Фото: intermagazin.rs

Бивши тужилац Хашког трибунала Џефри Најс и његов правни тим тражили су накнаду од милион евра за шест месеци рада на припреми захтева за ревизију пресуде по тужби БиХ против Србије.

Правни тим Џефрија Најса није успео да оствари сарадњу са тимом који је спремао захтев за ревизију, али је комуникација између Најсовог тима и Сакиба Софтића била постојана током 2016. године, пише „Кликс“.

Наводи се да је Невенка Нена Тромп, у име Џефрија Најса, током 2016. године послала неколико мејлова Софтићевом тиму, нудећи услуге у виду саветовања и припреме захтева за ревизију.

У августу прошле године, Нена Тромп и Џефри Најс писали су Софтићу о предлозима за ревизију, начинима припреме аргументације, али и о условима.

„Иницијатива за писање историје треба да буде у рукама Бошњака, преко свих доступних канала. Ако се томе не приступи, постоји ризик да ће бошњачку историју писати Београд, и да ће српска интерпретација превладати и постати доминантна нарација“, наводи се у писму које су Најс и Тромпова послали Софтићу 3. августа прошле године.

Такође су нагласили да је тешко прогнозирати исход захтева за ревизију. Ипак, када су у питању нови докази, Најс није понудио конкретне предлоге већ да се ислеђивањем дође до докумената које је 2005. године заштитила Карла дел Понте у договору с Расимом Љајићем.

Најс и Тромпова тражили су да се за шест месеци њиховог рада, за тим од шест страних стручњака, издвоји милион евра. Такође су тражили да финансирање буде директно, а не преко фондације.

Агент Софтић је у својим одговорима, како истиче, тражио конкретне одговоре на питања која су могла бити кључна за покретање ревизије. Навео је да се понуђач унапред оградио проценом да су шансе за успех половичне.

Најс је тражио да се о његовом предлогу обавести и Бакир Изетбеговић, али је Софтић тражио конкретну помоћ о доказима које је Најс требало да предложи.

Након неколико мејлова и покушаја договора, није дошло до ангажовања Најса и његовог тима.

Чланак ОТКРИВЕНА ПРЕВАРА И НАМЕШТАЊЕ ИСТОРИЈЕ: Џефри Најс тражио милион евра за неуспелу ревизију тужбе против Србије! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Пи­та­ње ре­ви­зи­је тужбе БиХ про­тив Срби­је пред Ме­ђу­на­ро­дним су­дом прав­де ни­су ини­ци­ра­ли ли­дер СДА Ба­кир Изе­тбе­го­вић и бош­њачке невла­ди­не ор­га­ни­за­ци­је, не­го бив­ши тужилац Ха­шког три­бу­на­ла Џефри Најс, гос­ту­ју­ћи на триби­ни бош­ња­чких ин­те­ле­кту­ала­ца у Сарајеву, у сеп­тем­бру про­шле го­ди­не, тврди ба­ња­лучки адво­кат Крстан Си­мић.

Он на­во­ди да је Најс, који је био тужилац у процесима про­тив Сло­бо­да­на Ми­ло­ше­ви­ћа и Во­ји­сла­ва Ше­ше­ља, та­да ре­као да су се у судском поступку против Ра­до­ва­ну Ка­раџићу по­ја­ви­ли но­ви до­ка­зи који би мо­гли да буду основ за ре­ви­зи­ју тужбе.

– Ми­слим да је упра­во то би­ла ини­ци­јал­на ка­пи­сла за ова­ква ра­змиш­ља­ња бош­ња­чких по­ли­ти­чких лидера и не­вла­ди­ног секто­ра – истакао је Си­мић, наводећи да му није јасно чи­ме се Најс ру­ко­во­дио ка­да је изнио та­кву тврдњу, осим ако се на тај на­чин ни­је то­пло пре­по­ру­чи­вао да бу­де агент ко­ји би, у име стра­не ко­ја тужи Срби­ју, во­дио пос­ту­пак, у са­ра­дњи са сара­јев­ским адво­ка­тима Ва­сви­јом Ви­до­вић и Еди­ном Ре­ши­до­вић, са ко­ји­ма је гос­то­вао на се­си­ји „Кру­г 99“.

