Фото: РТРС

Туризам је један од главних адута у развоју општине Сребреница. Кањон Дрине, језеро Перућац, археолошки локалитети и заштићена биосфера са Панчићевом омориком чиниће јединствену цјелину у будућем националном парку Дрина.

Нацрт закона о овом парку усвојен је у Парламенту Српске.

Дрина, рибљи фонд, гостољубивост домаћина и приступачне цијене за смјештај гостију главни су адути у туристичкој понуди Скелана и Сребренице.

– Дрина је богата. Кад се каже младица људи остају без текста. Долазе људи из Зенице, Тузле Београда и цијеле бивше Југославије – рекао је угоститељ и туристички радник Златан Марчета.

Оснивањем Националног парка Дрина и већим степеном заштите и очувања ових природних вриједности, и посјећеност би била већа, сматрају угоститељи из овог краја. Исто мисле и у туристичкој организацији Републике Српске.

– Имамо два језера. Замислите какав би то био резерват, а итуристи вапе за оваквим крајевима – истакла је директор Туристичке огранизације Републике Српске Нада Јовановић.

Национални парк „Дрина“ пројекат је под покровитељством Унеска, којим ће бити спријечена дивља градња поред језера Перућац и криволов. За начелника Грујичића туризам ће бити приоритетна грана у развоју Сребренице.

-То би исконтролисало и лов и риболоб и бесправну сјечу шуме, дакле, много би ефеката било – додао је Грујичић.

Будући национални парк Дрина чиниће јединствену цјелину са сусједним националним парком Тара у Србији и план је да буду дио јединственог туристичког пакет-аранжмана за туристе из Европе и свијета.

Чланак СРЕБРЕНИЦА: Шта ће оснивање Националног парка Дрина значити за туризам? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: З. Шапоњић

Пројекат о формирању националног парка „Дрина“, који би се спојио са националним парком „Тара“ у Србији, није никакво замешатељство Емира Кустурице већ пројекат који се ради под покровитељством УНЕСКА, саопштила је Прес служба Емира Кустурице.

„‘Дневни Аваз’ је 17. марта објавио текст под насловом ‘Кустурица режира отимање земље од сребреничких Бошњака’, који је тендециозан и врви од нетачности, посебно у дијелу у коме се цитира у потпуности неупућени а, прије свега, злонамјерни некадашњи начелник општине Сребреница Ћамил Дураковић. Да има чиме да се бави, докони бивши начелник, вјероватно, не би измишљао завјере, посебно не памфлет како ‘Кустурица режира отимање земље од сребреничких Бошњака'“, истиче се у саопштењу.

Из Прес службе поручују да је јасна намјера Ћамила Дураковића и његових шефова из Сарајева, попут Бакира Изетбеговића, да Емира Кустурицу гдје год могу убаце у негативан контекст, али на њихову жалост то им не може проћи.

„Нити је Кустурица отимао земљу од Бошњака у Вишеграду да би саградио Андрићград, што се може видјети у општинској архиви да је саграђен на земљи која припада општини Вишеград, а како то тврди злуради и докони Дураковић који смишља подвале, нити резерват биосфере ‘Дрина’ који би се спојио са Националним парком ‘Тара’ жели за себе, а најмање да он управља тиме и да би неко желио да превари Бошњаке“, наглашава се у саопштењу.

Из Прес службе Емира Кустурице наводе да би „докони и злуради Дураковић морао знати да је ово међународни пројекат који доприноси, прије свега, установљавању заштићеног подручја у БиХ које сада не постоји, очувању еколошких процеса и функција прекограничних екосистема, повећања могућности за стварање и увећање прихода маргинализованих заједница пограничног региона, као и повећање економског и људског капитала у региону“.

„Дакле, ту нема никаквог прекрајања граница нити удара на интегритет БиХ. Напротив. Био би то резерват биосфере на добробит свих, који би обухватао општине: Бајина Башта, Ужице, Чајетина, Сребреница, Вишеград и Рогатица. Успостављање прекограничног резервата биосфере значи и прекограничну сарадњу у наведеној области, историјску повезаност локалног становништва и упућеност једних на друге“, појашњава се у саопштењу.

Из Прес службе поручују да нема никакве закулисне радње и замешатељства, посебно не према сценарију који измишља Дураковић који је, како истичу, био познат по томе што му је лаж била начин владавине док је био начелник, а чега се очигледно није одрекао ни сада када, на сву срећу, више није начелник општине Сребреница.

Чланак КУСТУРИЦА НЕ ОТИМА ЗЕМЉУ БОШЊАЦИМА, ДУРАКОВИЋ ИЗМИШЉА И ЛАЖЕ: НП „Дрина“ није „замештаљство Кустурице“ већ пројекат под покровитељством УНЕСКА се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

Милорад Ћебић из села Бранковићи код Рогатице, који је био очевидац великог страдања српских цивила у кањону Дрине у Старом Броду у априлу 1942. године, рекао је Срни да је у страху од усташког покоља народ скакао у Дрину, јер није било другог рјешења.

