професор Делић.

– Андрићград је чедо Емира Кустурице које се зачело на брачном путовању Маје Мандић и Емира Кустурице и о томе он пише у овој књизи коју промовишемо у граду који је он још тада можда видео.

Кстурица је неуморан путник и од Вука Караџића, Андрића и Дучића немамо таквог човека који по свету среће све оне људе који нешто значе. Такву врсту комуникације са светом, а бити и остати Србин, има веома мали број људи, а први данас Емир Кустурица. У време када су Србија и Срби страдали, Емир Кустурица је са страшћу остао припадник тог народа – речи су професора Делића.

Фото: Срна

По речима професора Милоша Ковића, „у доба кад смо ратовали против НАТО-а били смо синови Светог Саве и косовског мита“.

– Цела прича овога што Запад ради јесте да се оправдају својој деци.

Ако бирамо ко ћемо да будемо, боље је да будемо деца мученика са Старог Брода, из Пребиловаца, из Јасеноваца. Против нас ратују зато што смо Срби и све друго је празна прича. Република Српска је упозорење на оно што смо преживели. Дакле, Република Српска је ,,да нам се више страдање не понови“ – рекао је професор Ковић.

– У овој књизи можемо видети да као да смо један живот живели до деведесетих и од деведесетих до сад. Искуство Емира Кустурице је препуно историјских асоцијација и ово је због тог живота на граници државе и епоха. Латинска Америка је препуна асоцијација на нашу културу. Отети континенти и геноцид је оно што делимо са њима, а свест о томе се среће у причама о Мухики и Марадони које је Емир Кустурица описао у књизи. Хитлер се угледао на протестантске колонијалистичке државе. У Холивуду ће да одреде ко је злочинац. Ова књига је о томе да поново почиње ревизија историје Другог светског рата – рекао је професор Ковић.

Чланак КУСТУРИЦА: Косовски и холивудски мит? Један ме штити и од њега живим а други ме убија, и шта очекују да ћу да изаберем? се појављује прво на ИСКРА.

Emir Kusturica (centro) durante en una conferencia en el marco del 40 Festival Internacional del Nuevo Cine Latinoamericano. Foto: EFE.

У великој сали „Гранде“ у Хавани отворен је 40. јубиларни фестивал „Хавана – нов латиноамерички филм“.

Ова велика културна манифестација, настала прије 40 година, овог пута је окупила велике свјетске ауторе, а част да отвори фестивал имао је филм прослављеног свјетског режисера Емира Кустурица „Ел пепе један супериоран живот“, портрет бившег предсједника Уругваја Хозе Мухике.

Петнаестоминутни аплауз присутних званица био је најбоља потврда колико је живот тупамароса, револуционара и предсједника којег су његови суграђани испратили док је предавао пресједничку ленту, плакали и аплаудирали баш као и публика у сали.

Iván Giroud (i), presidente del Festival Internacional del Nuevo Cine Latinoamericano, junto al equipo de realización del documental, Hugo Sigman (i), Leticia Cristi (c-i) y el director serbio Emir Kusturica. Foto: Yander Zamora/ EFE.

Tоплом пријему овог филма присуствовао је прослављени редитељ Емир Кустурица, који је изјавио за Срну да је био на многим фестивалима, али да никада ниједна публика није са оволиком осјетљивошћу и не скривајући сузе испратила неки од његових ранијих филмова.

„Да ли је то због одласка посљедњег пресједника који је плаћао бензин на пумпама, није узимао плату да би изградио 15.000 станова, смањио сиротињу са 29 на 11 одсто у Уругвају?…Да ли је то био поглед у идеализам рођен у прошлом вијеку или наговјештај да ће поново доћи вријеме утопије и њене примјене у социјалне обрасце? Не знам, али ми је јасно да ће људи увијек обожавати пресједнике који их нису пљачкали и који су се, барем једнократно, изборили за социјалну правду“, истакао је Кустурица у изјави за Срну.