Напоменувши да по­дно­ше­ња ре­ви­зи­је ре­гу­ли­ше члан 61 Ста­ту­та Ме­ђу­на­ро­дног су­да прав­де, Симић је појаснио да се ревизи­ја може по­дни­је­ти ако се на­кон до­но­ше­ња пре­су­де по­ја­ве но­ве чи­ње­ни­це – докази, ко­је су пос­то­ја­ле при­је доношења пре­су­де, а је­дна од стра­на за њих ни­је зна­ла, ни­ти их је мо­гла при­ба­ви­ти без сво­је кри­ви­це.

При том, каже он, потребно је и да но­ва чи­ње­ни­ца има та­кву до­ка­зну сна­гу да би ре­зул­ти­ра­ла доношењем дру­га­чи­је пресуде.

– Испу­ни­ти ове стан­дар­де у пра­кси је го­то­во не­мо­гу­ћа ми­си­ја. Због то­га сам и био збу­њен изја­вом Џефри­ја Нај­са да суд­ски пос­ту­пак про­тив Ка­раџића ну­ди но­ве до­ка­зе, ко­ји би би­ли основ за ре­ви­зи­ју пре­су­де. При том, пос­то­је и ут­врђе­ни ро­ко­ви у ко­ји­ма се то може тражити. Обје­кти­вни рок је де­сет го­ди­на и он ис­ти­че 27. фе­бру­ара ове го­ди­не, а су­бје­кти­вни рок је шест мје­се­ци од са­зна­ња за но­ву чи­ње­ни­цу – истакао је Симић за „Народне новине“.

Ка­да се зна да је пре­су­да Ка­раџићу изре­че­на 25. мар­та 2016. го­ди­не, додао је он, може се за­кљу­чи­ти да не пос­то­је претпостав­ке за по­дно­ше­ње озби­љног зах­тје­ва за ре­ви­зи­ју.

– Ме­ђу­тим, стран­ка може упу­ти­ти зах­тјев, иако он не испу­ња­ва стан­дар­де про­пи­сане чла­ном 61, али је то пи­та­ње озбиљности државе, ње­ног кре­ди­би­ли­те­та – навео је Симић, изразивши увјерење да ће Ба­кир Изе­тбе­го­вић, ипак, до­бро разми­сли­ти у кон­тек­сту ре­ал­ног ста­ња ства­ри и одус­та­ти од ре­ви­зи­је.

Он је оцијенио да је са­ма на­ја­ва та­кве мо­гу­ћнос­ти на­ни­је­ла ве­ли­ку по­ли­ти­чку ште­ту БиХ и да су се ме­ђу­на­ци­онал­ни одно­си по­гор­ша­ли, те упозорио да је питање ревизије тужбе држа­вно и по­ли­ти­чко пи­та­ње ко­је тре­ба да бу­де ри­је­ше­но у окви­ру инсти­ту­ци­ја, при че­му ће се уважити пра­вни ар­гу­мен­ти и држа­вни ин­те­ре­си.

– Првен­стве­но ту мислим на Пред­сје­дни­штво БиХ. Уко­ли­ко је Изе­тбе­го­вић сма­трао да пос­то­је усло­ви за ре­ви­зи­ју, мо­рао је о то­ме да за­тражи став Пред­сје­дниш­тва. При­је то­га, тре­ба­ло је да пре­зен­ту­је но­ве до­ка­зе и при­ба­ви ек­спер­тска миш­ље­ња. Пред­сје­дниш­тво са­гле­да­ва има ли пра­вних усло­ва за ре­ви­зи­ју, по­ли­ти­чке ко­рис­ти од та­квог чи­на и евен­ту­ал­не по­ли­ти­чке ште­те за одно­се у БиХ и ре­ги­ону. У слу­ча­ју да одлу­чи да БиХ иде у ре­ви­зи­ју тужбе, он­да име­ну­је но­вог аген­та, пра­ви план и обез­бје­ђу­је по­тре­бна сред­ства – појаснио је Симић.

