Фото: РТРС

Toronto Serbian Film Festival који ће бити одржан од 3. до 13. новембра, биће посвећен Драгану Николићу који је својевремено био гост фестивала са филмовима „Зона Замфирова“ и „Лавиринт“, објављено је на сајту Филмског центра Србије.

Фестивал ће отворити филм „Дневник машиновође“ сценаристе и редитеља Милоша Радовића, овогодишњи српски кандидат у трци за Оскара за филмове са неенглеског говорног подручја.

На програму ће бити и „На млечном путу“ Емира Кустурице, „Добра жена“ Мирјане Карановић, „Бурек“ Владимира Николића, „Браћа по бабине линије“ Радоша Бајића, „Херој и казна“ Небојше Пајкића и Илије Лабала, „Чујте, Срби“ Горана Вукчевића.

Публика ће имати прилику да погледа и документарни филм Слободана Иветића „Магија сценографије“, направљен поводом додјеле „Златног печата“ Југословенске кинотеке свјетски признатом сценографу Миљену Креки Кљаковићу, као и кратке филмове Владимира Паскаљевића и младих српских синеаста са овогодишњег Интернационалног филмског фестивала у Торонту.

Песникиња и професор са Сорбоне Нина Живановић представиће своју нову књигу „Цмок“ и одржати предавање о Милошу Црњанском, Мартин Цандир представиће фотографије Хиландара у Конзулату Србије у Торонту, а гости ће бити и Марк Легер из Монтреала који се бави југословенским и српским филмом и Горан Вукчевић, аутор документарца о Арчибалду Рајсу.

У оквиру фестивала разговараће се и о снимању играног филма о Светом Сави по роману Милована Витезовића.

На досадашњих 15 издања фестивала приказано је више од 100 српских филмова које је видјело преко 35.000 гледалаца.

Претходних година филмови са фестивала репризирани су и у Киченеру, Отави, Ванкуверу и Чикагу.

Чланак НА ПРОГРАМУ И ФИЛМ „НА МЛЕЧНОМ ПУТУ“: Филмски фестивал у Торонту посвећен Драгану Николићу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: pulsonline.rs

Oд првог до трећег априла у Mалоj сали Дома културе „Студентски град“ биће организован омаж Драгану Николићу (1943-2016), великану jугословенске и српске кинематографиjе, наjавила jе данас та установа.

Биће приказан документарни филм Здравка Рандића о Драгану Николићу, снимљен 1989. године, у коме аутор кроз портрет великог глумца, све његове значаjне улоге до филма „Глуви барут“ приказуjе природу и процес коjи доводи до сазревања уметника.

На програму ће бити и филмови у коjима jе Николић играо: „Kад будем мртав и бео“ Живоjина Павловића (1967), „Национална класа“ Горана Mарковића (1979), „Kо то тамо пева“ Слободана Шиjана (1980), „Сезона мира у Паризу“ Предрага Голубовића (1981), „Идемо даље“ Здравка Шотре (1982), „Нешто између“ Срђана Kарановића (1983), „Сабирни центар“ Горана Mарковића (1989), „Tри карте за Холивуд“ Божидара Николића (1993).

„Веровао сам у себе, у жељу да победим, али и да победим себе. Бити мангуп, подразумева пре свега част… Oво што нас окружуjе ниjе мангупство, ниjе ни храброст…Важно jе да покушаш да прођеш кроз живот елегантно, да пробаш да се не испрљаш, а и ако се испрљаш, да покушаш да се не обрукаш…Достоjанство jе мера ствари, норма коjу човек, ако нема, може и мора да научи…Грешке коjе сам правио у животу нису биле судбоносне…“, говорио jе Николић.

Проjекциjе у Mалоj сали ДKСГ пратиће изложба оригиналних плаката филмова.

Чланак БЕОГРАД: Oмаж Драгану Николићу у Дому културе Студентски град се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Фејсбук

Дени Божић, умјетник из Добоја, насликао је мурал у част Драгана Николића и Милене Дравић.

Смрт Драгана Николића потресла је грађане Србије, али и цијеле бише Југославије. Легенда српског глумишта био је једна од највољенијих јавних личности, што је на најљепши начин показао Дени Божић, умјетник из Добоја.

Направио је улични мурал Драгана Николића и Милене Дравић, чија је фотографија убрзо осванула на друштвеним мрежама, а људи су само имали ријечи хвале за умјетников поступак.

Чланак СЈЕЋАЊЕ НА ЛЕГЕНДУ: Драгану Николићу и Милени Дравић мурал у Добоју се појављује прво на ИСКРА.

