Фото: С. Гарић

Током пратећег програма Сајма књига у Андрићевом институту представљена је Задужбина „Доситеј Обрадовић“ и њена издавачка делатност.

Управник Задужбине „Доситеј Обрадовић“ Мирјана Драгаш говорила је о раду и значају саме институције: „Приликом оснивања Задужбине иницијална идеја била је да се направи институција од значаја за српску баштину и културу и да се она посећује.  Од 2004. године Задужбина постоји са седиштем у Београду и са циљем да поруке из Доситејевог имена покуша да пренесе на младе генерације.“

Фото: С. Гарић

Рад Задужбине фокусиран је на рад са децом и студентском омладином, а намера је да се кроз разне програме, такмичења и конкурсе лик и дело Доситеја Обрадовића приближе младима. Током година свог постојања, Задужбина је установила Награду „Доситеј Обрадовић“ која се под покровитељством Министарства културе сваке године додељује на Сајму књига у Београду иностраним издавачима који  промовишу српску литературу и српске писце, а поред тога постоји и Награда „Доситеј Обрадовић“ за животно дело.

Фото: С. Гарић

Председник Управног одбора Доситејеве Задужбине проф. др Душан Иванић говорио је о лику и делу Доситеја Обрадовића и истакао: „Колико је Иво Андрић наш савремени велики свјетски писац, толико је Доситеј Обрадовић први писац нове српске књижевности који је почео продирати у свијет, којег су почели преводити његови савременици на румунски, на бугарски, на њемачки. Не само српски учени људи и читалачка публика него и други народи у окружењу, препознали су Доситеја Обрадовића као свог писца. Он није само писао добро, него је добро приповиједао. Доситејево дјело је непрестана, отворена посланица српском народу, од првога Писма Харалампију, да не говоримо о Буквицама, које су настале у првој фази Доситејевој и које су биле писане руком, и ту се може издвојити мноштво порука. Доситеј се књигом обраћа, пропагира је и препоручује је, позива на подршку и позива на преводе савремених европских писаца. Он је имао повјерења у књигу као средство вјечности, као онај споменик Хорацијев који чува од пропадања наш живот. Он је књигу видио као средство које надилази кратковитост живота и свог аутора чува у памћењу заједнице. Он је први који код нас ствара култ писца, култ аутора, као нов тип националнога јунака“.

Фото: С. Гарић

Проф. др Иванић издвојио је нека од издања Задужбине, међу којима су: Српском народу или слободно мислити (прир. Душан Иванић), Сабрана дела Доситеја Обрадовића, зборници са неколико научних симпозијума међународног ранга, који су окупили европске слависте из Немачке, Италије, Румуније.

Фото: С. Гарић

Управник Задужбине „Доситеј Обрадовић“ Мирјана Драгаш издвојила је још неколико наслова: У Доситејевом кругу Персиде Лазаревић ди Ђакомо, Зашто читати Доситеја Душана Иванића, Срби у Лајпцигу (прир. Душан Иванић), Годишњак Доситејев врт, који излази већ четири године и који прикупља дела младих стваралаца поводом Доситеја и о Доситеју.

Фото: С. Гарић

На крају промоције представници Доситејеве Задужбине изразили су наду да ће се и убудуће наставити сарадња са Андрићевим институтом  и са Сајмом књига у Андрићграду.

Фото: С. Гарић

Чланак АНДРИЋГРАД: Промовисана идавачка делатност Задужбине „Доситеј Обрадовић“ из Београда се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Центру књиге „Рудомино“ из Москве синоћ је на Међународном београдском сајму књига уручена награда „Доситеј Обрадовић“ за посебан допринос превођењу књижевног стваралаштва и представљању културе Србије.

„Ми смо специјално за овај догађај донијели четири књиге, међу којима и зборник посвећен бившој Југославији. То је дјелимично ауторско издање јер припада једном аутору, односно нашем истакнутом преводиоцу Олги Протасовој. Ту су представљена имена неколико југословенских писаца, попут Иве Андрића и Вељка Петровића.

То је књига којом се поносимо, јер је изашла у серији наслова посвећених умјетничком превођењу“, рекао је у разговору за Спутњик замјеник генералног директора „Рудомина“ Вењамин Астраханцев.

„Рудомино“ је покренуо и едицију „Српска ријеч“, у оквиру које је објављена књига прича савремених српских писаца под насловом „Ухвати звезду падалицу“.

„Они су први пут представљени руским читаоцима. Ова малена књига је имала велики одјек у Русији, односно међу оним људима који су упознати са српском културом и књижевношћу. Она је веома важна у корпусу југословенске, и европске, и словенске књижевности. У едицији ’Српска ријеч’ превели смо и књигу Михајла Пантића ’Старомодни манир удварања’, док смо у изузетној едицији ’Сто словенских романа’ објавили књигу Горана Петровића, несумњиво најпопуларнијег савременог српског писца у Русији“, навео је Астраханцев.

