Владимир Путин и Доналд Трамп (Фото: ИН4С/Ројтерс)

„Американци не би требало да очекују да ће специјални изасланик за истрагу о могућем руском мијешању у америчке изборе ‘раскринкати’ Трампа због наводне сарадње са Кремљом“, сматра Едвард Сноуден.

Јасно је, пише Хафингтон пост, да је Трамп велики Путинов обожаватељ, а узбуњивач и бивши сарадник НСА Едвард Сноуден сматра да „не постоји нико на свијету кога Трамп воли више од руског председника“.

„Мислим да људи превише траже када се надају да ће Малерова истрага открити нешто о Трампу“, рекао је Сноуден обраћајући се путем видео-линка из Москве.

Додао је да свијет тако не функционише и да живот није толико једноставан, преноси Хафингтон пост.

Сноуден такође сматра да Трамп није тип особе коју би Путин могао да искористи.

„Да будем искрен, свако ко је чуо Трампа како прича три минута зна да је он рушитељ. Човјек не може да се сјети шта је хтио да каже на крају реченице“, прича Сноуден.

Међутим, како каже, то не значи да Трамп није желио да сарађује и да уради било шта како би стекао предност.

„Вјерујем да свијет може да буде бољи. Верујем да би све требало да буде боље. То се неће десити ако га ми не учинимо таквим. То захтијева ризик. То захтијева много рада. На крају, то ће можда захтијевати и жртву“, рекао је Сноуден.

Сматра да ако се времена мијењају на горе, могу да се мијењају на боље уколико се више добрих људи организује.

„Ако смо спремни да повучемо линије које нећемо дозволити људима да пређу осим ако нас помјере, клатно ће се зањихати“, поручује Сноуден.

Чланак СНОУДЕН: Трамп Путина воли највише на свијету се појављује прво на ИСКРА.

Фото: in4s.net

Бившем службенику америчке Националне агенције за безбједност (НСА) Едварду Сноудену продужено је боравиште у Русији, пренио је „Танјуг“.

„Сноудену је управо продужено боравиште за још неколико година,“ навела је на Фејсбуку портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова.

У јуну 2013. године Сноуден је предао „Вашингтон посту“ и „Гардијану“ низ повјерљивих материјала о америчким и британским програмима за праћење на интернету. Потом је побјегао у Хонгконг, одакле је 23. јуна те године дошао у Москву и боравио у транзитној зони московског аеродрома „Сереметјево“, а у августу је добио привремени азил у Русији. Сноуден је тражио азил у преко 20 земаља али се само Русија усудила да му да.

Он је у септембру прошле године добио њемачку „грађанску награду” Glas der Vernunft коју сваке године додјељује немачки град Касел.

У образложењу награде, Њемци су указали: „Својим раскринкавањем тајних служби САД – Едвард Сноуден је појачао интерес јавности према неограничену прикупљању и чувању података о грађанима. Ради тога, он је храбро и чисте памети одлучио да доведе у опасност сопствени живот и безбедност”.

Сноуден, који није могао да присуствује, тада се преко видео-бима обратио присутним и рекао:

„Ни закон не може да буде замена за савјест.“

Чланак ЗАХАРОВА: Сноудену продужено боравиште у Русији се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Већина јавности САД није свесна шта је објављено од стране Едварда Сноудена, јер су се медији фокусирали на гласника, а не поруку, рекао је Оливер Стоун за РТ.

„Сноуден је желео да нагласак буде на поруци, а не на гласника. Погрешио је, јер је свет више заинтересован за „убијање гласника и убијање поруке“. САД су се жестоко окомиле на Сноудена и прогласиле га издајником, профилисале га као шпијуна – али то није истина „, рекао је познати редитељ Оливер Стоун.

Сноуден је постао познат јер је обелоданио поверљива документа са детаљима програма масовног надзора америчких обавештајних агенција и њених савезника. Оливер Стоун се сусрео са Сноуденом у Москви 2013. године где му је одобрен политички азил.

„Људи не разумеју шта је Сноуден урадио“, казао је Стоун.

„Анализа података и онога што радимо као држава је промакла јавности. Они мисле да се ради само о њиховом телефону или рачунару. Али то је само мали део једначине.“

Оно што је Сноуден покушао да саопшти јавности је да, супротно тврдњама америчких обавештајних служби, масовни надзор није ефикасан или чак неопходан за борбу против тероризма.

„Подаци добијени путем масовног надзора се користе за све врсте злонамерних радњи.“

„Разлог због чега се то ради, а што је Сноуден указао кроз филм је да се има потпуна контрола. Да се има контрола над што више могућих информација – економских, социјалних, војних, корпоративних и финансијских. То доводи до свих тешкоћа које можете нанети земљи, тако што их јавно објавите“, рекао је Стоун.

Примери таквих радњи и мешања, указао је Стоун, укључује и опозив бразилског председника Дилме Русеф, невоље у привреди Венецуеле, као и оружаног преврата у Украјини, па све до рата у Сирији.

„Aнализа података на којој САД раде на обимном нивоу се користи за рат дроновима, тако да сви пате од информатичког ратовања. Информатичко ратовање је најопасније и налази се и над нама“, рекао је Стоун.

„То смо почели 2007. године против Ирана и од тада људи то разумеју. Друге земље су такође развиле његове форме, а независни хакери долазе ниоткуда.“, додао је Стоун.

Чланак ОЛИВЕР СТОУН: Масовни надзор САД који је обелоданио Сноуден ствар је масовне контроле, а не против-тероризма се појављује прво на ИСКРА.

Фото: REUTERS/ Glenn Greenwald

Иако се годинама веровало да jе позната зграда у Њуjорку из коjе ради телекомуникациjска компаниjа AT&T само обичан облакодер, бивши запослени у Aгенциjи за националну безбедност (НСA) Eдвард Сноуден тврди да има информациjе да се у њоj налази и таjна станица за прислушкивање НСA.

Информациjа jе обjављена у тексту у Интерсепту, коjи jе након Сноуденових навода кренуо да истражуjе архитектонске планове зграде и обавио низ интервjуа с бившим запосленима AT&T-а.

Tаjни дописи коjе jе обjавио Сноуден показуjу да jе агенциjа могла да прислушкуjе позиве из СAД према другим земљама и то управо из овог облакодера, познатиjег и као Лонг Лаjнс, преноси Индеx.хр.

Зграду jе, иначе, дизаjнирала канцелариjа архитекте Џон Kарл Варнеке &амп; Aшоциатес, а изграђена jе тако да може да издржи и нуклеарни напад.

Чланак ЊУJОРК: Сноуден тврди да jе зграда AT&T у Њуjорку шпиjунски центар се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Амерички узбуњивач Едвард Сноуден обратио се после америчких избора јавности преко лајвстрима из Москве оценивши да људи не треба ствари да посмтрају у контексту једних избора или једне особе већ да узму будућност у сопствене руке, преноси Раша тудеј.

