Отварање Бољшој фестивала / Фото: М. Цветковић

Уз умилне гласове дечјег хора „Колибри“ и прави, невероватни ватромет звука симфинијског оркестра „Бољшој“ под управом маестра Србољуба Динића и звук виолине светски познатог и признатог уметника Романа Симовића, вечерас је на Мећавнику, под ведрим небом, у дворишту куће Емира Кустурице и на суседном хелидрому, отворен пети по реду фестивал руске класичне музике „Бољшој“.

Фестивал су отворили идејни творац и оснивач фестивала Емир Кустурица и члан управе компаније Газпромњефта која годинама подржава овај фестивал, Александар Дибаљ.

– Пет година окупљамо се на овом дивном месту, на овом дивном фестивалу који је осмислио Емир Кустурица. Окупљамо се овде окружени дивним људима и дивном музиком. Пре шест година замолио сам Емира Кустурицу да осмисли нешто, неочекивано, необично и неформално, нешто што ће приказати пријатељство Русије и Србије. И, њему је пошло за руком да то учини, осмилио је нешто чега раније овде није било да окупи младе музичаре али и признате музичке уметнике из Србије, Републике Српске, Русије. Овде су вечерас и гости из Москве, из Санкт Петербурга, из Белорусије – рекао је поздрављајући окупљене Александар Дибаљ.

– Ово би требало да буде још један сан који је остварен – обратио се гостима на препуном Мећавниику Емир Кустурица, објашњавајући да су у време када је настајао Мећавник, управо на месту на коме је вечерас био симфонијски оркестар, током ископа земље нађени шлемови из Првог светског рата, потврда да су ту били – ровови.

– Почетак приче о култури на Мећавнику је почетак приче о нечему што је у супротности са црвеним тепихом. Уместо тога, уместо црвеног тепиха, овде су ове столице, изнад нас отворено небо, поглед у то небо, доказ да је уметност љубав. Они који почињу треба да у свет уметности уђу охрабрени управо љубављу – рекао је Кустурица.

Кустурица и Дибаљ, и једна мачка која је управо у том тренутку прошла позорницом, и коју је српски прослављени режисер посебно поздравио, отворили су фестивал, а у следећих два дана музика ће окупирати сваки угао Мећавника, осим дела Чајковског, Мусоргског, Шостаковича, на Мећавнику чуће се и ноте Шуберта, Брамса, Вердија, Дворжака…

Гости фестивала, осим чувеног и светски признатог виолинисте Романа Симовића биће један од водећих светских мецосопрана млађе генерације Милијана Николић, виолончелиста Јустус Грим, виолинисткиња Татјана Самуил који ће концерте држати у вечерњим сатима.

За златну, сребрну и бронзану матрјошку у две старосне категорије од 13 до 17 и од 18 до 25 година, такмичиће се 60 студената и ученика музике из Србије, Републике Српске и Русије.

Чланак ОТВОРЕН ПЕТИ „БОЉШОЈ“ НА МЕЋАВНИКУ: Са Мећавника у свет уметности охрабрени љубављу! се појављује прво на ИСКРА.

Бољшој фестивал / Фото: Sputnik/ Александар Милачић

Пети фестивал руске класичне музике „Бољшој“ почиње вечерас у Дрвенграду.

Јубиларно издање фестивала биће отворено концертом виолинисте Романа Симовића и Симфонијског оркестра „Бољшој“ којим управља диригент Србољуб Динић.

Будући да је ове године на Мокрој гори сунчано и ведро, врхунски музички доживљај биће уприличен на отвореном, односно на летњој бини.

Ове године се за Златну, Сребрну и Бронзану матројшку такмичи више од 60 младих талената из Србије, Републике Српске и Русије. Студенти и ученици музичких школа такмичиће се у две старосне категорије — од 13 до 17 и од 18 до 25 година. О најбољима ће одлучивати жири којим председава директорка Школе за музичке таленте у Ћуприји Данијела Јововић.

С њом су и руски пијаниста Јуриј Розум и професор Зоран Комадина.

Роман Симовић ће пред публиком у Дрвенграду наступити и сутра увече, заједно с ансамблом оформљеним специјално за „Бољшој“, у којем су врхунски музичари: виолинисти Роберт Лакатош и Милијана Николић, виолончелиста Јустус Грим и виолинисткиња Татјана Самуил, који ће одржати и мајсторске курсеве.

Највећа звезда међу гостима овогодишњег „Бољшоја“ је славни руски диригент Валериј Гергијев, који у Дрвенград стиже у суботу после подне. Због бројних обавеза, маестро ће овде бити свега неколико сати.

Новина овогодишњег фестивала биће програм „Дијалог талената“ у оквиру кога ће се представити по четири млада талента из Србије и Русије, а свираће и Симфонијски оркестар „Бољшој“ под диригентском палицом маестра Србољуба Динића.

Кустурица је најавио да ће угостити и Бору Ђорђевића.

Мисија фестивала „Бољшој“, како истиче његов оснивач, јесте охрабривање младих уметника да са те позорнице закораче на већу и укључе се у свет озбиљних уметника, да направе своје прве кораке у професионални свет.