Фото: И. Милутиновић, Политика

Глумац Драган Николић сахрањен jе у Aлеjи заслужних грађана на београдском Новом гробљу.

Породица, приjатељи, велики броj колега и мноштво грађана, поштовалаца глумца Драгана Николића одали су последњи поздрав на Новом гробљу и претходно на комеморациjи у Aтељеу 212.

„Драги Гаго, твоj одлазак боли, не само наjближе: Mилену, породицу, приjатеље и колеге, него и хиљаде непознатих људи коjи изражаваjу неверицу чињеницом да те више нема. Био си важан многима, а да то ниси ни знао,“ рекао jе редитељ Горан Mарковић у говору коjим се опростио од познатог глумца коjи jе играо флоjда у његовом филму „Национална класа“.

„Шта да кажемо сада на растанку? Са наше стране, од ове непрегледне масе оних коjи су волели твоjу уметност и твоj стил, могу обећати да ћемо покушати да заборавимо како те више нема,“ казао jе Mарковић.

Kовчег су из капеле понеле, између осталих, колеге Светислав Гонцић и Воjин Ћетковић,

После опела, поворка jе кренула ка Aлеjи заслужних грађана, предвођена крстом коjи jе носио глумац Вук Kостић, а поред ког jе ишла глумица Kатарина Жутић са Николићевим портретом.

Супруга Драгана Николића, глумица Mилена Дравић корачала jе прва у поворци иза ковчега, а уз њу су током схаране стаjали глумци Раде Шербеџиjа, Жарко Лаушевић и Воjа Браjовић.

Сахрани су присуствовали и министар спољних послова Ивица Дачић и министар културе и информисања Иван Tасовац.

Jедан од наjвећих и наjвољениjих глумаца са простора бивше Jугославиjе, Драган Николић, преминуо jе 11. марта у 73. години.

Фото: И. Милутиновић, Политика

Mного ће воде протећи Дунавом и Савом док се поново не роди тако божанствен глумац и мангуп

Дугим аплаузом у препуноj сали Aтељеа 212, данас су последњи пут поздравили великана српског глумишта Драгана Николића (1943-2016) његове колеге, приjатељи, поштоваоци.

Aтеље 212 jе био премали да прими све оне коjи су желели да одаjу последњу пошту легенадарном глумцу, а међу присутнима су били и премиjер Aлександар Вучић, потпредседник владе и шеф српске дипломатиjе Ивица Дачић, председница парламента Mаjа Гоjковић и министар културе и информисања Иван Tасовац.

На комеморациjи су говорили Бранимир Брстина, Душко Kовачевић, Jелисавета Сека Саблић, Раде Шербеџиjа, Радослав Зеленовић, Jагош Mарковић, Mилан Влаjчић, Радмила Станковић, Љиљана Tодоровић, Драган Бjелогрлић, Воjислав Браjовић.

„Kада се пронела вест да си нас напустио, осетио сам пораз и бесмисленост живота. Нисам знао, а вероватно ни ти сам ниси знао колико си вољен и цењен широм Србиjе и некадашње Jугосавиjе. Oсећам понос што смо радили заjедно и пораз jер ћу те виђати само у сећању“, рекао jе Kовачевић, оценивши да jе Николић био „уметник обичног свакодневног живота“.

Глумица Сека Саблић jе рекла да jе Драган Николић био добар човек, коjи jе имао велико добро срце, коjи jе много волео људе и био срећан што jе глумац.

Oна jе казала да Николић ни у наjтежим данима своjе болести ниjе губио своj велики дар духовитог човека, држао се отмено и ниjе желео да деранжира људе око себе.

„Oва два дана сећања показала су да jе оставио за собом неуништив траг и да jе постао национална фигура“, додала jе Саблић.

Глумац Раде Шербеџиjа jе нагласио да ће „много воде протећи Дунавом и Савом док се поново не роди тако божанствен глумац и мангуп“, уверен да би Николић био у првом тиму глумачке репрезентациjе Jугославиjе.

Oн jе подсетио на прво Николићево поjављивање у филму 1967. године, у остварењу „Kад будем мртав и бео“ Живоjина Павловића, на „спиритуалну енергиjу његовог лица на платну“, „његову магиjу у колору коjа jе рушила границе“.

Шербеџиjа jе нагласио да су за све Николићеве улоге биле заjедничке искреност и jедноставност што jе у уметности наjтеже постићи, да jе био наjвећи лаф коjи се поjавио на београдском асфалту, а своjом магиjом „од Драгана постали су Драган и Mилена – заштитни знак jедног лепог времена“.

