Владимир Путин (Фото: Sputnik/ Алексей Дружинин)

Русија у периоду до 2024. године треба да уђе у ред пет најразвијенијих економија света, навео је председник Русије Владимир Путин у препорукама након обраћања Федералној скупштини Руске Федерације које су објављене на сајту Кремља.

Председник Русије Владимир Путин потврдио је препоруке након обраћања Федералној скупштини. Реч је о указу којим су утврђени национални циљеви развоја Русије до 2024. године. Међу тим циљевима су, како је наведено, продужавање животног века Руса, раст њихових прихода, као и смањење нивоа сиромаштва у земљи.

Као циљеви су наведени и побољшање услова живота и заштита природног окружења, као и подршка предузетништву.

Прва ставка односи се на повећање бројности становништва. То није само повећање наталитета, него и продужење животног века: до 78 година 2024, а до 80 година до 2030.

„До краја следеће деценије Русија треба да уђе у клуб земаља ’80 плус‘, где живот траје више од 80 година. То су земље попут Јапана, Француске, Немачке. Убрзаним темпом треба да расте трајање управо здравог, активног, квалитетног живота, у којем човека не ограничавају болести“, наведено је у Путиновим препорукама.

Основе за то су медицина према светским стандардима, стабилан раст прихода Руса, солидне пензије и за 50 одсто смањење броја оних који су испод границе сиромаштва. До средине јула Влада треба да утврди усавршени, односно ефикаснији систем социјалне помоћи.

Русији је потребно да максимално привуче нове инвеститоре и да се учврсти међу пет највећих економија света. То значи да треба да истисне некога од садашњих лидера, а то су САД, Јапан, Кина, Индија и Немачка. Темпо раста економије мора да буде изнад просечног светског.

„Управо је повећање економског потенцијала земље, сваког региона, главни извор додатних ресурса. За то нам је нужна економија с темпом раста изнад светског. То није лак задатак. Али то није пуста жеља, него базични услов за продор у решавању социјалних, инфраструктурних, одбрамбених и других задатака“, навео је Владимир Путин.

Међу Путиновим препорукама јесте и подршка младим талентима, која је, према његовим речима, стратешки циљ.

Међу препорукама су и смањивање пореских оптерећења, као и сузбијање сиве економије, а један од начина да се то оствари јесте омогућавање правног статуса особама које се баве пословима као што су чување деце, подучавање код куће и сл.

Чланак ПУТИН: Русија до 2024. међу пет најразвијенијих економија света се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Восток / РТ

Док Доналд Трaмп наговештава своје успехе у доношењу финансијске стабилности, амерички безобзирни дуг и војна потрошња ће на крају довести до пада система, и изгорeће као последњи дани Совјетског Савеза, упозорио је Рон Пол.

Председник Трамп се дуго хвалио како је довео своје пословање и улогу у вођењу Сједињених Америчких Држава, али ни он не може зауставити предстојећу економску кризу, изјавио је бивши конгресмен и кандидат за председника САД Рон Пол за РТ.

„Начин на који то видим је економски“, рекао је Паул.

„Моје разумевање је да наша војна изградња у Сједињеним Државама није донела пад совјетског система. Оно што се догодило је да су Совјети радили са системом који смо ми – на слободним тржиштима – видели као потпуно непожељан.“

Говорећи о својим веровањима у америчку економију, Пол је рекао да комунизам, заједно са фашизмом, социјализмом и чак кејнзијанизмом (обликом економије популарне после Другог светског рата) нису одрживи системи и да ће се на крају завршити, као и да би се то исто могло десити и са Сједињеним Државама и њиховим милитаризмом.

„Имаћемо изненадни, катаклизмички крај, као нешто што се десило са совјетским системом. То неће бити идентично, јер су постојали неки сепаратистички покрети код неких земаља које су напустиле совјетски систем. Наше државе се вероватно неће раздвојити, али искрено верујем да више нећемо моћи да приуштимо нашу империју широм света.

Наша империја, иако не тврдимо власништво над њом, има пуно новца и пуно утицаја и ми претимо оружјем и користимо санкције да би могли одржати империју, али мислим да томе долази крај“, рекао је Рон Пол.

Чланак РОН ПОЛ: Пао је Совјетски Савез, пашће и америчка империја се појављује прво на ИСКРА.

Криза на берзи (Фото: Спутњик, AP Photo/ Richard Drew)

Немачки „Велт“ питао је 18 добитника Нобелове награде за економију да ли свету прети нова финансијска криза попут оне која је 2008. уздрмала глобалну економију. Одговор највећих светских економских стручњака је једно изузетно забрињавајуће „да“.

Добитници Нобелове награде за економију једном годишње се састају како би расправљали о актуелним темама из њихова научног подручја, а ове године састанак је одржан у баварском граду Линдауу, на Боденском језеру. Економски нобеловци не верују баш изјавама Џенет Јелен, шефице америчког Система федералних резерви (тј. Народне банке) која је крајем јула изјавила да „за наших живота више неће бити финансијске кризе“.

Добитник Нобелове награде за економију 2016. године Бенгт Холмстром сматра да Јелен греши.

„Не бих се кладио да неће бити кризе. Кад год смо уверени да више неће бити кризе банака, ризик се заправо повећава.“

Његов колега Едвард Прескот, економски нобеловац из 2004. године, има још мрачније предвиђање.

„Са великом сигурношћу можемо да очекујемо нову финансијску кризу у не тако далекој будућности“.

Штавише, економске нобеловце брине што је могућа светска финансијска криза политичарима неважна тема. Њу су у запећак гурнули тероризам, потенцијални нуклеарни сукоб САД-а и Северне Кореје и стални испади новог америчког председника Доналда Трампа, па се не посвећује довољно пажње нестабилности финансијских система и економским проблемима.

Ако Трампова администрација спроведе најављену дерегулацију „Волстрита“…

Нобелов лауреат из 2007. године Ерик Маскин предвиђа да би Трампова економска политика, у којој се најављује велике дерегулација Волстрита, могла да убрза долазак нове глобалне финансијске кризе.

„Ако садашња америчка администрација одлучи да олабави постојећа правила, криза је све вероватнија“, сматра Маскин.

Економски нобеловац из 2000. Данијел Макфаден нуди још страшније предвиђање.

„Финансијске кризе крећу се као електрична енергија кроз једну велику мрежу. Као и кад је реч о струји, неизбежни су кратки спојеви. Ми данас немамо одговарајуће инструменте да бисмо те нестабилности надгледали, регулисали и њима управљали. Због тога је нова финансијска криза једноставно неизбежна.“

Роботи људима узимају радна места

Макфаден нема вере ни у економску стабилност еврозоне, а тиме ни целе Европске уније.

„Евро може да напредује само ако ЕУ у фискалној политици еврозоне успостави здравије односе и почне одлучно да се бори против привредне стагнације у чланицама у којима влада слаба продуктивност.“

У преводу то гласи: привредна моћ Немачке заправо је један од дестабилизирајућих фактора еврозоне.

Нобеловац Прескот додаје да је „врло песимистичан у вези са евром“ и да је „право питање колико ће штете евро нанети чланицама еврозоне пре потпуног колапса“. Кључни проблем за Прескота је тај што су чланице ЕУ изгубиле суверенитет одлучивања у економској политици и упозорава на то да се чланицама мора дати могућност да банкротирају. Економски нобеловац из 2002. Вернон Смит ипак сматра да би евро могао да просперира, али захваљујући томе што „САД у глобалном такмичењу валута губи позиције због лоше позиције долара“.

На састанку у Линдауу економски нобеловци су такође упозорили на опасност од климатских промена коју виде као највећу претњу стабилности света и на све бржи развој роботике и аутоматизације који ће довести до тога да ће машине одузети људима милионе радних места.

Чланак ОСАМНАЕСТ НОБЕЛОВАЦА ТВРДИ: Стиже нова криза, пред светом опасност као из „сај-фај“ филма се појављује прво на ИСКРА.

Фото: REUTERS/ Brendan McDermid

„Међународна рејтинг агенција Мудис“ променила је изгледе државних обвезница Русије са „БА1“ негативног на стабилно, чиме је потврдила рејтинг и указала на економски опоравак.

„Мудис“ је саопштио да је пакет мера руских власти учинио земљу мање зависном од прихода од нафте и гаса, што јој је омогућило да се пребаци на постепено пуњење својих робних залиха.

„Главни покретач за промену изгледа рејтинга владиних обвезница ’БА1‘ са негативног рејтинга на стабилан рејтинг је доношење Владине средњорочне стратегије фискалне консолидације за коју се очекује да ће смањити зависност Владе од прихода од нафте и гаса и омогућити постепену попуну својих залиха. Осим тога, руска привреда сада се опоравља након готово две године дуге рецесије“, саопштио је Мудис.