„Не можемо да се надамо неком Обами или да се плашимо неког Трампа, то је нешто што сами треба да градимо,“ рекао је Сноуден, уз оцену да је на људима да креирају позитивне друштвене промене.

Сноуден, бивши сарадник америцке Националне безбедносне агенције (НСА) који је побегао из САД након што је обелоданио поврељиве документе о америчком глобалном програму праћења и нашао привремено уточиште у Русији није хтео да улази у дискусију о конкретној Трамповој победи и томе како ће она утицати на НСА, рекавши да се ту не ради о једним изборима или једној особи.

Он је подсетио да одлазећи амерички председник Барак Обама није испунио обећања о окончању масовног надзора или затварању Гвантанамо беја, закључивши да не треба улагати превише наде или се превише бојати једне особе, већ да је на свима заједно да граде промене.

Чланак СНОУДЕН: Не треба да се плашимо Трампа се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/Praxis Films

Као што је уредница „Гардијана“ која је прва представила Сноуденове „проваљене“ податке јавности, и поред временског теснаца морала да уреди понуђени текст како би, ослобођен обавештајног жаргона, био приступачан широкој публици, тако и Стоунов филм (Snowden, 2016) представља широкој, а не обавезно истомишљеничкој публици презентован „случај Сноуден“, са његовим најосновнијим етичким, политичким и идеолошким  импликацијама.

Стоун је своју интервенцију-интерпретацију, како у уводној шпици тако и у интервјуима, прецизно описао као „драматизацију“, и то не у смислу адаптације литерарног предлошка (мада је такав постојао у нефикционалној прози Лука Хардинга) него у смислу превођења документарног материјала у драмски дискурс. Материјал „из стварности“ (већ као такав медијски посредован) жанровски је обликован као „напети трилер“ (са парадоксално познатим исходом „у стварности“), а продукционо као мејнстрим савремене америчке кинематографије поетички утемељен на „причи“ и идентификацији (што шире могуће) публике са главним ликом.

У овом филму, дакле, драматургија побеђује конспирологију, док Америка за Стоуна није „Зелена земља“ са својим нимало светлом улогом у „апокалиптичком“ процесу, већ – и поред свега – домовина, у којој би ствари можда-ипак-једног-дана могле да крену на боље, ако би се њени грађани вратили својим претпостављеним слободарским коренима. У том смислу, Сноуденово почетно опредељење за Тороа и Ајн Ренд, односно вера у индивидуалну слободу и индивидуалну акцију, која боље мотивише његове одлуке него било каква апстрактна морална упитаност, сведочи о томе како је савремена (империјална) Америка изгубила своје најбоље синове и кћери, управо оне који су озбиљно схватили обећања о слободи за сваког и аутономији појединца, изгубивши тиме, једном и коначно, глобални рат за људске душе.

Ипак, говор слободе је данас, а вероватно је тако увек и било, ствар неколицине дивљих маргиналаца, хероја који кроз векове преносе пламен мира, опасно уверење да је мир могућ, одричући се због тога свих блага на свету. „Сноуден“ је у поређењу са том светлом традицијом тек писмо из затвора објављено уз дозволу управе; али нека и то за сад буде довољно.

Данас више нема где да се побегне и борба се мора прихватити. Или се покорити.

А човеку некако не пристаје да буде покорен.

Чланак ВЛАДИМИР КОЛАРИЋ: Мораћу се борити се појављује прво на ИСКРА.

Фото: REUTERS/ Glenn Greenwald

Русиjа jе не може да изручи америчког обавештаjног службеника Eдварда Сноудена Сjедињеним Државама, изjавио jе руски амбасадор у СAД Сергеj Kисљак, преноси данас Tасс.
„Немамо никаве правне а ни моралне разлоге да га дамо влади СAД“, рекао jе амбасадор на Унверзитету Џонс Хопкинс у Вашингтону, преноси Tас с.
Oн jе подсетио да Русиjа и СAД немаjу споразум о екстрадициjи.

Чланак РУСКИ АМБАСАДОР: Не можемо да изручимо Сноудена се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Реномирани филмски режисер чији провокативни филмови већ деценијама поларизују и интригирају публику, вратио са новим филмом о узбуњивачу Едварду Сноудену, који ће почети да се приказује крајем месеца.

У свом недавном интервјуу за норвешке медије, овај добитник Оскара отворено говори о рату, демократији и американизму.

Амерички режисер Оливер Стоун сматра да су изјаве о умешаности Русије у хакерске нападе на сервере Националног комитета Демократске партије САД неосноване.

„Мислим да је то огромна фикција чији је циљ да се сакрије оно што се стварно дешава“, рекао је Стоун.

Говорећи о томе ко је, уствари, одговоран за сајбер-нападе у САД, Стоун је истакао:

„Стручњаци за истраживање са којима сам говорио објаснили су ми да су то највероватније урадили Американци.“

Подсећамо да је крајем јула сајт Викиликс објавио податке са сервера Националног комитета Демократске партије САД у које су упали хакери. Хаковање је открило пристрасност партијских званичника у корист Хилари Клинтон, а на штету њеног противника Бернија Сандерса.

Представници Демократске партије, међу којима и амерички председник Барак Обама, нису искључили да постоји веза хакера са руским властима и изјавили су да тај скандал може да иде у корист републиканског кандидата Доналда Трампа, који се више пута залагао за успостављање пријатељских односа са Москвом.

За разлику од европских медија који су одушевљени због изгледа да Хилари Клинтон победи на америчким председничким изборима, Стоун не верује да ће се америчка спољна политика побољшати под влашћу Клинтонове, која је вероватни победник упркос њеним здравственим проблемима.

Стоун је истакао да Европа треба да одбаци своје страхове у вези са Трампом и да се плаши Клинтонове. Стоунова критика Клинтонове евидентна је и у једној од последњих сцена у његовом најновијем филму.

„Она је одувек подржавала војна решења. Чини се да ништа није научила. Хаос који је створила у Либији прилично је обликовао садашње проблеме са ДАЕШ-ом. Политичар би требало да буде флексибилан, али то је нешто што Клинтоновој недостаје“, наводи Стоун.

Индиректно, Стоун је Клинтонову чак назвао будућим тиранином.

„Не мислим да ће она имати неки приговор на покретање масовног надзора америчких грађана који се усуде да јој противрече. Тада ћемо очигледно ићи ка полицијској држави“, казао је Стоун.

Прикладно је да је нови филм Оливера Стоуна је о Едварду Сноудену, узбуњивачу који је открио о масовном прислушкивању у САД. Филм је морао да се сними у Европи, јер ниједна холивудска компанија није желела да га сними.

Стоун каже да сви људи имају нешто да сакрију. То нема везе са криминалом и терористичким намерама и ако је контрола моћи важнија од појединца онда је то једнако одрицању слободе.

