СТРУЧЊАЦИ Завода за заштиту споменика у Краљеву раде на конзервацији и рестаурацији родне куће Милунке Савић (1890-1973) у Копривници код Јошаничке Бање. Реконструкција дома где је рођена славна српска хероина одвија се у брдовитом пејзажу планине Жељин, а кућа је саграђена још у првој половини 19. века као типичан објекат традиционалног, народног градитељства тог периода.

Обнова куће Милунке Савић, која је све донедавно била у очајном стању, представља идеју враћања њеног култа у српски народ. Име ратнице и хуманитарке, напомињу саговорници „Новости“ који воде овај амбициозан пројекат од првокласног значаја, довољно је велико за покретање приче о ревитализацији њеног родног краја. Пројекат „Социокултурна ревитализација Јошаничке Бање“, ауторке др Марије Марић, замишљен је отуда као мултидисциплинарни приступ заштити културног наслеђа у складу са савременим третманом баштине као кључног потенцијала у бањскoj области.

– Радови су отпочели крајем јула, при чему је велики део времена утрошен на демонтирање постојеће архитектуре уз чување свих елемената који се могу уградити у нови објекат на аутентичним позицијама – предочава за „Новости“ др Марија Марић, ауторка пројекта, додајући да су Милункини наследници, власници куће, радо уступили потребне информације и понудили помоћ током радова. – Сада смо већ у реконструктивној фази која се одвија под надзором колеге архитекте Рајка Чубрића, који је све време на терену са зидарима. Очекујемо ускоро завршетак радова.

Идеја о реконструкцији куће одакле је Милунка кренула у ратове потекла је још приликом израде пројекта ревитализације Јошаничке Бање, чија је основна сврха да се кроз оживљавање културног наслеђа оживи цела бања, односно сеоска заједница. Бањски живот би се са овом атрактивном историјском понудом вратио на туристичку мапу. Са друге стране, на тај начин се постиже и спровођење одрживог развоја, што је једини предуслов за спречавање пропадања баштине.

Приликом обиласка терена, стручњаци су затекли њену родну кућу у потпуно руинираном стању што је било довољно да се одмах дају у писање пројекта и тражење фонда за њену реконструкцију.

– Министарство културе је препознало важност ове иницијативе и доделило нам средства за радове у оквиру програма „Сто година од Првог светског рата“ – напомиње др Марија Марић. – Уз подршку општине Рашка и МЗ Јошаничка Бања кренули смо у радове. По завршетку изградње објеката, радни тим Завода ће се побринути о ентеријеру и уређењу окућнице под надзором мр Катарине Грујовић Брковић.

И ентеријер Милункине куће биће осмишљен на основу одговарајућих студија из етнологије, као аналогија са постојећим објектима Копривнице и околних села. Опремање објекта ће се извести са аутентичним покућством, које се још увек може пронаћи у сачуваним сеоским кућама. И спољни и унутрашњи изглед дома огроман је посао.

– Кућа је била у потпуно рушевном стању и било је питање дана када ће и ти остаци нестати – истиче наша саговорница. – Кровна конструкција са покривачем је пала и потпуно је уништена, док је таванска конструкција била сачувана само у малом делу. Греде тавањаче, шашовце и коленике смо затекли у таквом стању да су једино могле послужити као угледни примерак за нове елементе. Малтер са бондручних зидова је отпао и само још дрвени приковци су држали зидна платна да се потпуно не распадну. Било је и питање дана када ће нестати урушени зидови од камена и опеке. Остали објекти у оквиру домаћинства су затечени само у нивоу темеља.

У Заводу напомињу да се сеоско домаћинство састојало од већег броја објеката, док је кућа представљала средиште окућнице, место окупљања, друштвеног живота и обављања религиозних функција. У окућници су саграђени пратећи економски објекти (млекар, амбар, хлебна пећ и др). Домаћинство је сакривено у обраслој шуми те је до њега због зараслог пута било тешко доћи. И данас је само домаћинство активно у целом селу.

– Обнова родне куће представља почетни елемент за успостављање културно-туристичке понуде на који ће се даље надограђивати богати потенцијали ове области, јер нам је намера да обновима Старо и Ново купатило у бањском парку, рестаурирамо споменик Милунки Савић у центру Бање, отворимо родну кућу патријарха Германа и све археолошке локалитете средњовековне жупе Јехошанице ставимо на планинарску мапу западних падина Копаоника – открива наша саговорница.

ОКОСНИЦА СТАРО КУПАТИЛО

– ПРОЈЕКАТ је разрађен у оквиру Љубљанског процеса 2 при Савету Европе где се и данас налази на мониторинг листи – објашњава за „Новости“ ауторка пројекта. – Иако је окосница НКД Старо купатило, реконструкција куће Милунке Савић (аутор архитектонско-грађевинског пројекта је архитекта Рајко Чубрић) представља само језгро дефинисања осталих активности и укључивања природних и друштвених могућности поткопаоничког краја у циљу развоја руралне средине уз ангажовање свих родних категорија становништва у покретању активног економског и културног живота области.