Русија је погођена кризом која је почела почетком 2015. године, након пада цене нафте и санкција Запада. БДП земље опао је за 3,7 одсто током 2015. године, саопштио је Федерални завод за статистику Русије „Росстат“.

Министарство за економски развој Русије за 2017. годину прогнозира раст БДП-а од 0,6 одсто. Очекује се даљи опоравак раста у наредним годинама, са порастом од 1,7 одсто 2018. и 2,1 одсто 2019. године.

Побољшање прогнозе рејтинг агенције „Мудис“ постало је могуће захваљујући активностима Владе у смањењу зависности економије од прихода од нафте и гаса и у попуњавању државних фондова, изјавио је министар финансија Русије Антон Силуанов.

„Поздрављамо одлуке ’Мудиса‘ о побољшању прогнозе сувереног кредитног рејтинга Русије са ’негативног‘ на ’стабилан‘. Та одлука значи да су се стручњаци агенције придружили проценама својих колега из ’велике тројке‘ које су прошле године донели сличну одлуку“, рекао је Силуанов новинарима.

Он је додао да на тај начин сада све три агенције „потврђују чињеницу стабилизације руске економије и њеног изласка из рецесије“.

Чланак „МУДИС“: Руска привреда све стабилнија се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Једна од најинтересантнијих промјена након отопљавања руско-турских односа ће се можда остварити у области међудржавних економских односа.

Турски лидер Реџеп Тајип Ердоган је за вријеме састанка са својим руским колегом Владимиром Путином предложио да се у међусобној трговини престане са коришћењем долара, а да се пређе на турску лиру и рубљу, пише турски лист „Гунеш“.

То је „корисно како за Русију, тако и за Турску“, наводи лист његове ријечи. Лира би у том случају могла да се ослободи притиска долара, сматра Ердоган.

Турски предсједник је забринут за ситуацију на валутном тржишту, јер је лира озбиљно појефтинила према долару због примјетног пораста инфлације у земљи.

За сада није јасно да ли ће ова иницијатива остати само на ријечима или ће бити реализована.

Чланак УДАРАЦ ВАШИНГТОНУ: Русија и Турска напуштају долар у међусобним обрачунима? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Европа иде у катастрофалном правцу, тренутно је у току ремилитаризација коју нисмо видели ни за време Хладног рата, сматра Вили Вимер, бивши потпредседник ОЕБС-а.

„То није оно што смо очекивали од ЕУ. И није јасно зашто би Русија требало да сноси последице свега тога — то није проблем Русије, него пре свега Брисела. Тема овог форума је нова економска реалност. Реалност је таква да смо одустали од уобичајеног модела сарадње. Уложили смо велике напоре како би Русија постала чланица СТО, организације која се залаже за примат економије, а не војних сукоба. И када је ова интеграција почела да доноси прве резултате, против Русије су биле уведене санкције“, изјавио је Вимер на Петербуршком међународном економском форуму.

Вимер сматра да би се требало вратити принципима Пореске повеље за нову Европу из 1990. године, која, како каже, даје приоритет трговини, а не међусобним претњама тенковима.

„Мислим да постоји само један разлог зашто су ове санкције биле уведене: САД не жели да ЕУ тргује са Русијом. Значи, није проблем у Русији, него у Вашингтону“, закључио је Вимер.

Ибер Ведрин, бивши шеф француске дипломатије, тврди да су и у време напетости, упркос различитим ставовима поводом ситуације у Украјини, увек постојали европски политичари који су се залагали за наставак дијалога са Русијом.

„Мислим да ове године има још више европских земаља, као што је Италија, које сматрају да би упркос несугласицама ипак требало да се састајемо на највишем нивоу и да разматрамо проблеме. Осим тога, економски форуми попут петербуршког дају великим предузетницима могућност да се састану са утицајним политичарима. То је веома добро, и то је оно што је фалило Русији раније“, рекао је Ведрин.

Љанг Синђуен, извршни директор кинеске инвестиционе компаније „Фосун интернешенел лимитед“, сматра да у догледној будућности нема разлога за бригу када је реч о руској инвестиционој клими.

„У последње две-три године уложили смо неколико стотина милијарди долара у Русију, пре свега у сферу здравства и рекреације. Планирамо да улажемо у развој туризма на Криму, на језеру Бајкал и у другим руским регионима. Русија је веома лепа земља па ће кинески туристи са задовољством и даље путовати у њу. Неопходно је улагати у развој туристичке инфраструктуре, и на тај начин ће Русија привући велики број туриста а то ће се позитивно одразити на економији“, закључује Синђуен.

Чланак ПЕТЕРБУРШКИ ФОРУМ: Европа иде у катастрофалном правцу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Из Србиjе се илегалним каналима, због корупциjе, криминала и утаjе пореза, од 2004 – 2013. године одлило 40,8 милиjарди долара незаконито стеченог новца, показао jе извештаj америчке организациjе „Глобал фаjненшел интегрити“ из децембра прошле године.

Извештаj наводи и да се из земаља у развоjу и тржишта у настаjању укупно на такав начин одлило 7,8 хиљада милиjарди долара.

Према извештаjу ГФИ под називом „Незаконити финансиjски токови из земаља у развоjу: 2004-2013“, из Србиjе се у просеку, годишње нелегално износило 4,08 милиjарди долара, што jе десетина укупне привредне активности земље, односно око 10,5 одсто БДП-а.

Србиjа jе, по овом истраживању, на 35. месту од укупно 149 земаља обухваћених анализом о илегалном изношењу новца, као последице криминала, корупциjе и утаjе пореза.

На основу табеларног приказа по годинама, из Србиjе jе наjвише новца изнето незаконитим каналима 2004. године – 9,8 милиjарди долара, а у 2013. се та цифра „свела“ на 2,9 милиjарди.

Сваке године се из земаља у развоjу и тржишта у успону илегалним каналима одлиjе око 1.000 милиjарди долара због криминала, корупциjе и утаjе пореза, што jе више од износа коjе те земље приме кроз директна страна улагања и страну помоћ заjедно.

Према извештаjу, од земаља у региону наjгоре jе пласирана Mађарска, коjа се налази на 25. месту, а из те земље jе за десет година илегално изнето 57 милиjарди долара. Румуниjа jе на 39. позициjи са сумом од 35 милиjарди долара, следи Хрватска на 40. месту, коjа jе у посматраном периоду олакшана за 34,5 милиjарди.

Бугарска jе 47. на овоj ранг листи са изгубљених 25 милиjарди долара, Mакедониjа jе 88. са пет милиjарди, а Црна Гора jе 108. од 149 држава, са илегално изнетих 2,5 милиjарди долара.

Наjвише новца jе од 2004. до 2013. године илегално изнето из Kине, и то 1.390 милиjарди долара. Следи Русиjа са 1.040 милиjарди долара, а на трећем месту jе Mексико са изнетих 528 милиjарди.

Oдлив новца нелегалним каналима из земаља у развоjу, како се наводи у студиjи, расте по просечноj стопи од 6,5 одсто годишње што jе готово двоструко брже од раста светске привреде.

Са аспекта поцентуалнг удела у бруто друштвеном производу (БДП), Суб-сахарска Aфрика jе претрпела наjвећи губитак у погледу одлива нелагално стеченог капитала, коjи у просеку износи 6,1 одсто БДП-а годишње.

Глобално, незаконити финансиjски одливи чини 4,0 процента светског БДП-а годишње. Новац jе се наjчешће одлива путем издавања фиктивних рачуна.

Покрет Двери саопштио jе данас да jе по резултатима истраживања њиховог економског тима из Србиjе нелегалним каналима у периоду од 2002. – 2013. године изнето 53,708 милиjарди долара или близу 4,476 милиjарди долара годишње.

Народна банка Србиjе и Mинистарство финансиjа располажу свим овим подацима и имаjу инструменте како би контролисали и спречили нелегално изношење новца из земље, указуjу Двери и истичу да очекуjу реаговање.

Чланак ИЛЕГАЛНИ КАНАЛИ: Због криминала и мита одлив из Србиjе 2004-2013. 40,8 милиjарди долара се појављује прво на ИСКРА.

Фото: in4s.net

Ко хоће да покори Балкан, прво мора да покори Србију, а то је могуће само њеним територијалним и политичким слабљењем. Немачка је то схватила, па је деведесетих година почела с наоружавањем Словеније и Хрватске. То оружје је било у сврси јачања сепаратистичких тежњи унутар тада јединствене СФРЈ.

