Фото: З. Шапоњић

Запажени део овогодишњег, деветог Кустендорфа који је у среду завршен на Мећавнику био је програм „Деколонизовање филма“, урађен по идеји селектора фестивала Дуње Кустурице. У склопу овог програма приказани су филмови „Капетан Томас Санкара“, „О насиљу“, „Немачка младост“ и „Планине могу да оду“. Током трајања фестивала, са Дуњом Кустурицом разговарали смо о Кустендорфу, о програму „Деколонизовање филма“, о „орвеловском свету“ и људима у том свету…

Дуња, говорите често о идеји слободе у уметности, о Мокрој Гори као „слободној зони“, има ли смисла причати о слободи у данашњем свету, у време „милосрдних анђела“?

– Тешко је у данашње време говорити о слободи као таквој. Мислим да је важно приказивати филове који се баве таквим идејама., који анализирају све што не ваља у нашем друштву, у нашем свету. Најважније је бавити се стваралаштвом, филмом, развијати идеологију која може да размишља о слободи.

Шта један фестивал као што је Кустендорф може да уради на том плану. Први пут ове године део Кустендорфа је и посебан програм посвећен деколонизацији културе који сте ви осмислили. Вреди ли то радити, покушавати?

– Може да прикаже филмове који се баве том темом, да заголица машту људима, односно да их баци у размишљање, и, за почетак и то је довољно. Размишљање о томе где се налазимо, како живимо, и можемо ли нешто да променимо.

Уочи Кустендорфа, као селектор, видели сте много филмова. Колико се аутори одупиру овоме о чему ви сада говорите, колико се труде да буду своји, оригинални, или им је лакше да се укључе у опште, преовлађујуће токове?

– Многи се не одупиру, из једног простог разлога што је то ствар која компликује живот. Много је једноставније бавити се темама које те не угрожавају, које су комфорније, које су у складу са неком актуелном политиком, али, има и тог борбеног духа, он треба да постоји, јер вуче човека ка нечему вишем, узвишенијем.

Фото: З. Шапоњић

Долазе на Кустендорф филмови и са Истока и са Запада, где више видите тог борбеног духа међу ауторима, где је више свежег ваздуха?

– Пуно је ове године у такмичарској конкуренцији било филмова са Истока, они имају неку нову енерију, мада, не примећујем толико борбености. Више неку естетику која осваја данашњу кинематографију. Мећу филмовима на програму Деколонизација културе су редитељи са Запада, они имају веће право да се баве тим темама, лакше ће доћи до финансија да снимају филмове са таквим темема, увек постоји тај мали простор у коме колонијални свет дозвољава својим суграђанима да се бавима таквим темама – критикама себе и свог света.

Или је то само привид?

Да, има ту и привида,свакако. Али је важно да то постоји.

Овде је много филмских стваралаца из целог света, причате са њима. Шта кажу, по чему памте Кустендорф? По слободи међу овим брдима?

– Можда је слобода прејака реч, можда пре по овој атмосфери, по неспоредности, по лакоћи комуникације међу људима. По фокусираности на филм.

За девет година Кустурица је овде довео много великих звезда светског филма, режисера, глумаца, о којима и много већи центри могу само да сањају да их виде у својој средини. Цени ли то српска културна јавност?

– То је добро питање. Постоје људи који цене, а постоје људи који све што се овде ради критикују из неких својих разних, понекад и политичких разлога. Оно што се психолошки дешава у сваком окупираном народу, а што се код нас, просто још од времена Турака и Аустроугара уградило у наш менталитет, то је да сваки колонизоани човек жели да преузме место колонизатора, да временом гаји једну својеврсну агресивност коју временом није у стању да усмеру на колонизатора, него је усмерава на свог ближњег, на свог сунродника. Понекад кад чујем неки коментар, где се критикује Емиров рад, или фестивал, ја у томе препознајем фрустрираног човека који нема слободу, и који уместо да се бави суштинским темама, бави се неким ко му је заправо близак и ко му не жели ништа лоше.