Главни покровитељ фестивала је компанија „Гаспромњефт“.

Чланак БОЉШОЈ: Руска музика одјекује Мећавником се појављује прво на ИСКРА.

Фото: З. Шапоњић

Емир Кустурица је у Дрвенграду током јубиларног десетог „Кустендорфа“ дао ексклузивни интервју за „Руску реч“. Чувени српски редитељ је познат по искреној љубави према Русији и руском народу. „У мојим венама тече иста та крв“, каже Кустурица. У разговору са нашом дописницом Катарином Лане он прича о руској књижевности, о пријатељству са Захаром Прилепином, о свом будућем „руском“ филму и утисцима које је на њега оставио најновији сусрет са Путином. Кустурица уједно прогнозира како ће се завршити геополитички сукоб Русије и глобалистичког Запада.

– Један од најважнијих догађаја овог јубиларног „Кустендорфа“ је долазак веома популарног руског писца, а уједно и рок музичара, телевизијског водитеља, војног волонтера и блогера Захара Прилепина. Колико је он за Вас значајан као личност?

– Мени је изузетно драго што сам постао пријатељ са таквим значајним и добрим писцем. Наше пријатељство је заправо настало на уважавању и врло сличним идејама о данашњем свету и историји, али ипак највише када сам прочитао његову прву книгу „Сањка“, која на изванредан начин описује ту сурову реалност, али успева да се одмакне од реалности и да у снажном реалистичном маниру заокружи причу о једном младом човеку у Русији. После тога су били сусрети, који су били мање-више везани за посао – мислим на заједнички филм.

– Крајем прошле године сте добили награду од руског председника Путина. Какви су утисци?

– За мене Орден дружбе значи оно што би значило и за мог оца. То је част неизмерна, то долази из света који осећам као свој. То долази из руку човека који је успео да заустави понижење, које је требало да Словени преживе. То је орден који се даје онима које ваша влада доживљава као пријатеље. И ми заједно делимо не само прошлост, него и будућност.

– Ви сте се иначе пет пута срели са председником Путином. Да ли су сваки пут то били исти утисци, или се сваки сусрет по нечему разликовао?

– Јесу исти утисци. То је велика појава у светској историји некога ко ће у свакој ситуацији наћи излаз из тренутне кризе (за коју се не зна да ли је то хладни рат или није), некога ко ће својом снагом да учврсти читаву Евроазију. И он ће то постићи пре свега захваљујући својој памети, и захваљујући својим геостратешким ставовима. Изгледа да се џудисти најбоље хватају у коштац са историјом.

– Шта мислите, хоће ли Русија издржати велики притисак Запада?

– Русија мора да издржи. Издржавала је увек, па ће издржати и сад. Ту нема дилеме. Ако је издржала два покушаја са толико жртава, издржаће и овај пут.

– Шта је разлог да Вас Русија толико надахњује?

– Има милион разлога. Све што је везано за наша два народа, од блискости језика до блискости погледа на свет, и до православне традиције која нас спаја – до тих највећих домета. Не постоји друга земља са тако великим бројем добрих писаца – и кад се погледа антологија руских писаца из 19. и 20. века, и кад се пореди са било којом другом књижевношћу на свету. То је огромна предност. Као што Америка чува доларе у Саудијској Арабији, тако ви чувате ваше ментално здравље у книгама ваших писаца.

– Руски песник Тјутчев је написао: „Умом се Русија не може схватити, у Русију се може само веровати“. Да ли Ви схватате Русију?

– Све што може рационално да се одреди, то је практично и ту не мора да буде људскости, него стратешка и геостратешка концепција. А када је у питању љубав према некој земљи, то је иницирано заправо крвним зрнцима, која доведу до тога да неко некога воли, а неко некога не воли.

– Прошле године сте нам рекли да хоћете да снимите филм на руском језику са руским глумцима. Како напредујете са тиме?

– Хоћу, хоћу, сада сам у фази потраге за темом с којом бих могао у ствари да одговорим каква је то појава у Русији и како она изгледа. Пошто је тај број писаца огроман, ваши су писци главна легитимација Русије. Ја мислим да ни у једној земљи на свету нема толико добрих писаца. То ће бити на крају нека руска класика.

– Имате ли неку своју машту помоћу које успешно постижете своје циљеве?

– Имам ли машту? Имам наду да ћу још неке добре ствари да урадим.

ruskarec.ru

Чланак КУСТУРИЦА ЗА „РУСКУ РЕЧ“: У мојим венама тече иста та крв! се појављује прво на ИСКРА.

Оснивач фестивала „Кустендорф“, режисер Емир Кустурица отворио је данас у Дрвенграду изложбу фотографија и плаката насталих у протеклих 10 фестивалских година, испраћену кадровима из његових филмова које је употпунила музика из филма „Отац на службеном путу“.

„Кад погледамо ове фотографије мало нас хвата језа због тога што знамо како ће изгледати наредних 10 година“, рекао је Кустурица.

Он је подсјетио на причу Онореа де Балзака, према којој је, човјек узео сет фотографија, погледао их, и када је видио ону посљедњу – убио се.

„Није се убио зато што је била посљедња, већ зато што их је било толико да му више није било мило да живи, будући да ће и сљедећих 10 тако брзо проћи“, рекао је славни српски режисер.