„Није влада она која нам даје слободу. Сетите се да смо ми, грађани, они који смо влади дали одређена права. Влада, стога, не може да претпостави да има аутоматско право на нашу приватност, али то је оно што се, нажалост, сада дешава“, истиче Стоун.

Он сматра да не постоји никакав доказ да је насумични масовни надзор икада ишта открио. Напротив, не треба изоставити добри стари детективски рад. Европи није непознат тероризам, а терористичке акције фракције Црвене армије или ИРА-е, на крају су зауставили дипломатија и детективски рад.

„Постоји разлика између масовног прислушкивања и стратешког надзора појединаца или група. Веровање да би надгледање свега без дискриминације, да би се уграбио један траг, могло би да спречи инцидент, типично је америчко размишљање. На исти начин водимо и наше ратове. Америка је као слон на стероидима“, закључио је Оливер Стоун.

Чланак ОЛИВЕР СТОУН: Америка је као слон на стероидима се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг/Твитер

Бивши сарадник Aгенциjе за националну безбедност СAД Eдвард Сноуден и оснивач Викиликса Џулиjан Aсанж нашли су се данас на потерницама са упозорењем – „Oзлоглашени шпиjуни“.

Служба безбедности Mинистарства одбране СAД обjавила jе две потернице под називом „Oзлоглашени шпиjуни“ коjе се односе на Сноудена и Aсанжа.

Kако jе обjављено на твитер налогу Викиликса, на плакатима су портрети са описима њих двоjице, преноси Спутњик.

Чланак ПЕНТАГОН: Сноуден и Aсанж на потерници „Oзлоглашени шпиjуни“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, creenshot: Council of Europe

Након емитовања шифроване поруке од 64 карактера за коју се верује да је кључ за кодирање, интернет заједница се боји да је познати узбуњивач можда убијен или заробљен, што би могло да резултира као окидач за откривање још више америчких националних тајних докумената.

Документи које је објавио бивши радник НСА Едвард Сноуден откривају да та тајна служба има технологију за претварање снимљених разговора у текст у којем се могу тражити речи као што су детонатор, Багдад, Мушараф.

У петак увече, чувени узбуњивач је на свом твитер налогу написао кодирану поруку од 64 карактера, а убрзо затим ју је избрисао заједно са мистериозним упозорењем са почетка недеље „Време је“, након које су га контактирале његове колеге из бивше фирме.

На интернету се спекулише да би порука могла да буде кључ за дешифровање великог цурења докумената и да би могла да буде „окидач“ који је подешен да реагује у случају да је Сноуден убијен или заробљен.

Тај „окидач“ је порука која се подешава да буде аутоматски послата уколико се корисник налога редовно не улогује на свој налог. Узбуњивач је признао да је дистрибуирао шифроване документе новинарима и сарадницима који још увек нису објављени и у Сноуденовом случају „окидач“ би могао да буде кључ за дешифровање тих докумената.

Налог Едварда Сноудена на „Твитеру“ мирује већ 24 часа, што је много за тог узбуњивача, али је занимљиво да је пажња јавности усмерена на његово стање.

Шифрована порука од 64 карактера изгледа да искључује првобитну теорију да је телефон сам у џепу откуцао поруку, већ се чини да је у питању алгоритам који се користи као потпис за документа или као лозинка.

Чланак СНОУДЕН ТВИТНУО ШИФРОВАНУ ПОРУКУ: Да ли су то његове последње речи? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Бивши сарадник америчких специјалних служби Едвард Сноуден је изјавио да сваки становник Јапана представља потенцијални предмет праћења од стране САД, саопштава лист „Јапан тајмс“.

Он је то рекао путем видео-линка на симпозијуму о надзору у савременом друштву који се одржава у Токију.

„Они знају све о вашој вери, кога волите, о коме се старате. Мој посао је био управо то — да створим слику о животу сваког човека на планети“, рекао је Сноуден.

Бивши обавештајац је од 2009. до 2011. године радио у Токију у оквиру компаније „Дел“ бавећи се обавештајним пословима за националну безбедност САД.

Према његовим речима, америчке власти прикупљају информацију из телефона и компјутера грађана према законским могућностима. Међутим, због недостатка упућености самих грађана у потребу за поверљивости, слаба контрола грађана представља велики проблем за ту земљу, истакао је он.

Сноуден је додао да он лично не жели да живи у свету у којем се прати сваки корак, те се залаже за то да будућа поколења могу да живе у слободи.

Чланак СНОУДЕН: Сваки Јапанац је мета америчког надзора се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com, REUTERS

Америчка Национална безбедносна агенција (НСА) доставила је податке на основу којих је војска САД 2002. године ухватила шест мушкараца у БиХ и у тајности их пребацила у затвор Гвантанамо, наводи се у новим документима које је објавиo интернет портал Едварда Сноудена.

На веб-сајту „Интерсепт“ наводи се да ће комплетни подаци о десетогодишњим активностима НСА бити објављени у наредним месецима.

Први пакет садржи 166 докумената, који покривају период од 2003. до 2012. године. У њима се открива да је НСА сарађивала са осталим државним агенцијама у испитивању затвореника у притворном центру на Куби, укључујући формулисање питања и стратегије испитивања.

НСА је одбила да коментарише те наводе, наводи „Интерсепт“.

Један Алжирац, који је ухваћен у БиХ, био је затворен шест месеци под оптужбом да је планирао напад на Амбасаду САД, али је ослобођен због недостатка доказа.

Једини наговештај његове кривице били су обавештајни подаци НСА, које та служба није поделила са властима у БиХ.

То је била једина позната операција рендиције коју је војска САД обавила изван Авганистана. Остале је извршила Централна обавештајна агенција (ЦИА).

Сви припадници „алжирске шесторке“ на крају су ослобођени из Гвантанама до 2013. године без подизања оптужница.

Међу објављеним документима су и подаци о учешћу НСА у инвазији на Ирак 2003. године, потом о успешној шпијунској операцији против Северне Кореје и о прислушкивању страних комуникационих сателита.

Чланак ПОРТАЛ ЕДВАРДА СНОУДЕНА:: Америчка НСА повезана са хватањем осумњичених у БиХ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Велики броj таjних докумената бившег службеника америчке Националне агенциjе за безбедност (НСA) Eдварда Сноудена постаће „отворена књига“ за новинаре и организациjе коjи су вољни да раде са новинарском организациjом коjа држи архиву.

Саjт „Интерсепт“, коjи jе покренуо новинар Глен Гринвлад, упутио jе позив новинарима, па и онима из страних медиjа, да раде са њима и у потпуности истраже Сноуденову архиву.

Интерсепт jе, такође, данас обjавио десетак докумената НСA, међу коjима и оне коjе се односе на методе испитивања затвореника у Гвантанаму.

Наводи се да jе НСA имала „званичника за везу коjи jе био одговоран за одржавање свакодневног контакта са онима коjи су испитивали затворенике како би проценио и искористио њихове информациjе“.