Често говориш о „орвеловском свету“ у коме је све под присмотром. Је ли на тој идеји Кустурица дошао овде, да побегне од присмотре?

Фото: З. Шапоњић

– Не верујем. Јер у свету у коме живимо, ево погледајте око нас, свако има мобилни телефон и сваки пут када укључите лап топ, свако у сваком тренутку може да вас гледа. Од тога је тешко побећи. Разлог због ког је он дошао овде јесте да пронађе неки свој мир и просто да се надише чистог ваздуха. Да оформи неки свој простор у коме може да се осећа слободно.

Да ли бисте играли у Емировом филму?

– Можда… Мада, мислим да се не осећам довољно угодно пред камером да би могла да се бавим таквим послом.

Ваш отац велики је пријатељ са руским председником Путином. Шта млађа генерација Кустурица мисли о руском председнику?

– Мислим да је неко попут Путина неопходан у овом свету. Просто, како би Американцима било јасно да не могу да раде све што им падне на памет.

Како је било одрастати поред славног оца?

– Било је занимљиво. Имала сам прилику да доживим неке ствари, да путујем на места на која не бих отишла да он није то што јесте.

Је ли он строг отац?

Ма није… Напротив…

Чланак ДУЊА КУСТУРИЦА: Важно је правити и приказивати филмове који говоре о људској слободи се појављује прво на ИСКРА.

Фото: 24sata.rs

На „Кустендорф“ фестивалу на Мокрој Гори у оквиру нове програмске цјелине „Деколонизовање филма“ приказан је филм „Капетан Томас Санкара“, аутора Кристофа Купелина.

Члан жирија Мажида Абди из Канаде каже да је веома срећна јер филм говори о једном од оснивача Буркине Фасо – капетану Томасу Санкари.

„Уз Нелсона Менделу, то је један од хероја и ово је први пут да је на фестивалу приказан филм који се бави том тематиком“, рекла је Абди којој је изузетно драго што се овај филм приказује на фестивалу.

Фото: Срна

Селектор такмичарског програма фестивала Дуња Кустурица рекла је Срни да овај филм третира веома шкакљиву тему о неоколонијализму и предсједнику Буркине Фасо који је дао име тој држави и борио се за слободу свог народа и тако настрадао.

„У оквиру програма `Деколонизовање филма` приказан је и овај филм који на различите начине третирају тему колонијализма и мислим да је то привукло пажњу гледалаца, као и да је то тема којом треба да се бавимо“, истакла је Дуња Кустурица.

Осим о „Капетану Томасу Санкари“, у оквиру овог програма биће приказани документарни филмови „Немачка младост“ Жан-Габријел Периа и „О насиљу“ Јорана Хуга Олсона, за чије теме Кустурица каже да најбоље описују назив тог дијела програма.

Чланак ПРОГРАМ „ДЕКОЛОНИЗОВАЊЕ ФИЛМА“ НА КУСТЕНДОРФУ: Филм „Капетан Томас Санкара“ о оснивачу Буркине Фасо, који је погинуо борећи се за слободу свог народа се појављује прво на ИСКРА.

Фото: 24sata.rs

Mеђународни филмски и музички фестивал „Kустендорф“, поред већ устаљених програма – Tакмичарски, Савремене теденциjе, Ретроспектива великана, ове године има нову програмску целину – „Деколонизовање филма“ по идеjи Дуње Kустурице.

„Већ неко време размишљам о теми неоколониjализма и чињеници до коjе мере jе данашња кинематографиjа условљена политичком коректношћу и аутоцензуром коjу намећу финансиjери и филмски фестивали“, рекла jе Танјугу селекторка такмичарског програма.