„Могло је да се иде са леша на леш, колико их је у води било. Клали су редом и само се могло у Дрину. Није било другог рјешења“, прича Ћебић, који је имао 10 година када је са мајком и браћом дошао у Стари Брод у априлу 1942. године.

Он се присјећа да је тада у Старом Броду било много народа, а киша је падала као из кабла.

„Кад смо дошли на ред ми, моја мајка и браћа, да пређемо на другу страну, Нијемци су забранили прелаз јер су нашли неко оружје у дјевојачком руху. Мој стриц Драгиша Ћебић је успио да нас преведе јер је 12 дуката дао Швабама да нас 12 пређе ријеку Дрину“, каже Ћебић.

Ћебић се присјећа да је у Џимријама код Хан Пијеска поклано више од 150 људи.

„Сјећам се да је убијено више од 70 чланова породице Пушоња, а најмлађи је имао седам дана“, каже Ћебић и додаје да су у селу Милошевићи усташе заклале и побиле све које су пронашли.

Ристо Боровчанин из села Жуљ код Сокоца рекао је новинарима да су у Стари Брод дошли 2. маја 1942. године, гдје је ујутро око 10.00 часова налетила усташка војска.

„Почели су бацати малу дјецу, жене су мучили, клали су и убијали“, присјећа се Боровчанин.

Он каже да је пао међу заклане и гледао како их кољу и убијају.

Велемир Деспотовић из села Букрићи код Рогатице каже да је имао 12 година када је дошао у Стари Брод, а оца су му отјерали Нијемци у ропство.

„Нас шесторо дјеце са мајком смо дошли. Пришли смо до Дрине и прешли чамцем до стијене. Ми смо морали бјежати преко шуме и отићи у село Крагујевац“, прича Деспотовић.

Милош Башевић из села Бранковићи код Рогатице каже да је 1942. године у Стари Брод дошао са мајком, оцем, три брата и сестром, а преживјели су само он и отац.

„Била је Божија воља да преживим. Србе су клали и убијали на разне начине. То им не могу никада заборавити“, прича Башевић.

У Старом Броду код Вишеграда данас је обиљежено 74 године од масовног злочина које су починиле усташе на прољеће 1942. године, када је 6.000 српских цивила, а прије свега жена и дјеце, страдало у кањону ријеке Дрине.

Малобројни Срби који су преживјели овај масакр очекивали су да ће злочинци бити осуђени, али о овом злодјелу није се причало све до 2008. године када је подигнут споменик у овом мјесту и одржан помен недужно страдалим Србима.

Најмасовнији покољ над Србима усташе су у Старом Броду починиле на православни празник Младенце, 22. марта 1942. године, али је овај прогон трајао све до почетка маја.

Подаци о овом злочину говоре да је у марту 1942. из Сарајева, под командом Јуре Францетића, кренуло десетак хиљада усташа до зуба наоружаних који су заједно са бројном муслиманском милицијом, пред собом гонили непрегледне збјегове Срба од Олова, Сарајева, Кладња, Хан Пијеска, са Романије и Сокоца, из Рогатице и са Борика.

Уплашени народ кретао се у збјеговима ка Вишеграду, тјерајући чак и стоку и носећи најосновније ствари у нади да ће на мосту Мехмед-паше Соколовића прећи Дрину и дочепати се Србије.

Међутим, изнемогле српске породице на ћуприји у Вишеграду је дочекивала и заустављала италијанска стража. Преко ријеке су пуштали само оне који су могли да плате своју слободу.

Остали су морали да наставе даље низводно, бјежећи према Милошевићима и Старом Броду, и надајући се да ће успјети да се укрцају на скелу или у чамце на путу до слободе.

Чланак ЋЕБИЋ: Спас од усташког покоља била хладна Дрина се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Славко Хелета

Побједник Богојављенског пливања за часни крст, које је по шести пут одржано крај ћуприје на Дрини у Вишеграду, је млади Вишеграђанин Владан Симић.

Њему је у име организатора ове манифестације, која је привукла велики број посматрача, свештеник Драган Вукотић уручио часни крст. И осталих 18 учесника из Вишеграда, Сокоца, Рудог, Фоче и Ваљева добило је пригодне награде Српске православне црквене општине Вишеград и општине Вишеград.
Не скривајући задовољство побједом Владан Симић је изјавио да му је одавно била жеља да учествује на овом јединственом такмичењу.

-Коначно сам је на најбољи могући начин испунио, рекао Смић.

Поред одважних младића за часни крст пливале су и двије дјевојке, седамнаестогодишња Дијана Дракул из Фоче и Оливера Добриковић из Ваљева, студент медицине у Фочи, иначе побједница овог такмичесња у Вишеграду 2014, године.

Фото: Славко Хелета

Дрина-света ријека за Србе

Свештеник Драган Вукотић је нагласио да је за Србе ријека Дрина света ријека, попут ријеке Јордан и да је младима изузетна част да на Богојављење пливају у њој за часни крст.

Прије старта свештеници вишеградске парохије су освјештали воду, а поред бројне публике, као гост начелника општине Славише Мишковића, манифестацију је посматрао и Светомир Вукићевић, амбасадор Србије у БиХ.