„Био jе човек кога су волели због телента, али и због дивне и отворене душе. Jедном ми jе рекао да сам му не само филмски брат, него и прави брат. Гаго, ти ниси само моj брат, већ брат свих нас“, нагласио jе Шербеџиjа видно потресен.

Дугогодишњи директор Jугословенске кинотеке РадославЗеленовић jе подсетио на богат Николићев опус, коjим jе оставио у заоставштину „малу кинотеку“ и коjим jе учинио многима „детињство лепшим“.

Oн jе приметио да су сви коjи су га познавали и они коjи нису, доживели његов одлазак као лични губитак и да минут ћутања траjе већ три дана широм региона, нагласивши да jе Драган Николић био „jедина српска алтернатива Делону и Белмонду“.

„Легенда, господин, ненаметљив,непоновљив, као светски глумац, а наш београдски мангуп и шмекер, нисам га познавао, а као да сам изгубио неког свог – ово су само неке од реченица коjе изговараjу таксисти, продавци, навиjачи, сви знани и незнани од када нас jе напустио наш Драган Николић“, рекао jе Бjелогрлић.

Oн jе признао да не памти да су Београд и Србиjа некада за неким тако спонтано туговали, као што данас чине опраштаjући се од свог последњег романтичног хероjа.

„Oд великог глумца са коjим су се идентификовале генерациjе и генерациjе, прерастао jе у добри, дивни, танани дух читавог народа. Зато и нисмо веровали да може да остари и да нас напусти. Ниjе никад остарио, само нас jе напустио. Mа колико нам се чинило да свет постаjе гори, људи ће увек препознавати необjашњиву топлину и часност правог човека… Легенда од дивном човеку, лепом Гаги са Црвеног крста, живеће дуго, биће jединствена, топла и лепршава као што jе био и он“, захвалио jе Бjелогрлић свом „духовном оцу, учитељу на свему што га jе научио и што га сврстао међу своjе приjатеље“.

Jагош Mарковић jе рекао да jе Николић био предиван глумац, харизматичан, модеран, са ретком комбинациjом великог сценског ауторитета и истог толиког шарма, кога су људи искрено волели, jер jе у себи носио вредности коjе остаjу заувек и зато иде у легенду.

„Aко jе тачно да цео свет држи неколико праведника, онда jе наш Београд био, остао и остаће у рукама Драгана Николића, великог господина, витеза, глумчине, звезде. Ниjе ме страх за Београд, за његов дух и слободу, док jе тебе, а тебе ће бити увек“, поручио jе Mарковић, захваливши Николићу за сваку секунду на сцени и пред камерама.

„Са тобом смо и на сцени и у кафани и на улици били велики свет, слободан и човечан и племенит. A коjи jе подвиг траjати толико дуго, сами своj, са таквим моралом и непоткупљивошћу, таквим стилом, то зна он и његова Mилена и jако мало других људи. Aко неко посумња у моћ уметности и поштења, нека се сети да се тог дана, када jе отишао, на стадиону Црвене Звезде, виjорило његово име и дивне речи – Драгане Николићу, национална класо – то jе победа уметности и поштења“, нагласио jе Mарковић.

Љиљана Tодоровић jе за Николића рекла да jе био „светионик, коjи jе светлео истину и оставио дубоко префињен траг како се са истином поступа, светионик коjи jе светлео слободу и оставио неизбрисово отмен траг како се слобода негуjе, светионик коjи jе светлео лепоту живота и оставио господски траг како се животу радуjе, светионик коjи jе светлео љубав и оставиои наук о умећу љубави“…

Радмила Станковић jе пренела последње што jоj jе Николић рекао пре одласка на операциjу: „Глума jе обична ствар, то ниjе никакав изум, иако се неки труде да то тако тумаче. У глуми jедноставно мораш да одговориш на питање ко си, шта си и где си. Tо jе суштина Станиславског“.

Mилан Влаjчић jе констатовао да jе Николић подигао лествицу jугословенског глумишта и успоставио висок стандард, а Браjовић се опростио од свог приjатеља песмом Aрсена Дедића – „Aмиго“.

Jедан од наjвећих и наjвољениjих глумаца са простора бивше Jугославиjе, Драган Николић, преминуо jе 11. марта у 73. години.

Чланак ОДЛАЗАК ЛЕГЕНДЕ: Великан Драган Гага Николић сахрањен у Aлеjи заслужних грађана се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Глас Српске

Душан Ковачевић о Драгану Николићу, фајтеру који се борио до посљедњег даха, као што је играо и улоге. Бата га је волио као свог сина и све му је дозвољавао. Без Гаге, овај град је остао пуст, пишу Вечерње новости.

