Фото: Блиц

Све избеглице из Сирије које се домогну Немачке биће ослобођене бирократских процедура за одобравање азила и аутоматски ће добијати дозволу боравка, али привремену – на три године, открио је „Шпигл”. Тиме ће се, преноси Танјуг наводе немачког недељника, олакшати рад Службе за миграције и избеглице, која због великог прилива азиланата не успева да довољно брзо обавља свој посао.

Како би се лакше изборили с изазовом интегрисања стотина хиљада избеглица, Немци би требало да обнове дух какав су имали током уједињења земље 1990. године, оценила је канцеларка Ангела Меркел, јавља АФП. Између та два задатака има великих разлика, казала је она, али они захтевају сличан напор.

На размере тог напора упућује саопштење железничког концерна „Дојче бан”, који наводи да је у току претходне три недеље у стотинак специјалних возова превезао око 130.000 избеглица – трошак за то је савезна влада обећала да ће преузети на себе. У том концерну су додали како се очекује да се прилив миграната смањи кад време постане хладније.

О преоптерећености немачких служби и сведочи случај Берлина, где се, извештава Танјуг, већ налази 24.000 особа које траже азил. Пред службом за здравство и социјална питања, где избеглице пролазе кроз прву регистрацију, сваког дана чекају стотине странаца. Очекује се да ће у Немачку, ка којој покушава да дође већина избеглица из Азије и Африке, само ове године пристићи око милион људи, чак пет пута више од броја миграната који су у ту земљу дошли лане.

За прихват избеглица, и то оних за које се очекује да ће, због блокиране границе ка Мађарској, прећи на такозвану јужну трасу кроз Хрватску, припрема се и Дубровачко-неретвљанска жупанија. Из ње су за „Јутарњи лист” изјавили да се припремају за пријем три до пет хиљада избеглица. Јужна рута би, како се претпоставља, ишла преко Албаније и Црне Горе пре него што зађе у Хрватску, у коју би мигранти могли прелазити преко Витаљине, Горњег Бргата и Нових Села, преноси Танјуг. Жупанијски штаб за заштиту и спасавање је за прихват предложио полуострво Превлака, где већ постоји потребна инфраструктура а додатне припреме су у јеку.

Верује се да би неки од миграната у Хрватску могли стићи морем. У том случају би их примали у Дубровнику, у лучком подручју испод моста који носи име тог града, или можда на Ластову, хрватском острву најудаљенијем од копна, на којем се налази напуштена база војске бивше Југославије.

У Хрватску је од почетка кризе, како је објавило тамошње Министарство унутрашњих послова, ушло 65.000 избеглица, од којих 10.000 само у петак. Највећи прилив био је на подручју Товарника, Илока и Строшинаца. Тренутно их пристиже ипак нешто мање него пре десетак дана, изјавио је хрватски министар унутрашњих послова Ранко Остојић. Он је поновио став свог премијера Зорана Милановића да би Србија требало да избеглице усмерава и ка Мађарској. Тек што је отворена граница према Србији, он је за РТЛ упозорио и да би, ако прилив миграната буде неконтролисан, Загреб могао поново да уведе мере према Београду.

Остојић тврди и да Хрватска није одблокирала своју границу због притиска из Брисела.

„Хрватска је самостална држава и чланица Европске уније. Не може се догодити да се једна нечланица позива на Споразум о стабилизацији и придруживању. Мислим да је премијер био јасан, мислим да ће неки дуго причекати да се придруже Европској унији”, пренео је „Јутарњи лист” Остојићеве речи.

Чланак НОВИ ПРАВАЦ: Избеглички талас запљуснуће Дубровник се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Јако невреме с кишом погодило је данас поподне шире подручје Дубровника и за свега сат времена, између 13 и 14 часова, температура се спустила за десет степени, а толико се смрачило да је на Страдуну укључена јавна расвета.

Како преносе локални медији, због снажне грмљавине без струје су остали Мљет и део Пељешца.

Становници Пељешца убрзано граде насипе у Трстенику и другим местима из страха да ће јака киша изазвати клизишта и поплаве због пожаром опустошеног терена.

Чланак У СРЕД ДАНА УКЉУЧИЛИ РАСВЕТУ: Јако невреме захватило Дубровник (ВИДЕО) се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Дубровачки вјесник

Београђанин М.Р, коме су непознати вандали у Дубровнику оштетили возило и исписали непримјерене садржаје, препоручио је свим Србима да не долазе у хрватску јер је, како каже, због прославе Олује атмосфера поново прегријана.