Према њеним речима, сусрет са филмовима коjи измичу том принципу навео jу jе на мисао да би било корисно издвоjити их у посебну категориjу и тиме отворити тему коjа се тиче свих директно или индиректно.

Ћерка славног редитеља Eмира Kустурице смтра да, с обзиром да jе историjско време у коjем колониjализам спроводи у дело своjе циљеве перфидно, „а неприметно смо се нашли у позициjи потлачених, jедини простор где би се могло иоле отворениjе делати или просто говорити о томе jе уметност“.

„Наша уметност се такође налази у процесу колонизациjе где, како би рекао Жил Делез, избегаваjући садашњост, не дозвољава прослошти да се претвори у сећања. Самим тиме jе онеспособљена да се бави проблемима коjа jе спутаваjу, као ни будућношћу“, истакла jе Kустурица.

Mлада драматуршкиња сматра да би покретање дискурса о деколонизациjи могао артикулисати извесне идеjе о томе како ући у дебату са колонизациjом уметности и културе.

У оквиру програма „Деколонизовање филма“ биће приказани документарни филмови „Немачка младост“ Жан-Габриjел Периа, „Kапетан Tомас Санкара“ Kристофа Kупелина и „O насиљу“ Jорана Хуга Oлсона, за чиjе теме Kустирица каже да наjбоље описуjу назив тог дела програма.

„Kолонизациjа и деколонизациjа, буђење и побуна потлачених, суровост коjу за собом оставља тлачитељ, сукоб генерациjа, класни односи унутар западних друштава, младалачки бес преточен у тероризам. Све у свему, jедно jош увек живо присуство воље и тежње за идеалима и политичком идеологиjом коjа у себи носи наговештаj правде и ако ништа, а оно барем привидне слободе“, оценила jе она.

Kустурица jе као селекторка такмичарског програма од 400 приjављених краткометражних фимова, одабрала 17 остварења младих аутора.

Kарактеристично за овогодишњи такмичарски програм jесте да jе већина аутора/филмова из источних земеља, као и веће присуство жена редитеља, а Kустурица истиче да се приликом селекциjе руководила „естетким и родољубивим“ критериjумима.

„Нит коjа повезуjе филмове  у овогодишњоj селекциjи садржана jе у чињеници да се аутори више баве психолошким портретисањем ликова и њиховим унутрашњим превирањима, него спољним околностима коjе одређуjу догађаjе“, приметила jе Kустурица.

Oна jе констатовала и да су теме коjима се баве млади аутори универзалне – од породичних и љубавних односа, одрастања, преко емиграциjе, сукоба између традиционалног и модерног света, инвазиjа на приватни живот у данашњем друштвеном систему.

У филмском jезику младих аутора селекторка jе приметила „општу тежњу ка минимализму, сведености дакле, класицизму“. „Исто тако се да приметити подела у поступку снимања где се користе или статични кадрови или камера из руке“, додала jе она.

Приметна jе и већа присутност домаћих филмова у конкуренциjи за Златно, Сребрно и Бронзано jаjе, коjе према речима Дуње Kустурице одликуjе „писменост и друштвена, као и емоционална ангажованост“.

Kустурица jе прокоментарисала и и плакат деветог „Kустендорфа“ на коjем су представљене гуске, док изнад назива фестивала стоjи: „Гуске ће спасити филм“.

„Игром случаjа смо стигли до идеjе где би гуске биле централни мотив плаката, а самим тиме се наметнула прича о томе како су гуске своjим гакањем спасиле Рим. Kао сто су могле спасити Рим, може се симболички представити како ће спасити ауторски филм од наjезде комерциjалног филма коjи га са свих страна опкољава“, истакла jе Kустурица.

Девети „Kустендорф“ биће одржан од 22. до 27. jануара у Дрвенграду на Mокроj гори, а као и до сада биће посвећен будућним филмским ствараоцима и великанима светског ауторског филма.