Он је истакао да сјећање заиста може да одведе човјека у пакао и хаос. „Али, с обзиром на оно што је садржај наших филмова и на оно што је у њима представљено, не треба се бојати да ће доћи до репетиције“, рекао је Кустурица.

Поподне на „Кустендорфу“ протиче у знаку српске премијере филма „На млијечном путу“, чије је прво представљање било на Венецијанском фестивалу, док је вече резервисано за концерт џез-блуз музичара Ане Поповић.

На Мећавнику је у току 10. међународни филмски и музички фестивал „Кустендорф“, који ће трајати до четвртка, 19. јануара.

Чланак ДРВЕНГРАД: Кустурица отворио изложбу фотографија о десет фестивалских година „Кустендорфа“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Н.Малић Катанић

Друге фестивалске вечери у Дрвенграду је, први пут пред српском публиком, наступио један од најбољих младих светских виолончелиста, Нарек Хакназаријан, заједно са Симфонијским оркестром „Бољшој“. Публика је са одушевљењем пратила концерт, поздрављајући талентованог уметника и оркестар дугим стојећим овацијама и аплаузом.

    По завршетку концерта, истакнути виолончелиста био је видно расположен, због чега смо га питали да са „Искром“ подели прве утиске по доласку на Мећавник и фестивал.

    „Овде је невероватна атмосфера! Моја прва импресија по доласку је позитиван шок, радост! Дрвенград је једно од најневероватнијих места које сам икада посетио у животу… Заиста је предивно. Атмосфера и чињеница да је све овде направљено од стране једног човека – Емира, чине да се сви осећамо привилеговано што смо на Мећавнику. Једноставно је магично шетати Марадонином, Фелинијевом улицом – то не можете да чините свуда по свету. Концепт Фестивала руске музике је тако осмишљен да траје само три дана, али је исто тако компактно усклађен с обзиром на то да се толико ствари дешава током целог дана. Ходаш унаоколо и чујеш различиту музику сваким новим кораком – не виђају се такве ствари сваки дан! Све у свему – дивна атмосфера, диван диригент и дивна публика. Заиста сам уживао на концерту, хвала вам!“, изјавио је талентовани Јерменин.

Чланак ВИОЛОНЧЕЛИСТА НАРЕК ХАКНАЗАРИЈАН: Дрвенград је једно од најневероватнијих места на којима сам икада био! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

У Министарству културе и информисања Републике Србије у понедјељак, 11. јануара, биће одржана конференција за новинаре поводом предстојећег међународног филмског и музичког фестивала Кустендорф, који ће бити организован од 22. до 27. јануара у Дрвенграду на Мокрој Гори.

На конференцији за новинаре, чији је почетак заказан за 12.00 часова, новинарма ће се обратити министар културе и информисања Србије Иван Тасовац и прослављени филмски редитељ и оснивач Кустендорфа Емир Кустурица, саопштено је из Министарства.

Фестивал ће бити одржан у организацији „Раста интернационал“ и под покровитељством Министарства.

Чланак БЕОГРАД: Кустурица и Тасовац у понедјељак о Кустендорфу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: М. Цветковић

(из рукописа књиге репортажа)

Божићна ватра никада не престаје да гори!

Годинама већ, на Бадњи дан, Кустурица доноси бадњаке из планине, а онда их у свом Дрвенграду, са свештеником и породицом, заложи испред цркве… Биће тако и данас, и овог Бадњег дана…

– Божић је за мене много више од обичног окупљања породице. То је симболичко стање… Дан када ја родјен онај који је променио свет, поправио га, ставио на нове темеље. Парадоксално је што о томе говоримо данас, када се паганизам враћа на велика врата. Антихришћанска антропологија је у великом замаху, она има за собом читаву ту информатичку револуцију, детронизацију Бога коју Америка изводи кроз релативизацију улоге религије и кроз остваривање масонске котроле света – објашњава Кустурица свој поглед на симболику великог празника.

– Утолико је лепо, узвишено и добро што су циљеви хришћанства наследјени из античке грчке. Заправо, та три појма мене највише везују за божићне празнике. Интелектуално али и емоционално. Посебно што ја већ годинама постим, и што обично спојим два поста. Јер је тај полуиспоснички рецепт важан не само због здравља, него и због идеје да си, кад ти се због дугог поста, одрицања, помало манта у глави боље везан за те више сфере – каже славни режисер.

Фото: З. Шапоњић

Божић је, наставља Кустурица, прилика да његова породица буде заједно, да у време „када је све дехармонизовано, макар тај тренутак буде обележен харомонијом“.

– Много ми је стало да мој унук памти детињство и по Божићу, посебно по тој ватри. Утолико је то паљење бадњака важно. Он је ту, он ће то гледати заједно са нама, а то је оно што се урезује у памћење… Оно што остаје… А та ватра гори увек, она се никада не гаси, она постаје део једне слике, једног живота – уверен је Кустурица.

