Фото: Политика

Документарни филм „Торањ народу” посвећен Николи Тесли имао је своју европску премијеру у Великој дворани „Сава центра”. Ово остварење америчког редитеља Џозефа Сикорског говори о Теслином сну о слању бесплатне електричне енергије бежичним путем из мистериозног торња и лабораторије Варденклиф на Лонг ајланду. Филм је премијерно приказан у хотелу „Њујоркер” у октобру прошле године, у коме је чувени научник боравио, а репризиран је на „Торонто Сербијан” филм фестивалу.

Уочи премијере новинарима, а потом и публици, обратио се и Вилијем Тербо, унук најстарије Теслине сестре Ангелине, напомињући да је доста тога током свог живота нашао сличног са Теслом.

– Сада сам његов последњи крвни сродник и једина жива особа која га је лично знала – поносно је додао Тербо и осврнуо се чињеницу да је током протеклих година учествовао у доста филмова рађеним о Тесли, али овај је, према његовој оцени, много другачији.

Циљ је, како је навео Ненад Станковић, уредник „Тесла” магазина у Торонту, да допринесе другачијем тумачењу лика Николе Тесле, са жељом да се људи боље упознају са његовим радом и делом јер је то и даље непознато многима у свету, па и у Србији.

Филмска прича заокупљена је проблемом бежичног преноса електричне енергије која би била бесплатна за све. То је била авангардна замисао за тадашње време, а Тесла је био најближи решењу тог проблема. Према речима Бранимира Јовановића, директора Музеја Николе Тесле, велики научник напомињао је да ће западни свет запасти у кризу због експлоатисања природних добара. Тесла је сматрао да енергија треба да буде као ваздух доступна свима.

Најинтригантнији део филма су прикази и тумачења легендарних Варденклиф тунела које је Тесла изградио испод торња као део бежичног преноса електричне енергије. Ови контроверзни тунели и подземни пролази су и данас велика загонетка за научнике света и представљају урбани мит.

У филму су коришћени материјали добијени од Музеја Николе Тесле и „Варденклиф” пројекта у Њујорку који показују ретке, до сада необјављене фотографије. Музику за филм потписује композиторка Марина Арсенијевић. Пројекцију филма организовао је „Тесла” магазин из Торонта уз помоћ Секретаријата за културу града и Музеја Николе Тесле, а покровитељ манифестације је председник Србије Томислав Николић. Међу многобројним званицама у публици је синоћ био и Владан Вукосављевић, секретар за културу.

Следеће године обележиће се 160 година од рођења Николе Тесле.

Чланак ПРЕМИЈЕРНО ПРИКАЗАН ФИЛМ ПОСВЕЋЕН ВИЗИЈИ ВЕЛИКАНА: Теслин торањ народу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Редитељ Џозеф Сикорски о документарцу „Кула народу“ који је посвећен највећем српском научнику. За тако великог хуманисту данашњи свет представљао би велико разочарање. Премијера у Београду 6. априла.

Неиспуњени сан Николе Тесле о бежичној енергији која ће бити доступна свима инспирисао је америчког редитеља Џозефа Сикорског да сними документарни филм „Кула народу“, који ће 6. априла премијерно видети београдска публика у Сава центру.

– У школама у Америци учили смо само о Томасу Едисону. Прошао сам цео образовни систем, а да никад нисам чуо за Теслу. Истражујући и откривајући његов допринос и жртву за добробит човечанства, сматрао сам важним да својим земљацима и другим људима покажем ко је био Тесла – каже Сикорски за „Новости“ и наглашава сарадњу са српском пијанисткињом и композиторком Марином Арсенијевић, чија је музика „од велике важности за филм“.

* Могли сте да бирате између стотина проналазака, али сте одлучили да снимите филм о лабораторији у Ворденклифу и „мистериозној кули“?

– Ворденклиф је био Теслин највећи сан за човечанство. Његова жеља да енергија буде доступна свима и да повеже цео свет, данас је актуелнија него икад. Једнако важно је да покажемо зашто је пропао тај пројекат и не дозволимо да интереси моћних корпорација и елита које владају светом поново осујете планове за добробит човечанства. Али, колико год да је трагична прича о Ворденклифу, има наде да ће се Теслин сан остварити захваљујући међународној подршци. Интернет комичар Метју Иман покренуо је донаторску кампању за обнову тог историјског места. Остварујући делимично Теслин сан о повезивању света, Иман је преко интернета „повезао“ све поштоваоце славног научника, који су новчаним прилозима омогућили да се сачува његова животна мисија. То је био невероватан догађај који ме је и инспирисао да направим филм.

* Каква је будућност овог имања на Лонг Ајленду?

– Његова лабораторија сада је у добрим рукама Теслиног научног центра. У обновљеној згради биће направљен музеј који би требало да Американце научи нешто о великом генију. Надам се да ће, осим очувања његовог наслеђа, овај центар инспирисати младе научнике да одговоре на велике изазове свог времена. Због година контаминације терена, немогуће је поново изградити кулу на оригиналној локацији, али се надам да ће се његово истраживање наставити на Ворденклифу или неком другом месту. Раније сам мислио да треба изградити кулу као споменик научнику, али можда је боље да тај „преживели део“ оставимо какав јесте као подсетник како завист и неразумевање могу да униште нешто величанствено.

* Шта би Тесла мислио о нашем времену, у којем се воде ратови „у име енергије“?

– За тако великог хуманисту, данашњи свет био би велико разочарање, посебно сукоби око енергетске надмоћи. Тесла је тражио обновљиве и неограничене изворе енергије, од ветра, Сунца, до Ворденклифове куле. Његови изуми нису били намењени појединцима, већ целом људском роду.

* Српски научник ће бити јунак и вашег наредног, играног филма „Делови са Олимпа“?

– Почетна средства за тај филм смо донирали за кампању Ворденклиф, па смо у фази поновног прикупљања новца. У међувремену смо окупили глумачку екипу и почели да припремамо сет за снимање. Направили смо и реплику куле коју ћемо користити у филму, што је видела публика на светској премијери у хотелу „Њујоркер“.

Чланак СИКОРСКИ: Показаћу ко је био Тесла се појављује прво на ИСКРА.