Агенција за приватизацију негирала је данас наводе извршног директора компаније Есмарк Џејмса Бушара да су прошле седмице у Питсбургу договорени некакви, како се наводи, „претходни услови“.

„Истина је да су током тих разговора направљени одредени помаци, али је министар Душан Вујовић током преговора јасно предочио представницима компаније Есмарк да ће њихова последња понуда бити предмет консултација са премијером Вучићем, осталим члановима Владе Србије, као и са Комисијом за приватизацију Железаре методом стратешког партнерства“, саопштено је из те агенције.

Напомиње се да је сам Есмарк неколико пута мењао своју понуду након завршних разговора у Питсбургу нарочито у вези су-потписа, корпоративне гаранције и минималног нивоа обртног капитала.

Као друго се у саопштењу достављеном Танјугу наводи да у циљу истинитог информисања јавности, треба нагласити да је Железара Смедерево требало да инвестирала 130 милиона долара у своја основна средства из својих сопствених извора.

„Дакле, ово није нов новац који би Есмарк унео у Железару Смедерево, већ је у питању редовно реинвестирање сопствених средстава ради обезбеђења несметане производње. Чак и у садашњим околностима, Железара сваке године мора да инвестира у основна средства исти износ који је Есмарк нудио, ради очувања производних капацитета и поштовања законских прописа у смислу заштите радника на раду, екологије и слично“, указују из Агенције за приватизацију.

Поред тога, додаје се, наведени кредит од 200 милиона долара за обртна средства би био обезбеђен залогом над обртним капиталом и имовином коју Република Србија оставља у Железари (170 милиона долара коју је Република Србија дала на почетку) без икаквих даљих гаранција Есмарка или његових повезаних правних лица из иностранства.

То, како се наводи, значи да ни ово није свеж новац који би Есмарк унео у Железару већ тај новац обезбедују пословне банке на бази квалитетних постојећих обезбеђења.

Најзад, из Агенције указују да поменутих 400 милиона долара за одржавање, резервне делове и капитал потребан за управљање и одржавање рада две високе пећи није апсолутно никада помињано од Есмарка и „ми можемо једино да претпоставимо да је реч о дуплирању већ горе наведених износа те самим тим не представља никакав додатни новац.

Имајући све ово у виду, из Агенције су поновили јучерашњи став да Србија нема економски интерес нити је добила минимум правне заштите предложеним уговором о стратешком партнерству за Железару Смедерево под условима које је компанија Есмарк нудила.

Чланак ШТА ЈЕ ДОГОВОЕНО У ПИТСБУРГУ: Агенција за приватизацију демантује наводе Бушара се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Курир, АР

Извршни директор и председник Есмарка Џејмс Бушар изразио је разочарање због неуспеха преговора о преузимању Железаре Смередево, и тврди да је то резултат промене претходно договорених услова.

Бушар је, у саопштењу, навео да његова компанија није могла да прихвати ревидирани предлог Србије, у којем су промењени финансијски услови, али и да је и даље спремна за преузимање смедеревске железаре „под претходно договореним условима“.

„Изузетно смо разочарани што нисмо успели да постигнемо коначни договор са Србијом о продаји и преузимању Железаре Смередево, посебно имајући у виду да смо после успешног закључивања преговора прошлог четвртка и петка у Питсбургу постигли договор око кључних услова трансакције“, навео је у саопштењу Бушар, оснивач, извршни директор и председник Есмарка.

Есмарк је, према његовим речима, током читавог процеса тендера преговарао у доброј вери, задржао правичан и доследан став током 10-месечних разговора, представио јасан пословни план и формирао менаџерски тим светског ранга ради ревитализације железаре и важног и трајног доприноса српској привреди.

„Детаљна тендерска понуда и пословни план такође су утрли пут компанији за успешне преговоре о трогодишњем уговору о раду, који би омогућио да свих 5.300 запослених у железари добију повећање плате од 25 одсто ове године и још 10 одсто 2016. године“, рекао је Бушар.Он је навео да је, поред тога, Есмаркова понуда подразумевала и улагање у основна средства у износу од 130 милиона долара, кредит за обртни капитал од 200 милиона долара и 400 милиона долара за одржавање, резервне делове и капитал потребан за управљање и одржавање рада две високе пећи.

Есмарк је, како је наведено у саопштењу, спреман да реализује трансакцију под условима договореним прошле седмице у Питсбургу.“Изражавамо искрену захвалност премијеру Србије Александру Вучићу и његовим министрима, америчком амбасадору у Београду Мајклу Кирбију и посвећеним радницима и руководству синдиката на напорима уложеним у овај процес и желимо им свако добро у даљем напредовању“, поручио је Бушар.