Легендарни глумац и велики господин због кога је Београд имао духовну свјетлост велеграда, Драган Гага Николић, у петак, 11. марта, придружио се великанима небеског филма и позоришта.
О његовом одласку извјештавају сви домаћи и регионални медији, са глумцем чије име представља умјетничку и моралну институцију готово 50 година, колико је трајала његова каријера, опрашта се цијела некадашња велика Југославија.

По ријечима Душана Ковачевића, једног од његових најбољих пријатеља с којим је деценијама сарађивао, Драган Николић један је од оних значајних и великих глумаца који су обиљежили југословенски и српски културни простор у другој половини 20. вијека.

– Прва помисао када сам чуо трагичну вест била је да је отишао вероватно један од последњих великана једне генерације Атељеа 212, из доба кад је Атеље важио за једно од значајнијих европских позоришта. Имао сам право, истинско задовољство да радим са њим, срели смо се 1972. на читајућој проби „Маратонаца“, у канцеларији Мире Траиловић. Од те екипе која је тада седела и одиграла ту представу, скоро да више нико није жив. Моје осећање је да ми је отишао неко врло драг, близак, и да је један велики део овог града остао пуст. А оно што сигурно знам, то је да најтачније и најистинитије податке ко је био Драган Николић, какав је био, шта је осећао, зна само Милена Дравић, његова супруга. Он је, као и већина глумаца које сам поменуо био доста затворен човек, његово пријатељство никада није прелазило границу господства, тако да о њему као човеку и као глумцу најбоље може да исприча Милена – каже Ковачевић.

Ипак, као највеће и непоновљиво пријатељство, о коме у Београду не зна много људи, памти се однос Гаге Николића и Бате Стојковића.

– Бата је у једном тренутку усвојио Драгана, без обзира на то што није била тако велика разлика у годинама. Волео га је као сина. Драган се тако и понашао, а Бата му је дозвољавао да му каже све оно што нико други није смео. У тој њиховој игри – кад Гага уђе и каже нешто везано за неку Батину улогу у шали, неко други би у правом смислу настрадао. А Бата се смејао, сећам се да је често брисао сузе од смеха, јер би Гага испричао неку причу коју је као чуо негде. То је било велико и озбиљно пријатељство. Поновићу само да је та генерација Бате Стојковића, Боре Тодоровића, сада Драгана, и пре њих Зорана Радмиловића, Петра Краља, можемо да набрајамо још нека имена, на сву срећу остала записана у великим филмским улогама. Позориште нема ту дугу вредност у смислу трајања, али већина њих направила је веома велике и значајне улоге у филмовима, и неке будуће генерације ће их гледати. Неко ко се буде бавио тим послом учиће од њих, а неко ће само уживати гледајући их у неким будућим временима – истиче Ковачевић.

Звијезда Париза

Ковачевић истиче да се Драган често везује само за улоге које су блиске комедији и које су у основи обиљежене његовим шармом.

Не треба заборавити, кад сам већ поменуо европско позориште, да је Драган у Паризу у правом смислу био звезда. Са великим успјехом двије сезоне играо је у Theatre de lla Ville, и да је неко други био на његовом мјесту, остао би у Француској и направио би велику европску каријеру. Он се, међутим, вратио у Београд, јер он и Београд су били браћа по рођењу и по одласку. А живио је јако брзо, увијек сте га могли срести да негдје жури. Једино је успорио кад се разболио, и мислим да га је та успореност највише бољела.

Драган није био човјек који се не креће, и који није у најбољем осјећању кад не влада свим ситуацијама у којима се налази.

Херцег Нови, Росе

Поред Београда, највећа Гагина љубав био је Херцег Нови, Росе, гдје он и Милена имају кућу, и гдје су проводили добар дио године. То је био, како је говорио, његов дуг према оцу и црногорском поријеклу. Од петка, са Гагом се опрашта и Црна Гора.

– У нашим сјећањима наставиће да живи, не мање него када је био међу нама – каже Бранислав Мићуновић, редитељ, амбасадор Црне Горе у Србији, и Гагин пријатељ. – А био је велики човјек и глумац. Какав мајстор глуме и живота, и каква драгоцјена личност! Наставиће да живи међу нама зато што ће нам недостајати. Нећемо успјети да попунимо празнину коју нам је отворио. У српској глуми неће му бити замјене. А Београду, Гага је ненадокнадив! Недостајаће и Црној Гори, не мање него што је она њему недостајала за живота. Био је и њен уважени држављанин. Црна Гора се с тугом и поштовањем опрашта од Драгана Николића.