Гринвалд jе био део тима коjи jе први интервjуисао Сноудена 2013. године, подсетио jе AФП.

„Oд почетка смо имали став да сарађуjемо са страним и другим америчким медиjима, а не да цео материjал задржимо за себе“, казао jе Гринвалд.

Oн jе додао да jе Интерсепт поделио документа са двадесетак медиjа и новинарских тимова из више земаља, као и са Вашингтон постом, Њуjорк таjмсом, ПроПубликом и Гардиjаном.

Kако jе договорено са Сноуденом, новинари коjи буду извештавали о овим документима мораjу да пристану на одређена правила.

„Има много докумената коjа су од jавног интереса и коjа могу и треба да буду обjављена. Постоjе и документа у архиви за коjа сматрамо да не треба да буду обjављена, jер би могла да нанесу велику штету невиним људима“, обjаснио jе Гринвлад.

Гринвалд jе додао да jе Интерсепт већ почео да француском Mонду и другима даjе делове архиве.

Чланак МЕТОДЕ ИСПИТИВАЊА У ГВАНТАНАМУ: Oбjављена нова таjна документа НСA, архиве чекаjу новинаре се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Директор националне обавештајне службе САД Џејмс Клепер сматра да би бивши сарадник америчких обавештајних служби Едвард Сноуден могао да открије још низ тајних докумената.

„Постоје претпоставке да он има много више докумената у електронској форми које би могао да открије када буде хтео“, рекао је Клепер у интервјуу за лист „Вашингтон пост“.

Шеф обавештајне службе рекао је да још не могу тачно да се процене размере негативних последица цурења тајних докумената. Клепер је нагласио да је Сноуденово објављивање докумената довело до тога да терористичке групације почну више да „брину о безбедности“ и да убрзају прелаз на системе за шифровање података.

Сноуден је у јуну 2013. године предао новинама „Вашингтон пост“ и „Гардијан“ низ тајних материјала о програмима интернет надзора обавештајних служби САД и велике Британије. Током лета америчке власти поништиле су му пасош, због чега је Сноуден морао да проведе неко време у транзитној зони московског аеродрома.

Затим је Русија обезбедила Сноудену привремени азил на период од годину дана, под условом да заустави своје активности против САД. Првог августа 2014. године Сноуден је добио трогодишњу боравишну дозволу која му омогућава да путује не само по Русији већ и ван ње.

Чланак ТАЈНИ ДОКУМЕНТИ: САД страхују од Сноудена се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Бивши амерички обавештајац Едвард Сноуден изјавио је да америчке обавештајне службе свесно шпијунирају људе који немају никакве везе са тероризмом.

Сноуден, бивши сарадник америчке Агенције за националну безбедност (НСА), је у интервјуу за шпанску телевизију „Секста“ истакао да је рад америчких обавештајних органа неефикасан и да није спречио никакве терористичке нападе.

Према његовим речима, укупан обавештајни програм се користи за дипломатске манипулације, економску шпијунажу, и контролу друштва.

„Нема сумње да терористе треба држати на оку, пратити њихове активности“, каже Сноуден, подсећајући на документе који су објављени 2013. године, а који су показали да је америчка влада у ствари радила против људи који нису имали везе са тероризмом: шпијунирала је адвокате, раднике Уницеф-апрофесоре…дакле оне који се не сумњиче за тероризам“, каже он.

Говорећи о свом тренутном положају, Сноуден је рекао да је више пута контактирао  америчке државне органе ради постизања договора како би му се осигурало правично суђење, али да је до сада само успео да добије гаранције да „неће бити мучен“.

„Имам доказе да сам све радио за добробит целог друштва, за добробит народа моје земље“, истако је он.

Сноуден је такође истакао и да никада није радио за руску владу јер је, како је објаснио, „све испланирао тако да ниједна влада не може да врши притиске на њега“.

У ствари, Сновден је оптужио САД  да га „држи закључаног“ у Русији.

„САД ме критикују што сам у Русији, а истовремено ми не дају да одем одавде“, додао је он

Сноуден је 2013. године открио податке о томе како је НСА масовно шпијунирала не само грађане ЕУ, већ и један број европских лидера.

Чланак СНОУДЕН: САД шпијунирају оне који немају никакве везе са тероризмом се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Едвард Сноуден, узбуњивач који је објавио повјерљива документа и тиме објелоданио програме надгледања влада САД и Велике Британије, биће међу фаворитима за освајање Нобелове награде за мир 2016. године, објавио је Истраживачки институт за мир у Ослу.

Истраживачки институт за мир у Ослу у Норвешкој бившег америчког обавјештајца, а сада узбуњивача Едварда Сноудена види на врху листе кандидата за Нобелову награду за мир, објавила је ова независна институција.

– Директор ПРИО Кристијан Берг Харпвикен је данас објавио своје прве спекулације о фаворитима за Нобелову награду за мир 2016. године, како би се подударио са крајњим роком номинација Нобеловог комитета – наводи се у саопштењу за медије.

Сноуден се тако придружио шефовима енергетике Америке и Ирана, Ернесту Моницу и Алију Акбару Салехију, предсједнику Колумбије Хуану Мануелу Сантосу и лидеру гериле ФАРК Тимолеону Химанезу, антикорупцијским званичницима из Гватемале, као и активистима против сексуалног насиља из Демократске Републике Конго.

Крајњи рок за објављивање номинација на основу којих норвешки Нобелов комитет доноси одлуку је 1. фебруар. Побједник би требало да буде проглашен 14. октобра.

Сноуден, који је објавио класификоване документе, чиме је објелоданио програме надгледања влада САД и Велике Британије, био је номинован за ову награду 2013. Примио је такозвану Алтернативну Нобелову награду 2014.

Узбуњивач је у Сједињеним Америчким Државама оптужен за шпијунажу, а тренутно се налази у Русији, гдје има привремени азил.

Чланак ОСЛО: Сноуден у ужем избору за Нобелову награду за мир се појављује прво на ИСКРА.

Фото: REUTERS/ Glenn Greenwald

САД и Британија пратиле су тајне летове и комуникације израелских ваздухопловних снага у хакерској операцији која датира из 1998. године, наводе данас израелски медији позивајући се на податке које је објавио бивши сарадник америчке Националне безбедносне агенције (НСА) Едвард Сноуден.

Израел је разочаран објављеним подацима које су данас пренела најмање два медија, а који би могли да додатно затегну његове односе са Вашингтоном после вишегодишњег спорења због стратегија о Ирану и Палестинцима, наводи Ројтерс.

Најтиражнији израелски лист „Једиот Ахронот“ тврди да су америчка НСА, специјализована за електронски надзор, и британска служба GCHQ шпијунирале мисије израелских ваздухопловних снага против Газе, Сирије и Ирана.

Шпијунска операција, под шифрованим називом „Анархист“, спровођена је из базе на Кипру, а за мете је имала и друге блискоисточне државе, додаје израелски лист.