Чланак ЗАДУЖИЛА ЈЕ СРПСКИ НАРОД: Дом хероине Милунке Савић ниче из корова се појављује прво на ИСКРА.

Самохрана мајка Зорка Петрић и њених шесторо дјеце одбројавају посљедње дане у неусловном кућерку, јер би до краја септембра требало да се уселе у свој нови дом који ниче у градишком насељу Жеравица.

Подстанарским мукама Петрића и животу у дотрајалим просторијама пуним влаге коначно ће доћи крај захваљујући донацији аустријске невладине организације „Хилфсверк“.

Зорка, која је послије избјеглиштва из Доњег Вакуфа остала без ичега, каже да никакво материјално богатство не може да замијени срећу коју јој доносе дјеца Ведран, Ведрана, Невена, Невен, Ђурђина и Гордана.

– Највећа ми је награда када дјеца донесу добре оцјене из школе. Послушни су, вриједни и заслужују много боље услове живота. Највише ме боли што не могу то да им обезбиједим –  рекла је Зорка, коју је супруг оставио да сама брине о дјеци.

Она није бјежала ни од најтежих послова како би прехранила своје малишане, од којих је двоје са посебним потребама.

Прије десет година подигла је кредит и купила плац, али није имала довољно новца да сагради кућу. Једино стално примање Петрића је инвалиднина од 307 КМ, од чега половину новца издвајају за плаћање кирије.

О незапосленој самохраној мајци и њеној дјеци „Глас Српске“ је писао 2013. године када је због беспарице требало да остану на улици.

– Хвала свима што су нам омогућили да напокон добијемо топли дом који сањам још од избјеглиштва. Промијенили смо пет алтернативних смјештаја и пресрећна сам што ћемо имати свој кров над главом – рекла је Зорка која је на најгори начин осјетила пакао рата.

Бјежећи од непријатеља 1995. године убијено јој је двоје дјеце.

– Преживјела сам и заробљеништво. Никад нећу пребољети што ми је двоје дјеце страдало у аутобусу када смо бјежали, али сам успјела да спасим мог Велибора који је тада имао 15 мјесеци – присјећа се Зорка најтежих дана у свом животу.

И поред свих недаћа које су је и послије овога задесиле, успјела је да задржи дозу оптимизма и да не изгуби наду у љепше сутра.

Велику подршку јој је пружио и Црвени крст у Градишци који је путем НВО „Хилфсверк“ ријешио њену животну жељу да сагради кућу. Из ове организације напомињу да често обилазе породицу Петрић.

– Доносимо им храну, одјећу, обућу, хигијенска средства. Ова дјеца живе у нељудским условима. Њихова кућа је шупља, кров прокишњава, купатила скоро да и нема. Та дјеца пате, јер немају нормално дјетињство – рекла је секретар Црвеног крста Драгана Стевић.

Петрићева нас је јуче одвела до градилишта да нам покаже како напредују радови.

– Кућа ће бити пространа, а дјеца ће имати собе и купатило. Једва чекамо да се уселимо – рекла је Зорка Петрић.

Пројекат

Представник невладине организације „Хилфсверк“ Азема Авдушиновић каже да је пројекат, у оквиру којег ће бити обновљене и изграђене куће за 13 породица на подручју општине Градишка, вриједан 340.000 марака.

Она је додала да је веома битно да до јесени и лошијих временских услова куће буду усељиве, а за све објекте биће обезбијеђени и прикључци за струју, воду и канализацију.

Чланак ГРАДИШКА: Мајка херој са шесторо дјеце добија нови дом се појављује прво на ИСКРА.

Радио Телевизија Републике Српске наставља хуманитарну акцију за изградњу куће за четворо малољетних Илића из Братунца, који су остали без оба родитеља.

Акција је данас организована у Кнежеву и Рибнику. Захваљујући добрим људима широм Републике Српске до данас је прикупљено више од 37 хиљада марке.

Добри Људи из Рибника и Кнежева у великом броју одазвали су се акцији. Млади, стари, запослени, незапослени – донирали су новац храбрим малишанима из Братунца који су у дјетињству, остали без најважнијег ослонца – својих родитеља.

