Фото: Танјуг

Србиjа има наjвеће тржиште електричне енергиjе у региону, од око 28 терават сати годишње, и све више се ради на његовом повезивању са тржиштима у региону и Eвропи, речено jе данас на четвртоj међународноj конференциjи Регионално тржиште електричне енергиjе.

„Oко 37 одсто од укупне финалне потрошње jе на слободном тржишту, а осим тих 10,7 терават сати, колико jе потрошено у 2015. години, коjе су купили купци на слободном тржишту, по тржишним условима се продаjу и губици и они су већи од пет терават сати“, изjавила jе члан Савета Aгенциjе за енергетику Љиљана Хаџибабић.

Oна jе на конференциjи, у организациjи EПС-а и Балканмагазина под покровитељством Mинистасртва рударства и енергетике, рекла да се очекуjе да домаћинстава и мали купци изађу на конкурентно тржисте тек када цена достигне економску односно ону на слободном тржишту.

„За сада нема услова за ту висину, не само зато што држава штити те купце због социjалног мира него да се држава уопште и не меша у таj део, морале би да се обезбеде неке ствари да би то тржиште било живахниjе и довољно за снабдеваjе“, навела jе Хаџибабић.

Домаћинства и мали купци од 1. jануара 2015. могу да изаберу понуђача на слободном тржишту, али нико неће да понуди цену коjа jе испод економске.
Tакође, од 1. jануара 2013. отворено jе тржиште на високом напону, а од 1. jануара 2014. и на сређем напону.

Oна jе рекла да постоjи велики броj захтева за издавање лиценце за снабдевање и да jе Aгенциjа издала 59 лиценци за снабдевање и 37 за снабдевање „на велико“ електричном енергиjом.

Према њеним речима, од тих 59 лиценци многи jош нису активни али нису активни.

„Oд укупно 96 лиценци само њих 45 се поjавило да хоће нешто да раде на тржишту. Tакође, од тих 45 само 15 се бави снабдевањем краjњих купаца, али jе далеко наjдоминантниjи EПС“, рекла jе Хаџибабић.

Државни секретар у Mинистарству рударства и енергетике Mирjана филиповић jе рекла да jе законодавни оквир дао могућност да се развиjе тржиште електричне енергиjе и да се усклади са европским токовима.

Oна jе казала да jе у току процес рестурктурирања у великим енергетским компаниjама, као што су EПС, Србиjагас и друга.

филиповић jе подсетила да jе у фебруару почела да ради српска берза струjе – СEEПEX, а коjу jе формирало jавно предузеће EMС са Eвропском берзом екектричне енергиjе EПEX СПOT и навела да се сада доста ради на регионалном повезивању.

Извршни директор за послове трговине електричном енергиjом у EПС-у Драган Влаисављевић jе рекао да би требало што више енергиjе из обновљивих извора користити за греjање и хлађење.

Влаисављевић jе говорећи о новим трендовима рекао да EУ припрема нови дизаjн тржишта и да ће све бити окренуто ка развоjу обновљивим изворима енергиjе.
Oн jе казао да се уводе паметне мреже и то од примарне енергиjе до краjњег купца.

Према његовим речима, конвенционална енергетика jе изложена великом паду велепродаjне цене струjе, па jе зато само исплативо улагање у обновљиве изворе енергиjе.

Tехнички директор СEEПEX Деjан Стоjчевски jе рекао да се иако jош ниjе прошло ни годину дана од оснивања те берзе све више повећава ликвидност са доласком нових чланова.

„Имамо сада 11 чланова, а врло брзо очекуjемо jош три нова члана“, рекао jе Стоjчевски.

Oн jе истакао да jе циљ берзе спаjање тржишта струjе, али да jе предуслов отварање тржишта.

Стоjчевски jе нагласио да jе свуда на националним тржиштима слична ситуациjа и да велике фирме желе да задрже монопола, да зато постоjи идеjа регионализациjе тржиста и да краjњи циљ jединствено европско тржиште.

„Зато прво треба да се повежемо са суседним тржиштима електричне енергиjе“, додао jе он.

Чланак МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИJА: Србиjа има наjвеће тржиште електричне енергиjе у региону се појављује прво на ИСКРА.

Ako bi svaki građanin Srbije razmišljao i ugasio po jednu sijalicu u svom domaćinstvu ili kancelariji – uštedelo bi se do 6000 tona lignita dnevno. To bi značilo da bi iz ugljenokopa u Kolubari do najveće srpske elektrane „Nikola Tesla“ kod Obrenovca  dnevno moglo da krene do deset kompozicija vozova sa ugljem manje

Da li ste se zapitali koliko uglja treba da sagori u Obrenovcu kako bi se napajala strujom sijalica koju ste zaboravili da isključite u Vašem kupatilu!? Gro struje kod nas se proizvodi u termoelektranama na ugalj, a najveća fabrika za proizvodnju struje u Srbiji je elektrana Nikola Tesla kod Obrenovca.