Чланак ФИЛМ О МУХИКИ ОТВОРИО ФЕСТИВАЛ У ХАВАНИ: Петнаестоминутни аплауз и овације за Кустурицу на Куби се појављује прво на ИСКРА.

Емир Кустурица (Фото: Sputnik / Дејан Симић)

Прослављени српски режисер Емир Кустурица изјавио је да је Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик посљедњи политичар који не дозвољава да му стране амбасаде и трећеразредни чиновници кроје политику.

– Утолико је он својим колегама у Предсједништву чудо, јер они виде слободу под НАТО-ом, а Додик је види у односу на прошлост и будућност – рекао је Кустурица у интервјуу за Блиц.

Кустурица је указао да су Срби своју слободу кроз вијекове освајали и да је од никог нису добили.

Он каже да су двије Југославије створене као компромис у којима су се највећим дијелом Хрвати и муслимани борили на непријатељској страни.

– Без тако стечене слободе која му је донесена на тањиру, не би данас Додиков колега /у Предсједништву БиХ Жељко/ Комшић могао пуних уста прво да узвикује „Тито“, нити би сада могао да кликће НАТО – указао је Кустурица.

Говорећи о истицању заставе Републике Српске у згради Предсједништва БиХ у Сарајеву, Кустурица је рекао да би Додик требало да „направи специјалан кишобран-заставу у бојама Српске, како његове колеге у Предсједништву не би морале да се саплићу о барјак“.

– Мислим да мој пријатељ /Додик/ треба да направи један специјални кишобран у бојама заставе Републике Српске, а платно да буде дупле ширине. И када стигне на посао он унесе у Предсједништво склопљени кишобран, а када уђе у заједничку просторију са колегама, онда га рашири па се он претвори у заставу неслућених димензија – рекао је Кустурица.

Он истиче да би Додик када крене на спавање у Источно Сарајево или у Бањалуку требало да покупи тај кишобран, јер „тако његове колеге, Бошњак и полу-Хрват грађанске оријентације, неће морати да базају по мрачним ходницима Предсједништва и саплићу се о барјак“.

– Дакле то је једно филмско рјешење. Ево ја ћу му такав кишобран поклонити за Нову годину – рекао је Кустурица.

Он је истакао да су појам „Велика Србија“ патентирали у Лондону, те да је то настајало у расправи о обједињавању или распрарчавању територија чији је историјски циљ увијек био да се пресјече руски утицај на Балкану.

Кустурица је навео да је бомбардовање СР Југославије услиједило, јер Слободан Милошевић није дозвољавао да му се ресурси арче, те указао да западним корпорацијама зато смета и Русија, јер је на њеној територији трећина свјетских залиха.

Говорећи о Косову и Метохији, Кустурица је истакао да свијет више није исти и да је ту нова шанса за даровите политичаре.

Он је указао да је позиција Србије отворена и изложена свим могућим вјетровима, те да треба видјети какав је крај актуелне титоистичке политике, у свијету који нема ивице, који је отворен за нови, врло гадан рат.

– Свједоци смо помаљања велике Албаније – рекао је Кустурица и додао да би Велика Британија, као што је 1876. и 1916. године причала о неумитности спајања Црне Горе и Србије схватајући потенцијал једног жилавог народа, могла исто да уради с Албанијом.

Он је навео да су Срби кроз историју имали само једног савезника – Русију, не зато што су Срби и Руси браћа, него, између осталог, и што је то био њихов интерес.

– У том простору, између тих ватри /предсједник Србије Александар/ Вучић би требало да одигра на карту коју му историја налаже. Имамо већ довољно искуства да не смијемо да испаднемо глупи – закључио је Кустурица.

Чланак КУСТУРИЦА: Срби су своју слободу кроз вијекове увијек освајали, никад им је нико није поклањао! се појављује прво на ИСКРА.