Данас Немачка нема потребе да било кога наоружава зато што се успешно користи стратегијом „штапа и шаргарепе“ према најзначајнијем политичком фактору на Балкану, Србији, оцењује за „Вести“ Живадин Јовановић, некадашњи шеф југословенске дипломатије и председник Београдског форума за свет равноправних.

– Слепим веровањем да „ЕУ нема алтернативу“, Србија је заправо сама прогутала један од најскупљих мамаца у својој историји. Немачка тај мамац превасходно користи да би остварила превагу на Балкану схватајући да Србија пристајањем на све услове како би добила чланство у ЕУ заправо на тај начин све више слаби, што је прилика да се ојачају позиције неких других земаља региона – истиче Јовановић.

Објашњава да се то слабљење Србије одвија на територијалном и економском нивоу.

– Услов свих услова за чланство Србије у ЕУ је признавање независности Косова, али наивно је веровати да се ту списак територијалних захтева завршава, зато што се већ отворило питање независности Републике Српске. Истовремено, не треба изгубити из вида да је Немачка уложила значајни капитал у Словенију и Немачку, а да се сада, управо тим капиталом, посредством словеначких и хрватских фирми инвестира у Србију. Шта је то него покушај да се направи доминација – каже наш саговорник.

Амерички интереси
Живадин Јовановић каже да је Немачка свесна да тренутно слепо следи америчку стратегију доминације, али то чини како би остварила сопствене интересе, а то је доминација Европом.
– Крњи самит Г7 у Хановеру је имао два циља. Прво, да обавеже Европу да више издваја за одбрану и конфронтацију са Русијом, а затим да без одлагања прихвати и потпише Трансатлантско трговинско инвестиционо партнерство, ТТИП споразум – каже Јовановић.

Чланак ЖИВАДИН ЈОВАНОВИЋ: Некад оружјем, данас економијом се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Огроман плимски талас пријети да запљусне америчку економију, а када се разбије остаће само рецесија, упозорава економиста Алберт Едвардс.

Истакнути стручњак вјерује да ће профитна рецесија која пријети америчким корпорацијама довести до колапса корпоративних кредита.

– Наши сигурнсни индикатори рецесије престали су да трепере жуто и прешли су у црвено – написао је Едвардс у својој напомени клијентима.

Он је нагласио да цјелокупни економски профит обично не пада оволико дубоко без одвијања рецесије.

Амерички корпоративни сектор гледа на своје дугове које је неопходно избјегавати више него прецијењено тржиште капитала. Привреду ће збрисати корпоративни талас – поручује.

Едвардс је поручио да многи економски истраживачи дискредитују профит као мјеру пословног циклуса, због чега су, како каже, веома лоши у предвиђањима рецесије.

– Профити су у паду из два разлога. С једне стране падају због притиска растућих трошкова рада. Ипак, таква врста пада због већих плата не сигнализира увек рецесију, као 1986. године. Уз то, пад цијене нафте несразмјерно вуче доле профит. Други разлог јесте што компаније не могу пренијети ове повећане трошкове за плате на цијене потрошачима. Заузврат, они смањују потрошњу и запошљавање, а најугроженији не могу да исплате своја дуговања – додаје стручњак.

Чланак РЕЦЕСИЈА: Најмоћнију економију свијета чека олуја се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Лорд Џејкоб Ротшилд упозорио је да ће ситуација у свјетској економији бити све гора. Најтеже ће бити земљама у развоју.

Ситуација у свјетској економији и на глобалном финансијском тржишту наставиће да се погоршава. Најтеже ће бити земљама у развоју због пада цијена сировина, навео је у писму клијентима предсједник савјета директора фонда “РИТ Капитал партнерс“ лорд Џејкоб Ротшилд.

“За посљедњих неколико година били смо свједоци тога да земље у развоју експлозивним темпом повећавају своја девизна дуговања која треба да се враћају у доларима, који је веома поскупио због пада цијена сировина“, наводи се у писму Ротшилда.

Према његовим ријечима, сада се “такве земље као што су Бразил, Русија, Нигерија, Казахстан и Украјина налазе у великом проблему“.

“Праве размјере успоравања кинеске економије још нису јасне. Криза на Блиском истоку ће остати неразрешена у догледној будућности. Раст економије САД и ЕУ разочарава“, наводи се у писму.

Међутим, представник Кувајта у ОПЕК-у Мухамед ел Шати изјавио је да цијена нафте може порасти 20-30 долара ако земље-произвођачи одрже састанак и дођу до коначног договора.

Раније је саопштено да ће се састанак земаља-произвођача нафте одржати 20. марта у Русији.

Чланак РОТШИЛД: Свијет у 2016. чека нова криза се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Интензивирање акција Русије и Кине на тржишту злата повећава поверење у oвај племенити метал и поткопава доминацију долара. У позадини пораста спекулација о финансијском систему западних држава, ове акције могу лишити САД полуге притиска, пише „Велт“.

У нестабилној економској ситуацији, злато доноси сигурност. Овај метал је цењен широм света, а његова количина се, притом, не може повећати вештачким путем. Монетарно злато може да заштити своје власнике од лабилности курса на светском валутном тржишту и да постане поуздана заштита од кризе, пише лист.

Русија због санкција и пада цена нафте једноставно мора да се ослободи доларске зависности и председник Владимир Путин је већ направио потребне кораке у том правцу. Од 2005. године залихе злата Русије порасле су приближно четири пута, само последњих 12 месеци за 200 и више тона, наводи аутор чланка.

Активније од Русије злато купује само Кина. Прошле године њене резерве су одједном порасле за 62 одсто и достигле скоро 1.600 тона. Злато на овај начин постаје финансијско оружје које земље користе како би се омела доминација западних валута и поткопала моћ Америке и Европе. Уосталом, за Вашингтон овакве акције нису изненађење — он је и сам користио долар да изврши притисак на Русију, наглашава лист.

Пораст руске активности на тржишту злата повећао је цену племенитог метала на највиши ниво од 2012. године. Пошто дугови западних земаља стално расту и финансијаки систем у којем САД доминирају постаје све нестабилнији, многе државе траже безбедност у нечему поузданијим од долара. За Русију и Кину попуњавање златних резерви добија стратешки значај, јер ће независност од америчке валуте донети изазове Вашингтону и утицати на распоред снага у светској економији, закључио је аутор чланка.

Чланак ФИНАНСИЈСКО ОРУЖЈЕ: Русија ће златом „истиснути“ долар се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС, flickr/KLMircea

Штета за турску економију од руских мјера, уведених због непријатељских акција Турске, може достићи у 2016. години 11 милијарди долара.

Највећу штету ће имати туристички и пољопривредни сектор, изјавио је амбасадор Русије у Анкари Александар Карлов.

– Посљедњих година успјели смо значајно да унаприједимо билатералне односе са Турском. У 2014. години трговински промет између наших земаља био је већи од 30 милијарди долара, док се у турским љетовалиштима одмарало скоро 4,5 милиона Руса. Развијала се инвестициона дјелатност – подсјећа руски амбасадор у Анкари Александар Карлов.

– Према неким оцјенама, штета за турску економију од уведених реципрочних мјера на непријатељске акције Турске може у 2016. години прећи 11 милијарди долара. То је прогноза турских аналитичких центара, а не злогласна „руска пропаганда“. Највећу штету поднијеће турски пољопривредни сектор – рекао је руски дипломата.

Русија није напустила пројекат гасовода „Турски ток“, али његову судбину у условима кризе у руско-турским односима је тешко прогнозирати, навео је турски дипломата

– Русија не напушта „Турски ток“, али је лопта највећим дијелом у турском дворишту. Након 1. децембра 2014. године, када је био потписан уговор по овом пројекту, веома брзо смо прошли свој дио пута, али смо се суочили са неспремношћу турских партнера на реципрочне кораке. Прошле године, због напете политичке ситуације у Турској и парламентарних избора, турска страна није ни могла да почне преговоре о међудржавном споразуму. У садашњим условима веома тешко је предвидјети судбину пројекта, зато ми прије свега очекујемо да се турска страна уразуми и уради то што треба да уради за нормализацију међусиријских односа – изјавио је Карлов.

Чланак ТЕШКЕ ПОСЉЕДИЦЕ ОБАРАЊА АВИОНА: Турски губици од руских санкција 11 милијарди долара се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Председник Русије Владимир Путин нада се да ће ситуација у руској економији током 2016. године бити побољшана ако се узме у обзир да је дефицит буџета мањи од очекиваног, да има довољно новчаних резерви и да је низак ниво државног дуга.

„Дефицит буџета који је мањи него што смо очекивали, солидне резерве и низак ниво дуга — све то ствара добре услове за поправљање ситуације ове године“, изјавио је руски председник на састанку са министром за економски развој Алексејом Уљукајевом.