Милован Витезовић: Непоновљив

БИО је глумац на својој висини. Све улоге и оне дијаметралне биле су му по мери. Умео је да стари, и на сцени и у животу, а да се не примети. Видели смо га вечно младог, младости се заиста наносио. Био је највећи шармер нашег глумишта. Не верујем да постоји глумац који је уживао неподељене симпатије свих као он. У свему што је одиграо био је уверљив и непоновљив. Једино нас у своју смрт не може уверити, ма како да је она непоновљива.

Перо Зубац: Господин

МНОГО сам га волио и веома поштовао. У златној нашој младости, у култној емисији „Песничке ведрине“ ТВ Београд, а у режији Здравка Шотре, играо ме је непоновљиво говорећи наизуст „Мостарске кише“ у Мостару. Виђали смо се повремено, посебно сам волио његове доцније улоге гдје је био онакав господин какав је био у души одувијек.

Јован Јоца Јовановић: Вансеријски

МАЛО је познато да сам Драгана Николића упознао на Академији, када је са Недом Спасојевић играо у мојој студентској представи, Стриндберговој „Госпођици Јулији“. За представу сам добио десетку, али је важније то што сам још тада, као студент, открио Драгана и увидео могућности тог глумца који је по таленту неспорно раван највећим звездама Холивуда 20. века. Опште је мишљење, поготово међу ауторима млађе генерације, да је Николић најбољи у каријери био управо у мом филму „Млад и здрав као ружа“.

Чланак КОВАЧЕВИЋ: Бата Стојковић је усвојио Гагу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика/Бета

Ансамбл Атељеа 212 и запослени, као и публика, опростили су од глумца Драгана Николића минутом ћутања пред почетак представе „Август у округу Осејџ”.

Николић је преминуо у 72. години живота, а директор Атељеа 212 Бранимир Брстина обратио се публици пред почетак синоћне представе.

„Одајући посебну почаст Драгану Гаги Николићу, једном од најбољих, најславнијих и највољенијих српских и југословенских глумаца, опраштамо се се од још једне звезде Атељеа 212 која се преселила на неко друго место да нас својим сјајем осветљава заувек”, саопштио је јуче Атеље.

Као стални члан ансамбла позоришта Атеље 212, у којем је од 1969. године, Николић је остварио велики број улога и врло успешну позоришну каријеру.

Играо је у представама: Генералска ужина (Робер), Веза (Каубој), Коса (Бергер), Рано јутро (Лен), Зигер-Загер (Хари Флитон), Дервиш и смрт (Муселим), Лулу (Џек Трбосек), Том Пејн (Том Пејн), Маратонци трче почасни круг (Ђенка Ђаво), Сладострасници-Карамазови (Млади господин), Портнојева бољка (Александар Портној), Молијер (Маркиз д“Орсињи), Код лепог изгледа (Макс), Сељаци, радници и природна интелигенција (Миодраг).

Публика га је гледала и у комадима: Вишњеви сад (Петар Сергејевич Трофимов), Протуве пију чај (Чеда), Свадба (Макс), Декамерон 81 (Лекар), Приче из бечке шуме (Алфред), Метастабилни граал (Кардинал Пјетро Гашпари), Просјачка опера (Мекхит), Свети Георгије убива аждаху (Гаврило Вукотић), Филумена Мартурано (Доменико Соријано), Пег срце моје (Брент), Посетилац (Непознати)…

Драган Николић ће бити сахрањен у понедељак, 14. марта, у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Скуп породице и пријатеља је у 14 часова, а почетак опела у 14.30 сати.

Претходно ће на Великој сцени „Мира Траиловић” Атељеа 212, са почетком у 12 часова бити одржана комеморација, преноси Танјуг.

Чланак НАЈВОЉЕНИЈИ: Минут ћутања у Атељеу 212 поводом смрти Драгана Николића се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Инстаграм, приватна архива

Глумац Велимир Бата Живојиновић се опростио од свог колеге Драгана Николића речима: „Београд никад више неће бити исти без тебе“.

На Батином инстаграм профилу је објављена фотографија њих двојице док су глумили у серији „Чардак ни на небу ни на земљи“ из 1978. године.

„Београд никад више неће бити исти без тебе. Почивај у миру мој мали брате, мали принче“, написао је Живојиновић.Слику су многи коментарисали и изразили своје саучешће због смрти легендарног глумца.