“Ми смо на вашу иницијативу покренули ту акцију у сарадњи са младим активистима и Но Хејт организацијом до сад је одзив добар ми смо задовољни с обзиром какво је имовинско стање становника и да је доста људи одселило“, каже Недељка Брборовић из Удружења Срећна породица

Мали Илићи с нестрпљењем очекују нову кућу. Сви припреме су завршене. Терен је спреман, стара кућа срушена. Урбанистички и инфраструктурни услови постоје. Општина ће учествовати у извођењу радова, набавци материјала, у надзора изградње куће и обезбјеђењу неопходне техничке документације. Извођач радова наредне седмице требало би да потпише уговор о изградњи куће, а радови би почели у првој половини авуста.

У хуманитарној акцији коју организује РТРС уз подршку хуманитарне организације „Будимо Људи“ из Бањалуке, 33 хиљаде 98 марака прикупљено је у 18 општина широм Српске. Осим ових донација, прдузећа су уплатила 4405 марака, тако да је до сад укупно прикупљено 37.503 марке. Акција се наставља и наредних дана. Сутра су на реду грађани Гацка и Лакташа.

Чланак РАДУЈУ СЕ НОВОЈ КУЋИ: Помоћ за мале Илиће – до сада прикупљено 37 хиљада КМ (ВИДЕО) се појављује прво на ИСКРА.

Породица Вранић из Београда има једанаесторо деце. Нису ни слутили да ће, захваљујући организацији „Срби за Србе“ добити нови кров над главом.

Сандра, Анђела, Јелена, Радомир, Вељко, Михајло, Јована, Теодора, Катарина, Филип и Јован, са мамом и татом живе у четири собе приземне куће у Малом Мокром Лугу. Кажу, кад су сами, некако се и спакују у кревете, двоје по двоје, па и по троје, али када им дођу гости, баш је гужва.

Мама Олга устаје зором, буди оне који су прва смена, ради по кући, кува, дочекује школарце и испраћа другу смену. Мала армија је савршено дисциплинована.

„Неко се смеје, некоме је чудно, а мени је то нормално, да имамо толико деце. Тешко је, али ипак успевамо. Нису навикли на луксуз, да измишљају, оно што сва деца имају, увек смо им пружали. Много су добри, увек желе добро свакоме, у стању су да све поделе са другом децом, а да они остану без тога. Сад ми је жао што их нисам учила да буду мало и безобразни“, каже уз осмех Олга Вранић.

Вест да ће непознати људи доћи и подићи им спрат и поткровље примила је са неверицом, као и сви чланови породице.

„Стварно нисам веровала. Увек сам говорила супругу, нема шансе, ма какви, а онда педагог у школи Дуда, Дубравка, каже, они су озбиљни момци… Тек кад су дошли, знала сам, ово није превара. Стварно ће да раде“, каже мама Олга.

Милош Марковић, један од само четворо запослених у организацији „Срби за Србе“, последњих месец дана док трају радови непрекидно је са Вранићима. Не крије одушевљење том породицом, а посебно начином на који су се деца укључила у обнову дома.

„Три старија сина су доста помагала, радили су и физичке послове, а ћерке су увек биле ту да почисте. Све су то емотивно доживљавали. Плакали су кад су видели, када су долазили из школе или са посла, своју нову кућу, свој нови кров. Нису то могли ни да замисле, да поверују да ће једнога дана имати толику кућу. И лепу, како они сами кажу, баш су одушевљени, сви“, каже Марковић.

Организација „Срби за Србе“ помаже породице са четворо и више деце у Србији, Косову и Метохији, са простора некадашње Републике Српске Крајине, у Македонији, Црној Гори. За 10 година скупили су више од милион евра и помогли више од 1.300 породица, али и установа, углавном на Косову и Метохији, захваљујући појединачним донацијама људи који новац шаљу преко интернета, од 5 до неколико стотина долара или евра.

Михајло иде у шести разред, каже да не воли да учи, али мора, понекад, па је врлодобар ђак. Уживао је помажући радницима који су на кући подизали спрат и поткровље.

„Имаћемо горе четири собе, плус дневни боравак и купатило. Ја ћу бити са сестром Јеленом, Вељко сам, Радомир такође, зато што њему треба мир да учи“, објашњава Михајло.

Радомир је ђак престижне Средње Електротехничке школе „Никола Тесла“, Вељко је завршио осми разред, жели да буде руковалац грађевинских машина.

Отац Драгослав у Градском саобраћајном предузећу Београда ради 30 година. Тамо има пријатеље, они су им много помогли. Када су градили кућу, све су радили, ниједан мајстор није плаћен. Сада су и две најстарије ћерке запослене, Сандра је завршила Саобраћајну школу, али не може да се запосли у струци, па ради у месари, Анђела, архитектонску, ради у робној кући.

„Она је мало ћифут, каже, ово је за у кућу, остало је за мене. Сада уписује факултет, већ је положила пријемни, али није прошла на буџет, фалио јој је бод и по. Рекла је, ја ћу да радим ових годину дана, а после ћу сама да финансирам студије“, каже поносни отац Драгослав Вранић.