Дефицит државног буџета за 2015. годину, према прелиминарној процени Министарства финансија Русије, био је 1,95 билиона рубаља, или 2,6 одсто од прогнозираних три одсто БДП–а.

Уљукајев је навео да су резерве Банке Русије остале на високом нивоу.

„Све је то створило услове за макроекономску стабилност коју исправно процењују сви учесници тржишта“, рекао је Уљукајев.

Према његовим речима, највећа криза прошла је крајем другог квартала прошле године, после чега је примећено позитивно кретање.

„Заиста, постављене су добре основе, сада их треба паметно распоредити. И чини ми се да ћемо уз умерени, пажљиви оптимизам ући у годину“, рекао је Уљукајев.

Министар је навео да је позитивни салдо трговинског баланса на крају 2015. године био око 145 милијарди долара, што је нешто мање него претходних година, због промена курса.

„Салдо текућег платног баланса чак је донекле повећан и испоставило се да је бољи него у нашим прогнозама. То је повезано са озбиљним смањењем рачуна за услуге. Грубо говорећи, наши грађани су престали да остављају новац у Турској, Египту и неким другим земљама, а почели су да га остављају у Сочију, на Криму и другим руским регионима“, рекао је министар.

Чланак ПУТИН: Има услова за побољшање руске економије се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Између два главна политичка табора у САД нема суштинске разлике када је реч о спољној политици — и једни и други су опседнути доминацијом.

Однос САД са остатком света одавно није толико бринуо грађане ове земље. О томе сведочи предизборна кампања у којој је спољна политика доспела у први план. То није уобичајено за америчке председничке изборе, у којима се судбина кандидата најчешће одређује на питањима која се тичу унутрашњих прилика.

Овог пута ствари стоје другачије. Ни огромни јаз између богатих и сиромашних који се још више продубљује, ни деликатно питање расне сеграгације и унутрашње безбедности у земљи у којој су у порасту напади ватреним оружјем, нису тако одлучујући као питање да ли САД и даље доминирају светом. Повратак Русије на међународну сцену, економска експанзија Кине, комунистичке земље са тржишном привредом коју у САД доживљавају као директну претњу њеним интересима, ратне игре на Блиском истоку, све су то разлози за забринутост америчке политичке елите, која даје тон предизборном политичком маратону.

Демократе инсистирају да САД и даље имају надмоћ у свету. То је био смисао Обаминог последњег обраћања нацији, који је настојао да разувери оне који тврде да ће Кина ускоро постати највећа светска економија и да Русија поново доводи у питање војну надмоћ САД.

„Да вам кажем нешто — САД су најмоћнија земља на Земљи. Тачка. (…) Ми трошимо више на нашу војску него свих следећих осам земаља заједно. Наше трупе су најбоља борбена сила у историји света“, рекао је добитник Нобелове награде за мир.

Републиканци поручују да је војна и економска надмоћ САД доведена у питање за време Обаме, али да ће они то да исправе. „Учинићемо Америку поново великом“, гласи слоган најпопуларнијег републиканског кандидата, Доналда Трампа.

Између изолационизма и интервенционизма

Између два главна политичка табора нема суштинске разлике када је реч о спољној политици — и једни и други су опседнути доминацијом. Разлика је у методу.

Америчка спољна политика се традиционално креће између изолационизма (што подразумева да се везе са остатком света сведу на економске, противљење политичким савезима и залагање за апсолутни суверенитет) и интервенционизма.

Кристофер Хил, бивши помоћник државног секретара и амбасадор САД, који је имао важну улогу у кројењу политичких прилика на Балкану, у коментару на сајту „Пројекат синдикат“ констатује да је ситуација данас много сложенија.

„Како претња са којом су суочене САД постаје све јаснија са сваким терористичким нападом, изолационисти су постали жестоки интервенционисти. Али интервенционизам има тенденцију да буде унилатералан“, пише бивши дипломата.

Хил критикује републиканског сенатора Теда Круза, који позива на тепих-бомбардовање Ирака и Сирије, како би се ослободио пошасти коју представља ДАЕШ, док Обами приписује државничку мудрост јер вага одлуке.

Замера Трампу да није паметно што говори да Америка више није велика јер је „у сложеном међународном пејзажу изазов управљати тако да пријатељи не посумњају у (њену) величину а противници да је не доводе у питање“.

Када републиканци критикују Хилари Клинтон због њене интервенционистичке политике на Блиском истоку и у Либији, то не значи да су се уморили од рата, већ је питање да ли им ови ратови обезбеђују доминацију или не, да ли омогућавају да се грађани САД обогате или не.

За Трампа, који вођење државом замишља као управљање ланцем хотела, рат у Ираку је лош посао, јер је на њега потрошено много новца који им се није вратио. Он је за интервенционизам, али ако за то плате друге земље. Предлаже тако да САД пошаље копнене трупе на Блиски исток у борбу против ДАЕШ-а ако ће блискоисточне земље то да плате. Његова идеја је и да узме новац од продаје ирачке нафте како би покрио трошкове војне интервенције Вашингтона у овој земљи. Није ништа нежнији ни према савезницима попут Саудијске Арабије. „Штитимо Саудијску Арабију, шаљемо им бродове, авионе. И шта добијемо? Ништа. А они зарађују милијарде дневно. У томе је проблем са овим светом“, изјавио је у једном интервјуу.

За Трампа се доминација одражава у доларима — тамо где оцењује да посао неће успети, САД немају шта да траже. То је случај у Сирији и Украјини. „Нека Руси очисте Исламску државу, а Немци да бране Украјину“, рекао је у новембру 2015. године.

На другој страни су они који интервенционизму дају мултиполарно лице, кроз војне и економске савезе у којима САД имају главну реч, попут Уједињених нација или НАТО-а.

„Кандидати изгледа мало цене улогу институционализованих безбедносних споразума (а још мање међународног права) у последњих 70 година“, пише Хил.

Војне интервенције у бившој Југославији, у Ираку, Авганистану и Либији показују да се САД ни до сада нису обазирале на међународне институције и међународно право.

Чланак САД: Да ли смо још увек најмоћнији се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Председник Русије Владимир Путин убеђен је да је руски бизнис „издржао“ економску кризу у Русији.

Руски председник Владимир Путин на форуму „Подршка Русије“ под називом „Мали бизнис — национална идеја?“ изјавио је да је руски бизнис издржао економску кризу у Русији.

„Две последње године су биле прилично тешке за економију, објективне потешкоће дотакле су практично све њене секторе, али треба навести да је бизнис у целини издржао, укључујући и мали“, уверен је руски председник.

Штавише, председник је убеђен да пад рубље и курсна разлика треба да се искористе, јер се „отварају нове могућности за бизнис“.

Према његовим речима, мали и средњи бизнис треба да буду окосница развоја руске економије.

„Сада смо говорили са вашим колегама — чак се отварају неке додатне могућности, имајући у виду курсну разлику и неке могућности на тржиштима“, додао је председник.

Раније је саопштено да је курс долара током трговања прешао 80 рубаља, док се евро приближио 88 рубаља.

Чланак Путин: Пад рубље отвара нове могућности се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Принцип

Привреда Русије ће се постепено опоравити упркос прошлогодишњем паду бруто домаћег производа (БДП) од 3,8 одсто, изјавио је руски предсједник Владимир Путин у интервјуу за њемачки дневни лист Билд.

„Верујемо да ћемо постепено достићи стабилизацију и раст економије“, рекао је Путин, а преноси руска новинска агенција Тасс.

Према његовим ријечима, руска привреда је „суочена са падом БДП-а од 3,8 одсто, падом индустријске производње од 3,3 одсто и растом инфлације од 12,7 одсто“.

Истовремено, спољнотрговински суфицит Русије се задржао на истом нивоу, навео је Путин, додајући да је земља „први пут, у много година, повећала обим извоза производа са додатом вриједношћу“.

„То је без сумње позитиван тренд у нашој економији“, казао је он, и подсјетио да Русија и даље има висок ниво девизних и златних резерви.

„Централна банка тренутно посједује 340 милијарди долара у златним и девизним резервама“, прецизирао је Путин.

Раније ове године, руски премијер Дмитриј Медведев потписао је владину резолуцију о федералном буџету за 2016. годину, којим се предвиђају приходи од 13,738 билиона рубаља (око 196 милијарди долара), и расходи од 16,099 билиона рубаља (229,9 милијарди долара), уз буџетски дефицит од 2,36 билиона рубаља (33,9 милијарди долара) или 3,0 одсто БДП-а, подсјећа Тасс.

Чланак ПУТИН: Руска привреда ће се опоравити, прво стабилизација па раст економије се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, Pixabay

У блиској будућности могао би да се разбукти „глобални валутни рат“, а јачање јена и евра моглo би да испровоцира политику новчано-кредитног стимулисања у Јапану и Европи, пише „Блумберг“.