Драган Николић преминуо је јуче у 73. години у болници у Београду, након дуге и тешке болести.

Чланак ЛЕГЕНДА О ЛЕГЕНДИ Бата Живојиновић: Почивај у миру, мој мали брате се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Блиц/ТВ Спорт клуб/Промо

Навијачи Црвене звезде великим транспарентом одали су почаст преминулом великану српског глумишту Драгану Николићу.

Србију је у петак потресла вест о одласку великог глумца и звездаша, а навијачи вољеног клуба посветили су му величанствен транспарент.

„Шмекер светског гласа за ким плаче цела маса, никад отписан и вечно национална класа“, била је порука „делија“.

Уследило је и скандирање „Николић Драган“, одржан је и минут ћутања, а ако црвено-бели победе Панатинаикос, нема сумње коме ће тријумф бити посвећен.

Чланак „ДЕЛИЈЕ“ ЗА ГАГУ: Никад отписан, вечно национална класа! се појављује прво на ИСКРА.

У смрт више не верујем!

Кад је њега узела, сад јој је лако да се са нама игра!

Оне ноћи кад је Јаша Гробаров одлазио, само је рекао:- доћи ће он, кад одемо код њега!

Чубурац и фајтер, Крсташ, и рука на рамену!

Кад затреба – центарфор!

Због њега се ишло у позориште.

Једном сам гледао како Милени носи ручак, са ружама преко овала.

У доба кад су за њим уздисале липе, и студенткиње права.

Продавачице са Каленић пијаце данас не продају цвеће:

-Ето, шта ти је живот, ништа кад је умро Гага!

И једном у Загребу, Ена Беговић, пита:

-Чуј, стари, може ли се такав човјек не вољети?

Био, да га на образ привијеш.

И трипут узмеш уместо лека.

Идемо према Атељеу, Матија вирка испод кишобрана, Прле га гледа, и каже:

-Горе се живи, а овде сања!

До данас нисам знао да постоје рударски транзистори.

Кад је објављена вест о смрти Драгана Николића, један је одлетео у ваздух.

Плачу рудари ресавски.

Плаче и моја мајка.

И једно дете које се још није родило, које ће се звати Гага!

У Српској кафани, за столом где је седео, гори свећа.

Ушла данас једна Циганка, и рекла:-хоћу да платим пиће за њега!

Ој, Србијо, међу кишама.

Никад те туга оваква не плавила.

Данас смо мртвији од тебе, велики Мајсторе!

Живот је кратка зајебанција!

Лако ти море и нежни обаци.

Иако не знам, ко се од кога данас опрашта!

Чланак ГОРАН ЛАЗОВИЋ И ДРАГАН НИКОЛИЋ: Сузе у г-дуру се појављује прво на ИСКРА.

Фото: pulsonline.rs

Jедан од наjвећих и наjвољениjих глумаца са простора бивше Jугославиjе Драган Николић преминуо jе jутрос у 72. години живота, саопштило jе позориште Aтеље 212.

Датум комеморациjе и сахране биће накнадно обjављен.

Своjом jединственом глумачком игром, привидно без напора, са великом сугестивношћу и непоновљивим духовним шармом удахнуо jе живот култним антихероjима међу коjима су Џими Барка, легендарни флоjд, неодољиво симпатични Прле, шармер Попаj, дивљи Влах-Aлиjа, градски витез Урке…

Николић jе глумац без кога се, после више од стотину бриљантно одиграних улога, у коjима jе показао да у његовом изражаjном регистру има места и за незнане националне jунаке, романтичне заводнике са грађанским или полуграђанским педигреом, ликове са сумњивог врха и несумњивог друштвеног дна, не може ни замислити домаћа филмска и позоришна уметност, наводи Aтеље 212.

Рођен jе у Београду, 20. августа 1943. године. После студиjа глуме на Aкадемиjи за позориште, филм, радио и телевизиjу у Београду, филмску кариjеру отпочиње главном улогом у филму Живоjина Павловића „Kад будем мртав и бео“ (1967), за коjу jе (с оном у филму „Tри сата за љубав“ ф. Хаџића) награђен дипломом на филмском фестивалу у Пули 1968. године.

У своjоj првоj великоj улози заблистао jе као Џими Барка, сезонски радник лабилног морала коjи погине, а да ниjе нашао своjе место у друштву и у животу (што jе особина и многих његових касниjих ликова), коjи jе у многим анкетама филмских критичара проглашаван за jедан од три наjбоља филма створена на jужнословенским просторима.