Истоветни наводи су се појавили и у онлајн публикацији „Интерсепт“, чији је један од сарадника Сноуденов повереник Глен Гринвалд, с тим да су ту објављене и хаковане фотографије наоружаних израелских дронова.

„Једиот“ тврди да ће и немачки магазин „Шпигел“ у сутрашњем издању објавити чланак заснован на подацима које је одао Сноуден.

Израел нити потврђује нити оповргава да има наоружане беспилотне летелице, мада је један високи војни званичник признао да их поседује у тајној дипломатској преписци са САД из 2010, што је објавио Викиликс.

Америчка амбасада у Израелу за сада није одговорила на упит да прокоментарише медијске наводе, као ни британска, а ни Форин офис се није огласио.

Изралески министар енергетике Јувал Стејниц, члан безбедносног кабинета премијера Бењамина Нетанијуха, умањио је значај медијских навода о шпијунажи, али је истакао да ће поуке бити извучене.

„Не сматрам да је ово најдубља тајна, али је свакако нешто што не би требало да се догађа и што је неугодно. Сада ћемо морати да размотримо промену система шифровања“, рекао је Стејниц израелском радију Арми.

С обзиром на несугласице између Нетањахуове владе и администрације америчког председника Барака Обаме због нуклеарних преговора са Ираном на челу са САД, протеклих месеци су медији доста извештавали о наводним оптужбама за међусобну шпијунажу између два савезника, наводи британска агенција.

Чланак СНОУДЕН ОТКРИВА: САД и Британија шпијунирале ваздушне снаге Израела се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Функционери америчке обавештајне службе ЦИА оптужили су Едварда Сноудена да је допринео организацији спровођења терористичких напада у Паризу 13. новембра.

Директор ЦИА Џон Бренан је, одговарајући на питања новинара како је уопште пошло за руком терористима да организују напад у Паризу упркос најсавременијим видовима праћења, рекао да су терористи имали помоћ „оних који се баве откривањем тајних програма обавештајних служби“.
„У последњих неколико година је због великог броја објава тајних информација, као и због неодлучне борбе са тим терористима, донесено мноштво одлука које нас спутавају у потрази са терористима“, изјавио је Бренан алудирајући на информације које је објављивао Сноуден.
И кандидат за америчког председника Џеб Буш је позвао да се поново примени такозвани Патриотски акт (USA Patriot Act), који ће омогућити потпуно шпијунирање америчких грађана.

Бивши директор ЦИА Џејмс Вули је отишао и корак више оптуживши Сноудена „да су му руке крваве“. Вули је прецизирао да је информација коју је Сноуден објавио помогла терористима да уоче како обавештајне службе врше праћење људи као и да науче да то вешто избегавају.
Слично мишљење дели и градоначелник Лондона Борис Џонсон.
„За мене Едвард Сноуден није херој. Очигледно је да информација коју он објављује помаже најгорим људима на планети да остану на слободи“, рекао је Џонсон у интервјуу за „Дејли телеграф“ и позвао на масовну шпијунажу људи.

Чланак ЦИА: Сноуден допринео организацији терористичког напада у Паризу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Бивши сарадник америчке Агенције за националну безбедност Едвард Сноуден, говорио је за шведске медије о Исламској држави, Русији, методама тортуре ЦИА и масовном прислушкивању.

Едвард Сноуден је, говорећи о Исламској држави, Русији, методама тортуре ЦИА и масовном прислушкивању, две и по године пошто је изнео у јавност тактике масовног прислушкивања америчке Националне безбедносне агенције, рекао да нема проблем због избора које је направио.

Упитан шта сада ради, Сноуден је одговорио да му је тешко да прича о томе, јер ће, како каже, све што буде рекао у САД бити употребљено против њега.

„Ако кажем нешто добро о Русији, знате, нешто као да ту није ‘као у паклу’, то ће бити протумачено као да сам рекао да сам ‘у љубави с Кремљом’ или нешто слично томе. Ако кажем нешто грозно, десиће се иста ствар. Онда ће рећи ‘О, он мрзи Русију, баш је јадан'“, рекао је Сноуден.

Желео је да говори о ономе што му највише недостаје, о својој породици, преноси Раша тудеј.

„Немам проблем због својих избора. Још могу да виђам своју породицу, када дођу да ме посете. Још могу да комуницирам с било ким, било где“, рекао је Сноуден, и додао да су се услови у егзилу променили због модерних технологија.

Истиче да су некада људи принуђени на егзил губили контакте са својима, губили су значај, утицај у политичким дебатама, али да је технологија то променила. Егзил је, како каже, стратегија која даје све мање резултата.

Сноуден је, такође, говорио о техникама тортуре које је спроводила ЦИА.

„Било је индиција да у ЦИА има људи који би говорили о томе, али су били под притиском. Они су тако, по налогу ЦИА, морали да престану с прикупљањем документације“, рекао је Сноуден.

Упитан да прокоментарише земље које су прихватиле да се у њима налазе центри за тортуру, нагласио је да оне представљају лош преседан за цео свет.

„Такве земље почињу да размишљају да је то у реду, да желе то да учине, јер ако то ради Америка, мора да је у реду. Међутим, такве тајне не могу вечно да се чувају, оне испливају на површину. Можете их чувати годинама, чак деценијама, али ће испливати. Заправо дајемо новац да сами себи пуцамо у ногу“, истакао је Сноуден.

Кад је реч о открићу да америчке беспилотне летелице, у девет од десет случајева убију цивила, а не терористу, Сноуден је истакао да Вашингтон дроновима не прати људе него телефоне, па се не може знати да ли је онај ко носи телефон терориста или рецимо „његова мајка“.

„Дронови стварају више терориста него што их убију. Док нисмо почели да бомбардујемо те земље, у њима није било Исламске државе. САД се руководе емоцијама уместо разумом и без икаквог смисла одмах одговарају“, оценио је Сноуден.

Поводом масовног прислушкивања које је разоткрио, Сноуден је рекао да би „чак и они који мисле да немају шта да крију“, требало да се успротиве методама које је користила Национална безбедносна агенција.

„Није ствар у томе да ли имате шта да кријете, већ у томе шта можете да изгубите. А оно што губимо када смо под присмотром је наша људскост“, нагласио је Сноуден.

Сноуден, бивши сарадник специјалних служби САД открио је 2013. године податке о томе како је америчка Агенција за националну безбедност масовно шпијунирала не само грађане Европске уније, већ и један број европских лидера.

Последње две године налази се у Москви, суочава се са могућношћу да буде осуђен код куће на казну до 30 година затвора, али је у изјави за Би-Би-Си недавно навео да је спреман да „добровољно оде у затвор“, о чему је више пута обавестио америчку владу, али није добио одговор.