Чланак ДУЊА КУСТУРИЦА: Наша уметност jе у процесу колонизациjе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости/Д. Карадаревић

Идеја о слободи у овој земљи, густо је спакована на свега неколико мокрогорских хектара. Од 22. до 27. јануара људима сазданим од митова, музике, знања и књишких идеала преточених у живот, даће макар могућност дубоког, здравог даха. Доћи ће на предстојећи Кустендорф аутори са свих меридијана, а селектор престижне смотре Дуња Кустурица објашњава да би сусрет великана филма и младих стваралаца могао бити лековит у ситуацији када под притиском колонизатора здравство, образовање и култура падају и даље…

– Нови Кустендорф највише се бави темом неоколонијализма, такав је програм. Публика ће видети филмове о емиграцији условљеној ратовима, о извргавању руглу некадашње комунистичке земље, о нерешивом сиромаштву некадашње шпанске колоније, о деколонизацији Африке…

* Какво је место и улога етаблираних аутора на Кустендорфу, какав је њихов однос са младим ауторима?

– Они имају улогу учитеља, то не постижу искључиво својим делима или пуким присуством, већ учествују у раду са младим ауторима, живе са њима и своје искуство несебично деле. Показало се да је отворен и непосредан сусрет генерација од велике користи не само за студенте, већ је једнако подстицајан, некада и важнији за етаблиране ствараоце.

* Селекција кратких филмова за такмичарски програм је завршена. Какво је интересовање младих аутора за Кустендорф?

– Кустендорф има свој аполонски и дионизијски ефекат: учимо, и славимо живот. То је оно на шта су навикли млади ствараоци и то од Кустендорфа очекују. Од 400 кратких играних и анимираних филмова пристиглих на конкурс, одабрала сам 17 најбољих. Млади аутори ове године нам долазе из Бугарске, Кине, Хрватске, Мађарске, Исланда, Ирана, Мексика, Палестине, Русије, Србије и Шпаније.

* Има ли повратних информација од неких учесника претходних издања Кустендорфа?

– Коки Хасеи, добитник Златног јајета на једном од претходних фестивала, долази нам са својим првим, дебитантским дугометражним филмом. Своје остварење је премијерно приказао на Венецијанском фестивалу, а до новца за снимање дошао је захваљујући сусретима са продуцентима овде, у Мокрој Гори…

* Које су доминантне теме, има ли разлике у остварењима са Запада и Истока?

– Посебност јесте то што ове године преовладавају филмови и аутори са истока. Источна Европа, Блиски исток, Балкан, а са њима су ту и два остварења из западне Европе, од којих је један, опет, снимљен у Азији. Игром случаја, фокус је на истоку. Тематски, имамо вечне теме, али и разноликост: породичне и љубавне драме, одрастање, сукоб традиционалног и модерног, питања емиграције и орвеловског света у коме живимо под сталном присмотром. ..

* Хоће ли Кустендорф добити помпезну сценографију и црвени тепих?

– Тешко да ће Кустендорф икада имати ту ноту помпезности, због самог амбијента, гламур је уосталом непотребан, далеко је од основне идеје фестивала, јер нас интересује искључиво промоција ауторског филма, ауторства и младих стваралаца. Атмосфера фестивала омогућава да се аутори зближе лако, и да порасту у слободи.

* Какво је стање културе у Србији и како оно „комуницира“ с Кустендорфом?

– Стање је као и у другим колонијама. Прво падају здравство и школство, заједно са културом. Са једне стране имамо потребу да се грчевито ухватимо за сопствено наслеђе, са друге су наметнуте идеје колонизатора. Култура губи идентитет, тако што се безусловно угледа на стране утицаје или се превише ослања на локално престајући да комуницира са светом. Кустендорф се труди да успостави равнотежу, странце учимо нашој култури, од странаца учимо о њиховој.

* Које је остварење у протеклој години на вас оставило најјачи утисак?

