Драган Станић (Фото: РТРС)

У мучним и страдалним временима која су почела 1990-их година, приликом распада бивше Југославије, Срби су доживјели више губитничких процеса у којима је формирање Републике Српске једини истински велики добитак, истакао је предсједник Матице Српске Драган Станић.

Међу тим губицима, навео је Станић, највећи је слом Републике Српске Крајине, отмица Косова и Метохије, као и насилно идентитетско преобликовање Црне Горе, због чега би 9. јануар – Дан Републике Српске требало да постане празник свих Срба.

Према његовим ријечима, догађаји током 1990-их година су показали не само политичку зрелост Срба у БиХ, него и њихову одлучност да чврсто узму судбину у сопствене руке.

„Остали народи СФРЈ су одлучном дистанцом помогли нама Србима да схватимо једноставну истину, а то је да смо у политичком смислу најјачи када смо сами, јер онда смо принуђени да мислимо чисто, па тада тражимо решења која су спасоносна за наше биће, решења која су реално остварива“, истакао је Станић на свечаној академији у Бањалуци поводом Дана Републике Српске.

Он је нагласио да бити Србин данас, као ни у претходним временима, није лако али је часно, јер Срби имају историју којом се могу поносити.

„О томе може да нам каже Свети првомученик и архиђакон Стефан. Као и овај светац и наш народ је за много шта био оптуживан, о њему су сведочили многи лажни сведоци, али све то са озбиљном, објективном, уравнотеженом аргументацијом никако се не може довести у везу“, рекао је Станић.

Он је додао да је на Србима да се спремно ухвате у коштац са свим тим оптужбама, па и ако је потребно страдати у тим покушајима.

„Светац који је донедавно ходао међу нама, наш патријарх Павле, то је исказао речима: `Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да ми не постанемо нељуди`. Ако је тако, онда то што ћемо страдати, мучити се, патити се није оно најстрашније што нам се може десити“, поручио је Станић.

Он је нагласио да се од Светог Стефана, који се данас прославља, може много научити, јер он упозорава да је брига о сиромашнима, гладнима и болеснима важан чинилац како традиционалне народне, религијске заједнице, тако и модерног друштва.

„По Светом писму, Свети Стефан је човек напуњен вером и Духом Светим, који собом доноси енергију Господа, а тиме чини да и људски свет тако драгоценом, спасоносном енергијом бива испуњен. Без Бога нема трајнога извора љубави за човека или се та љубав појављује тек спорадично и без снаге континуираног постојања“, рекао је Станић.

Он је додао да је у борби са злом за овог свеца било важно да сачува оно што је имао прије појаве злих сила, а то је испуњеност вјером и Духом Светим, да не поклекне пред тешкоћама и не запусти душу своју, не дозволи да душа падне и изједначи се са нечистим силама.

„Изговарајући тешке речи за тешка злодела, Свети Стефан је био потпуно спреман на властито жртвовање зарад очувања Духа Светога на овоме свету, али ништа није био спреман да учини да би узвишеност духа светога била угрожена“, рекао је Станић.

Он је истакао да је важно заједништво свих људи добре воље, те да би било пожељно смањити висок степен пострадања српског народа и да Срби покушају своје циљеве остварити са што мање жртава.

„Научити се да понекад заћутимо има смисла само ако том ћутњом допуштамо да Господ проговори у нама и да ослухнемо оно до чега не можемо само својом људском памећу доћи“, рекао је Станић.

Чланак СТАНИЋ: Република Српска – једини истински велики добитак Срба се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Најзначајнију и најпрестижнију књижевну манифестацију у југоисточној Европи – 61. Међународни београдски сајам књига сутра ће отворити предсједник Матице српске писац Драган Станић, најавили су организатори ове манифестације.

Сајам ће бити отворен у 18.00 часова под слоганом „Књиге у руке“, а трајаће до 30. октобра.

Земља почасни гост Сајма биће Иран, а представиће се више од 450 домаћих и иностраних излагача, међу којима ће свој наступ имати и Република Српска на штанду који ће бити у знаку реченице „Идеш ли, роде“ Петра Кочића.

Током трајања ове манифестације, премијерно ће бити представљена књижевна издања, а публика ће моћи да присуствује и бројним дискусијама и предавањима о књижевности, издаваштву и актуелном друштвеном тренутку.

Посјетиоци ће моћи да на једном мјесту сагледају цјелокупну овогодишњу домаћу и страну издавачку продукцију и да купују књиге по повољним цијенама.

Земља почасни гост Иран ће представити своју вишевјековну културу и традицију, дјела научника, пјесника, писаца и умјетника, а биће уприличени и књижевни сусрети иранских и српских писаца.

На Сајму ће се представити и издавачи из БиХ, Индије, Израела, Мађарске, Јапана, Кине, Русије, Словеније, Хрватске, Црне Горе, Чешке и других земаља.

Међу бројним гостима, писцима, преводиоцима, издавачима биће Захар Прилепин, Ерленд Лу, Вил Фирт, Ведрана Рудан, Александар Мекол Смит, Александра Потер, Румјана Еберт, Маркета Хејкалова, Јани Вирк, Еуген Шуљкин и други.

Предвиђен је и богат пратећи програм, сусрети писаца, издавача, књижара, као и сајамске изложбе као што су „Јасеновац, анатомија заборава“, изложбе о српском језику, изложбе ријетких књига Јаше Томића, Петра Кочића, док ће бити уприличени и посебни програми за дјецу.

У оквиру Сајма биће додијељене и традиционалне награде за најбољег издавача године, најљепшу књигу, издавачки подухват године, као и друге награде.

Сајам ће бити затворен у недјељу, 30. октобра, у 12.00 часова, када ће бити извршена примопредаја Отворене књиге амбасадорима Њемачке, Аустрије и Швајцарске, који ће бити почасни гости Сајма књига у Београду идуће године.

Радно вријеме Сајма је од 10.00 до 21.00 часова петком, суботом и недјељом, а остаклим данима до 20.00 часова. Цијена појединачне улазнице је 250 динара, а групне 150 динара, док је цијена паркинга 100 динара по сату.

Чланак БЕОГРАД: Писац Драган Станић отвара Међународни београдски сајам књига се појављује прво на ИСКРА.