Фото: Спутњик

Руски председник Владимир Путин потписао је декрет којим се холивудском глумцу и музичару Стивену Сигалу одобрава руско држављанство, објавио је данас Кремљ.

Сигал је последњих година често боравио у Русији, где је са Путином био на неколико догађаја у вези са борилачким вештинама, а познат је и по изјавама које бране Путинову политику, пренео је АП.

Портпарол руског председника Дмитриј Песков рекао је да је Сигал „већ дуже време заинтересован за руско држављанство“.

„Сигал је познат по томе што гаји лепа осећања према Русији, никада то није сакривао, а он је и веома познат глумац. Све то је дало основа да му се додели руско држављанство“, казао је Песков.

Ројтерс подсећа да је 2013. године и француски глумац Жерар Депарђе добио руско држављанство.

Сигал је почетком године добио и држављанство Србије.

Чланак ПУТИН ПОТПИСАО: Стивен Сигал добио руско држављанство се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Познати холивудски акциони глумац Стивен Сигал постао је држављанин Србије.

Указ о држављанству је потписао премијер Србије Александар Вучић, пише „Блиц“.

Сигал је недавно два пута боравио у Србији, гдје се срео са највишим руководством Србије, посјетио Прихватилиште за дјецу у Београду и свирао са својим бендом на дочеку Нове године у Београду.

Стивен Сигал је том приликом рекао да је Србија трпила ужасну неправду у новијој историји и да у САД још постоје предрасуде о Србима и погрешна увјерења о дешавањима током 90-их година прошлог вијека.

Чланак БЕОГРАД: Стивен Сигал добио држављанство Србије се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

„Најконтраверзнији примјери који су привукли негативну пажњу су дођела почасних држављанстава Таксину Шинаватри, тајландском премијеру који је био осуђен за корупцију у матичној држави, као и Мохамеду Дахлану, бившем палестинском министру безбједности који је оптужен за милионску превару и кршења људских права“.

У Црној Гори су, од 2008. до јула ове године, додијељена су 203 почасна држављанства, од чега 195 на приједлог премијера, показала је анализа Центра за грађанско образовање.

„Цијенимо да црногорска јавност треба да зна која су лица стекла црногорско држављанство на основу посебних заслуга, као и на основу којих тачно заслуга“, казала је Копривица на конференцији за новинаре.

Почасна држављанства Црне Горе додијељена су и за фудбалера Савељића и за породицу Капичић док су, како су навели, највише пажње изазвали примјери дођела почасних држављанстава по економском основу Питеру Манку, главном инвеститору Порто Монтенегро пројекта, Натаниелу Ротшилду, који такође има уђела у тој инвестицији, као и Петросу Статису, власнику неколико фирми у Црној Гори које имају своје развијене послове у области туризма, медија и случно.

„Најконтраверзнији примјери који су привукли негативну пажњу су додјела почасних држављанстава Таксину Шинаватри, тајландском премијеру који је био осуђен за корупцију у матичној држави, као и Мохамеду Дахлану, бившем палестинском министру безбједности који је оптужен за милионску превару и кршења људских права“, наводи се у анализи ЦГО.

Оцјењује се да се, у значајном броју особа које су добиле почасна држављанства, ради о јавности непознатим лицима, без јасног образложења и јавног објављивања предлога и коначних одлука

„Ово отвара широк простор за индиције да се злоупотребљава овај институт, јер нема убједљивог разлога да се заинтересована јавност не упозна са разлозима који неко лице чине лицем од посебног значаја и интереса за Црну Гору“, упозорили су из ЦГО.

У закључцима анализе наводи се да процес давања почасних држављанстава има дискрециони карактер, нетранспарентан је, недовољно регулисан и подложан злоупотребама.

„Злупотреба давања почасних држављанстава је дискриминација јер нарушава институт држављанства и обесмишљава бројне забране и ограничења Закона о држављанству“, сматрају у ЦГО.

Према њиховим ријечима, економски интереси који наводно стоје иза неких држављанстава нијесу допринијели изградњи кредибилитета црногорских институција, нити је видљива корист за јавни интерес.

Они су оцијенили да се не треба руководити регионалним искуствима, јер су и те праксе нетранспарентне, наводећи као примјер праксу Србије и Хрватске.

„Али то не треба да буде препрека Црној Гори да утврду пуну доступност јавности ових података као законску обавезу“, сматрају у ЦГО.