Он је нагласио да Са­киб Соф­тић ви­ше ни­је агент БиХ, јер је пос­ту­пак окон­чан, а по­дно­ше­њем ре­ви­зи­је, отва­ра се но­ви посту­пак, те да се тај стан­дард да­нас при­мје­њу­је сву­да у сви­је­ту и да у овом мо­мен­ту не пос­то­је иоле озби­љне пра­вне претпос­тав­ке и одлу­ке ин­сти­ту­ци­ја да се иде у ре­ви­зи­ју.

На питање какве би биле посљедице ако би Изе­тбе­го­вић пре­ко Соф­ти­ћа, ипак, по­днио зах­тјев за ре­ви­зи­ју, Симић је рекао да би БиХ си­гур­но пре­трпје­ла ве­ли­ку ште­ту, би­ла би де­кла­ри­са­на као зе­мља у ко­јој не пос­то­ји вла­да­ви­на за­ко­на.

– То би био акт и став са­мо је­дног на­ро­да, а БиХ се сас­то­ји од два ен­ти­те­та и три на­ро­да. У из­вје­сном сми­слу, то би потврђива­ло и те­зе чес­то изно­ше­не у Републици Српској да је БиХ ап­сур­дна зе­мља. Сто­га, не вје­ру­јем да ће овај зах­тјев бити по­днесен, с об­зи­ром на то да би он до­да­тно по­ре­ме­тио и на­ци­онал­не одно­се уну­тар БиХ, по­се­бно изме­ђу два конститути­вна на­ро­да – истакао је Симић.

Он је подсјетио да је Ме­ђу­на­ро­дни суд за­кљу­чио да Срби­ја ни­је из­врши­ла ге­но­цид, пре­ко сво­јих ор­га­на или ли­ца чи­ји акти укљу­чу­ју ње­ну од­го­вор­ност, ни удружива­ње ра­ди врше­ња ге­но­ци­да, није под­сти­ца­ла на врше­ње ге­но­ци­да, крше­њем сво­јих оба­ве­за, уте­ме­ље­них важећим кон­вен­ци­ја­ма, нити је би­ла са­уче­сник у из­врше­њу кри­ви­чног дје­ла ге­но­цид на по­дру­чју Сребре­ни­це.

– Важно је на­по­ме­ну­ти и да је Ме­ђу­на­ро­дни суд ја­сно одре­дио да зло­чин ге­но­ци­да у Сре­бре­ни­ци ни­су по­чи­ни­ле ин­сти­ту­ци­је Ре­пу­бли­ке Српске, већ ис­кљу­чи­во по­је­дин­ци. Зна­чи, Ме­ђу­на­ро­дни суд је снажно подржао ин­ди­ви­ду­ал­ну кри­ви­чну од­го­вор­ност, па је за­бри­ња­ва­ју­ће за­што по­је­ди­ни пра­вни­ци и по­ли­ти­ча­ри по­ку­ша­ва­ју ту од­го­вор­ност „рас­те­гну­ти“ и на Републику Српску. И пре­су­де про­тив Ше­ше­ља, ге­не­ра­ла Пе­ри­ши­ћа, Ста­ни­ши­ћа, Си­ма­то­ви­ћа и Ка­раџића, до­не­се­не од Ме­ђу­на­ро­дног кри­ви­чног су­да, снажно су подржале став Ме­ђу­на­ро­дног су­да да не пос­то­ји од­го­вор­ност Срби­је за би­ло ко­ји облик у из­врше­њу криви­чног дје­ла ге­но­цид – нагласио је Симић.

Чланак СИМИЋ: Питање ревизије тужбе иницирао Џефри Најс се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Некадашњи тужилац Хашког трибунала у процесу против Слободана Милошевића Џефри Најс изјавио је да је током рада Трибунала било нагодби и притисака на суд.

Он је у интервјуу за нови број НИН-а казао да је бивши главни тужилац Трибунала Карла дел Понте, направила договор са српским властима да се „затамне“ документа који се односе на транскрипте са седница Врховног савета одбране СР Југославије.

„Ти документи су отворени на суђењу генералу Момчилу Перишићу, а многи Бошњаци верују да су управо сакривени делови могли да буду кључни за пресуду Међународног суда правде по тужби БиХ за геноцид“, казао је Најс.