Чланак СНОУДЕН: Ако кажем нешто добро о Русији, „да овде није као у паклу“, у САД ће одмах рећи да сам „у љубави са Кремљом“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Бившу службеник ЦИА-е и сарадник америчке Националне безбедносне агенције Едвард Сноуден оценио је данас да је резолуција Европског парламента којом се позивају земље ЕУ да прекину свако гоњење Сноудена и пруже му заштиту, моменат „који представља прекретницу”.

„Ово није ударац против америчке владе већ пружена рука пријатеља. То је шанса да кренем даље,„ написао је Сноуден на Твитеру, преноси Раша тудеј.

Чланови Европског парламента позвали су резолуцијом чланице ЕУ да „одустану од било какве кривичне тужбе против Едварда Сноудена, обезбеде му заштиту и спрече изручење или трансфер Сноудена у треће земље признајући му статус узбуњивача и међународног борца за људска права,„ наводи се у саопштењу Европског парламента (ЕП).

Одлука није била једногласна, за њу је гласало 285 посланика док је 281 гласало против, што још једном показује колико је европска политичка елита подељена по овом питању, али Сноуден који верује да ће гласање у ЕП представљати прекретницу.

Сноуденов адвокат у Русији Анатолиј Кучерена рекао је да чак и тесна већина у корист Сноудена значи много.

„Резолуција Европског парламента представља признање Едвардових заслуга за човечанство, храбрости и честитости његовог става,„ изјавио је он како преноси Интерфакс.

Европски паралмент је подробно проучио информације које је открио Сноуден и у марту 2014. усвојио резолуцији о заштити личних података државаљана ЕУ.

„Истрага Европског параламента о информацијама Едварда Сноундена о масовном праћењу грађана је најобухватнија истрага која је до данас урађена. С таквим радом треба наставити да би се обезбедила заштита грађанских слобода и на интернету,„ рекао је Клод Морас, известилац о масовном надзору.

Бивши сарадник специјалних служби САД Едвард Сноуден открио је 2013. године податке о томе како је америчка Агенција за националну безбедност масовно шпијунирала не само грађане Европске уније, већ и један број европских лидера.

Чланак СНОУДЕН: Одлука која представља прекретницу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Европски парламент је усвојио резолуцију којом се позивају земље Европске уније да прекину свако гоњење Едварда Сноудена и да му се пружи заштита, навела је прес-служба ЕУ.

Европски парламент је на пленарној седници у Стразбуру већином гласова усвојио резолуцију којом се позивају све земље ЕУ да прекину „свако гоњење“ Едварда Сноудена, саопштио је представник прес-службе Скупштине.

Парламентарци су позвали државе ЕУ „да обуставе свако гоњење Сноудена, да му се пружи заштита и, наравно, супростави се његовом изручивању или враћању у треће земље — у знак признања његовог статуса узбуњивача и међународног заштитника људских права“, рекао је саговорник агенције.
Бивши сарадник специјалних служби САД Едвард Сноуден открио је 2013. године податке по којима је америчка Агенција за националну безбедност масовно шпијунирала не само грађане Европске уније, већ и један број европских лидера.

Чланак СТРАЗБУР: Европски парламент усвојио резолуцију о прекиду гоњења Сноудена се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/АФП

Бивши сарадник Агенције за националну безбедност САД Едвард Сноуден објавио је нове податке о специјалним службама, овога пута британским. У објављеним документима Сноуден указује на то да је Центар за владине везе Велике Британије 2009. покренуо тајни програм под шифром „Карма полис“ ради прикупљања и анализе података о корисницима интернета.

Из докумената које је објавио Едвард Сноуден јасно је да је британска обавештајна служба развила тајни програм за праћење активности корисника интернета по целом свету.

Програм под шифрованим називом „Карма полис“ анализира интернет афинитете људи, укључујући информативне сајтове и сајтове радио-станица које радо посећују, као и делатност на друштвеним мрежама и историју претрага. Сви ови подаци проверавају се ради стварања својеврсног досијеа и евентуалног откривања сумњиве делатности корисника.

„Агенти служби безбедности и обавештајне службе овај метод називају ’састављање мозаика‘. Ипак, забрињава то колико далеко они могу да оду. Хоћемо ли бити безбеднији ако обавештајна служба сазна које радио-станице слушам? Наравно да неће. Чини ми се да последњих неколико година идемо у апсолутно невероватном правцу. У периоду који је означен у објављеним документима развила се Исламска држава. То сведочи да тотално праћење не гарантује безбедност друштва, него напротив — само повећава пласт сена у којем треба тражити иглу“, сматра оснивач аналитичког центра „Оупен интелиџенс“ Лоз Кеј.

Програм је покренут без јавног разматрања и без одобрења парламента. Према речима Едуарда Сноудена, масовно прикупљање података не доноси никакву корист друштву.

„Због чега се стварају програми намењени наводном одржању друштвене безбедности, ако они не доносе жељени ефекат? Ови програми, заправо, имају одређени смисао — државе их не покрећу без разлога. Њихова вредност је у томе што прикупљају оперативне информације. Овај приступ заснован је на конкуретним односима држава. Ово се дешава тајно, без било каквог озбиљног надзора. Све чешће видимо да такви програми, најзад, ударају по нама самима, по нашој земљи, чак и ако се праве из најбољих намера. Ове програме, које су НСА и ЦИА заједно користиле у земљама као што је Јемен, сада примењује Служба федералних маршала у САД на обичне преступнике, оне који нису реална претња за јавну безбедност, што не може да оправда нарушавање права милиона грађана САД и других земаља“, изјавио је Сноуден.

Чланак НОВИ ДОКУМЕНТИ: Сноуден разоткрио тајни програм британских обавештајаца се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Бивши службеник америчке Агенције за националну безбједност /НСА/ Едвард Сноуден путем видео линка из Русије примио је награду норвешке Академије књижевности и слободе изражавања.

Бивши системски аналитичар НСА бурно је поздрављен када је статуета и диплома стављена на празну столицу намијењену њему у граду Молде на западу Норвешке.

Сноуден је добио награду у коју спада и ночани износ од 12.000 евра због свог рада на важном питању права на приватност.

Сноуден живи у егзилу у Русији од 2013. године, након што је објелоданио огромне шпијунске програме САД и њихових савезника, подсјећа Асошијетед прес.

Чланак СТАТУЕТА СТАВЉЕНА НА ПРАЗНУ СТОЛИЦУ: Сноудену награда норвешке Академије књижевности се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Кооснивач Викиликса Џулијан Асанж одиграо је велику улогу у одлуци узбуњивача и бившег агента НСА Едварда Сноудена да азил потражи у Русији, а не у Латинској Америци. Асанж каже да је управо он саветовао Сноудена да уточиште нађе у Москви.

Сноуден је „радије хтео у Латинску Америку, али мој савет је био да азил потражи у Русији, без обзира на негативне маркетиншке последице, јер моја процена је да је у Јужној Америци постојао велики ризик да га киднапују по наређењима ЦИА… Киднапују, а можда и убију“, рекао је Асанж у интервјуу за „Тајмс“.