Према њиховим ријечима, треба детаљно прописати садржај рјешења којима се неко прима у почасно држављанство и преиспитати цјелокупни нормативни основ, али и установљену праксу стицања, као и губљења црногорског држављанства

Из ЦГО препоручују и да треба увести обавезу безбједоносне провјере код “економског држављанства“.

„Посебно у дијелу провјере евентуалног постојања међународних потјерница у вези са инвеститорима процијењеним да су од посебног привредног и економског интереса за Црну Гору“, закључује се у анализи те НВО.

Чланак ЦРНА ГОРА: Како до држављанства- имају га Шинаватра, Ротшилд… се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Принцип

Функционер Државне Думе Михаил Дегтјарјов – замјеник предсједника њеног комитета за науку – спремио је предлог амандмана на закон о држављанству којима жели да обезбиједи да странци православне вјере могу лако постајати грађани Руске Федерације. Другим ријечима: да њено држављанство могу стицати и брже и лакше него досад и – лакше и брже од осталих.

Дегтјарјов иницира да странац који легално борави у РФ, има извор прихода, слободно говори руски и исповједа православље може прије законом утврђеног рока поднијети захтјев за добијање руског држављанства и пасоша.

Он је увјерен да културна и религиозна блискост са Русима може знатно олакшати „адаптацију у друштву нових грађана Русије”.

Сада руски закон предвиђа да они који желе руско држављанство морају претходно на територији РФ – од момента добијања права на боравак – непрекидно живјети најмање пет година.

Сада руско законодавство не тражи обавезних „најмање пет година” само за инвеститоре у Русију који неком правном лицу на њеној територији имају најмање 10 одсто акција (у трајању од најмање три године).

„Држављанство треба аутоматски давати свим Русима из бивших република СССР и потомцима руске емиграције. Апсурдно је да страни инвеститоти добијају лакше пасош Русије него породица из Узбекистана или Украјине. За давање олакшица православнима се залажем и зато што су православни у Русији већина, а држава је дужна да води рачуна о интересима већине. Уосталом, и у Европи је већ многима преко главе мултикултурализма” – наглашава Дегтјарјов.

По његовом мишљењу, у случају православаца у Русији треба да на снази буде проста формула: „Ако си православни и знаш руски или си спреман да га научиш – долази и нађи посао. Ако ти посао одговара и то желиш – остани и живи у Руској Федерацији”.

Дегтјарјов посебно истиче: „Ова формула треба да важи и за православце који долазе у Русију из Грчке, Бугарске, Србије, Румуније и Македоније”.

Чланак МОСКВА: Странци православне вјере лакше до држављанства Руске Федерације се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Парламент Украјине је у првом читању усвојио закон о поједностављеном поступку добијања држављанства за странце који су непосредно учествовали у специјалној операцији у Донбасу на страни Кијева и „осетили се Украјинцима“. Документ треба да прође и друго читање.

У образложењу закона наводи се да су се страни држављани по сопственој жељи борили за Украјину у саставу добровољачких батаљона. Многи од њих су се „осетили Украјинцима и желе да постану пуноправни грађани Украјине“.

„У вези са тим, појавила се потреба да се правно реши процедура добијања држављанства Украјине за лица која, између осталог, сарађују са Оружаним снагама Украјине, МУП-ом и Службом безбедности Украјине.“

Закон предвиђа поступак, услове и рокове разматрања захтева које та лица подносе за украјинско држављанство.

Чланак КИЈЕВ: Страним плаћеницима држављанство Украјине се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Положај судија на Косову и Метохији изузетно је тежак. Нашли смо се у ситуацији да се очекује да се судије Републике Србије пријаве за рад у косовским судовима који су ван судског система Србије по конкурсу институција Косова, које ми не признајемо као самосталну државу. Ако оставимо по страни очигледну неуставност гашења судске власти на Косову и Метохији, интеграција наших судија у органе који су ван правног поретка Србије повлачи за собом низ озбиљних питања. Драгана Бољевић, председник Друштва судија Србије и судија Апелационог суда у Београду, у интервјуу за „Политику” отвара ово и говори о другим питањима у вези с функционисањем правосудног система у Србији.

Како решити проблем судија на Косову?