После паљења бадњака, Кустурица и породица ће на посну вечеру, а ујутру ће, како већ обичаји налажу, радосно, заједно дочекати велики празник…

Твитер и Фејсбук никога ни на шта не обавезују

– На нашој планети је све више људи, а све мање оних који могу да преузму било какву одговорност на себе. А цивилизација се одувек држи на одговорности… Твитовање, Фејсбук, па то никога ни на шта не обавезује.

Ово је време квантификације планете, а не квалитета. Утолико је религија важна, базна, утолико се религији, њеним идејама света, бар ја тако мислим, увек треба враћати… Посебно хришћанска цивилизација, без које не било ни рокенрола ни филма, ни свега онога што је двадесети век избацио заједно са локомотивом. Рокенрол није дошао ни из ислама, ни из будизма, он је стигао управо као једна фаза, додуше антихришћанска, али је дошао из хришћанства. Као и многе друге добре ствари – каже Кустурица.

(забележено јануара 2013. године на Мећавнику)

Чланак КУСТУРИЦА: Хоћу да мој унук памти детињство по божићној ватри се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

Додјелом награда свечано је затворен Трећи фестивал савремене и класичне музике „Бољшој“ који је на Мећавнику, у Мокрој Гори, окупио око 70 младих талентованих музичара из Русије, Српске и Србије.

Златну матриошку освојио је Лео Борисављевић, сребрену дуо Ана Софреновић сопран и Страхиња Ђокић на клавиру, док је бронзана матриошка припала Анастасији Чугајнов.

„Бољшој“ је свечано затворио оснивач фестивала Емир Кустурица који је оцијенио да је овај фестивал потпуно сазрио и да ће бити све бољи, односно да ће се водити изреком „Сваки дан у сваком погледу све више напредујем“.

Учеснике је оцјењивао жири у чијем су саставу били Зоран Комадина, Мирослав Павловић и Викторија Мателинен, а награде најбољим учесницима уручио је виолиниста Немања Радуловић.

„Покушавам да их мотивишем, да им причам о композиторима, како могу добро да се осећају на сцени, зато што нам о томе не причају док нас уче да свирамо“, рекао је виолиниста Немања Радуловић.

Добитник златне матриошке Лео Борисављевић рекао је да му је велика част што је био дио дивног фестивала, који се одржава на Мећавнику.

„Уживао сам у дивном програму и одличном фестивалу, а ово је било први пут да учествујем на отвореној сцени“, рекао је Борисављевић.

Предсједник жирија Зоран Комадина рекао је да су одлуке једногласно донесене, али да није било лако одабрати најбоље.

„Чули смо доста добрих умјетника и изврсна извођења у протекла три дана и распоредили награде“, рекао је Комадина.

Награда за најбољег организатора фестивала припалу је Јанку Кустурици, а награду му је уручио глумац Зоран Цвијановић.

Цвијановић је рекао да је за будућност „Бољшоја“ подједнако важна добра организација и да је ова награда припала најперспективнијем и најмлађем организатору.

На свечаном отварању фестивала наступио је вокални ансамбл „Алелуја“, талентоване Рускиње, сестре Давнис и Јуриј Розум, један од најбољих пијаниста данашњице.

Другог дана фестивала, наступио је Немања Радуловић, који је имао најпосјећенији концерт, а фестивал је затворен наступом групе „Но смокинг оркестра“.

Фестивал класичне и савремене музике „Бољшој“ основао је редитељ Емир Кустурица 2013. године.

Основна идеја фестивала је подршка младих талената из музичких школа и академија са територија Републике Србије и Републике Српске, као и младих талената из региона Русије.

Генерални партнер фестивала је компанија „Гаспром њефт“.

Чланак КУСТУРИЦА НА ЗАТВАРАЊУ „БОЉШОЈ“ ФЕСТИВАЛА: Сазрели смо, бићемо све бољи се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Мокра Гора–Слушати Чајковског на Мокрој Гори, и то у извођењу солисте на виолини Немање Радуловића, и оркестра „Бољшој” врсних младих музичара, уз диригентску управу Србољуба Динића, шефа Опере у Мексико Ситију, значи упити слободу природе и енергију музике, која често показује слабост речи. Стога није чудно што је посета овом догађају превазишла очекивања, а међу угледним званицама био је и патријарх српски Иринеј.

У разговору који је вођен наредног дана, Немања Радуловић, музичар који је наступао у најпрестижнијим дворанама, као што су њујоршки Карнеги Хол, Краљевска концертна дворана у Амстердаму, Берлинска филхармонија и друге, открива да има посебан однос према природи Мећавника и да тешка срца креће даље. О односу према младим уметницима каже:

– Сарадња са оркестром „Бољшој” била је сјајна, зато што ти млади музичари имају свежу енергију која се до коцерта само успињала, а онда је на сцени свако од њих дао све од себе, у тренутку. Много је лепо када се у оквиру једног састава налазе уметници са више или мање искуства, и енергија која из тога проистиче увек је другачија и позитивнија, каже Немања Радуловић.