На питање у чему је тајна популарности Петровића међу руским читаоцима, Астраханцев објашњава да се име овог аутора нашло на листи великих руских издавача, попут „Амфоре“ и „Азбуке“, који објављују дјела у огромним тиражима.

Замјеник генералног директора Центра књиге „Рудомино“ Вењамин Астраханцев обраћа се пристунима на Сајму књига „Деведесетих година у Русији је постмодерна књижевност била веома тражена. Када се завршила епоха соцреализма, сви су се бацили на читање нове књижевности, а Горан Петровић се нашао у том кругу. Због тога је његово име познато“, објашњава Астраханцев.

Руски издавач се нада да ће и име Михајла Пантића одјекнути међу руским читаоцима.

„Ми ћемо учинити све што можемо да се то догоди, али судбина књиге је веома неизвесна, никада не знате шта ће се допасти читаоцима. Много тога зависи од напора издавача и дистрибутера, али и од многих других ствари. Када бисмо могли да предвидимо успјех књиге, не би ни било оваквих питања“, наводи Астраханцев.

Према његовим ријечима, „Рудомино“ планира да настави објављивање књига у едицији „Српска ријеч“, као и у едицији „Сто словенских романа“, коју у Србији објављује београдски „Архипелаг“, а која подразумијева објављивање по сто књига словенских писаца у свакој од словенских земаља. Наш саговорник посебно је поносан на дизајн књига „Рудомина“.

„Озбиљну пажњу посвећујемо спољном изгледу књиге. Наше књиге нису усмјерене на масовну читалачку публику, због чега ћете у нашем дизајну тешко пронаћи кич. Наше књиге су увијек веома естетски урађене, с великом љубављу према књизи, аутору и преводиоцу“, наглашава Астраханцев.

Библиотека „Рудомино“ је велики интернационални културни истраживачки центар, настао на темељу Неофилолошког института, након чијег укидања 1921. године је на иницијативу Маргарите Ивановне Рудомино настала Неофилолошка библиотека, која је 1924. преименована у Библиотеку иностране литературе.

Од 1991. библиотека носи име свог оснивача и дугогодишњег директора М. И. Рудомина. Ова библиотека располаже великим фондом стране литературе и представља међународни културни центар, мјесто сусрета и живог разговора представника различитих земаља, народа, култура, језика, конфесија.

Познати руски писци на Београдском сајму књига Издавачки центар „Рудомино“ објавио је у протеклих годину дана књиге: „Ухвати звезду падалицу“ (Антологија савремене српске приче), „Ситничарница Код срећне руке“ Горана Петровића, „Овога пута о болу“ Михајла Пантића, „Гробница за Бориса Давидовича“ Данила Киша, а у плану је објављивање још три књиге српских аутора до краја године. Награду „Доситеј Обрадовић“ већ 10 година заједно додјељују Задужбина „Доситеј Обрадовић“, Министарство културе и информисања Србије и Сајам књига у Београду, а одлуку о добитнику за 2016. годину донио је жири у саставу Радомир Путник, Зоран Хамовић, Марко Недић и Гојко Божовић.

Претходни добитници награде су: „Визер Ферлаг“ из Беча (2007), „Gaia Edision“, Бордо (2008), „Јеленкор“, Печуј (2009), „Зандонаи Едиторе“, Роверето (2010), „Циела“, Софија (2011), „Калиграм“, Братислава (2012), „Пирамида“, Лавов (2013), „Икона“, Скопље (2014), „Акантиладо“, Барселона (2015).

Чланак САЈАМ КЊИГА У БЕОГРАДУ: Српски писци полако али сигурно освајају руске читаоце се појављује прво на ИСКРА.

Фото: zelsd.rs

У великом пожару који је 2. септембра 2015. године захватио Основну школу „Доситеј Обрадовић“ у Смедереву изгорело је 500 квадратних метара – један од улаза у школу, павиљон у којем су учионице нижих разреда, трпезарија и кухиња.

Ватрена стихија је потпуно уништила и школску библиотеку – у пламену је нестало 14 000 књига.

Удружење грађана „Културно наслеђе града Смедерева“, Историјски архив Смедерево и Подружница Друштва за српски језик и књижевност Србије за Подунавски округ организују велику акцију прикупљања књига за обнову изгореле школске библиотеке.

Књиге се могу донети сваког радног дана од 8.00 до 14.00 часова у Историјски архив Смедерево или послати поштом на адресу:
Историјски архив Смедерево
Краља Петра I бр. 2
11300 Смедерево
Са организаторима акције можете контактирати путем телефона (064 0879344, 069 702548, 0604207122) или и-мејла(velimirmladenovic@gmail.com, kontakt@arhiv.org.rs, sjpodruznica@gmail.com, kravicmiljana@gmail.com).

Чланак ПОДРЖИМО И ПОМОЗИМО! ДЈЕЦИ И ШКОЛИ!: Акција за помоћ библиотеци ОШ „Доситеј Обрадовић“ у Смедереву се појављује прво на ИСКРА.