Основно питање је да ли ће те судије моћи да раде у судовима у Србији. Ако је то њихова слободна жеља, нема проблема да прихвате пензију, па и да се јаве на тај конкурс, али шта ћемо с онима који то не желе? Они морају остати судије Србије. Остали треба да знају да ће се од судија који се пријаве за рад у косовским судовима накнадно тражити да прихвате косовско и одрекну се српског држављанства јер нико не жели да му судија буде страни држављанин. Тамо не важи принцип непреместивости судије као једне од гаранција независности у његовом раду. Доћи ће до тога да судија данас суди у Митровици, а да за пет месеци или годину дана буде премештен у Пећ или Ђаковицу где ће, реално, његова безбедност бити угрожена ако не суди по вољи криминалних група, а ако одбије премештај, ризикује да буде разрешен. Такође, пензиони систем тзв. Косова је неразвијен па су тамо пензије између 70 и 90 евра.

Који је највећи проблеме у вези с функционисањем правосудног система у Србији?

На Скупштини Друштва судија која је одржана 4. априла, усвојили смо оквирни план активности, који је у ствари везан за проблеме с којима се правосуђе суочава. На пример, неједнака оптерећеност судија. Тај проблем је плануо 2010. године, када је измењена надлежност дотадашњих окружних судова а број општинских судова са 138 смањен на 34 основна. Та нова мрежа судова окренула је правосуђе наопачке. Нови закон о судској мрежи, који је ступио на снагу 1. јануара 2014. године, увео је још 32 основна суда, али је и он донет без претходне детаљне анализе. Неравномерна оптерећеност њиме је донекле ублажена али и сада имате разлику у броју кривичних предмета по судији – око 400 у Прокупљу, Обреновцу и чак више од 500 у Ивањици, с једне стране, и око 100 или и мање у четрдесетак других основних судова. Парничних предмета има више од 500 по судији у Првом и Трећем београдском суду и око 100 или и мање у више од 20 основних судова. У вишим судовима има судија с више од 700, па и 1.200 парничних предмета по жалби, као у Новом Саду и Београду, а у преосталих 25 виших судова скоро сви имају мање од 100 предмета по судији; па и мање од 20 по судији у чак 15 таквих судова. Посебно је тешка ситуација у првостепеном грађанском одељењу Вишег суда у Београду, и то мора да буде предмет посебне анализе која је до сада, колико знамо, изостала. Због тога долазимо у ситуацију да се грађанима Бора, Прокупља или Пирота предмет реши за месец дана, а Београђанима и Новосађанима за неколико година, а то значи да грађани немају једнак приступ правди.

Неравномерна оптерећеност судија сигурно није једини проблем?

Наравно да није. Друштво судија је спремно, колико је то могуће, да учествује и у решавању осталих проблема. Важно питање је недовољан квалитет. Већ десетак година недостаје континуирана обука судија у већини области. Судија који није стручан, или није сигуран у своје знање, не може да буде независан, подложан је утицају. И непотребно дуже суди. Тренутно се од судија тражи да реше што више предмета и што брже. Судије то и раде, често занемарујући квалитет свог рада. Та превелика брзина веома штети грађанима.

Јесу ли утихнули притисци на судије?

Уочили смо три врсте притисака: они који долазе од политичке власти, они који иду од судије на судију и притисак медија. Драго нам је да се унутрашњи притисци, после реакције Друштва судија, заштитника грађана и Европске комисије, не шире. Сваки председник суда треба да има у виду да је судија и да ће се, када му истекне мандат, вратити међу колеге. А, што се тиче притисака медија, могу да кажем да они и правосуђе болују од исте болести – недостатка независности.

Недавно сте учествовали на конгресу у Италији чија је тема била „Европа као промотор права?”. На шта сте указали страним колегама?

Занимљиво ми је било да су сви говорници задржали тај знак питања усвојим излагањима због проблема функционисања Европе као политичке организације, нетранспарентности и недостатка демократичности. Ја сам на примеру реизбора говорила о двозначном утицају Европе на владавину права у Србији. Европске институције инсистирале су на владавини права кад се то подударало с њиховом агендом, када је требало остварити одређене уступке, на пример у вези с изручењем хашких оптуженика или преговорима о Косову. Када су наше власти радиле по њиховој вољи, заузврат су могли несметано да крше све принципе и да им то не буде замерено. С друге стране, Европа нас никад није разочарала када је реч о мишљењима европских стручњака, судијских и тужилачких институција и удружења с којима „говоримо исти језик”

Чланак ДРАГАНА БОЉЕВИЋ, ПРЕДСЕДНИЦА ДРУШТВА СУДИЈА СРБИЈЕ: Од српских судија на КиМ тражиће да прихвате косовско држављанство се појављује прво на ИСКРА.