Емир Кустурица (Фото: РТРС)

Прослављени српски режисер Емир Кустурица изјавио је вечерас у Источном Сарајеву да ће члану Предсједништва БиХ из Републике Српске Милораду Додику увијек помоћи савјетима који су на добробит грађана Републике Српске и БиХ

Коментаришући Додикове најаве да ће га именовати за савјетника у Предсједништву БиХ, Кустурица је рекао да је он његов стари савјетник – званично и незванично.

„Ја сам његов вјечни савјетник. Он је само обнародовао оно што се већ дешава пет-шест година“, рекао је Кустурица новинарима након пријема у сједишту институција Републике Српске у Источном Сарајеву који је Додик приредио поводом инаугурације.

Он је додао да нема приоритета када је ријеч о савјетничкој функцији.

„Нисам политичар да могу о томе да причам“, рекао је Кустурица.

Чланак КУСТУРИЦА: Савјетоваћу Додика на добробит грађана Српске и БиХ се појављује прво на ИСКРА.

У оквиру Јесењег позоришног фестивала, уметнички директор и идејни творац фестивала, Емир Кустурица, одржао је радионицу у пуном амфитеатру „Ноам Чомски“. Модератор радионице био је позоришни редитељ и селектор фестивала Милан Нешковић.

Тема радионице је била однос између позоришта и филма.

– Моје искуство у позоришту је режирање, сада већ чувене панк опере, али кроз бављење филмом сам могао да видим многе ствари. Режирање масовних сцена потиче из опере. Најчешће у првом плану гледамо једно, а подразумевамо оно што је иза тога.

Историјски гледано, први филм је снимак позоришне представе. Позориште је изгубило своју теорију, као и филм. Међутим, позориште је у предности, јер је то жива ствар – теже је изводљива, а боље зрачи – рекао је Кустурица.

– Кад се оде код психијатра на разговор, први његов покушај је да реконструише ситуације и тај поступак уводи у терапију. Тај психијатријски протокол је за позориште добар јер она глумце повезује с публиком.

Филмови данас, за разлику од позоришта, постају привилегија богатих.

Представа мора имати елементе рудиментарности, дакле, прапотопског. Један од тих елемената је и плес. Плес је савладавање простора, што је и најважнији циљ позоришта.

Када сам радио оперу у Бастиљи, забезекнуто сам гледао тај монструозни простор и схватио сам да мора постојати начин доминације тог простора како он не би прогутао све.

Холивуд верује да је тржиште бог, а позориште за мале паре врши велику катарзу – део је оног што је Кустурица вечерас испричао студентима и гостима фестивала.

Након радионице, фестивал се од 21 час приводи крају свечаном церемонијом доделе награда „Златни лист“, а након церемоније, публика ће имати прилику да одгледа представу „Црна кутија“. Ова представа и званично затвара овогодишњи, трећи по реду, Јесењи позоришни фестивал на Мећавнику.

Чланак РАДИОНИЦА ЕМИРА КУСТУРИЦЕ НА ПОЗОРИШНОМ ФЕСТИВАЛУ НА МЕЋАВНИКУ: Холивуд верује да је тржиште бог, а позориште за мале паре врши велику катарзу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: З. Шапоњић

У препуној сали „Проклета авлија“ на Мећавнику, вечерас је почео трећи Јесењи позоришни фестивал под овогодишњим слоганом „Позоришни Кустендорф“. Овај фестивал спонзорисао је НИС, а фестивал је по први пут интернационалног карактера, какав ће и остати.

У оквиру фестивала, биће одигране четири представе из Србије и Русије које ће конкурисати за награду „Златни лист“.

Фото: З. Шапоњић

Чланови жирија овогодишњег фестивала су Аница Добра, Никита Миливојевић и Маја Тодоровић.

Директор компаније НИС, Кирил Тјурдењев изразио је своју фасцинацију Мећавником и фестивалом следећим речима:
– Огромна је част бити данас на Мећавнику. Ово је посебно место са енергијом која вас подстиче да стварате нешто оригинално и велико. Мото наше компаније је „Будућност на делу“ и подржавајући овај фестивал, подржавамо младе таленте и будућност. Хвала господину Кустурици што своју душу улаже у младе људе и таленте.