Он је, такође, навео да су правници који су радили на случају Рамуша Харадинаја Дел Понтеовој сугерисали да нема довољно доказа за оптужницу, али и да је она инструисала двојицу правника да се Харадинај ипак оптужи.

„Карла дел Понте је очекивала да ће оптужујући Харадинаја одобровољити српску страну да ухапси Караџића и Младића“, рекао је Најс.

Најс је нагласио да је било притисака и на суђењу Слободану Милошевићу да су долазили из Србије, те да су се односили су се на транскрипте Врховног савета одбране СР Југославије.

Бивши заменик главног тужиоца подвукао је да је било притисака који су се односили не пресретнуте разговоре Милошевића и Ратка Младића.

Он тврди да су то били разговори који показују да је Милошевић био упознат са догађајима у Сребреници.

„Друго, из ових разговора постаје јасно колико је Запад могао бити обавештен шта се тамо догађало. Били смо близу тога да од Суда добијемо одобрење да тражимо те разговоре, али је Карла дел Понте била под притиском да повуче тај захтев.“

Најс је НиН-у рекао да зна ко је вршио притисак, али да му „није дозвољено да то каже“.

„У сваком случају, овде притисак није долазио из Србије“, казао је Најс.

Чланак ЏЕФРИ НАЈС: Било је нагодби и притисака на суд се појављује прво на ИСКРА.

Правни стручњаци су тврдили да би само један ваљан сведок био довољан да запечати пресуду Милошевићу, али их је Најс, тада у улози заменика хашког тужиоца, извео више од 300, а да пресуду није испословао. Борба Милошевића и Најса подсећала је на сукоб из популарног цртаног филма, у коме птица тркачица увек надмудри самоувереног којота.

Како је време одмицало током четворогодишњег хашког суђења, тако је сер Џефри изгледао све неубедљивији пред разгоропађеним Слобом. Од почетне тезе да је Милошевић извео геноцид у Босни како би створио „велику Србију”, оптужба се на крају борила да докаже да је председник Србије макар чуо за било какав злочин. Тако је велика хашка каријера Џефрија Најса окончана смрћу његовог најљућег непријатеља Слобе. Године 2006. је званично напустио тужилаштво, оставивши иза себе тек један успешно окончан случај. Реч је о случају „српског Адолфа” Горана Јелисића, за кога чак постоји и фотографија како пуца у главу заробљеној жртви.

У случају Милошевића таквих доказа није било, што је јуче у Београду признао и сам Најс. Овде су га свечано угостиле београдске невладине организације у Кући људских права, која се налази недалеко од резиденције председника Србије. Дочекали су га студенти активисти невладиног сектора и понеки НВО ветеран, попут Соње Бисерко, уделивши му почасти као да је реч о истакнутом борцу за људска права, а не о прилично неуспешном хашком тужиоцу.

Милошевић је био интелигентан и бруталан у испитивању сведока, открио је тајну свог неуспеха Најс, али и додао да не можемо кривити Хашки трибунал, који је могао да суди једино на основу доступних доказа. А таквих доказа, у случају Милошевића, није било превише. Новинари у Хагу су се онолико шегачили с Најсом после наступа његовог првог сведока – бившег косовског функционера Махмута Бакалија, који је остао највише запамћен што је својим „јо” и „по” одговорима допринео да и Срби науче понеку реч албанског.

Како је и сам бивши заменик тужиоца нагласио, некадашњи врховни командант није навлачио униформу, није обилазио фронтове и није га било лако ухватити „с пиштољем који се дими”. Ове доказе је покушавао да тражи у снимцима са Газиместана, приписујући им „геноцидне планове”, и обиласку базе Црвених беретки заједно са Франком Симатовићем, али је резултат био сличан као кад онај којот из цртаног филма експлодира заједно са својим динамитом у рукама.

Тако и у овом случају: Кућа људских права више делује као сигурна кућа за неуспешног Најса него што он личи на тријумфалног заштитника људских права.

Чланак БОЈАН БИЛБИЈА: Сигурна кућа за Џефрија се појављује прво на ИСКРА.