Сноуден је у Москву одлетео из Хонгконга у јуну 2013. године. Годину дана касније, добио је је руску боравишну дозволу која важи три године, почев од 1. августа 2014.
Кооснивач Викиликса је додао да је бивши агент америчке Државне безбедносне агенције (НСА) био „у потпуности свестан спиновања које ће уследити ако потражи азил у Русији“. Узбуњивача терете по неколико оптужби, укључујући шпијунажу и крађу државне својине, што би могло да значи 30 година затвора ако се врати у Сједињене Америчке Државе.

Многи су ми претили

Говорећи за „Тајмс“, Асанж је рекао да се и даље боји за сопствени живот будући да постоје извесна „безбедносна питања која се тичу боравка на балкону“.

„Разни људи су ми претњили бомбама и атентатом… Ја сам јавна личност, и то веома контроверзна јавна личност, укључујући Америку. Као резултат тога, било је мноштво претњи нестабилних људи“.

Он је рекао да ипак не верује да ће га америчке власти киднаповати или убити уз помоћ дрона.

„Белац сам. Осим ако се не преобратим у ислам, мало је вероватно да ће ме напасти дроном, али сведоцимо смо да ствари иду у том смеру“.

Чланак АСАНЖ: Рекао сам Сноудену да бежи у Русију се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Норвешки медији јавили су да су Сједињене Америчке Државе од Норвешке затражиле да ухапси Едварда Сноудена уколико покуша да уђе на њену територију.

Сједињене Државе су затражиле од Норвешке да ухапси узбуњивача Едварда Сноудена уколико покуша да уђе на њену територију, недуго након што је открио податке о масовној шпијунажи америчке Државне безбедносне агенције (НСА) 2013. године, јавили су у четвртак медији, цитирајући дипломатску ноту.

„Затражили смо да, уколико амерички држављанин Едвард Џ. Сноуден покуша да уђе у Норвешку на било који начин, Влада Норвешке одмах обавести Амбасаду и спроведе повратак господина Сноудена у Сједињене Државе забраном уласка, депортовањем, протеривањем или другим законским средствима“, пише у ноти коју цитира НРК.

Нота датира од 27. јуна 2013. године. Касније истог дана, регионална канцеларија америчког Федералног истражног бироа контактирала је норвешко Министарство правде и Државну криминалистичко-истражну службу, описујући Сноудена као криминалног бегунца.

У јуну 2013. године, бивши агент НСА Едвард Сноуден почео је да објављује поверљива државна документа, разоткривајући шпијунирање цивила, Владе и корпоративне комуникације који је та агенција спроводила.

У јулу 2013. одобрен му је привремени азил у Русији. Првог августа 2014, након што је у Русији провео годину дана, Сноуден је добио трогодишњу боравишну дозволу.

Чланак ОПИСАЛИ ГА КАО „КРИМИНАЛНОГ БЕГУНЦА“: Америка затражила од Норвешке хапшење Сноудена се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/Praxis Films

Бивши сарадник специјалне службе САД Едвард Сноуден нема намеру да у блиској будућности напушта Русију, рекао је његов адвокат Анатолиј Кучерена.

„Он (Сноуден) је добро и у Москви“, преноси „Руска служба новости“ речи адвоката Кучерене.

Сноуден је у марту послао јавни захтев за пружање политичког азила у Швајцарску, где је раније радио у америчкој Агенцији за националну безбедност (НСА).

Бивши сарадник ЦИА предао је 2013. године листовима Washington Post и Guardian низ тајних докумената о програму шпијунирања специјалних служби САД и Велике Британије на интернету. Ова информација је изазвала буру у јавности.

Сноуден је у јануару објавио документа из којих се види да је глобално шпијунирање на интернету само почетна фаза војне сајбер стратегије. Наредна фаза је израда и инсталирање вируса који избацију из строја објекте критички важне за инфраструктуру противника.

Русија је 2013. године пружила Сноудену политички азил. У августу ове године Анатолиј Кучерена је саопштио да је Сноудену продужен боравак у Русији за три године.

Чланак ДОБРО МУ У МОСКВИ: Сноуден неће из Русије се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/Praxis Films

Други део трилогије о најпознатијем светском „узбуњивачу“, бившем агенту америчке Националне службе за безбедност Едварду Сноудену, изаћи ће из штампе у септембру ове године, каже за Спутњик аутор књиге, Сноуденов адвокат Анатолиј Кучерена.

Назив другог дела психолошко-политичког трилера заснованог на Сноуденовој животној причи је „Каинова деца“.

„Књига је код издавача — већ су ми послали дизајн корица“, каже задовољни Кучерена за Спутњик.

У књизи је представљен живот америчког обавештајца Џошуе Колда — лика сличног Едварду Сноудену — којег влада његове земље прати у стопу.

Очекује се да ће бити преведена на неколико језика, каже Кучерена, а датум изласка из штампе трећег дела, под називом „Јудин пољубац“, још није познат.

Ускоро састанак са Стоуном

Кучерена је познатом холивудском редитељу Оливеру Стоуну уступио права на снимање филма према мотивима првог дела трилогије, „Време октопуса“, књиге која је изашла из штампе на руском и енглеском језику у марту ове године.

Стоун би ускоро требало да објави датум и место прве пројекције првог филма заснованог на животу бившег америчког тајног агента, каже Кучерена и додаје:

„Ускоро ћу имати састанак са Стоуном и Морицом Борманом, продуцентом филма, на којем ћемо разговарати о томе где би требало одржати светску премијеру. Мислим да ће то највероватније бити у Русији — али дефинитивна одлука биће донета током тог састанка“, рекао је за Спутњик Сноуденов адвокат.

Главну улогу у Стоуновом филму би требало да игра Џозеф Гордон Луит, а једна улога намењена је и холивудској звезди Николасу Кејџу.

Велико интересовање за приказивање филма широм света

Кучерена за Спутњик каже да интересовање за приказивање Стоуновог филма постоји широм света, а да га велики број продуцената из разних земаља већ контактира са жељом откупи права.

Он није открио које су тачно земље у питању, али је у разговору за Спутњик нагласио да ће Оливер Стоун имати предност и при откупу права на снимање филмова по мотивима наредна два дела његове трилогије, „Каинова деца“ и „Јудин пољубац“.

„Уговор који смо потписали Оливеру Стоуну даје право првенства при откупу филмских права и за друге две књиге. Ако не буде желео да снима наставке, права могу да понудим и неком другом — али он дефинитивно има приоритет“, каже Кучерена.

„Време октопуса“ објављено је на руском и енглеском језику у марту ове године, а „Каинова деца“ излазе из штампе у септембру.

Сноуденов адвокат и аутор књиге каже да ће други део триологије о животу најпознатијег светског узбуњивача и бившег агента америчке Националне агенције за безбедност Едварда Сноудена бити објављена у септембру.