Termoelektrane su zapravo fabrike za proizvodnju struje i u suštini rade po vrlo jednostavnom principu. Hemijsku  energiju „zarobljenu“ u fosilnim gorivima pretvaraju u struju. No, osim u termoelektranama, električna energija se dobija još i u hidroelektranama i nuklearnim reaktorima (ne u Srbiji), mada se poslednjih godina u svetu sve više forsiraju i obnovljivi izvori energije, kao što su solarne elektrane ili vetroparkovi. Ipak, ovo poslednje je priča budućnosti, jer je u razvijenim zemljama ukupan udeo proizvodnje struje iz obnovljivoh izvora manji od  pet procenata.

Svaka vrsta elektrana pretvara neki oblik energije u struju – hemijska energija uglja, sunčeva energija, energija „zarobljena“ u jezgru atoma ili kinetička i hidrostatička energija velikih reka ili jezera. Termoelektrane koriste fosilna goriva, najčešće ugalj, ali se sve više koriste i elektrane na gas.

Kako rade termoelektrane? Elektrane se obično grade uz velike reke, na mestima gde ima vode, ali tako da ne budu daleko od rudnika uglja. Na ugljenokopu se iskopava ugalj koji se (najčešće) železničkim transportom doprema u skladište, priprema se, sitni i potom ubacije u velike peći. Ove peći greju velike kotlove, koji su zapravo ništa drugo nego veliki bojleri za grejanje vode. Voda se u njima, zahvaljući sagorevanju uglja, pretvara u paru koja pokreće turbine. Kada prođe kroz ceo ciklus, para se pomoću hladne vode iz reke hladi i ponovo pretvara u vodu.

Parna turbina termoelektrane zapravo okreće osovinu generatora koji se danima i mesecima (365 dana, 24 časa u godini) vrti bez prekida i to uvek istom brzinom. Zahvaljujući elektromagnetnoj indukciji, u namotajima generatora se, zbog okretanja kalema, stvara struja sa određenom frekvencijom – i time je mehanička energija pretvorena u električnu. Elektrana se između dva remonta nikad ne zaustavlja. Njeno pokretanje nije nimalo lak proces i generator se okreće mesecima bez pauze, sve dok ne dođe vreme za novi remont.

Ceo taj proces nije preterano efikasan – jer na kraju samo oko 30 procenata energije iz uglja se pretvori u struju. No, on je i dalje puno efikasniji i jeftiniji od većine drugih načina da se proizvede električna energija. Izuzetak je struja proizvedena u nuklearnim elektranama. Termoelektrane su zbog toga jako rasprostranjene, iako su veliki zagađivači vazduha u poređenju sa svim drugim tipovima elektrana, uključujući i nuklearne.

Jedna velika termoelektrana u svom radu spali više miliona tona uglja godišnje. Pritom se iz ložišta gde se ugalj sagoreva kroz visoke dimnjake u atmosferu izbacuje velika količina pepela, koja može da bude pogubna po živi svet u okolini. Termoelektrana „Nikola Tesla“ u Obrenovcu godišnje proizvede pepela koji se može uskladištiti na četiri fudbalska stadiona. Veliki problem je zaštita od rasipanja pepela, koji, ako se sa deponija prepusti vetru, stvara oluje sitnih čestica. No, najveći problem sa aerozagađenjem je to što ni elektrofilteri, niti bilo šta drugo ne sprečava oslobađanje ugljen-dioksida (CO2) – gasa koji nastaje pri svakom sagorevanju. Termoelektrane su danas najveći proizvođači CO2 i mada se mnogo učinilo na podizanju efikasnosti sagorevanja, ovaj gas i dalje odlazi u atmosferu, izazivajući efekat globalnog zagrevanja. Obaveza Srbije je da smanji emisiju CO2 za 90 procenata do 2050. godine.

Pošto se proizvede, struja se iz generatora vodi do gigantske trafo stanice, gde se podiže na izuzetno visok napon, kako bi se sa što manje gubitaka transportovala putem dalekovoda na velike daljine.

Tokom remonta elektrane, kompletna proizvodnja struje se obustavlja, kako bi se postrojenja osavremenila ili kako bi se zamenili delovi koji bi mogli da otkažu. Vrlo retko, u krajnje specifičnim uslovima, pod ogromnim opterećenjem ili zbog prirodnih katastrofa/nepogoda, termoelektrana „ispada“ iz proizvodnje.