– Открила сам књигу „Портрет колонизатора и портрет колонизованог“ француског аутора Албера Мемија. Књига је први пут преведена са француског на српски језик, издавач је Андрићев институт. Ту је и одлазак на концерт Националног мађарског циганског оркестра, замислите, ту сам чула свакојаку музику осим циганске и мађарске, па се ова два утиска међусобно допуњују и један другог објашњавају…

* Шта бисте пожелели читаоцима у Србији, БиХ и Црној Гори у новој години?

– Нек` ударе бригу на весеље…

ЕНЕРГИЈА СА ИСТОКА

Да ли постоји разлика између остварења са Истока и Запада, тешко је рећи, али је извесно да нам са Истока долази свежа, јача енергија. Да ли је то пролазни тренд или ћемо ускоро имати генерацију великана са Истока, видећемо.

ТАКМИЧАРСКИ ПРОГРАМ

У такмичарском програму овогодишњег Кустендорфа наћи ће се остварења „Ако једном видиш Марију“ (Енглеска) које режира Ивана Анастасовска, „Артун“ (Исланд) Гудмундура Арнара Гудмундсона; „Вартбург“ (Мађарска) у режији Давида Борбаша. Ту су и српски „Град“ Маше Шаровић, „Да је било по мом никад не бих отишао“ Марка Грбе Сингха, „Двоје“ Маше Нешковић, „Ружа ветрова“ Косте Ристића.

У такмичарској селекцији је и руски „Еркинов повратак“Марије Гускове, „Здраво Маријо“ (Палестина, Француска, Немачка) у режији Базила Халила, ирански „Намо“ Салаха Салехија, „Наши чувари“ (Француска, Србија) Игора Симића. Ту је и шпански филм „Ништа чудније“ режисера Педра Кољантеса, хрватски „Пикник“ Јуре Павловића, остварење „Под сунцем“ (Кина, Аустралија) Ћу Јeнга, „Пупчана врпца“ (Немачка) Елизе Петкове, мексички „У самоодбрани“ Маријане Аријаге и „Четири угла круга“ (Немачка, Мексико, Србија) у режији Катарине Станковић.

Чланак ДУЊА КУСТУРИЦА: Слобода живи у Мокрој Гори се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Драган Карадаревић

У такмичарском програму деветог Mеђународног филмског и музичког фестивала „Kустендорф“, коjи ће бити одржан од 22. до 27. jануара следеће године на Mокроj гори, биће приказано 17 филмова српских и иностраних аутора.

За фестивалске награде такмичиће се филмови младих режисера из Бугарске, Kине, Хрватске, Mађарске, Исланда, Ирана, Mексика, Палестине, Русиjе, Србиjе и Шпаниjе, наjављено jе на саjту манифестациjе.

Селекторка такмичарског програма Дуња Kустурица одабрала jе 17 остварења међу скоро 400 краткометражних филмова приjављених за фестивал.

На програму ће бити „Aко jедном видиш Mариjу“ у режиjи Иване Aнастасовске (Eнглеска), „Aртун“ (Гудмундур Aрнар Гудмундсон, Исланд), „Вартбург“ (Давид Борбаш, Mађарска), „Град“ (Mаша Шаровић, Србиjа), „Да jе било по мом никад не бих отишао“ (Mарко Грба Сингх, Србиjа), „Двоjе“ (Mаша Нешковић, Србиjа), „Eркинов повратак“ (Mариjа Гускова, Русиjа), „Здраво Mариjо“ (Базил Халил, Палестина/француска/Немачка).

Tакмичиће се и филмови „Намо (Непознати)“ (Салах Салехи, Иран), „Наши чувари“ (Игор Симић, француска/Србиjа), „Ништа чудниjе“ (Педро Kољантес, Шпаниjа), „Пикник“ (Jуре Павловић, Хрватска), „Под сунцем“ (Tсjо Jанг, Kина/Aустралиjа), „Пупчана врпца“ (Eлиза Петкова, Немачка), „Ружа ветрова“ (Kоста Ристић, Србиjа), „У самоодбрани“ (Mариjана Aриjага, Mексико) и „Четири угла круга“ (Kатарина Станковић, Немачка/Mексико/Србиjа).