Сада је овај млади уметник узор онима који музику тек почињу да схватају као свој позив, а и сам је често наглашавао улогу два своја професора: Дејана Михаиловића, са студија у Београду, и Патрика Фонтанарозе у Паризу. На значај доброг музичког педагога као трајног сећања и вечитог коректива у животу подсетио је и овога пута:

– То су два различита утицаја, зато што је реч и двојици потпуно другачијих професора. Оно што ми је Дејан пружио, то Фонтанароза није, и обрнуто. А околности су биле такве да сам и ја био у различитим животним добима када сам се усавршавао под њиховим утицајем. Од Дејана сам научио музичку технику и знање из историје музике и репертоара, добио сам невероватну базу знања. Са Фонтанарозом радио сам релативно кратко, две године, али још увек смо у контакту и свирамо заједно. Тај осећај ослобођености док свирам неко дело, од њега сам научио, он ми је отворио перспективу наше позиције као уметника, указао ми на то шта је у ствари наша мисија као извођача. Није важно да одсвирамо дело од почетка до краја, важно је оставити и свој лични печат, пронаћи мотивацију у животу и иксуству. Када свирам у Београду и када у публици видим професора Михаиловића увек имам посебан однос према том наступу, открива Немања Радуловић.

Дубок емотивни однос Немање Радуловића према музици, који публика осећа, и због којег хрли на његове концерте, односи се и на његов избор инструмената, виолина чувених мајстора и дуге предисторије. Овога пута Немања Радуловић свирао је на виолини коју је изабрао искључиво по звуку.

– Нисам знао ко је њен градитељ, знам да је из 19. века и бирао сам је по физичкој удобности, прилагодљивости. Од посебне важности ми је било да на њој могу да пронађем звук који желим да имам да не бих морао да мењам своју интуицију и жеље да бих се ја њој прилагодио, у одговору на питање нашег листа каже Радуловић.

Памтимо његова извођења дела Вивалдија, Сарасатеа, Бетовена, међутим, уметник истиче улогу различитих периода у којима некада превагне блискост са композицијама Бетовена, некада Шуберта. Ипак додаје да, условно речено, базу класичне музике чине Бах и Моцарт, што не умањује важност других композитора, .

– Некада, када узмем партитуру, и када ми делује тешко за извођење, али и имресивно у исти мах, сетим се колико је људи свирало то исто, и да су и ти велики ствараоци у ствари били обични људи, да је музика коју су писали била њихов филтер, сматра Немања Радуловић.

Од домаћих композитора истиче сарадњу са Александром Сердаром, који је, како каже, посебан у свему што ради, било да компонује класичну или забавну музику, или да диригује.

Знамо да Немања Радуловић на својим концертима свира и лепа, стара, српска кола. Да ли је то још један од начина да покаже своју виртуозност, или да проноси српску традицију широм света, питамо нашег саговорника.

– И једно и друго. Иначе, волим све врсте музике, не само класичну или традиционалну, већ све што ми прија, све што могу да „одбраним” на прави начин, када свирам. Сваки концерт је за мене као једна велика журка, волим када крене лагано, и када уђе у нешто много продубљеније, да би се завршио као велика журка. На мојој плеј листи можете наћи апсолутно све, од наших поп и народних певача, рок група, традиционалне и класичне музике. Инспирација ми је за извођење калсичне музике слушање наше народне музике, а фолклор је био инспирација композиторима и из других земаља, објашњава за „Политику” Немања Радуловић.

Наш саговорник наставља да путује, поново ће посетити Београд, који му је поред Ниша и Париза, један од омиљених градова. Радиће до септембра, а затим иде на заслужени одмор. Каже да воли да путује, али да када уђе у авион све мање увиђа разлике међу људима, њиховим земљама, да схвата колико су границе у сваком смислу небитне.

Чланак ЧАЈКОВСКИ НА МОКРОЈ ГОРИ: Немања Радуловић, слобода природе и енергија музике се појављује прво на ИСКРА.

Фото: М. Цветковић

Редитељ Емир Кустурица и његова супруга Маја одликовани су Медаљом покровитеља супружничке љубави и породичне среће Свети Петар и Февронија, саопштио је данас фестивал „Бољшој“.

Представници Руског дома из Београда уручили су им медаљу и плакету на Мећавнику, где је у току Фестивал класичне музике „Бољшој“.

Свети Петар и Февронија обележава се 25. јуна по старом, односно 8. јула према новом календару и представља дан породице, љубави и верности у Русији. Настао је на иницијативу становника старог руског града Мурома, 2008. године а подржала га је Светлана Медведева, супруга тадашњег председника Русије.

Симбол овог празника је цвет камилице, а најважнији догађај је уручивање Медаља супружницима, који су у браку најмање 25 година. Данас се овај празник обележава у свим градовима широм Русије и у читавом свету.

Фестивал „Бољшој“ посетио је и патријарх српски Иринеј који је присуствовао концерту виолинисте Немање Радуловића и Симфонијског оркестра „Бољшој“ под диригентском палицом Србољуба Динића, додаје се у саопштењу.

Фестивал се завршава вечерас свечаним уручењем златне, сребрне и бронзане матриошке младим музичарима.

Програм ће затворити октет „Бољшој“ музичким обликовањем филма „Срећа“ Александра Медведкина, а „Но Смокинг Орћестра“ ће се побринути за добру забаву на самом крају фестивала.

Кроз подршку овом фестивалу компанија Гаспром њефт настоји да подржи младе и талентоване музичаре и на тај начин допринесе повезивању култура Србије и Русије.