Манифестацију су обезбјеђивали чланови спасилачког клуба „Волф“ из Фоче, припадници Цивилне заштите и посада брода „Соња“ из Вишеграда.

На 6. Богојављенском пливању у Вишеграду учествовали су: Недељко Перишић, Миодраг Савић, Младен Саратлија, Предраг Пецикоза, Владан Симић, Љубомир Јањић, Миљан Грачанин и Предраг Лимов из Вишеграда,  Милан Костовић, Раско Костовић, Никола Шолаја и Тијана Дракул из Фоче, Крсто Делић и Александар Боровчанин из Сокоца, Петар Ивановић и Александар Спасојевић из Рудог и Оливера Добриковић из Ваљева.

Фото: Славко Хелета

Побједници по годинама

Побједник Првог Богојављенског пливања за часни крст крај ћуприје на Дрини у Вишеграду, 2011. године, био је млади Вишеграђанин, Дарко Мосић. Први до часног крста 2012. допливао је Вишеграђанин Миодраг Савић, а 2013. године Александар Спасојевић из Рудог. На манифестацији 2014. године побједила је Оливера Добриковић из Ваљева, а 2015. године  Недељко Перишић из Вишеграда. Листи досадашњих побједника, на Богојављење 2016. године придружио се Вишеграђанин Владан Симић.

Чланак БОГОЈАВЉЕЊЕ НА ДРИНИ: Часни крст Владану Симићу из Вишеграда се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Дрина је од Зворника до Лознице, посебно код Шепачке плаже и плаже МН, код Лознице, толико мала да би могла да се прегази да није опасних корита које је ко зна колико пута прекопавано, па на неким местима, може да се потоне у дубину.

По речима заљубљеника у ову реку, не само што никад није била плића, већ ни топлија. У четвртак је вода била толико топла да су људи радије уживали у хладовини приобаља.

– Вода је у Дрини као из бојлера, што сигурно није до сада забележено – наглашава Лозничанин Милан Кнежевић. – Проблем је што је таква топлота опасна по живот риба, па би, уколико не дође до захлађења, живи свет реке могао да страда у великом броју. Суво тло, као барут и врела река, то делује као чудо невиђено, посебно када је реч о Дрини, која зна да пуне „као лед ледени“ и усред лета.

Крај реке је најлепше, како прича Бранко Митић из Лознице, увече кад се смири сунце и она, коначно, почне да „емитује“ свежину. Ни трага од оне реке која је пре неколико година текла са скоро четири своја препуна корита, плавећи све пред собом.

– Људи треба да буду опрезни, у ове дане, јер у реци има свега и свачега, од бетона до метала – упозорава професор др Зоран Ковачевић. – Ово су, заиста, ванредне околности и према њима треба тако и да се односимо.

УТОПИЛИ СЕ

Дрина је и овог лета одузела неколико живота. Утопили су се, на обе обале, углавном они који су словили за искусне пливаче, што је потврдило ону народну да „Дрина воли пливаче, а не непливаче“.

– Нико не може више да се узда да је добар познавалац Дрине, јер је њено корито, из разноразних разлога, мењано много пута – поручује Милутин Стевановић из Доњих Недељица, код Лознице.

Чланак СУША: Дрина – да се прегази се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

Младенци из руског града Иркутска вјенчали су се у Андрићграду, а свадба је изазвала велико интересовање Вишеграђана и других посјетилаца овог туристичког комплекса.

Организатор руске свадбе Иван Стојановић из Београда рекао је новинарима да су младенци пожељели да направе свадбу у Андрићграду, јер сматрају да треба одржавати добре односе између Републике Српске и Русије.

„Младенци су сматрали да ће ова свадба бити веома интересантна јер је простор идеалан за овакве и сличне догађаје, а ја сам помагао у организацији“, навео је Стојановић.

Он је додао да су се младенци вјенчали на једном бродићу на ријеци Дрини, уз музику трубача из Србије и оркестра који је свирао џез.

Фото: Срна

Младожења Виктор Николаевич Ларионов каже да је одушевљен организацијом и амбијентом у Андрићграду. „Овдје је заиста феноменално и сви гости уживају. Жељели смо да се вјенчамо на Мећавнику или у Андрићграду, што нам се испунило“, рекао је Ларионов.

Он је додао да је посебну чар на свадби представљао наступ вишеградског Културно-умјетничког друштва које се представило са двије српске кореографије.

Менаџер Андрићграда Ђорђије Шипчић каже да је ово почетак једне лијепе традиције.

„Надамо се да ће се позитиван глас из Андрићграда пренијети даље и да ћемо у скорије вријеме имати још оваквих гостију из Русије и других земаља“, рекао је Шипчић.

Младенци Александра Гончарова и Виктор Николаевич Ларионов са пријатељима и гостима провешће у Андрићграду пет дана.

Чланак ПОВЕЗАЛИ БАЈКАЛ И ДРИНУ: Младенци из Иркутска вјенчали се у Андрићграду се појављује прво на ИСКРА.