(Вучић у Загреб донио пакете са матичним књигама из општине Двор на Уни) Фото: dnevnik.hr

Тринаест великих пакета документације, коју је у Хрватску однио српски предсједник Александар Вучић, јесу матичне и остале књиге везане за нестале Србе из општине Двор на Уни.

Двор на Уни био је, по структури становништва, „српско мјесто“. Према попису из 1991. године, у том граду живјело је укупно 14.555 људи, а од тога чак 12.591 Србин. Међу осталима су били – 1.395 Хрвата, 311 се тада декларисало као Југословени, а још око 300 као „остали“.

Предсједник Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац, коментаришући случај те документације за Танјуг, каже да зна да се ради о матичним књигама, књигама умрлих, рођених, вјенчаних.

Каже да су Срби, када су бјежали 1995, спаковали општинске књиге и носили са собом, јер се из искуства, из претходних ратова, зна да су паљене те књиге ако остану и онда се „не зна ни када је ко рођен, ни ко је с ким ожењен и све се морало утврђивати путем суда“.

У Србији је то све, каже Штрбац, пребачено у електронску форму, а неке од тих књига су раније враћене.

Штрбац је потпуно сагласан са тим да се све књиге врате тамо одакле су.

Каже и да је видио коментаре у хрватским медијима да је то Вучићев „данајски дар“ Хрватској, што, по њему, и није далеко од истине.

„Гдје су, на примјер, сви ти Срби којих је у Двору на Уни било 99 одсто? А гдје су сада? Ево вам, па провјерите гдје су ти Срби“, рекао је Штрбац.

Хрватски медији о папирима

Чини се да је његово питање управо оно што поводом тих 13 пакета брине Хрватску.

Тај чин српског предсједника, према хрватском порталу Дневно, показује да је он „уистину вјешт политичар“, који је – на хрватско инсистирање о давању информација о несталим Хрватима – одговорио „шах-мат потезом, први подастирући документе на које одговор треба дати Хрватска“.

ХРТ документацију из Двора на Уни види као „опасан и непријатељски“ поклон, јер ти папири, који доказују да је у предратном Двору на Уни, тада већински српском, „можда из перспективе Београда могу бити темељ за тражење накнаде имовине али и станарских права“.

Предавањем те документације, заправо се догодило „супротно од онога шта је велики дио хрватске нације очекивао“, те да, умјесто да хрватска дипломатија искористи прилику и „притисне“ Вучића да открије податке о судбини хрватских жртава, прилику је искористио „спретни“ српски предсједник, коментарише се у Хрватској.

Када је предсједнику Србије упућено питање хоће ли хрватској страни дати податке које посједује Србија, а који се тичу одбране града Вуковара, „будући да се у тим списима налази кључ за откривање судбине несталих Хрвата“, Вучић је, подсјећају хрватски медији, рекао да нема проблем да каже ако је почињем злочин и ако су убијени Хрвати, али да се нада и да је у Хрватској тако.

„Нећу да кажем шта очекујемо од Лоре и да очекујемо исти аршин и за Србе када је ријеч о суђењима за ратне злочине, али Србија ће учинити све што може да помогне, све ћемо урадити и мислим да ћемо имати помаке. Ја немам проблем да кажем ако је почињен злочин и ако су убијени Хрвати- да то кажем да је почињен злочин, али надам се да је и у Хрватској тако“, рекао је Вучић.

Анте Назор, управник Хрватског меморијално-документацијског центра, каже да се управо на томе што је Вучић донио види да нема важних помака, с гледишта хрватских интереса, те да Хрватска чека, прије свега, протоколе из вуковарске болнице, које је ЈНА однијела из Вуковара децембра 1991.

Чланак ГДЈЕ СУ БИЛИ СРБИ А ГДЈЕ СУ САДА: Шта је у 13 пакета које је Вучић однио у Загреб? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Злочин у Двору на Уни догодио се 8. августа 1995. када је у згради локалне школе, наочиглед 200 наоружаних војника данског батаљона УНПРОФОРА, брутално убијено деветоро хендикепираних цивила, немоћних лица и психијатријских болесника, док је троје одведено у непознатом правцу.

Дански документарни филм „15 минута – масакр у Двору“ који се бави злочином почињеним за вријеме „Олује“ приказан је вечерас у Дому омладине у Бањалуци. Овај филм, рађен у данско-хрватској копродукцији изазвао је праву буру у Хрватској.

Копајући по ратним дневницима и сјећању, официр који је командовао Седмом четом те 1995. враћа се на мјесто злочина, у Двор на Уни. Масакр извршен у 15 минута над онима који нису могли да се бране али ни да бјеже од „Олује“ – пацијентима психијатријске болнице. Од деветоро жртава, осморо је било српске, а једна жртва хрватске националности. Иако је од злочина прошло више од двије деценије – на злочин нико ни данас није равнодушан.

Филм који је већ емитован на РТС и требао да буде поновљен у програму, на молбу продуцената из Данске, због безбједности тима из Хрватске који је учествовао у снимању филма, није реемитован. Хрвати га оцјењују тенденциозним, површним, а спорно им је и појављивање генерала Миле Новаковића као и консултовање Саве Штрпца који је потписан и на одјавној шпици.

Штрбац је рекао да је приказан један од најстрашнијих злочина деведесетих година прошлог вијека јер су побијени потпуно немоћни људи, душевни болесници, инвалиди, међу којима је било и кепеца, људи који су се кретали помоћу штака или инвалидских колица.

– Сви су побијени за само 15 минута, а главни јунак, у Хрватској спорног филма, управо је командант који није реаговао и његова унутрашња драма. Наша, али и истрага екипе филма говори да су поред те школе били Унпрофорци из данског контингента. Они су видјели убице, имали су их на нишану, могли су да спријече убиства, међутим, командант им је наредио да се по одлуци УН команде из Загреба не мијешају, јер то није њихов су- рекао је Штрбац.

У извјештају данске војске стоји да су злочин починили „непознати војници“. Ипак, за оне који се баве истраживањима и броје српске жртве, злочин су починили припадници диверзантско-извиђачке чете 145. бригаде хрватске војске, којом је командовао рођени дворанин Матија Ципрић, из села Замлаћа.

Од страних филмова који говоре о посљедњем грађанском рату, ово је ријетко објективан филм – поручено је након промоције.

Чланак БАЊАЛУКА: Приказан филм о страшном злочину у Двору на Уни се појављује прво на ИСКРА.