„Били смо раније у Купарима и на Бабином куку и нисмо имали никаквих неугодности. Тамо је било још возила из Србије и Црне Горе и нисам чуо да су имали проблема“, испричао је младић за Дубровачки вјесник.

Додао је да је са својим пријатељима раније био и у Конавлима и на Пасјачи, гдје такође није било проблема.

Оштећени аутомобил марке „Мерцедес“ је, каже, очево власништво и не зна како ће он реаговати на штету која није мала.
Када је инцидент пријавио полицији дошле су, каже, двије патроле, а потом и треће возило с крим-инспекторима.

„Сви су били ок и врло професионални, али то неће ријешити 2.000 евра штете, на колико ју је у Требињу процијенио мајстор“, испричао је М.Р.

Полицијска управа дубровачко-неретванска интензивно ради на проналаску починитеља који је јуче послијеподне оштетио возило београдских регистарских таблица тако што је оштрим предметом урезао натписе непримјереног садржаја.

Рекапитулирајући догађај М.Р. каже да ће тешко поново доћи у Хрватску.

„Препоручујем свим Србима да не долазе јер је због прославе Олује атмосфера поновно прегријана. Пријатељи у мојој пратњи први су пут дошли у Хрватску и све до инцидента су били одушевљени“, навео је он и додао да зна да, како је рекао, кретена свуда има, али су се дјевојке из друштва осјећале неугодно док су их неки момци коментарисали у негативном контексту.

„Дјевојке су се тресле и од страха су плакале док су на паркингу чекале долазак полиције“, навео је.

Дубровачки дневник пише да младић и његови пријатељи из Београда огорчени.

Портал Индеx. хр пренео је раније данас да су непознати починиоци оштетили возило тако што су у близини плаже Пасјача у Конавлима на њему урезали натписе – „Нисте добродошли“ и „Олуја 1995 мрш“.

Осим непримјерених порука, вандали су се и на друге начине иживљавали на возилу које је претрпело низ видљивих оштећења.
Иначе, ријеч је о два млада студентска пара из Београда, држављанима Србије.

Чланак БЕОГРАЂАНИН ПОРУЧИО: Срби не идите у Хрватску се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Блиц

На аутомобилу „мерцедес“ београдске регистрације, који је био паркиран близу плаже Пасјача, на дубровачкој ривијери, вандали су урезали „Олуја `95“ .

Вандали су на аутомобилу урезали „мрш“ и каменом га оштетили на више мјеста.

Полицијска управа дубровачко-неретванска интензивно ради на проналаску починилаца тог вандализма који се десио јуче у поподневним часовима.

Наводно је власник „мерцедеса“, двадесетдвогодишњи Београђанин са дјевојком и пријатељима одсјео код родбине у сусједном Требињу одакле су долазили на излете у Дубровник.

О овом догађају је обавијештено надлежно тужилаштво у Дубровнику.

Чланак НА АУТОМОБИЛУ ИЗ БЕОГРАДА УРЕЗАЛИ „ОЛУЈА `95“: Из Дубровника порука Србима – „Мрш“! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

На програму 66. Дубровачких летњих игара, у понедељак је на тврђави Ловрјенац одржана премијера оспораване представе „Елементарне честице“, настале на основу романа Мишела Уелбека (1998), у режији Ивице Буљана. Продукцију су од почетка пратиле контроверзе због извођења дела писца који је оптужен за расизам, мизогинију, исламофобију. Убрзо након објаве да ће се представа радити, пројекат је забрањен јер је процењено да представља безбедносни ризик за бројне туристе који током лета бораве у Дубровнику. Затим су се уметници побунили, и представа је враћена на репертоар овог угледног фестивала.

Свим гледаоцима су неколико дана пре премијере тражили датуме рођења, из безбедносних разлога, како нам је објашњено. Прво смо помислили да је реч о некаквом редитељском концепту, узимајући у обзир Буљанову склоност ка експериментима, и зато јер је било сличних детаља на различитим представама, на пример на Битефу. Но, испоставило се да то није случај и да су нам из стварних разлога безбедности узели личне податке. Из истих разлога место извођења пребачено је на тврђаву Ловрјенац, са плаже у Купарима, где је требало првобитно да се игра.