Овој породици је недостајало простора, али љубави никад. То осети и онај ко први пут дође у њихов дом.

Чланак ДЕЦА СУ БОГАТСВО И СРЕЋА: Нови дом за тринаесторо Вранића се појављује прво на ИСКРА.

Пазовачки привредници угостили домаћине из Бајинe Баште и Јaмене којима су поклонили нове домове. Запослени у 150 фирми сакупили 50 милиона динара, подигли 13 објеката, а 20 опремили намештајем.

У време када се све мери новцем и рачуном, истинска дарежљивост и безрезервна помоћ, изгледају чудно. Поетски. Запослени у 150 малих и средњих предузећа Старе Пазове, тек тако, одлучили су да поклоне људима којима је поплава однела све – нови живот и наду! Саградили су им 13 и намештајем опремили још 20 кућа у селима код Бајине Баште и у Јамени код Шида. Њихове машине и мајстори данима су крчили сеоске путеве, а после сређивања терена почеле су да ничу домови. Радници су се селили са градилишта по насељима која су била удаљена и по сто километара.

А нико их није молио. Сели су, договорили се, основали Фондацију „Пазова за најугроженије“ и после свега месец дана откако је бујица сравнила куће и окућнице по Србији, сакупили више од 50 милиона динара! Не да их „обрну“, него да их дарују.

Ових око 2.000 Пазовчана зову се донатори. Али, њихова радост што су друге учинили срећнима чини их већима од тога – људима. У новим кућама Светог Николу и 2015. годину дочекало је 58 до тада бескућника. Деца су се играла у тек окреченим собама, а уплакане домаћице кувале сарме на новим шпоретима…

Представници 13 породица из Јамене и Бајине Баште није имало довољно речи захвалности на свечаности коју су им привредници Старе Пазове приредили поводом завршетка радова и усељења у нове домове.

– Лето смо провели у шаторима на плацу поред куће коју је вода потопила. Кад је инжењер Милић побо четири кочића, нисам могао ни да замислим да ће ту стварно нићи наше ново огњиште – прича Гроздимир Васић, најстарији члан осмочланог домаћинства из околине Бајине Баште. – Немам речи којима бих описао захвалност овим људима који су нам помогли као род рођени. Све ове паре су силне паре. Знајте да нису отишле узалуд, јер су спасле двадесеторо деце. Мојих четворо праунучади презадовољни су својим лепим собама.Данас, у ово време, некоме толико пружити. Па то је чудо! Хвала им од срца!

Стравичне поплаве, које су задесиле Србију маја прошле године, привремено су протерале из домова око 100.000 људи, а без крова над главом оставиле око 10.000 породица. Нико није остао равнодушан. Помагао је, спасавао, чинио, како је ко могао. Пазовачки донатори били су међу првима у том таласу солидарности. А нису то оне корпорације које праве милијарде и тешке су на дрешењу кесе, него мала и средња занатска предузећа, која запошљавају неколико десетина људи.

– Ти људи су били у тешкој, готово безизлазној ситуацији, а ми са жељом да им искрено и од срца помогнемо – прича Цвико Крунић, председник фондације. – Три породице Васића, две породице Ранковића, Глигоријевићи, Марковићи, Јанковићи, Бошковићи, Богдановићи постали су наши нови пријатељи. Учинили смо колико смо могли и за Кукиће и Грозданиће из Јамене.

Пазовчани најбоље знају да је посао најважнији за опстанак људи, па су зато несебично помогли и обнову рибњака „ДБ фуд“, који је поплава уништила, а у коме је ухлебљење нашло десет породица.

Њихови подвизи се настављају. Ове године су зацртали да ураде још изолацију и фасаду на кућама које су изградили. Следећа станица им је Текија, код Кладова, где ће опремити 20 домова пострадалих у септембарским поплавама.

ЗАУВЕК ЗА ПРИМЕР ДРУГИМА

Традиционална предузимљивост Пазовчана позната је од давнина. Као што су пре 60 година први почели да оснивају приватна предузећа, на којима би им данас могла позавидети богате европске земље, тако су и лане први одреаговали. Осим добре воље и поштене намере, у овом послу је била неопходна и врхунска организација, али и жеља да се сваки сакупљени динар потроши на прави начин.

ЗАХВАЛНОСТ И ПРИJАТЕЉСТВО

Поплаве и клизишта, који су са собом донели пустош, заувек су повезали две општине. Склопљена су бројна пријатељства, а председници ових градова најавили су братимљење. Постоји и иницијатива да се једна улица у Бајиној Башти назове Пазовачка.

Чланак ПОЗЛАТИЛО ИМ СЕ: Доброта куће саградила се појављује прво на ИСКРА.