Чланак МЕЋАВНИК: У такмичарском програму Kустендорфа 17 филмова се појављује прво на ИСКРА.

У Москви је јуче одржан велики међународни Форум „Россотрудничества“ – „Улога народне дипломатије у развоју међународне хуманитарне сарадње“ на коме је учествовало више од 500 водећих експерата, новинара, политиколога, делатника културе, представника државне власти Русије, чланова парламената, представника друштвених организација из више од 55 земаља света. На позив руководства „Россотрудничества“, Федералне агенције Министарства иностраних послова Русије за за сарадњу са дијаспором, за међународну друштвену сарадњу, на Форуму у Москви учествовао је и уредник „Искре“ Зоран Шапоњић.

На пленарној седници Форума која је одржана јуче у Москви, госте, учеснике, поздравила је руководилац „Россотруничества“ госпођа Љубов Николаевна Глебова која је у свом говору истакла значај ове организације у јачању међународних односа, сарадње у хуманитарној области, ширењу утицаја Русије и промоцији руске културе, уметности, науке у свету.

Поред гостију из света, на Форуму су учествовали и водећи руски уметници, културни радници.

На Форуму је учествовала и драматург и селектор „Кустендорфа“ Дуња Кустурица, која је учесницима пленарног заседања говорила о својим идејама и погледима на деколонизацију културе у свету. Она је за свој рад на овом пољу, награђена специјалном дипломом „Россотрудничества“.

Одржано је и више тематских конференција на којима је било речи о улози Русије у глобалном систему међународних односа, изазовима савременог света. Културни делатници из више земаља света посетили су Бољшој татар, разговарали су о промоцији руске културе у свету, а имали су прилику да иза сцене виде како се припрема једна од представа овог, једног од најпознатијих светских театара.

Специјалисти у области руског језика и културе разговарали су у Централној библиотеци Гогоља у Москви о популаризацији руског језика и руског образовања у свету.

Новинари, гости Форума “Россотрудничества“ посетили су Агенцију МИА „Росија севодња“ где су разговарали о улози медија у развоју међународне хумантиране сарадње, о развоју новинарства у различитим земљама, а са руководством агенције новинари су разменили мишљења и о слици Русије у страним медијима данас.

Организатори скупа закључили су да је Форум постао одличан пример примене јавне дипломатије, на коме су преставници раличитих земаља ујединили идеје међусобног разумевања, сарадње, упрокос политичким и економски разликама и границама.

Форум у Москви завршен је свечаним пријемом за учеснике из иностранства у Министарству иностраних послова Руске Федерације.

„Искра“ се посебно захваљује Руском дому у Београду на великој помоћи у организацији нашег учешћа на овом међународном Форуму.

Чланак „ИСКРА“ НА ФОРУМУ „РОССОТРУДНИЧЕСТВА“ У МОСКВИ: Народна дипломатија, сарадња и разумевање се појављује прво на ИСКРА.

У односу на ранија издања „Кустендорф” фестивала, остварен је напредак у сваком смислу – истиче Дуња Кустурица, селекторка фестивала у Дрвенграду, и најављује да ове године у главном, такмичарском програму први пут учествују млади редитељи из Мађарске, Хрватске, Холандије и Аустрије.

У конкуренцији за награде су само два српска филма, а на критике да је на „Кустендорфу” мало наших филмова, Дуња Кустурица одговара:

– Један француски писац, који се бавио темом колонизације у северној Африци, рекао је да се уметност колонизованих народа креће између две тачке. Једна је толико подређивање Европи које води до безличности, а друга је агресиван, насилан повратак својој култури који постаје штетан и естетски илузоран. Мислим да је то проблем који прати нашу кинематографију, генерално, у последњих 10 година и више. Сматрам да се филмови које сам одабрала измичу од тог шаблона.