Никаквих нетеатарских ексцеса на премијери није било, али је атмосфера била напета, и због ригорозније полицијске контроле на улазу у тврђаву. То је можда појачало наш доживљај ове укупно импресивне представе, чвршће је повезало гледаоце, ујединило нас наметнутим ризиком присуства. Тај аспекат ритуалности, наглашеног заједништва, подвукао је и избор сценског простора. Централни простор игре је прекривен песком, публика га окружује, као у каквом ритуалу. Доживљај је додатно појачан јер се представа изводи у импозантној тврђави Ловрјенац, чији се простор раскошно користи (сценограф Александар Денић). Глумци понекада извирују из пролаза или се појављују на горњим зидинама.

Са друге стране, театарских ексцеса је и те како било. Сценски језик је препознатљиво буљановски, што подразумева изразиту, огољену телесност извођења, као и укључивање андерграунд рок музике која се уживо изводи и дубље истиче идеју побуне, кроз ослобађање тела. Актери су у више сцена потпуно голи, играју се са својим полним органима, експлицитно мастурбирају на сцени. То су ексцеси који грубо вређају малограђанштину, и битна су карактеристика Уелбековог сјајног књижевног дела.

Овај Буљанов, артовски сценски рукопис је сам по себи фасцинантан, но у неким његовим ранијим представама, на пример у „Гробници за Бориса Давидовича“ (Битеф театар), он није био функционалан, због недостатка драматургије. У „Елементарним честицама“ је, са друге стране, врло ефектан, јер одлично коегзистира са Уелбековим провокативним погледом на свет, са његовим сурово истинитим расецањима демона савременог света, проблематиком сексуалности, односа између полова, дисфункционалних породица, улогом науке, њу ејџ филозофије (драматург Роберт Валтл).

Представа је жанровски сложена, има састојке перформанса, драмског, епског и музичког театра, што одражава Уелбеково такође сложено књижевно дело. Глумци супериорно представљају нараторе и Уелбекове ликове, Бруна (Марко Мандић), Кристијану (Сенка Булић), Мишел (Стипе Костанић), Анабел (Хана Селимовић), Жанин (Луција Шербеџија), Софи (Јелена Михољевић) и друге. Наративни и драмски делови игре су исплетени са хипнотичким сонговима на француском језику, у маниру ретро шансона, чвршће обрађених (композитор Митја Врховник Смрекар). Изузетном квалитету музичког извођења доприноси наступ Зорана Продановића Прље, певача групе „Лет три“, који игра Старог хипика.

Аутори нису избегли да у представи директно реагују на медијску помпу око њене забране. Она почиње сонгом у којем један од извођача, уз пратњу хармонике, иронично пева отприлике „Хоће ли бити вечерас терористичког напада“. Други глумац, у лику некаквог џокера, шаљивог наратора, касније прекида ток радње, читањем чланка из медија са екрана свог мобилног телефона, где се наводе речи Мани Готовац, директорке дубровачког фестивала, поводом забране. Овакви аутоиронични коментари су адекватно и духовито уклопљени у отворену структуру извођења. Укупно гледано, може се рећи да је поетика представе неоавангардна, блиска на пример америчком експерименталном позоришту из шездесетих година, раду Ричарда Шекнера, или Ливинг театра. Сви су они ствараоци који снажно пружају отпор конзервативном мишљењу и деловању, систему у којем је нељудски живети, а ипак се живи.

Чланак ДУБРОВНИК: Напета атмосфера на представи „Елементарне честице“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Блиц

У Хрватској биљеже велики пад броја руских туриста од чак 24 одсто у односу на прошлу годину, а туристички стручњаци то повезују са украјинском ситуацијом.Туристичко тржиште Русије, усљед значајних политичких и економских тешкоћа, биљежи пад туристичког саобраћаја, не само у Хрватској већ и на осталим тржиштима Европе.

Хрватске туристичке организације наводе да се значајан број руских туриста ове године одлучио за одмор у домаћим дестинацијама.

Прошле године забиљежено је 147 хиљада долазака из Русије и 1,2 милиона ноћења. Хрватска је прошле године увела вишекратне визе за посјетиоце из Русије.

Хрватску би ове године могло посјетити око 120 хиљада руских туриста.

Процјењује се да ће ове године у туристичким дестинацијама ЕУ Руса бити мање за 30 до 40 одсто него прошле године.

Чланак ХРВАТСКА: Руских туриста мање за четвртину се појављује прво на ИСКРА.