Чланак КАИНОВА ДЕЦА: Оливер Стоун снима филм о Едварду Сноудену се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Шеф њемачке обавјештајне агенције Ханс-Георг Масен рекао је  да су информације које је медијима доставио бивши службеник америчке Агенције за националну безбједност Едвард Сноуден имале најмање један позитиван ефекат.

Масен је у обраћању пословним лидерима на састанку у граду Штутгарту на југоистоку Њемачке рекао да је након окончања хладног рата питање контрашпијунаже било сматрано као неважно.

„Можда би требали да будемо захвални Сноудену што је поново актуелизовао питање контрашпијунаже у Њемачкој“, рекао је Масен, преноси њемачка новинска агенција ДПА.

Влада њемачког канцелара Ангеле Меркел бурно је реаговала прије двије године након што је у јавности објављено да је њен телефон прислушкивала НСА.

Чланак МАСЕН: Имамо разлога да захвалимо Сноудену се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Бивши сарадник Америчке безбедносне агенције (НСА) Едвард Сноуден сазнао је прекјуче да је од Норвешке академије за књижевност и слободу изражавања добио награду „за рад на заштити приватности и критичко обелодањивање америчког надзора над норвешким и другим грађанима”. Вест из Осла стигла је у истом тренутку кад и она из Вашингтона да је Актом о слободи амерички Сенат увео ограничења на масовно надзирање комуникација. Тиме је практично признато да је Едвард Сноуден био у праву што је узбунио јавност и указао на праксу свеопштег шпијунирања, те да стога више нема потребе да се крије у азилу негде у Русији.

„Акт о слободи”, показало се врло брзо, не значи и да је Едвард Сноуден, који је заслужан за његово доношење, слободан.

Академија у Ослу позвала је Сноудена да лично прими престижно признање и новчани износ од 100.000 круна (11.500 евра), али сва је прилика да ће најчувенији светски узбуњивач пропустити и ову свечаност, која се 5. септембра одржава њему у част, и да ће на њој учествовати посредством „Скајпа”.

Норвешка академија за књижевност и слободу изражавања је од владе у Ослу тражила да њеном лауреату гарантује да неће бити изручен САД уколико дође по награду. Одговор је стигао истог дана из Вашингтона. На редовном дневном брифингу за новинаре у Стејт департменту, портпаролка Мари Харф је објаснила да она „неће да спекулише да ли ће Вашингтон тражити Сноуденово изручење”. А онда је ипак упутила упозорење Ослу, не наводећи име скандинавске земље: „Свака влада би требало да зна да постоји само једно место где (Сноуден) треба да отпутује. Он треба да се врати у САД и да се суочи са оптужбама против њега.” Харфова је у име владе упозорила да се Сноудену стављају на терет врло озбиљне ствари. „Дошао би да се суочи са правдом у САД да је стварно убеђен у исправност онога што је урадио”, додала је портпаролка.

Сноуденов адвокат Анатоли Кучерена рекао је норвешким медијима да не треба заборавити да Норвешка са САД има уговор о изручивању грађана, а подсетио је и на случај хапшења Фифиних званичника по америчком захтеву.

Чланови Норвешке академије, међу којима су познате личности из културе и уметности, послали су писмо норвешкој премијерки Ерни Солберг и министру правосуђа Андерсу Анундсену, од којих траже да се Сноудену гарантује да неће бити изручен.

Норвешки посланици из партије левих социјалиста такође су позвали све парламентарце да пронађу начин да Сноуден дође у Норвешку и да му безбедност буде гарантована.

„Позивам све чланове парламента, ма којој партији да припадају, да се изјасне о овом питању”, рекао је посланик партије социјалиста Бард Вегар Солхјел, који је прошле године предложио да Сноуден добије Нобелову награду за мир. Један од најцењенијих правника Норвешке и власник највеће адвокатске канцеларије у земљи сматра да Норвешка по постојећим домаћим законима не би смела да изручи Сноудена Америци.

По његовом мишљењу, Сноудену се стављају на терет „дела против интереса владе САД”, што је, како тумачи, дело из домена политичких оптужби. Ако би се Норвешка приволела америчком захтеву за изручење, дошла би у судар са постојећим домаћим законодавством о заштити политичких затвореника, каже адвокат Емануел Фајнберг, кога цитира норвешка штампа.

Супротно је мишљење директора Истраживачког института за мир у Ослу Кристијана Берга Харпвикена, који одбацује идеју да Норвешка пружи Сноудену сигурно уточиште или боравиште.

„Могућност да Сноуден допутује у Норвешку равна је нули”, каже Харпвикен. „Јер ако најближи савезник Норвешке (САД) о Сноудену стално говори као о издајнику и шпијуну, тешко да норвешка влада може да га заштити кад дође да прими награду”, додаје Харпвикен.

У образложењу Норвешке академије се истиче да је ову награду доделила Сноудену за његов допринос заштити приватности и за обелодањивање праксе америчких служби да шпијунирају грађане.

И сама Норвешка је жртва америчког шпијунирања. Према подацима које је Сноуден учинио јавним, америчке обавештајне службе су надзирале 33 милиона норвешких разговора мобилним телефонима само у току једног месеца. Норвешки лист „Дагбладет”, коме су документи о америчком шпијунирању били доступни, писао је да је ова скандинавска земља прва у Европи по броју пресретнутих разговора када се узме у обзир број становника.

Посланици и лидери левичарских партија тада су рекли да Американци не смеју да третирају „све Норвежане као терористе” и тражили су од владе да заштити нацију од америчког шпијунирања.

Читава скандинавска јавност је негодовала због америчке праксе коју је открио Сноуден. Али нико сем, чини се, Америке, не може да му изда гаранцију да је слободан и да неће завршити иза решетака ако крене да прима признања по свету.

Чланак ОСЛО: Сноудену прети затвор ако оде по награду се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Одбегли амерички обавештајац Едвард Сноуден изјавио је да значајније ствари ради у егзилу у Русији него што је радио за Националну безбедносну агенцију САД.

„Чињеница је да сам био изузетно плаћен за веома мало рада (у НСА). У Русији се то значајно променило”, рекао је Сноуден путем видео линка на конференцији у Универзитету Стенфорд.

Сноуден је признао да сада мора много више да ради да би урадио исту ствар.

„Разлика је у томе да, иако сам много изгубио, сада имам осећај изузетног задовољства”, казао је Сноуден, наводи „Бизнис инсајдер”.

Сноуден, међутим, није открио на чему тачно ради, наводећи да је тип особе који верује да ће му се судити према коначном резултату, пренела је „Русија данас”.

Сноуден се налази у Русији где је добио азил после објављивања поверљивих доказа да је америчка Национална служба безбедности, где је био запослен, шпијунирала грађане и државе широм света.

Чланак СНОУДЕН: У Русији много више радим него у НСА се појављује прво на ИСКРА.