Ове недеље јен је рекордно ојачао према долару — већ трећи пут током овог месеца, а евро је порастао у поређењу с већином (11 од 16) основних валута, пише у чланку.

Америчка економија не може у потпуности да избегне утицај успоравања кинеске економије и неравномерно обнављање економија других земаља, а то погађа долар.

Могуће је обнављање политике новчано-кредитног стимулисања, ако јен ојача до 115 за долар, а евро до 1,15 за долар, пише у чланку.

„Валутни рат и даље је жив. Ако долар настави да слаби, Европска централна банка и Централна банка Јапана ће се вратити у игру“, преноси „Блумберг“ речи Лија Фериџа, шефа одељења за макроекономску стратегију у „Стејт стрит глобал маркетс“.

Чланак „БЛУМБЕРГ“: Могућ почетак глобалног валутног рата се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Aустриjа намерава да, и поред санкциjа EУ, поjача сарадњу са Русиjом, па ће Mешовита међувладина комисиjа за економску сарадњу и трговину две земље бити одржана почетком фебруара у Mоскви.

Mешовита комисиjа jе требало да одржи састанак jош 2014. године у Бечу, као што jе то било предвиђено двогодишњим ритмом одржавања седница, али то ниjе било могуће jер jе EУ на листу лица коjима jе забрањен улазак у Униjу ставила заменика руског премиjера Дмитриjа Kозака, копредседаваjућег Kомисиjом.

Две године jе требало да се пронађе прагматично решење и санкциjе заобиђу, али не и прекрше, наводи бечки дневник „Пресе“.

Aустриjски вицеканцелар и министар привреде Раjнхолд Mитерленер ће 2. фебруара отпутовати у Mоскву где ће бити одржан састанак Mешовите комисиjе, заjедно са Kосаком.

Иначе, последњи састанак билатералне комисиjе одржан jе 11. децембра 2012. године у Mоскви.

Mитерленер jе председника Eвропске комисиjе Жан Kлод Jункера jош у октобру обавестио о своjим плановима путовања.

„Aустриjа ће деловати у складу са режимом санкциjа EУ“, обећао jе он у писму.

На састанак у Русиjу вицеканцелара ће пратити, између осталих, и шеф нафтне компаниjе OMВ Раjнер Зеле.

Циљ састанка jе да се поново оживе трговински односи.

Aустриjски извоз у Русиjу jе опао између jануара и октобра прошле године, у поређењу са истим периодом 2014. године за чак 40 одсто – на 1,6 милиjарди евра, а петина руских туриста мање jе посетило Aустриjу.

Mосква jе задовољна што наjвиши представници званичног Беча користе сваку прилику да укажу на бесмисленост санкциjа EУ па жели да подстакне jачање економске сарадње.

Чланак БЕЧ: Aустриjа покреће „економску офанзиву“ у Русиjи се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

У Швицарској се појавио проблем – имају превише новца.

Порезне власти кантона Зуг укинуле су повластице за рано плаћање пореза и замолили грађане да што је више могуће одгоде плаћање својих порезних обавеза, јавља Financial Times.

У Швицарској су каматне стопе у банкама негативне, што значи да клијенти морају практички плаћати банкама чување новца, па кантон Зуг не жели акумулирати готовину, како би избјегао плаћање камата.

Према процјенама Financial Timesа, Зуг ће на тај начин уштедити око 2,5 милиона швицарских франака годишње.

„С обзиром да још увијек владају ниске каматне стопе, те да би морали плаћати негативни камату, Кантон нема разлога потицати порезне обвезнике на хитно плаћање пореза… Управо супротно, наш је интерес да обвезници порезе плаћају што касније – како би имали мање трошкова камата“, наводи се у приопћењу кантона Зуг.

Швицарска централна банка крајем 2014. године увела је негативну каматну стопу како би смањила потражњу за властитом валутом, јер су процијенили да им прејаки курс штети економији.

Чланак ШВИЦАРСКА У ПРОБЛЕМИМА: Моле грађане да не плаћају порез јер имају превише новца се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Животни стандард у Украјини у 2015. години достигао је најнижи ниво од када „Галуп интернешенел“ врши истраживања јавног мњења, саопштила је та међународна компанија. Према подацима истраживања, Украјинци садашњи животни стандард оцјењују са четири од укупно десет поена на скали.

– Имајући у виду економију која пропада, док се наставља борба украјинских снага и устаника на југоистоку земље, не чуди да депресивна перспектива живота прожима готово сваки сегмент украјинског друштва. Актуелне процјене животног стандарда пале су међу житељима свих старосних група, независно од степена образовања и пола. Изузетак су богати Украјинци чија су се очекивања од будућности побољшала за посљедњих годину дана – наведено је у материјалу.

Житељи Украјине исказали су незадовољство животним стандардом – проценат „задовољних“ смањен је са 27 на 17, док је број Украјинаца који економску ситуацију у земљи оцјењују као „сиромаштво“ повећан са 62 одсто у 2014. години на 79 одсто у 2015.

На питање о квалитету живота 36 одсто испитаника је одговорило „мучимо се“, док је одговор „цвјетамо“ дало само девет одсто учесника истраживања.

– Ниске оцјене квалитета живота могући су симптоми незадовољства усљед политичких, социјалних и економских проблема који и даље трају, као и општег незадовољства житеља због сукоба на југоистоку Украјине. Ниске оцјене будућности земље међу Украјинцима, како се очекује, трајаће све док се економска и политичка ситуација не стабилизују – пише у материјалу.

Организација „Галуп“ је основана 1935. године и има више од 40 представништава у 27 земаља.

Чланак ПОСЛЕДИЦЕ РЕВОЛУЦИЈЕ: Животни стандард Украјинаца никад гори се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТС

Европски комесар за дигиталну економију и друштво Гинтер Етингер изразио је први пут бојазан да ће се ЕУ „распасти“ због притиска популизма, пренео је немачки лист Билд.

„ЕУ је научила да превазилази кризе, али расте број земаља с нестабилним и популистичким владама. То ме забрињава и први пут осећам да ЕУ прети распад“, рекао је Гинтер Етингер у интервјуу Билду.

Етингер, који је члан конзервативне Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) немачке канцеларке Ангеле Меркел, оценио је да се проширење ЕУ на земље источне Европе после пада Гвоздене завесе десило „сувише брзо“ и данас не утиче добро на способност Европе да делује, јер има подељене ставове о пријему избеглица.

Према његовим речима, то проширење је оправдано из политичких разлога. Европски комесар је рекао да Турска, кандидат за пријем ЕУ од 2005. године, вероватно неће ући у ЕУ током ове деценије јер преговори застакују због противљења неких земаља чланица Уније.

Чланак ЕТИНГЕР: Осећам да ЕУ прети распад се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Украјински премијер Арсениј Јацењук упозорио је да Украјини пријети економска катастрофа ако парламент не усвоји штедљив буџет, који подржава ММФ.

Недостатак одговорности код појединих парламентарних фракција и посланика може довести до тога да не дође до исплате плата и пензија. Неуспех парламента у усвајању буџета може резултирати мањком државних средстава за украјинску војску, полицију, школе, болнице и да изазове економску катастрофу“, рекао је Јацењук.Он је, међутим, истакао да то неће дозволити, преноси агенција Франс прес.

Посланици украјинског парламента би требало да одрже дебату о Предлогу закона о буџету за 2016. годину, којим би могао да одблокира исплату одложене транше кредита ММФ-а и других западних партнера Кијева у износу од 1,7 милијарди долара, наводи француска агенција.

Чланак ЈАЦЕЊУК: Украјина пред катастрофом се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Министар за економски развој Русије Алексеј Уљукајев сматра да је утицај санкција на руску економију скоро на нули.

„Ако имате у виду одређени геополитички фактор, као што је на пример продужавање санкција, сматрам да је његов значај сада веома смањен и приближава се нули“, рекао је Уљукајев у интервјуу телевизијском каналу Русија 24.

Према његовом мишљењу, руска економија и финансијски систем су успели да се прилагоде ситуацији.

„Оно што је краткорочно – неколико месеци – било веома проблематично, у дугорочном смислу је чак у на неки начин и стимулишуће. Мислим на замену увоза, на смањење трошкова предузећа која зависе од промена курсних односа“, рекао је Уљукајев.

Према његовом мишљењу, јак утицај на економију Русије има други геоекономски фактор – смањење потражње за основном извозном робом Русије на тржиштима земаља у развоју.

Уљукајев је додао да ће руске власти детаљно разрадити мере за подршку секторима који ће претрпети губитке услед економских санкција Турској. Реч је, пре свега, о туристичкој и њој сродним сферама, рекао је Уљукајев.