У овим филмовима, аутори су смели и исказују свој став, додаје селекторка:

– Заједничко одабраним филмовима јесте то што без обзира из ког дела света долазе, њихове јунаке тишти нека врста неправде. Било то у западној Европи, кроз приказ самоће или конзумације која је ултимативни израз капиталистичког света или у земљама источне Европе и оних које пролазе кроз транзицију где су се појединци нашли пред невидљивим непријатељем.

Аутори одабраних филмова биће гости „Кустендорфа”, а тако и у прилици да се сретну са оствареним ауторима којима на европским фестивалима не би имали прилике да приђу. У том неформалном сусрeту младих редитеља и прослављених аутора јесте и суштина фестивала на Дрвенграду:

– Од великих аутора млади ће свакако нешто и научити, а добра је и та демистификација великих аутора у смислу да се данас многи баве филмом из неке позе, али то није случај са нашим гостима. Дакле, поука и демистификација јесте суштина тих сусрета. То је и олакшавајући начин који може да помогне на пољу идеја и у неким случајевима и на пољу финансија ако током фестивала успоставе контакт са неким продуцентом – закључује Дуња Кустурица.

Чланак ДУЊА КУСТУРИЦА: Филмови о јунацима које тишти неправда се појављује прво на ИСКРА.

Ужички речено, „једина слободна територија у поробљеној Европи“ налази се на адреси Међународни филмски и музички фестивал „Кустендорф“, Месна заједница Мокра Гора, Република Србија. То је место такозване високе културе. Људи су овде саздани од митова, књишких идеала преточених у голи живот и идеје о слободи. Снег је, али билборди и рекламе сунце не заклањају, баш као у Хавани. Сањаће се на јави, одбрана од колонизације, уз блуз Ане Поповић. Ову ексклузивну благодет на Мећавнику од 21. до 26. јануара са публиком ће поделити Кончаловски, Михалков, Куарон… Тако каже селектор јединствене филмске феште, Дуња Кустурица.

* Магазин „Мувимејкер“ уврстио је недавно „Кустендорф“ међу најинтересантније светске фестивале. Како „Кустендорф“ доживљавају „преко“, а како у Србији и РС?

– По „Мувимејкеру“, „Кустендорф“ је „најопуштенији“ фестивал за учеснике и посетиоце. Пуно је фестивала помпезних, ушминканих, окренутих блиставом спољашњем изгледу. Ми се не бавимо „фасадом“, у веселој и пријатељској атмосфери окренути смо садржају, а то је у данашњем времену ретка појава. Како странци доживљавају „Кустендорф“, зависи од генерације и разлога присуства у Мокрој Гори: једни су опијени дионизијском атмосфером, верују да доживљавају „балканско лудило“ о коме су нешто чули, а за друге је ствар једноставнија, нарочито за младе. Њима је долазак прилика да се сретну са најбољим ауторима данашњице, они овде уче свој занат, проналазе помоћ за будуће пројекте, праве корак у будућност.

* Џармуш, Михалков, Кијаростами, браћа Дарден… Глумци попут Џонија Депа, Монике Белучи, Гаела Гарсије Бернала или Беренис Бежо… Да ли је тешко ужичку месну заједницу „населити“ тзв. високом културом?

– Етаблирани аутори имају прилику да неколико дана проживе у јединственом кружоку, да учествују у смисленим разговорима о филму и уметности, да у сусрету са младима додирну будућност кинематографије. Требало би да „Кустендорф“ овој земљи нешто значи. Да се види наша способност, да себе прикажемо у једном другом оптимистичнијем светлу. Другачијем од погледа на наше животе из западне, колонизаторске визуре.

* Који ће познати филмски аутори ове године походити Мећавник?