Фото: З. Шапоњић

Обраћајући се публици, уметнички директор и творац фестивала Емир Кустурица је рекао:
– Моја давнашња жеља је била да се свако годишње доба сачека једним фестивалом. Оно што везује позориште и филм је сцена. Сцена Мећавника оно што сам видео снимајући филм „Живот је чудо“.

Који би се лудак усудио да овде направи кућу, а не читав град који ће походити уметници.

Фото: З. Шапоњић

Рилке је рекао да човек који изгуби дом, неће моћи више нигде да га нађе. Међутим, у мом случају, Мећавник је демантовао Рилкеа. Иза нас је 25 фестивала, а ово је још један који прави искорак у свет. Правимо културолошки простор у времену у ком култура није популарна.

Овај фестивал треба отворити једном заувек и никада га не затворити.

Фото: З. Шапоњић

Јесењи позоришни фестивал трајаће два дана и на њему ће публика моћи да види шта је ново и оригинално на српској и руској позоришној сцени. Поред представа, другог дана фестивала, Емир Кустурица ће одржати радионицу у биоскопу „Стенли Кјубрик“.

Чланак НА МЕЋАВНИКУ ОТВОРЕН „ЈЕСЕЊИ ПОЗОРИШНИ ФЕСТИВАЛ“: Овај фестивал треба отворити и никада га не затварати се појављује прво на ИСКРА.

Print

Трећи Јесењи позоришни фестивал редитеља Емира Кустурице одржаће се 2. и 3. новембра на Мећавнику, уз подршку компаније НИС, у организацији Раста Интернационала.

Под слоганом „Позоришни Кустендорф“, овај фестивал преиспитаће границе између позоришта и филма, а уједно, по први пут постаће и интернационал.

„Моја жеља је да се Мећавник све више претвара у културну институцију, па утолико та идеја да свако годишње доба има један свој фестивал, заправо је испуњење сна о сврси тог простора, слично Андрићграду. Намера ове куће или овај ентузијазам упућен је на стварање, ојачавање крвне слике света колико је то могуће, без огромних амбиција, јер свет се мења великим ударима и великим променама. А ово је тихи рад барем на тим брдима која су до јуче били недођија, а сад одједном долазе највећи уметници света.” – порука је оснивача фестивала, Емира Кустурице.

У такмичарском програму ове године биће 4 представе, три са академија из Србије и једном из Русије које се боре за награду “Златни лист”. Државна позоришна академија из Јарослава, Русије такмичиће се са представом „Слон“, Александра Копкова, Академија уметности Београд са представом „Маму му…ко је први почео?“, Дејана Дуковског, Факултет драмских уметности Београд одиграће „Пошто гвожђе“, Бертолда Брехта док ће се Академија уметности у Новом Саду представити комадом „Док чекамо Годоа“, по култној драми Семјуела Бекета.

Селекција фестивала поверена је награђиваном редитељу Милану Нешковићу који иза себе има више успешних представа на сценама најеминентнијих позоришта у Србији и шире, док ће жири фестивала чинити: глумица Аница Добра, редитељ Никита Миливојевић и писац Маја Тодоровић.

„Најлепши дан на летовању је онај када је толико ведро да се боје неба и мора готово изједначе па нисмо сигурни где престаје море, а где почиње небо. Жеља ми је да тај осећај призовемо ове јесени преиспитујући границе између филма и позоришта, уколико оне уопште и постоје када је у питању уметнички рад. Која су ограничења позоришта, а која филма и да ли она уопште постоје данас? Да ли се ова два медија све више преклапају у уметничком изразу? Отуда у вечерњем програму представа ”Кад би Сомбор био Холивуд” која користи филмски језик причања приче и друга ”Црна кутија”, директно инспирисана филмским хитом ”Савршени странци”. – рекао је селектор фестивала, Милан Нешковић и додао: „Такође, у такмичаркој селекцији, бићемо у прилици да видимо четири потпуно различита израза у смислу глуме и режије, са четири Академије. Неки од стилова су давно били резервисани само са одређене жанрове и нисмо их смели мешати. Да ли данас постоји жанр? У сваком случају, увек је живео само у главама гледалаца, никада на сцени. Одатле произилази и визуелни идентитет овогодишњег фестивала. Као што је позориште старији брат филма, а како се сви угледају на старију браћу, тако је и Јесењи позоришни фестивал постао интернационалан и посветиће се у будућности истраживању сличности и разлика у самом позоришном изразу које негују позоришне Академије Европе.“