Svaki generator čini jedan blok – nezavisni sistem koji daje život generatoru, a čine ga kotlarnica, hladnjak, elektro-filter, parna turbina i naravno dimnjak. Ako na termoelektrani izbrojite dimnjake, znaćete koliko u njoj ima blokova, odnosno generatora. U svakoj smeni blok kontroliše neveliki broj ljudi. Posadu predvodi tim od nekoliko dobro obučenih inženjera, koji su sasvim dovoljni da upravljaju ovakvim strateškim objektom i koji uvek znaju da li je sve u redu. Od njihovog znanja i koncentracije zavise milioni kilovat časova koje termoelektrana svakog dana predaju elektro-energetskom sistemu. Kod nas na struji dobijenoj iz termoelektrana, a u drugim zemljama iz nuklearnih reaktora, počiva stabilnost elektro-energetskih sistema.

Sada se postavlja pitanje koliki deo električne energije koja se proizvede sagorevanjem uglja je uzaludno potrošen na neefikasno zagrevanje i osvetljenje. Ako bi svaki građanin Republike Srbije razmišljao o tome i tog dana ugasio po jednu sijalicu u svom domaćinstvu ili kancelariji – uštedelo bi se do 6000 tona lignita dnevno. To bi značilo da bi iz ugljenokopa u Kolubari (mestu najveće proizvodnje uglja u našoj državi) do najveće srpske elektrane „Nikola Tesla“ kod Obrenovca,  dnevno moglo da krene do deset kompozicija vozova sa ugljem manje.

Kako se došlo do ovog proračuna? Sijalica od 100W za jedan ceo dan potroši 2,4 KWh, što na minimum tri miliona brojila, odnosno sijalica, iznosi 7.200.000 KWh potrošenih na suvišno osvetljenje. Sa druge strane, ako proizvoljno računamo da je energetska efikasnost lignita od 4000 do 8000 KWh po toni, kao i da se samo 30 odsto njegove toplotne energije može pretvoriti u struju – jedna tona lignita teorijski može da proizvede od 1,200 do 2,400 KWh struje. To znači da je za proizvodnju pomenutih 7,2 miliona KWh potrebno čak 3,000 do 6,000 tona lignita. Ovde nismo uračunali koliko energije potroše veliki bageri u basenu Kolubare da iskopaju, te pomenutih desetak voznih kompozicija da transportuju pomenuti ugalj.

Svaka, pa na izgled mala ušteda struje koja se potiže gašenjem jedne sijalice, ne znači samo manji račun, nego predstavlja značajnu stavku u očuvanju životne sredine od zagađenja!

Чланак ДР МИЛОШ ЗДРАВКОВИЋ: Јесте ли угасили једну сијалицу данас? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Електрична енергија у Републици Српској у наредном периоду неће поскупјети.

Нема поскупљења струје, јер ниједно предузеће из енергетског сектора није поднијело захтјев за промјену цијене, потврдила је Нада Ћеранић, шеф сектора за тарифе и тржиште у Регулаторној комисији за електричну енергију Републике Српске.

Она је навела, да промјене цијене не може бити док Регулаторна комисија званично не прими захтјев, објави га и док се не обаве формалне расправе о тој теми.

Чланак РЕГУЛАТОРНА КОМИСИЈА: Нема поскупљења струје у Српској се појављује прво на ИСКРА.

Фото: pixabay.com

Власти Немачке разматрају могућност увођења најстрожих правила за индустрију угља. Тренутно 45 посто електричне енергије у земљи производи се на рачун сагоревања угља. Према плану који је предложила влада канцеларке Ангеле Меркел, за 20 година две трећине енергетских ресурса ће бити осигуране захваљујући обновљивим изворима.

„Што боље резултате постигнемо у области стабилног развоја, то ћемо више имати права да тражимо од других да дају свој допринос“, изјавила је канцелар Немачке Ангела Меркел.

Према мишљењу министра за заштиту животне средине Немачке Барбаре Хендрикс, то је највећи пакет мера за заштиту животне средине од свих које је икад представила влада Немачке.

Немачка је већ обећала да ће до 2022. потпуности одустати од нуклеарне енергије. Сада се влада припрема да усвоји још одлучније мере — да се опрости од угља. Овај корак је део смелог плана, чији циљ је смањење избацивања угљен-диоксида за 40 посто, до нивоа из 1990. године.

Чланак ПРОТИВ УГЉЕН-ДИОКСИДА: Немачка планира да одустане од угља у корист обновљивих енергетских ресурса се појављује прво на ИСКРА.