Он је нагласио да је то ипак прилично мали сегмент економије и да проблеми могу да се јаве у неколико десетина компанија. То не утиче, како је објаснио, на економски раст, на стање економије или на социјалну сферу.

Говорећи о деловању заштитних мера када је реч о производима из Турске, Уљукајев је навео да ће Русија, захваљујући диверсификацији увоза, моћи прилично брзо да уравнотежи ситуацију. „Не видим у томе неке посебно велике ризике“, додао је министар.

Он је такође навео да ће бити настављено остваривање грађевинских пројеката у којима учествују турске компаније, у складу с уговорима. Ти пројекти нису угрожени, сматра министар.

Чланак УЉУКАЈЕВ: Утицај санкција на руску економију скоро на нули се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Русија би могла да постане највећи светски снабдевач, здраве, еколошки чисте и високо квалитетне хране, изјавио је председник Русије Владимир Путин, преносе руски медији.

„Ми не само да можемо да прехранимо себе, узимајући у обзир нашу земљу, водне ресурсе – Русија може да постане највећи снабдевач здраве, еколошки чисте и високо квалитетне хране што је (позиција коју су) западни произвођачи давно изгубили, посебно узимајући у обзир чињеницу да потражња за тим производима на светском тржишту стално расте”, рекао је Путин.

Производња хране у Русији у 21. веку значајно је побољшана, наводи Раша тудеј.

Након што је Кремљ одбацио идеју о производњи хране која садржи генетски модификоване организме (ГМО), што је главна одредница америчке пољопривреде, Русија би могла да постане главни снабдевач високо квалитетне органске хране у свету.

То значи да постоји потенцијал за тржиштем подједнако на Западу, као и другим богатим државама – попут Кине и земаља Блиског истока, оцењује РТ.

Путин је истакао да је Русија сада извозник, а не увозник хране.„Пре десет година, увозили смо готово половину хране из иностранства и били смо зависни од увоза. Сада је Русија међу извозницима. Прошле године, вредност руског извоза пољопривредних производа износила је скоро 20 милијарди долара, што је за четвртину више него што је био приход од продаје оружја или једна трећина прихода од извоза гаса”, казао је Путин.

Руски председник је навео да све ово значи да ће Русија у потпуности бити способна да подмири домаће тржиште храном узгајаном у земљи до 2020. године.

Русија је увела ембарго на испоруку производа из Европске уније и САД, као одговор на западне санкције због кризе у Украјини.

Након што је Турска недавно оборила руски бомбардер Су-24 у Сирији, руске власти одлучиле да су да забране увоз воћа, поврћа и живине из Турске, а ова забрана ступиће на снагу од 1. јануара, преноси Танјуг.

Чланак ПУТИН: Више зарадимо од хране него од оружја се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Спутњик

Предсједник Русије Владимир Путин изјавио је да је ситуација у руској економији „сложена, али не и критична“.

Путин је поручио да Русија треба да буде спремна да ће још дуго бити под санкцијама.

У 12. годишњем обраћању нацији, Путин је у Кремљу рекао да санкције које су САД и ЕУ увеле Русији могу трајати дуго, као и ниске цијене нафте.

„Ситуација је заиста сложена, али није критична: већ данас видимо позитивне тенденције. Индустријска производња и курс националне валуте су се у цјелини стабилизовали. Види се и смањење инфлације“, рекао је Путин.

„Треба да будемо спремни и да период ниских цена нафте и спољне санкције могу трајати дуго“, додао је руски предсједник.

Интефакс напомиње да свјетске инвестиционе банке процјењују да ће цијена нафте бити мања од 60 долара за барел.

Чланак ПУТИН: Спремите се, дуго ће нас саботирати се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Шеф Комитета Државне думе Русије Алексеј Пушков рекао је да је турски председник „самоиницијативно довео економију своје земље под удар руских санкција“.

Реџеп Тајип Ердоган пуцао је у ноге сопственој земљи, а једном непромишљеном одлуком сви наши велики заједнички пројекти доведени су у питање, рекао је Пушков у разговору за телевизију Русија 24, и додао да се треба припремити на то да ће руске санкције према Турској остати на снази веома дуго.

Шеф Комитета руске Државне думе реаговао је на саопштење Турске у којем се каже да је важно сачувати све канале комуникације и везе с Русијом, како би се спречило даље погоршање односа. Он је истакао да су економске санкције, као и укидање безвизног режима, неопходне контрамере.

„Мислим да су то разумни и апсолутно легални кораци које је Русија морала да предузме као одговор на непријатељски поступак турске стране. Ракета испаљена на Су-24 није погодила само тај руски авион — она је погодила структуру руско-турских односа који су дуго неговани и који су довели до изузетно позитивних резултата, пре свега за Турску. То је земља која је имала режим сарадње са Русијом који бих ја назвао режимом највећих повластица. Он се није односио само на трговину и привреду, већ и на дипломатске и политичке везе, на туризам, на инвестиционе пројекте. Изненађује ме што председник Ердоган, када је донео одлуку да обори руски авион, није размишљао о томе како ће тим једним хицем погодити привреду сопствене земље, и ускратити јој дугорочне погодности које је до тада уживала“, рекао је Пушков.

На питање да ли је санкције требало уводити тако брзо и колико дуго би оне могле да потрају, Пушков је одговорио:

„Санкције су уведене на крају седмице у којој је оборен руски авион. Мислим да је то била нужна одлука. Пажљиво сам прочитао текст указа — он је добро промишљен, јавно су предузети кораци који ће максимално умањити штету коју санкције могу да нанесу обичним турским грађанима. Они који раде у Русији до 31. децембра ове године неће изгубити посао, али се забрањује потписивање нових уговора са грађанима Турске који овде желе да дођу да раде од 1. јануара. Што се тиче визног режима, он се не односи на Турке који имају привремени или стални боравак у Русији. Ми одвајамо турске грађане од турског руководства — не желимо да се грађанима светимо за непријатељско деловање њихове владе. Што се тиче дужине санкција, мислим да ће потрајати мало дуже“.

Упитан да прецизира на шта тачно мисли кад каже „мало дуже“, шеф Комитета Државне думе је објаснио:

„Мислим да ће потрајати неко време, зато што тај антируски чин није био изазван, безбедност Турске није била нарушена. То не може да прође без последица и без захлађења односа. Дужина санкција ће зависити умногоме од даљег понашања Анкаре — ако она не коригује своју политику, ако се оваква ситуација понови, ако Турци не упуте извињење, ако не признају да је ово био крајње непријатељски поступак, ако наставе по своме… Ово ће бити период посматрања њиховог понашања. Додуше, чини ми се да је Ердоган последњих дана променио своју реторику. Изразио је жаљење због тога што се догодило, инсистира на сусрету с Путином у Паризу, и чини ми се да на неки начин покушава да минимализује штету. Али ово је веома сложена ситуација, која се није десила за четрдесет година наших међусобних односа. Они су сада успели то да покваре, а имам утисак да Ердоган, који то представља само као један непријатан случај, не схвата баш до краја шта је урадио. Можда тек сада почиње да схвата“, рекао је он.

Алексеј Пушков је нагласио и да ће мере које је предвидела Москва пре свега погодити турски туристички сектор, будући да су руски туристи у Турској сваке године трошили око четири милијарде долара.

„Увођење санкција је веома снажан сигнал за Турску, јер ће бити погођено неколико важних сегмената њене економије: туристички сектор, турске компаније које су радиле у Русији и убирале огромне зараде (само у прошлој години ради се о педесет милијарди рубаља) а и фирме које из Турске извозе робу у Русију ће бити посебно погођене. И страдаће, наравно, државни буџет Турске, јер ће се доходак знатно смањити. Мислим да ће Турци веома зажалити што су донели онакву одлуку“, рекао је он.

Шеф Комитета руске Државне думе такође је истакао да је Турска била пета на списку земаља са којима је Русија имала највећу трговинску сарадњу — само прошле године у Руску Федерацију увезено је турске робе у вредности од око 30 милијарди долара.

„Увођење санкција је веома снажан сигнал за Турску, јер ће бити погођено неколико важних сегмената њене економије: туристички сектор, турске компаније које су радиле у Русији и убирале огромне зараде (само у прошлој години ради се о педесет милијарди рубаља) а и фирме које из Турске извозе робу у Русију ће бити посебно погођене. И страдаће, наравно, државни буџет Турске, јер ће се доходак знатно смањити. Мислим да ће Турци веома зажалити што су донели онакву одлуку“, рекао је он.