Чланак БУШАР РАЗОЧАРАН: Есмарк је за договор, али под претходним условима се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Иако време одмиче, чини се да су Влада Републике Србије и амерички „Есмарк” све даље од договора када је реч о преузимању „Железаре Смедерево”. Представници америчке компаније у преговорима сада обилато користе чињеницу да је наша земља у мат позицији и све више тврде пазар и за преговарачки сто износе нове захтеве.

Иако је Џејмс Бушар, председник „Есмарк” групације, пре него што су преговори почели, јавно обећао да неће отпуштати раднике, чак су са представницима синдиката договорили и повећање зарада за петину, ако победе на тендеру, сада, према нашим сазнањима, не желе да се обавежу да ће свих 5.000 радника остати на њиховом платном списку. Такође, „Есмарк” би да избегне полагање гаранције у износу од 15 до 20 милиона долара. Руководство ове компаније не би да обећа да ће остати у Србији након што потроши залихе сировина.

Иначе, у „Железари” тренутно постоје сировине у вредности од око 90 милиона долара, чијом прерадом може да се заради око 20 милиона долара. Да не буде забуне, једино око чега се сада преговара су управо те сировине на којима може да се заради, јер и наша влада и „Есмарк” знају да „Железара” не вреди ништа. Да је вредела, „Ју-Ес стил” не би отишао из Смедерева. Пре него што је држава купила „Железару” за један долар, годишњи губици ове америчке компаније били су 150 милиона евра.

Зато је наша влада захтевала да се „Есмарк” обавеже да након што потроши те сировине, неће отићи из Смедерева да им се не би поновило претходно лоше искуство. Међутим, Американци су у преговорима изнели још један захтев. С обзиром на то да је за покретање друге високе пећи потребно узимање кредита од најмање 200 милиона долара, „Есмарк” сада тражи да наша влада гарантује узимање тог кредита.

Наша држава, са друге стране то не може да учини из неколико разлога. Прво, по договору са Међународним монетарним фондом (ММФ), држава више не може да гарантује зајмове предузећима, јер је наш јавни дуг превисок. Друго, по Споразуму о стабилизацији и придруживању са Европском унијом, од 1. фебруара нису више дозвољене никакве врсте државне помоћи за „Железару”, јер Европска унија тако штити своју челичну индустрију. Наша влада послала је званично писмо Бриселу где је тражила да се рок за продужетак преговора продужи до 15. фебруара. Одговор још нису добили. Формално, држава Србија је већ у прекршају, јер од 1. фебруара „Железара” практично ради уз државну помоћ. Примера ради, да би се обезбедило нормално функционисање ове компаније, односно да би радници добили плате, из буџета мора челичани да се уплати 10 милиона евра месечно.

Упућени у област европских интеграција кажу да уколико одговор из Брисела буде негативан, наша држава може да плати и новчану казну јер је кршила Споразум о стабилизацији и придруживању. Да то не треба схватити олако сведоче искуства неких других европских земаља. Пољска је на пример имала велике проблеме око државне помоћи бродоградилишту. Хрватска је такође прошла сличне муке.

Осим што држава трпи санкције, штету може да претрпи и предузеће које је помоћ примило, а у овом случају то је „Железара”, јер би ако одговор из Брисела буде негативан, ова челичана морала да врати у буџет све што је држава уплатила на њен рачун после 1. фебруара.

Када се све то зна, онда је јасно зашто су преговори, како време одмиче, све тежи и тежи. Користећи то што је наша влада сатерана у ћошак, и што је под притиском регулатива ЕУ, споразума са ММФ-ом и на крају радника којима треба обезбедити плате сваког месеца, „Есмарк” је почео да тврди пазар и закера.

Према писању Пешчаника, „Есмарк” сада од државе тражи исти третман као „Фијат” и „Етихад”. „Како се чује, ’Есмарк’ хоће да подигне кредит од 400 милиона долара, али да гарант за тај кредит буде држава Србија, као мањински партнер-сувласник ’Железаре’, чему се она, наравно, опире”, пише Пешчаник.

„Есмарк” није сигуран да је у Смедереву могуће „излити“ жељу нашег премијера – 2,2 милиона тона челика, колики је њен давно пројектовани капацитет. Претходни власник догурао је до 1,7-1,8 милиона тона и то је био максимум. Без значајних улагања у модернизацију капацитета тешко је достићи и два милиона тона, а пуно је упитника (нарочито после избијања украјинске кризе) и са набавком сировине, наводи се у ауторском тексту Мише Бркића на Пешчанику.

Чланак ПРЕГОВОРИ ОКО ПРЕУЗИМАЊА СМЕДЕРЕВСКОГ ГИГАНТА: „Есмарку“ све већи апетити! се појављује прво на ИСКРА.