Чланак ФЕСТИВАЛ „БОЉШОЈ“: Медаља супружничке љубави за брачни пар Кустурица се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

Прослављени виолиниста Немања Радуловић наступио је вечерас на Фестивалу класичне и савремене музике „Бољшој“ на Мећавнику у Мокрој Гори и својим концертом изазвао велику пажњу посјетилаца.

Другог дана Фестивала Радуловић је наступио уз пратњу симфонијског оркестра, посебно састављеног за ову прилику уз диригентску палицу Србољуба Србе Димића, шефа опере у Мексико Ситију.

Благослов прије почетка концерта дао је Његова светост патријарх српски Иринеј, кога је претходно на Мећавнику дочекао и угостио организатор и идејни творац Фестивала прослављени режисер Емир Кустурица.

Фото: Срна

Виолиниста Немања Радуловић свјетски реноме изградио је изузетном виртуозношћу и за кратко вријеме стекао је велики број поштовалаца.

Свој таленат је градио свирајући на најпрестижнијим музичким институцијама, као што су Минхенска филхармонија, Филхармонија из Штутгарта, Тоскански оркестар, Краљевски филхармонијски оркестар /Велика Британија/, симфонијски оркестри из Монтреала и Токија.

Кустурица је рекао новинарима да је одавно сањао да на брду Мећавник угледа клавир и филхармонију која изводи дјела великих руских аутора, што је сада остварено.

„Сарадња са `Гаспром` групом потврђује да два братска народа наступају заједно“, рекао је Кустурица.

Учесник симфонијског оркестра и вођа друге виолине Спасоје Спасојевић из Београда каже да је ово његов други долазак на Мећавник на фестивал класичне и савремене музике.

„Ово је најдивније мјесто на планети. Овдје људи дођу и забораве све потешкоће са којима се сусрећу“, рекао је Спасојевић.

Фото: Срна

Ове године у Дрвенграду, на Мокрој гори, близу 100 музичара се надмеће за златну, сребрну и бронзану матрјошку.

Најталентованије ће прогласити стручни жири који ове године чине професор Зоран Комадина, концерт мајстор Београдске филхармоније Мирослав Павловић и професор „Центра умјетности за талентовану дјецу са Сјевера“ Викторија Мателинене.

Фестивал „Бољшој“, поред такмичарског дијела, има и богат ревијални музички и филмски програм.

Ову манифестацију затвориће квинтет „Бољшој“ музичким обликовањем филма „Срећа“ Александра Медведкина, а „Ноу смокинг оркестра“ ће се побринути за добру забаву на самом крају фестивала.

Чланак УЗ БЛАГОСЛОВ ПАТРИЈАРХА ИРИНЕЈА: Немања Радуловић уз симфонијски оркестар свирао на Мећавнику, испуњен Кустин сан се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

Његова светост патријарх српски Иринеј стигао је вечерас у Дрвенград, гдје га је дочекао домаћин, редитељ Емир Кустурица.

Након обиласка Дрвенграда, патријарх Иринеј присуствоваће концерту српског виолинисте Немање Радуловића који ће наступити уз пратњу Симфонијског оркестра „Бољшој“, под диригентском палицом Србољуба Димића, шефа опере у Мексико Ситију.

Концерт је упиличен у оквиру Фестивала класичне и савремене музике „Бољшој“, који је синоћ свечано отворио његов оснивач и идејни творац Емир Кустурица.

Кустурица је нагласио да се на Мећавнику, на мјесту гдје је некада био само усамљени пласт сијена, уз помоћ покровитеља руске компаније „Гаспромњефт“ остварују многи снови, који су почели филмовима, а настављају се музиком младих људи.

У програму свечаног отварања учествовали су и чланови вокалног ансамбла „Алелуја“ и младе пијанисткиње Ксенија и Олга Давнис.

Након званичног отварања, солистички концерт одржао је прослављени руски пијаниста Јуриј Розум који је у својој богатој каријери добио низ признања и награда са еминентних свјетских такмичења, као и истакнуто признање Русије за „Цијењеног умјетника руског народа“ и медаље „Супреме Совиет“.

Фото: Срна

Фестивал ће сутра затворити квинтет „Бољшој“ музичким обликовањем филма „Срећа“ Александра Медведкина, а „Ноу смокинг оркестра“ ће се побринути за добру забаву на самом крају фестивала.

Фестивал класичне музике „Бољшој“ основао је редитељ Емир Кустурица 2013. године. Генерални партнер фестивала је компанија „Гаспром њефт“.

Основна идеја фестивала је подршка младих талената из музичких школа и академија са територија Републике Србије и Републике Српске, као и младих талената из региона Русије.

Фестивал „Бољшој“ промовише младе музичке таленте Русије и Републике Српске, а за фестивалске награде – златну, сребрну и бронзану матрјошку, у извођењу класичних и савремених руских композиција, такмичиће се 100 талентованих младих музичара.

Ове године у такмичарском дијелу програма први пут учествују и такмичари из Русије, као и студенти престижних музичких конзерваторијума из Париза, Салцбурга и Беча.