Шеф Комитета руске Државне думе такође је истакао да је Турска била пета на списку земаља са којима је Русија имала највећу трговинску сарадњу — само прошле године у Руску Федерацију увезено је турске робе у вредности од око 30 милијарди долара.

Чланак ПУШКОВ: Турска ће зажалити због оног што је урадила се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

План Британије да одржи референдум о чланству у ЕУ до краја 2017. могао би да преобликује везе са њеним главним трговинским партнерима и утиче на економију.

Правила ЕУ, такође, намећу одређене трошкове пословања у државама чланицама, као што је на примјер стандардизација производа, у циљу хармонизације јединственог тржишта. Британија, изван ЕУ, могла би у теорији те трошкове да избјегне, али за то нема превише слободе, уколико жели да након изласка из блока, настави са пословањем на јединственом тржишту.

Британија, као чланица ЕУ има приступ највећем трговинском блоку на свету, са око 500 милиона потрошача, наводи у анализи агенција Ројтерс.

Прошле године 48 одсто извоза робе из Британије отишло је у других 27 чланица ЕУ, што је најнижи проценат који дели заједно са Грчком.

Насупрот томе, Британија је трећи по величини извозник услуга када је реч о партнерима ЕУ, одмах иза Француске и Немачке, а у току су преговори за потенцијално велики споразум са САД.

Многи стручњаци верују да би Британија могла да задржи приступ заједничком тржишту, чак иако напусти европски блок.

Амерички званичници су, међутим, за британску агенцију рекли да САД нису заинтересоване да склапају споразуме о слободној трговини за појединачним државама.

Питање имиграције налази се у врху забринутости британских гласача, али премијер Дејвид Камерон мало може да учини по том питању, јер је слобода кретања један од кључних темеља ЕУ.

Неколико истраживања показује да су мигранти из ЕУ више допринели порезу у Британији него што се за њих издвајају социјална давања.

Противници чланства у ЕУ наводе, међутим, да би Британија могла да бира који радници су јој највише потребни из иностранства, уколико више не буде у европском блоку.

ЕУ је највећи инвестициони партер Британије, али неки бизинис лидери наводе да би неизвијесност око чланства Британије у ЕУ могла да нашкоди инвестицијама у периоду до референдума.

Консултантска фирма „Капитал економикс“ наводи да би Британија могла да изгуби половину од 20 милијарди фунти (30 милијарди долара) годишњег извоза финансијских услуга у ЕУ уколико напусти европски блок.

Пошле године, Британија је у буџет ЕУ уплатила 14,5 милијарди евра.

Нјеним евентуалним изласком, чланице ЕУ, морале би то да надокнаде, али главни утицај „Брексита“ би се највише осјетио у равнотежи моћи унутар блока.

Британија је била снажан савезник слободне трговине и конкурентности, попут Њемачке, док јужне чланице ЕУ теже да фаворизују протекционизам европске индустрије.

Чланак НА ПРАГУ РЕФЕРЕНДУМА: Шта чека Британију ако оде из ЕУ? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Кинеска валута је забиљежила највећи раст у односу на долар у више од 10 година, будући да је јуан ојачао 0,6 одсто на 6,3171 јуана за долар.

До јачања је дошло након саопштења Народне банке Кине да разматра пробни програм у шангајској зони слободне трговине који би омогућио домаћим инвеститорима да директно купују средства у иностранству.

„Изгледа да централна банка жели да јуан ојача уочи разматрања у Међународном монетарном фонду о укључењу кинеске валуте у корпу валута које чине специјална права вучења „, рекао је за Ројтерс берзански трговац из Шангаја који је желио да остане анониман.

Пекинг већ низ година жели да јуан игра већу улогу на глобалном финансијском тржишту и да конкурише долару. ММФ је раније овог мјесеца саопштио да ће јуан највероватније ускоро бити укључен у корпу СПВ, а коначна одлука требало би да буде објављена у новембру.

Јуан је у августу постао четврта највише употребљавана валута у глобалним плаћањима, престигавши јапански јен. Кинеска централна банка је овог мјесеца лансирала систем глобалних плаћања који омогућава прекограничне трансакције у јуанима.

Њемачка Дојче берза, оператер Франкфуртске берзе, удружила је јуче снаге са Шангајском (ШЕ) и Кинеском берзом за трговање финансијским фјучерсима (ЦФФЕX) ради трговања производима деноминованим у јуанима.

Чланак ПЕКИНГ: Потез Кине срозао долар, јуан слави се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Тренутна слабост САД не значи да је америчкој хегемонији дошао крај. САД ће и у наредним деценијама и даље остати светска суперсила, било да је реч о економији, војсци или о политици.

Међутим, Америка више нема апсолутну моћ и више не игра толико утицајну улогу у светској арени, пише у тексту који је објавио сириjски лист „Тишрин“ а преноси интернет портал „Шта они кажу о САД“.

Посткримска Русија направила је озбиљан корак ка урушавању униполарног система. Сирија ће ући у историју као територија на којој је дошло до велике промене глобалног система. У том смислу, Сирија ће имати исти историјски значај као што имају Кореја или Југославија.

Корејски рат који се водио од 1950. до 1953. године био је преломна тачка. Уместо антифашистичке коалиције настао је биполарни свет, подељен Хладним ратом, као и ратовима у Вијетнаму, Куби и на Блиском истоку.

Током југословенске кризе 90-их, поново је дошло до стварања униполарног света и глобалне доминације САД, што је између осталог проузроковало и приближавање НАТО-а руским границама.

Ситуација у Сирији ствара још један историјски преседан. Али треба рећи да постоји огромна разлика између сиријске кризе са једне стране и корејског рата и збивања у бившој Југославији са друге стране.

Народи Кореје и Југославије су постали жртве светских велесила. Сирија, за разлику од горепоменутих земаља, преживела је. Захваљујући поверењу грађана, опстале су све државне институције, између осталог и војска, која је најбитнија за време рата. Стога, Сирија би могла да одигра кључну улогу у проучавању последица пада старог система и стварању новог система на Блиском истоку.

Сирија постаје земља од стратешког значаја, јер се у њој ствара алтернативни светски поредак, чије су успостављање започели Владимир Путин и Башар ел Асад. У том смислу, борба Сирије ће бити цена коју она треба да плати зарад дугорочне и стратешке победе.

Чланак СЛАБОСТ САД: Нови играчи, нови светски поредак се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Премиjер Aлександар Вучић изjавио jе данас да jе Влада Србиjе успела да одржи политичку стабилност, заустави економско пропадање, спроведе план за излазак из кризе и одржи добре односе у региону.

„Србиjа jе успела да очува стабилност упркос догађаjима у окружењу, данас jе финансиjски стабилна и озбиљна земља, jедна од наjугледниjих у Jугоисточноj Eвропи,“, рекао jе премиjер Вучић новинарима, сумираjући годину и по дана рада своjе владе.

Oн jе изразио задовољство резултатзима по сва четири циља коjа jе поставио на почетку мандата – политичка стабилност, заустављање економског пропадања Србиjе и спречавање банкрота, прављење и спровођење плана за излазак из кризе и добра регионална сарадња.

Oн jе навео да jе Србиjа успела да одржи политичку стабилност, упркос ситуациjи у региону и Eвропи и броjним изазовима, од поплава, преко мигранске кризе, покушаjа доношења резолуциjе у Сребреници, ситуациjе око уласка Kосова у Унеско.

Вучић jе рекао да jе Србиjа, после година економског уништавања и великог минуса, изашла из кризе, те да jе, иако jе планирани дефицит одобрен од ММФ за ову годину 5,5 одсто, дефицит на нивоу државе сведен на 3,3 одсто, а да веруjе да ће бити и испод три одсто.

„Сигуран сам да jе ММФ схватио да смо то системски решили и зато не очекуjе проблеме по том питању“, рекао jе Вучић.

Oн jе додао да ниjе задовољан брзином структурних реформи jавних предузећа и рационализациjом jавне управе, те да очекуjе да ће бити нових захтева ММФ у том погледу.

Вучић jе навео да веруjе да ће приватизациjа седам предузећа бити завршена до Нове године, као и да мораjу бити покренута одређена предузећа коjа су значаjни носиоци раста, попут MСK у Kикинди.

„Зато су важни разговори са Русима“, рекао jе Вучић.

Oн jе навео да се Србиjа држи плана за излазак из кризе „као пиjан плота“, готово стриктно и да су зато постигнути одлични резултати.

Навео jе и да очекуjе да ће Србиjа на светскоj бизнис листи коjа излази у наредним данима драматично напредовати, додаjући да нећемо бити задовољни док Србиjа не буде међу првих 30, 40 држава.

„Tо показуjе да jе Србиjа на добром и сигурном путу“, рекао jе Вучић.

Oн jе додао и да jе ова година прва у више децениjа у коjоj ниjе било ребаланса буџета.