Емир Кустурица, оснивач фестивала, одржаће радионицу на тему филма и позоришта, будући да се више него успешно бавио и једним и другим медијем.

Компанија НИС је трећу годину заредом генерални спонзор Јесењег позоришног фестивала. Пружање подршке пројектима из области културе, науке и образовања, са посебним акцентом на развој младих талената, један је од стратешких циљева компаније НИС, који се реализују под слоганом „Будућност на делу“.

Чланак ПОЗОРИШНИ КУСТЕНДОРФ: Почиње трећи Јесењи позоришни фестивал Емира Кустурице се појављује прво на ИСКРА.

Фото: СРНА

Књига „Шта ми ово треба“ познатог српског режисера и аутора Емира Кустурице представљена је вечерас у Вијећници бањалучког Банског двора, а аутор је поручио да технологија сваки дан напредује, али да књиге остају.

“Како год се окрене и петпарачке и озбиљне књиге се нађу једном мјесту, а људи их купују и читају. Мислим да је то неизоставан дио духовне хигијене и очувања интиме без које човјек не може да живи. Забринутост над онима који не читају јесте забринутост на њиховој неспособности да буду сами са својим идејама и лутају са тим сликама које књиге производе. Сви читају, неко Агату Кристи неко Матију Бећковића”, рекао је новинарима Кустурица уочи промоције.

Он је открио да у његовој књизи, објављеној у издању издавачке куће “Вукотић медија”, и животу има нечега донкихотовског, као и у схватању идеје о животу које не може да буде без минималне дозе идеализма и формалног пројектовања будућности.

“На несрећу, многи посрну насред пута, не као Дон Кихот који се тек на крају живота питао шта ми је ово требало, а послије тога је оболио и умро. Ја сам се питао – Шта ми ово треба и велика је разлика те сложенице која се ставља у прошло вријеме и у ово садашње у коме је то у ствари израз егзистенцијалног стања гдје се не одговара на то питање, већ постави та теза и живи с њом”, рекао је Кустурица.

Фото: СРНА

Он је навео да и даље пише о руском књижевнику Фјодору Достојевском, наводећи да ће то бити књига која говори о модерним дилемама и како је, управо, актуелна та идеја “Злочина и казне”, односно “Идиота”.

Познати српски књижевник Матија Бећковић рекао је да му је част што је овим поводом у Бањалуци.

“Било би јасније да је Емир Кустурица књигу `Шта ми ово треба` насловио са `Шта ми је оно требало`. Онда бисмо знали на шта је мислио. Тако да, мало му је што режира, пјева, свира, савјетује предсједнике, пројектује и подиже градове. Он још и пише… А ја сам само писао и он је ударио на то моје посљедње уточиште”, рекао је Бећковић.

На промоцији ове књиге, у којој је заступљено “све” – од емоција, судбина, драме, личности, идеја, ставова и полемике, осим аутора, говорили су и књижевник Ранко Рисојевић и издавач Манојло Вукотић.

Промоцији Кустуричине књиге присуствовао је предсједник Републике Српске и новоизабрани српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, бројни министри у Влади Српске и званице из јавног, политичког, друштвеног и културног живота Бањалуке и Српске.

Улаз на промоцију био је слободан.

Чланак „ШТА МИ ОВО ТРЕБА“ У БАЊАЛУЦИ: БЕЋКОВИЋ: Мало му је што режира, пјева, свира, савјетује предсједнике, пројектује и подиже градове, он још и пише… се појављује прво на ИСКРА.