– У овом тренутку знамо да нам долазе нам Андреј Кончаловски, Никита Михалков, Алфонсо Куарон… Биће још великих и пријатних изненађења, али о томе када дође време…

* Млади аутори ће се надметати за престижне фестивалске награде Златно, Сребрно и Бронзано јаје. Како је изгледала овогодишња селекција?

– Пријављено је између 300 и 400 кратких филмова из великог броја држава. Одабрано је 15 најбољих, а овај пут најуспелија остварења долазе из Израела, Белгије, Словачке, Египта, Сједињених Америчких Држава, Холандије, Немачке и Аустрије. Тематски, филмови су разноврсни, јер још постоје људи који се на аутентичан начин баве средином из које долазе. Из последње три набројане државе долазе нам филмови о самоћи „западног човека“, истиснутог из заједнице, присиљеног да сам решава свој живот. Иако живи у економски стабилној средини, „западни човек“ је изгубио нешто примарно у дубини свог бића, а не зна како то да поврати.

* Како би било када бисмо пре фестивала завирили у биоскопску салу током пројекције ових филмова, померених из главних тематских токова?

– Узбудљиво! Аутор из Египта говори о дисфункционалности државе у којој живи. Словачки документарац нама је можда најближи, описује један индустријски град после пада Берлинског зида и његову пропаст по „доласку демократије“. Најшире, велика тескоба притиска младог човека, он мисли да је немоћан у односу на глобалне околности које су га снашле. Приморан је да одбаци идеале. Преостало му је тек да иронијом, хумором и ситним реализмом то и констатује. У данашњем систему, он је сам и немоћан. Узрок мучнине је исти, само се околности помало разликују у зависности од државе у којој живи. Такође, видели бисте да се у техничком смислу квалитет филмова драстично побољшао у претходних неколико година. Питање је само како ће се у будућности финансирати филмови, јер ми живимо у свету брзо и лако исплативих остварења.

* Имате ли неке повратне информације о младим ауторима, досадашњим учесницима „Кустендорфа“?

– Неколико редитеља, учесника фестивала, успело је да сними своје дугометражне првенце. Неки су баш овде упознали продуценте са којима су успоставили добру сарадњу и због тога ми је нарочито драго.

* Које су специфичне околности српске културе, у поређењу са стањем „преко“?

– Тешко је упоредити, највише зависи од околности, и то није тек изговор. Код нас је све учињено да се култури не придаје неки посебан значај. То је психолошки притисак у једној колонизованој земљи, над колонизованим народом. Натераће нас да само размишљамо о основним, егзистенцијалним стварима. Нема ту пуно простора за помисао да би нам култура могла променити и улепшати живот. Ускоро ће култура бити луксуз.

* Рођени сте у Сарајеву осамдесетих, од треће године почиње путешествије од Њујорка, преко Аризоне, Нормандије, Париза, до Београда… Где је уметничком немирном духу најкомотније?

– Када бих бирала, одабрала бих Хавану. Разлог је једноставан: лепо би било живети у граду без присиле да у видокругу увек имате билборде и рекламе.

* Шта бисте нам препоручили за гледање, читање и слушање, „шта каже“ ваш филмски, књижевни и музички укус?

– Читаоцима „Новости“ препоручујем срдачно да погледају „Брата“ Сергеја Бодрова, „Божју руку“ Елије Сулејмана, „Пасју љубав“ Алехандра Инјуаритуа. Из звучника нека „бију“ руска група „Наутилус“, певач Чеб Калед из Алжира или мексичка певачица Чавела Варгас. Уз то „добро иду“ књиге „Евелина и њени пријатељи“ Гајта Газданова, „Москва Петуски“ Венедикта Јерофејева, и наравно Хашеков „Добри војник Швејк“.

Чланак Дуња Кустурица: “Кустендорф“ слобода у поробљеној Европи се појављује прво на ИСКРА.