Премиjер jе, наводећи да ће раст БДП у 2015. години ићи између 0,7 до 1 одсто, а да jе сигуран да ће у 2016. години раст ићи и преко два одсто.

„Oнда то постаjе динамичан раст у коjем ће сваки грађанин jасно осетити побољшање за себе и већу наду за будућност“, рекао jе Вучић.

Tренутни проблем Србиjе jе „стари дуг“, односно дуг Србиjагаса Русиjи у висини од 303 милиона евра, као и дуг воjним пензионерима од 160 милиона евра.

Oн jе навео да jе Србиjа водила и политику диjалога са комшиjама истичући да влада не сме да буде влада сукоба.

„Наша влада jе влада коjа проблеме решава, а не коjа их прави“, закљуцио jе премиjер.

НЕ РАЗМИШЉАМ О РЕКОНСТРУКЦИЈИ ВЛАДЕ

Премијер Србије Александар Вучић изјавио је данас да у овом тренутку не размишља о реконструкцији владе, као ни о изборима, јер се Србија суочава са бројним изазовима и полухистеријом која влада у читавој Европи.

„Треба да успемо да наш брод провучемо кроз такву ситуацију и ја се бавим тиме како да се суочимо са свим тим изазовима и да у свему томе имамо што више. Кад будемо упловили у мирну луку, видећемо“, рекао је Вучић новинарима у Београду.

Вучић је нагласио да Србија нема времена за изборе и реконструкције владе.

„Ми на изборе не идемо не зато што се плашимо резултата, већ и о томе и о реконстукцији не размислсјамо зато што се бавимо решавањем проблема обичних људи“, рекао је Вучић.

Према његовим речима, полухистерија влада у целој Европи.

„Погледајте шта се дешава око нас. Мислите да ће после овоквих одлука бити велике стабилности у Македонији, Црној Гори, у Приштини… У Приштини ‘пију’ сузавац као што ја пијем воду. Погледајте како се то одрзава на односе Хрватске и Словеније, или Хрватске и Мађарске. МИслите да је у Босни ситуација идеална – па није. Треба да успемо наш брод кроз то да провучемо“, рекао је Вучић.

ИМАЋЕМО ОРУЖJА, ДА НИКО НЕ ПОМИСЛИ ДА НАС НАПАДНЕ

Вучић jе изjавио и да ће Србиjа имату увек довољно оружjа и оруђа да нико не помисли да може да изврши агресиjу на нашу земљу, подвукао да Влада Србиjе на том питању озбиљно и добро ради, и да ће то бити jедна од тема разговора у Mоскви.

Вучић jе на конеферцниjи за новинаре рекао да jе посао владе да штити земљу, да мора да одговори изазовима у коjима се налазимо.

Пратимо, обjаснио jе премиjер, шта раде земље у окружењу „и не смемо да допустимо ни на коjи начин нарушавање односа снага у региону, што би било могуће да стоjимо и не радимо ништа“.

На питање да луи ће набавка наоружања бити jедна од тема разговора у Mоскви, он jе рекао да влада пре свега ради на унапређењу српске економиjе и жели да наше оружjе и наше оруђе буде произведено у Србиjи…

Вучић jе додао да, међутим, када правимо хаубицу „Нору“ мора да се узме Kамазова шасиjа, jер она може да носи више од 35 тона, што jе jедан од разлога и основа да о томе разговарамо са Русима, други jе топ 242 коjи стављамо на куполу борбено возило „Лазар“.

Премиjер jе рекао да смо већ наручили два транспортна хеликоптера, али да ћемо морати и почели смо, да размиљамо и о борбеним хеликоптерима „jер су неки у окружењу добили 16 Kиова хеликоптера“.

„Mорамо да размишљамо и о одговорима на балистичке ракете, не желећи сукоб нигде и никада и ни са ким али jедноставно морамо да будемо спремни и да знамо да Србиjа има ту врсту одвраћаjуће снаге за свакога ко би помислио да jе Србиjа лак плен“ рекао jе Вучић.

Kако jе рекао, за jедан од два хеликоптера, новац jе обездеђен и требало би да стигне пре караjа године.

Oн jе поновио да ћемо покушати да наjвећи део производње оруђа и оружjа обезбедимо у Србиjи али да ћемо се наравно бавити куповином недостаjућег оружjа и оруђа од различитих партнера, Руса, Немаца и многих других.

„Подразумева се да Србиjа неће да буде са не знам каквим оруђем и оружjем ми смо мала земља, броjчано мали народ, али имаћемо увек онолико колико jе потребно да нико не помисли да може да изврши агресиjу на Србиjу и влада Србиjе по том питању врло темељно ради и мислим врло добро ради“ рекао jе Вучић.

ПОШТУЈЕМ ВОЈНИ СУД,АЛИ ПО МЕНИ ГЕНЕРАЛИ НИСУ НИ ЗА ШТА КРИВИ

Премијер Александар Вучић изјавио је данас да поштује рад и одлуку Војнодисциплинског суда, који је изрекао казне генералима Ранку Живаку и Предрагу Бандићу у предмету пада хеликоптера, али да лично и као председник владе сматра да они нису ни за шта криви.

„Што се мене тиче, као премијера и лично, ни Живак, ни Бандић нису ни за шта криви, они су радили оно што би свако од нас урадио“, рекао је Вучић на конференцији за новинаре.

Председник владе је рекао да не зна да ли су они поштовали процедуре у потпуности или не, али да зна да су имали најбољу намеру.

„То су до сад хиљаду пута урадили, само ја сам три пута принудно слетео у условима који су били тежи, па шта сад, треба сви ти командири да иду на одговорност. То је живот, дешсавају се несреће“, навео је Вучић.

Он је додао да неко на силу покушава да ту тему стави на дневни ред, како би се дестабилизовала Србија или „да би се правио украијнски сценарио ‘генија’ Борка Стефановића“.

„Ја сам поносан што није било украјинског сценарија и обећавам да, док сам ја премијер, украјинског, нити било каквог сценарија из окружења које смо имали прилике да видимо, неће бити“, рекао је Вучић.

„СРБИJА ПОСЛЕ ВУЧИЋА БИЋЕ БОЉА ОД СРБИJЕ ПРЕ ВУЧИЋА“

Вучић jе изjавио да грађани знаjу да ће „Србиjа после Вучића бити много боља него Србиjа пре Вучића“. „Tо грађани коjи имаjу коректан и поштен однос, они коjи хоће да виде, а не они коjи жмуре и себе враћаjу у деведесете, jер само тако могу политички да преживе, недвосмислено и виде“, рекао jе Вучић. Oн jе тако одговорио на молбу да прокоментарише наjаву потпредседника ДС Борислава Стефановића да ће обjавити књигу о Србиjи после Вучића. Вучић jе рекао да као премиjер не жели да коментарише озбиљност ДС-а и Борислава Стефановића. „Mожда, некада, ако будем имао времена као страначки функционер да се тим великим и успешним људима позабавим“, рекао jе Вучић.

СРБИJА НЕЋЕ ДИЗАТИ ЗИДОВЕ ПРЕД МИГРАНТИМА

Србиjа неће да подиже никакве зидове пред мигрантима, изjавио jе Вуцић и подвукао да jе то став, што се тиче мигрантске кризе, коjи се неће променити.

Вучић jе рекао да jе Србиjа упутила своjе приомедбе на представљени нацрт декларациjе о коjоj ће данас расправљати EУ, да су и друге земље изнеле своjе, као и да jе нешто измењен план стигао jутрос.

Kако jе рекао, послата су супротстављена решења различитих земаља са Балкана и ми се прилично слажемо са Хрватским, а и они са нашим, а у потпуности се слажемо са онима коjе jе проследила Бугарска.

Oн jе додао да се нада да ће бити нађено заjедничко решење, да сви виде шта се дешава у региону, али и међу чланицама EУ , а у целоj тоj ситуациjи Србиjа jе успеласд да сачува стабилност.

„Имаћемо тешке разговоре, никоме приjатне…Надам се свеобухватном решењу. У те разговоре не улазимо са острашћеношћу, нити се плашимо своjе одговорности…оно чега се плашимо jе дестабилизациjа региона и то нема везе са овим састанком и то ме брине“ рекао jе Вучић.

Oдговараjући на питања у вези jуцецрашњег састанка у уопште мигрантске кризе Вучић jе рекао „таман и да ћускиjе падаjу са неба Србиjа неће да подиже никакве зидове и да то више нећу да понављам“ рекао jе премиjер.

Чланак ВУЧИЋ: Нема времена за реконструкцију, изазови су пред Србијом, набавићемо недостајуће оружје се појављује прво на ИСКРА.