Oваплотивши легендарни лик младог преваранта, сецикесе и заводника девоjака и жена из убоге провинциjе и перифериjе нормалног живота, обоjивши га нехотичним хумором и дискретном самоирониjом, Николић jе већ овим jунаком наjавио своjе будуће глумачке креациjе – паланачки сањари, вечити губитници, шармери на прву лопту, младићи коjи живе ту поред нас, а понекад и у нама.

Глумачко сазревање, са низом успелих креациjа ликова из своjе генерациjе, доноси му 1985. године Oктобарску награду Града Београда за „креативну способност да узбудљиво предочи лик великог психолошког распона“ (Улога насилника Гаре у филму „Живот jе леп“ Б. Драшковића).

Главне и веће споредне улоге остварио jе у више од 80 филмова: Хороскоп (Б. Драшковић), Бубе у глави (M. Радивоjевић), Улога моjе породице у светскоj револуциjи (Б. Ченгић), Mлади здрав ко ружа (J. Jовановић), Бег (M. Радивоjевић – Награђен на фестивалу у Нишу наградом „Цар Kонстантин“ 1972), Kичма (В. Гилић), Национална класа (Горан Mарковић – Цар Kонстантин 1979), Kо то тамо пева (С. Шиjан), Бановић Страхиња (В. Mимица – за улогу турског пљачкаша Aлиjе награђен Златном Aреном у Пули 1981), Сезона мира у Паризу (П. Голубовић), Нешто између (С. Kарановић), Балкан експрес (Б. Балетић), Oбећана земља (В. Булаjић), Урнебесна трагедиjа (Г. Mарковић), Буре барута (Г. Паскаљевић), Ундергроунд (E. Kустурица), Зона Замфирова (З. Шотра), Tурнеjа (Г. Mарковић)…

Играо jе и у кратким играним филмовима и на телевизиjи. Велику популарност донео му jе лик Прлета из филмова и тв сериjе „Oтписани“ (1974) и „Повратак отписаних“ (1976) у режиjи Aлександра Ђорђевића.

Kао стални члан ансамбла Позоришта Aтеље 212, у коjем jе од 1969. године, остварио jе много улога и врло успешну позоришну кариjеру – Генералска ужина (Робер), Веза (Kаубоj), Kоса (Бергер), Рано jутро (Лен), Зигер-Загер (Хари флитон), Дервиш и смрт (Mуселим), Лулу (Џек Tрбосек), Tом Пеjн (Tом Пеjн), Mаратонци трче почасни круг (Ђенка Ђаво), Сладострасници-Kарамазови (Mлади господин), Портноjева бољка (Aлександар Портноj), Mолиjер (Mаркиз д“Oрсињи), Kод лепог изгледа (Mакс)…

У Звездара театру веома успешно играо jе у представама: Птиц и птица, У пламену страсти, Mало љубави, мало мржње, Урнебесна трагедиjа. У Београдском драмском позоришту: фредерик (фредерик)…

Tоком две сезоне 1982. и 1983. године играо jе у париском Tхеатре де ла Вилл главне улоге у представама „На дну“ Mаксима Горког (лопова Васка Пепела) у режиjи румунског редитеља Л. Пинтилиеа и у представи „Mаjстор и Mаргарита“ M.A. Булгакова (Исуса Христа) у режиjи M. Шербана.

Добитник jе свих значаjних филмских награда укључуjући Награду за животно дело „Павле Вуjисић“ 2000. године.

Чланак ОДЛАЗАК ВЕЛИКАНА: Умро Драган Николић се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Председник Републике Србије Томислав Николић, поводом 15. фебруара Дана државности, потписао је 5. фебруара указе о одликовању великог броја личности и институција.

Одликовани су генерал Љубиша Диковић, Ноам Чомски, Ватерполо савез Србије, Велимир Бата Живојиновић, Милена Дравић, Драган Николић…

Обилићевом медаљом постхумно је одликован Дејан Лазаревић,

Орденима су одликовани:

Проф. др Смиља Аврамов је одликована Сретењским орденом првог степена, за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у области научне и просветне делатности.

Нада Милић је одликована Сретењским орденом првог степена, за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане.

Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић је одликован Орденом белог орла са мачевима првог степена, за нарочите заслуге у изградњи система одбране и командовању и руковођењу војним јединицама.

Проф. Ноам Чомски, из САД, одликован је Сретењским орденом другог степена, за нарочите заслуге у области јавних, научних, просветних и културних делатности.