Фестивал је до сада пружио шансу за више од 200 младих умјетника музичких школа и академија из Србије и Републике Српске да се представе стручној и широј јавности.

Чланак МЈЕСТО ГДЈЕ СЕ ОСТВАРУЈУ СНОВИ: Кустурица дочекао патријарха Иринеја у Дрвенграду се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Фонет

Трећи Фестивал класичне музике „Бољшој“, који је основао редитељ Емир Кустурица, свечано ће бити отворен у Дрвенграду, на Мокрој гори.

Званични почетак фестивала у 21.00 час означиће његов оснивач и идејни креатор Емир Кустурица и замјеник генералног директора за корпоративне комуникације компаније „Гаспромњефт“ Александар Дибаљ.

У оквиру свечаног отварања наступиће вокални ансамбл „Алелуја“ и млади пијанисти, стипендисти међународне школе „Јури Розум“, Ксенија и Олга Давнис.

Након званичног отварања, предвиђен је цјеловечерњи солистички концерт прослављеног руског пијанисте Јурија Розума који у својој богатој каријери, носи низ признања и награда са еминентних свјетских такмичење, као и истакнуто признање Русије за „Цијењеног умјетника руског народа“ и медаље „Супреме Совиет“.

Фестивал „Бољшој“, који ће трајати до 11. јула, до сада је пружио шансу за више од 200 младих умјетника музичких школа и академија из Србије и Републике Српске да се представе стручној и широј јавности.

На овогодишњем Фестивалу око 100 музичара такмичиће се за златну, сребрну и бронзану матриошку, наводи се у саопштењу организатора Фестивала, чији је покровитељ „Гаспромњефт“.

Ове године Фестивал „Бољшој“ први пут проширује своје границе тако да ће се у такмичарском дијелу програма наћи и ученици из Русије, као и студенти престижних музичких конзерваторијума из Париза, Салцбурга и Беча.

Србију ће представљати талентовани студенти Факултета музичке уметности из Београда и Академије уметности из Новог Сада, као и ученици средњих музичких школа „Стеван Мокрањац“, „Корнелије Станковић“, „Даворин Јенко“, „Коста Манојловић“, „Михаило Вукдраговић“…

У такмичарском програму наћи ће се и најбољи музичари са Факултета умјетности из Сарајева и са Конзерваторијума за музику и балет из Љубљане.

Најталентованије прогласиће стручни жири који ће ове године чинити: професор Зоран Комадина, концерт мајстор Београдске филхармоније Мирослав Павловић и професор Музичке школе из Сибира Викторија Мателинен.

Фестивал „Бољшој“ поред такмичарског дијела, чини и богат ревијални програм. Јутарњи часови резервисани су за пројекције култних руских филмских остварења, а сваке вечери, под ведрим небом, своја виртуозна умијећа представиће свјетске звијезде класичне музичке сцене.

Друге вечери Фестивала наступиће виолиниста Немања Радуловић уз пратњу Симфонијског оркестра „Бољшој“, посебно састављеног за ову прилику уз диригентску палицу Србољуба Србе Димића, шефа опере у Мексико Ситију.

Фестивал ће затворити квинтет „Бољшој“ музичким обликовањем филма „Срећа“ Александра Медведкина, а „Но смокинг оркестра“ побринуће се за добру забаву на самом крају Фестивала.

Чланак БОЉШОЈ: У Дрвенграду почиње Фестивал класичне музике се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Трећи фестивал класичне музике „Бољшој“ биће одржан од 9. до 11. јула у Дрвенграду на Мокрој гори. Главни гости ове културне манифестације биће светски прослављени музичари, руски пијаниста Јуриј Розум и виолиниста Немања Радуловић.

„Бољшој“ фестивал основао је редитељ Емир Кустурица са циљем да младим талентима из музичких школа и академија из Србије и Републике Српске пружи прилику да се представе стручној, али и широј јавности.

Ове године фестивал проширује своје границе тако да ће се први пут у такмичарском делу програма наћи и учесници из Русије.

„Очекујемо пуно гостију из Русије. Замисао нам је да овај догађај буде и едукативног карактера. До сада нисмо успели да организујемо мастер класове, али то нам је идеја за убудуће. Да сви еминентни уметници који долазе и који одржавају своје концерте пренесу своје знање и на ђаке и студенте музичких школа“, изјавила је за Спутњик директорка фестивала Нана Кустурица и додала да се ова музичка манифестација постепено позиционира на мапи европских и светских фестивала.

Тема такмичарског дела програма ће бити извођење класичних и савремених руских композиција. Више од сто талентованих младих музичара такмичиће се за златну, сребрну и бронзану матриошку.

Денис Корипанов, саветник генералног директора компаније „Гаспром“, која је овогодишњи покровитељ фестивала, нагласио је да ће овај догађај ојачати већ пријатељску везу између српског и руског народа.

На свечаном отварању фестивала наступиће Јуриј Розум, тренутно један од најбољих светских пијаниста, док ће се друге вечери фестивала публици представити наш виртуозни виолиниста Немања Радуловић, уз пратњу Симфонијског оркестра „Бољшој“, посебно састављеног за ову прилику.