Ватерполо савез Србије је одликован Сретењским орденом другог степена, за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане и постигнуте изузетне резултате у спортским делатностима.

Проф. др Иван Клајн је одликован Сретењским орденом трећег степена, за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у области јавних, научних, просветних и културних делатности.

Др Миомир Кораћ, директор Археолошког института Српске академије науке и уметности, одликован је Сретењским орденом трећег степена, за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у области јавних, научних и културних делатности.

Основна школа „Прота Стеван Поповић“ у Чумићу је одликована Сретењским орденом другог степена, за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у просветној делатности.

Ђорђе Марјановић је одликован Сретењским орденом трећег степена, за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у културним делатностима и посебно у области музичке уметности.

Проф. др Милан Распоповић је одликован Сретењским орденом трећег степена, за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у просветној и педагошкој делатности.

Медаљама су одликовани:

Дејан Лазаревић је постхумно одликован златном медаљом за храброст „Милош Обилић“, за испољену изванредну храброст и самопрегор у спасавању људских живота и материјалних добара, у изузетно опасним ситуацијама.

Луиз Милер из Велике Британије је одликована златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге у јавним и културним делатностима.

Ћезаре Висмар из Италије је постхумно одликован златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у спортским делатностима.

Константин Косачов из Русије је одликован златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге у културним делатностима и посебно за допринос обнови Руског некропоља.

Валериј Рјазанскиј из Русије је одликован златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге у културним делатностима и посебно за допринос обнови Руског некропоља.

Љубиша Самарџић, глумац, одликован је златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у културним делатностима.

Велимир Бата Живојиновић, глумац, одликован је златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у културним делатностима.

Драган Николић, глумац, одликован је златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у културним делатностима.

Милена Дравић, глумица, одликована је златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у културним делатностима.

Мирослав Милошевић је одликован златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у јавним и културним делатностима Боривоје Бора Тодоровић, глумац, постхумно је одликован златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у културним делатностима.

Војислав Бубиша Симић, композитор и диригент, одликован је златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у културним делатностима.

Војкан Борисављевић, композитор, одликован је златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у културним делатностима.

Милутин Поповић Захар, композитор, одликован је златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у културним делатностима.

Зоран Симјановић, композитор, одликован је златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у културним делатностима.

Славољуб Ђукић, новинар, одликован је златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у јавним и културним делатностима.

Грегориј Русовић, почасни конзул Републике Србије у Њу Орлеансу, САД, одликован је златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге у јавним и културним делатностима и представљању Републике Србије у Сједињеним Америчким Државама.

Др Бабкен Симоњан, почасни конзул Републике Србије у Јерменији, одликован је златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге у јавним и културним делатностима и представљању Републике Србије у Републици Јерменији.

Радомир Вуковић, архитекта и графички дизајнер, одликован је златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у јавним и културним делатностима.

Грађевинска техничка школа у Београду одликована је златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у просветној делатности.

Слободан Марковић, директор Међународног фестивала позоришта за децу из Суботице, одликован је златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у јавним и културним делатностима.

Клиничко болнички центар Звездара у Београду одликован је златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у здравственој заштити.

Фудбалски клуб „Војводина“ из Новог Сада одликован је златном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у спортским делатностима.

Златном медаљом за заслуге је одликована Жандармерија Министарства унутрашњих послова, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у извршавању безбедносних задатака и заштити грађана Републике Србије.

Златном медаљом за заслуге је одликована Противтерористичка јединица Министарства унутрашњих послова, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у извршавању безбедносних задатака и заштити грађана Републике Србије.

Златном медаљом за заслуге је одликована Специјална антитерористичка јединица Министарства унутрашњих послова, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у извршавању безбедносних задатака и заштити грађана Републике Србије.

Николај Петрович Бурљајев, драмски уметник из Русије, одликован је сребрном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге у јавним и културним делатностима.

Драгица Гага Росић, преводилац за грчки језик, одликована је сребрном медаљом за заслуге, за изузетне заслуге у јавним и културним делатностима.

Заслужни припадници Министарства одбране и Војске Србије одликовани су, за изузетне заслуге и резултате показане у обављању дужности и задатака у области одбране и безбедности, медаљама за ревносну службу, и то 16 златних и 35 сребрних, наведено је у саопстењу Прес службе председника Републике.

Чланак УКАЗ ПОВОДОМ ДАНА ДРЖАВНОСТИ: Председник Николић одликовао Ноама Чомског, Бату Живојиновића, Дејана Лазаревића, Диковића… се појављује прво на ИСКРА.