Спој врхунског класичног музицирања са култним филмским остварењима, која ће пропратити ову манифестацију, чине „Бољшој“ фестивал јединственим догађајем у региону и шире.

Чланак ГОСТИ ПИЈАНИСТА ЈУРИЈ РОЗУМ И ВИОЛИНИСТА НЕМАЊА РАДУЛОВИЋ: Класична и савремена музика на фестивалу у Дрвенграду се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Руски режисер Никита Михалков жели да изгради село за кинематографе по узору на Дрвенград у Србији, који је осмислио српски режисер Емир Кустурица.

„То село може бити било гдје, на ријеци Ока или на Воли, гдје би се одвијао цијели креативни процес“, рекао је Михалков.

Руски режисер и глумац истакао је да га је на такву идеју надахнуло село Дрвенград, гдје Кустурица стално окупља своје колеге и организује кинофестивале, преноси руска агенција „Тас“.

Михалков каже да је о томе већ разговарао са руководством Федералне агенције за туризам и да је све заинтересовала ова идеја.

„Када бисмо ми могли овог часа наћи то село, ми бисмо сви тамо отишли“, оцијенио је Михалков.

Руски режисер говорио је о својој новој Академији кинематографије и позоришне умјетности, која ће почети са радом 15. септембра у Москви, наводећи да би један од предавача на тој академији био Кустурица, који би неколико студената могао да одведе код себе у Србију на стажирање.

Чланак НА РИЈЕЦИ ОКА, ИЛИ НА ВОЛИ: Михалков жели село као Кустуричин Дрвенград се појављује прво на ИСКРА.

Фото СРНА

Осми филмски и музички фестивал „Кустендорф” биће одржан у Дрвенграду на Мокрој Гори од 21. до 26. јануара, а гости ће бити руски аутор Андреј Кончаловски и мексички редитељ Алфонсо Куарон, најавио је Емир Кустурица у сусрету са новинарима у Министарству за културу и информисање у Београду. Кончаловском и Куарону, иначе овогодишњем добитнику Оскара за режију филма „Гравитација”, биће приређене ретроспективе.

Оснивач фестивала, Кустурица изјавио је да листа гостију није коначна, а да су досад долазак потврдили Клоди Осар, продуценткиња његовог филма „Аризона дрим” и француског хита „Чудесна судбина Амелије Пулен”, која ће бити и чланица жирија такмичарског програма, као и редитељи Бахман Гобади и Гиљермо Аријага који су заједно са нашим редитељем учествовали у реализацији омнибуса „Разговори са боговима” који ће бити приказан у Дрвенграду. У том филму Кустурица је режирао причу из које је проистекао филм „На млијечном путу” који управо реализује.

Селектор такмичарског програма, Дуња Кустурица одабрала је за такмичарски програм 17 филмова – из Чешке, Словачке, Холандије, Исланда, Румуније, Израела, Хрватске, Немачке, Белгије, Француске, Мађарске, Египта, Русије, САД и Србије. Нашу земљу у трци за награде (Златно, Сребрно и Бронзано јаје) представљаће један од прошлогодишњих лауреата – Лука Попадић са филмом „Рингишпил” као и Марко Сопић са „Торбом”. Србију ће у програму „Нови аутори” представљати и Горан Станковић са документарним филмом „У мраку”.

У програму „Савремене тенденције” биће приказивани неки од најбољих филмова прошлогодишње продукције: „Поштареве беле ноћи” за који је Кончаловски награђен „Сребрним лавом” у Венецији као и победник овог фестивала – „Голуб седи на грани размишљајући о постојању” Роја Андерсона, затим „Власници” Адилкана Јержанова из Казахстана, и последњи филм руског редитеља Никите Михалкова – „Сунчаница” који је светску премијеру имао у Београду. Стални гост „Кустендорфа”, директор Канског фестивала Тјери Фремо представиће дигитално рестаурисану верзију филма „У ноћи” Шарла Ванела.

– „Кустендорф” нема црвени тепих, зато што гости нису лутке у излогу, него аутори који славе филм, на начин на који би требало да буде слављен – рекао је Кустурица и додао да је идеја фестивала да се вратимо елементарности филма и емоционалном утиску који он изазива.

Редитељ је истакао да ће фестивал бити организован уз подршку државе без чије помоћи не може, и остати веран концепцији. На ту концепцију подсетио је министар културе Иван Тасовац рекавши да је „Кустендорф” значајан јер промовише и подстиче контакт студената филмских школа и академија односно младих редитеља на почетку каријере са значајним ауторима који су се већ остварили.

– „Кустендорф” је као фестивал већи од филма – додао је министар.

Сваке вечери после пројекција и радионица биће одржавани концерти, а том приликом наступиће: блуз гитаристкиња Ана Поповић, руска виолончелиста Аљона Бајева, група „Партибрејкерси”, молдавски трубач Адам Стинга у пратњи Биг бенда РТС-а, као и румунски дванаесточлани оркестар „Тараф де хајдукс”.

Чланак КУСТУРИЦА И ТАСОВАЦ НАЈАВИЛИ ОСМИ КУСТЕНДОРФ: Фестивал већи од филма, стижу Кончаловски и Куарон се појављује прво на ИСКРА.